|
..:: Spomen park "21.
oktobar" ::..
Streljanje
u Kragujevcu predstavlja jedan od najvećih zločina Nemaca u Drugom
svetskom ratu, kako po broju žrtava tako i po načinu izvršenja.
Bez obzira na različite podatke o broju žrtava, oni nikako ne
umanjuju ovaj zločin. Nemački izvori: major Kenig, kapetan Oto
Fon Bišofshauzen i kasniji izveštaji više komande, govore o 2300
streljanih ljudi. Broj streljanih u našim izvorima u toku rata,
bez obzira na vreme nastanka i provincijenciju izvora, kreće se
od 3000 do 8000 ljudi. Državna komisija za utvrđivanje ratnih
zločina okupatora i njihovih pomagača, u svom izveštaju od 15.
jula 1945., navodi da je do tada prikupila podatke za 2323 streljanih
ljudi i žena 20. i 21. oktobra. Međutim, na suđenju u Nirnbergu,
na osnovu izjave svedoka Živojina Jovanovića, prihvaćen je broj
od 7000 streljanih.
Poseban pijetet
prema žrtvama tragedije u Šumaricama je iskazan pretvaranjem čitavog
područja na kome je izvršeno streljanje u Memorijalni park 1953.
godine. Sledeće, 1954. godine, pripremljen je generalni urbanistički
plan uređenja, čiji su autori arhitekte Mihajlo Mitrović i Radivoje
Tomić, i po kome prostor Šumarica predstavlja posebnu urbanističku
celinu, čiji su glavni elementi grobnice stradalih. Njih povezuje
kružni put dužine sedam kilometara, a infrastrukturu Spomen - parka
čine i pešačke staze i odgovarajući turistički objekti. Zelene površine
su oplemenjene i kultivisane.
Urbanističkim planom
je predviđeno da svaka humka bude obrađena kao posebna vajarsko
- arhitektonska celina. Do sada je umetnički oblikovano 14 humki
i postavljeno deset spomenika.
Spomenik streljanim
đacima i profesorima (Miodrag Živković, akademski vajar, 1963) nalazi
se na mestu gde je streljana najveća grupa učenika zajedno sa 18
profesora. To je grandiozna skulptura u kojoj se moćni, razgranati
blok od belog betona preobražava u nežnu pticu slomljenih krila,
prekinutu u letu. Simbolizuje polet i snagu mladosti presečene u
trenutku kada se spremala da se otisne u život.
"Spomenik bola i prkosa"
"Spomenik
bola i prkosa" (Ante Gržetić, akademski vajar, 1959),
podignut je na mestu gde je 21. oktobra 1941. godine u Šumaricama
streljana jedina žena - Nada Naumović. Kroz čistotu obrade
mermernog bloka predstavljene su figure muškarca i žene
u samrtnom grču. Ženski lik, snažno izvijen unazad, još
uvek prkosi smrti, a muški, bolno savijen u oštrom luku
napred polako pada ka zemlji.
|
Spomenik "Kristalni cvet"
Pored grobnice
u kojoj su sahranjeni streljani čistači obuće, Romi, dečaci
od 12 do 15 godina, nalazi se spomenik "Kristalni cvet"
(Nebojša Delja, primenjeni umetnik, 1968). Geometrijski
svedenim formama cveta i zaobljenim čašivama simbolizuje
tek razvijeni pupoljak, presečen na dva dela. Belina cveta
ističe moralnu čistotu dečaka, a crne čašice, pored boje
njihovog tena, asociraju na smrt i tamu podzemnog sveta.
|
Spomenik "Kameni spavač"
Među streljanim
Kragujevčanima bilo je dosta ljudi iz okolnih sela i njima
je posvećen spomenik "Kameni spavač" (Jelica i Gradimir
Bosnić, arhitekte, 1969). Predstavlja posebnu arhitektonsko
- skulptoralnu celinu u okviru Spomen - parka. Vencem od betonskih
blokova, nejednake visine i zaobljenim i masivnim mermernim
skulpturama, ovaj spomenik podseća na seosko dvorište u kome
dominiraju stogovi sena.
|
Spomenik "Sto za jednog"
Bronzanim spomenikom
"Sto za jednog" (Nandor Glid, akademski vajar, 1980) okrutna
naredba generala Bremea je likovno uobličena kroz mrežu isprepletanih
i deformisanih ljudskih tela, čiji se oblici postepeno gube
i prerastaju u veliko, moćno stablo.
|
"'Spomenik otpora i slobode"
"Spomenik otpora i slobode"
(Ante Gržetić, akademski vajar, 1966) predstavlja smrtno
ranjenog čoveka klonule glave, koji se poslednjim trzajem,
napetih mišića, bori za još neki trenutak života. Ali, iznad
njega se uzdiže beli obelisk, ko trijumf života nad smrću,
a njegova apstraktna forma se na vrhu razdvaja u slovo "V"
(victoria), simbol pobede.
