03.08.2003
28.07.2003

02.08.2003

STRANAČKA HRONIKA

     Portparol DS Aleksandar Radosavljević, na pres konferenciji u petak, poručio je, da su dve važne informacije: približavanje Srbije Evropskoj uniji i njena što brža evropska integracija, kao i da se od posete SAD-u premijera Živkovića razgovara na ravnopravnim osnovama, bez politike štapa i šargarepe. Treća važna stavka je - vraćanje trgovinskog statusa našoj državi i učešće naših firmi u obnovi Iraka - dodaje Radosavljević, prenosi RTS.

---

Dan opštine Knić
PRIZNANJA NA SVEČANOSTI

     Knić je, u subotu, proslavio svoj dan - Svetog proroka Iliju - svečanom sednicom Skupštine opštine, priznanjima zaslužnim građanima i organizacijama, tradicionalnim saborom i vašarom, kao i bratimljenjem sa zrenjaninskom MZ »Vojvoda Stevan Knićanin«.
     Prisustvovali su predstavnik Ambasade Češke Tomaš Kart, Dragoljub Miljojković, »Srbija-vode«, Tihomir Timotijević, Republička direkcija za puteve, načelnik Šumadijskog okruga Aleksandar Vukićević, predstavnici Skupštine grada Kragujevca dr Ratko Jovanović, iz Gradske vlade, Dragutin Radosavljević, direktor Fonda za građevinsko zemljište i drugi gosti iz okolnih opština i organizacija.
     - Danas po drugi put proslavljamo 2. avgust, praznik Opštine - Svetog Iliju - tradicionalni vašar u Kniću, kada se okupljaju mnogi građani, iz čitavog kraja – kazao je Vojin Maksimović, predsednik Skupštine opštine, ukazujući na socijalne, probleme nezaposlenosti, otežanog plasmana poljoprivrednih proizvoda, ali i rezultate, kao na izgrdnji puteva, ili odvodnjavanju zemljišta, uz pomoć republičkih, nevladinih organizacija i donatora.
     Sa američkom organizacijom ACDI/VOCA - kojoj je pripalo jedno od opštinskih priznanja - rekonstruisano je 2,2 kilometra vodovodne mreže Knić – Rašković i poboljšan rasni sastav ovaca, sa preko 200 grla, podeljenih domaćinstvima, uz njihovo učešće. »Diakonie« iz Nemačke, uložila je, protekle godine, u desetak sela, preko 100.000 evra. Za razvoj seoskog turizma, selu Žunje pripao je »Turistički cvet«. FOTO GALERIJA

---

KANALIZACIONI KOLEKTOR U KORIĆANIMA

     U naselju Korićani, gradi se primarni kolektor kanalizacije, od 800 metara, za 500 domaćinstava. Investira se dva miliona dinara, iz Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, u Kragujevcu, što je bio jedan od glavnih zahteva građana, u nedavnoj javnoj raspravi, o korišćenju gradskog budžeta.
     Dragutin Radosavljević, direktor Fonda, kaže da će kolektor rešiti veliki problem, pogotovu za deo naselja, pored drenovačkog puta. Izvođači radova, iz JKP »Vodovod i kanalizacija« završetak kolektora u Korićanima najavljuju za nekoliko dana, što će sprečiti i izlivanje površinskih voda, na magistralu ka Kraljevu i Čačku. Najavljena je i izgradnja još 350 metara kolektora, ka Drenovcu, javlja RTK.

01.08.2003

Sugestije u Kragujevcu, francuskih industrijalaca i eksperata EU
IZOLOVANI OSUĐENI DA IŠČEZNU

     - Lansirali smo pojam klastera u Francuskoj, na osnovu dvostrukog iskustva - iz Danske, kao i italijanskih industrijalaca. Više puta, bio sam u Americi, video američki klaster. Više puta posetio sam i Silikonsku dolinu, da vidim kako preduzeća uspevaju da rade zajedno. Nalazimo se u svetu, koji je veoma težak. Biće sve teže i teže. Konkurencija će biti motor privrede. Preduzećima će biti sve potrebnije, da dele svoj know how (znam kako), da razmenjuju tržišta i da na njima nastupaju zajednički - poručio je, u četvrtak, Jean-Marie