|
Spomen obeležje naroda Hrvatske "Krugovi"
Spomen obeležje
naroda Hrvatske "Krugovi" (Vojin Bakić, vajar i Silvana
i Josip Sajsl, arhitekte, 1981) se sastoji od sedam međusobno
povezanih čeličnih diskova i predstavlja svetlosno središte
koje objedinjuje tri grobnice. Krugovi, kao simboli savršenstva,
ovde su deformisani, čime autor pokazuje da je život na
ovom mestu 21. oktobra 1941. godine bio daleko od te predstave.
|
Spomenik "Protiv zla"
Spomenik "Protiv zla" (Miguel
Romo, akademski vajar-Meksiko, 1991) je oblikovan kao kockast,
kompaktan mermerni blok sa uklesanim religioznimsimbolima
iz Apokalipse (Strašni sud), koji govore o pravednoj kazni
ili nagradi za učinjena (ne)dela.
|
"Spomenik streljanim Srbima"
Spomenik
streljanim Srbima i Jevrejima (Milorad Zorbić, akademski
vajar, 1991) podignut je van teritorije Spomen-parka, na
mestu gde je 20. oktobra 1941. godine streljano 78 Srba
i 37 Jevreja. Ova apstraktna skulptura predstavlja kocku,
pojam stabilnosti i postojanosti, obuhvaćenu spojenim kvadrima.
Simbolizuje trajnu uspomenu na povezanost Srba i Jevreja,
u životu i smrti.
|
"Spomenik prijateljstva"
Poslednji,
za sada, u Spomen - parku podignut je "Spomenik prijateljstva"
(Anton Stojku, arhitekta - Rumunija, 1994). Predstavlja
otvorenu knjigu, raširenih listova, u obliku stilizovanog
broja 21.
|
Muzeja "21. oktobar"
Najmarkantnije
delo u okviru Spomen - parka je monumentalna zgrada Muzeja
"21. oktobar" (Ivan Antić, arhitekta, 1971 - 1976). U
celokupnoj arhitektonskoj koncepciji muzeja naglašena je
simbolika oktobarske tragedije. Odsustvo otvora na fasadama
sugeriše bezizlaz nenaoružanih ljudi ispred mitraljeskih
cevi, trideset kubusa - trideset masovnih grobnica u Spomen
- parku, a providne piramide od pleksiglasa na njihovim
vrhovima predstavljaju poslednji pogled žrtava uperen ka
nebu. Za razliku od dinamičkog spoljašnjeg izgleda zgrade
Muzeja, unutrašnjost je podređena strogoj simetriji i obuhvata
450 kvadratnih metara izložbenog prostora.
|
Ispred Muzeja se
nalaze dve strukture iz 1978. godine, poklon vajara Jovana Soldatovića.
Prva, "Suđaje", inspirisanaje staroslovenskom mitologijom i prikazuje
tri visoke, mršave žene sa bebom, odnosno suđaje, koje određuju
čovekovu sudbinu u trenutku rođenja.
Druga, "Čovek bez iluzija", predstavlja
izgubljenu nadu i rezignaciju, vidljivu kroz klonulu glavu mršavog
čoveka, prikovanog za stolicu.
Jedan deo likovnog fonda Spomen -
parka uključen je u stalnu muzejsku postavku.
Najupečatljivija umetnička celina
u Muzeju je ciklus slika Petra Lubarde "Kragujevac 1941" (1966
- 1968). Originalnim likovnim jezikom, redukovanim, ali ekspresivnim
koloritom i prepoznatljivim simbolima, veliki umetnik je ovaj apsurdan
zločin nemačkih fašista uzdigao do univerzalnih promišljanja o večnoj
borbi dobra i zla, mraka i svetlosti.
U okviru stalne muzejske postavke
su i dve velike skulpture Ota Loga (akademski vajar, 1975), koje
predstavljaju polarizovane celine. Prva "Prodor na istok", simbolizuje,
kroz moćnog orla, silnu nacističku Nemačku na početku Drugog svetskog
rata, a druga, na suprotnoj strani Muzeja, "Smrt mastodonta",
kroz bezobličnu masupolomljenog čelika, nemoć savladanog silnika.
Treća skulptura, na centralnom mestu
u Muzeju, "Kragujevački oktobar" (Nandor Glid, akademski vajar,
1975) napravljena je od originalnog nemačkog oružja iz vremena zločina.
Sugestivno i dramatično predstavlja obezličene vojnike kao mašine
za ubijanje, čije su puščane cevi uperene u užasnute, izrešetane
likove stradalnika.
U muzejsku postavku uključene su
i dve tapiserije, "Ustanak" i "Sunce slobode" (Tanja Tarnovska,
primenjeni umetnik, 1975).
| |
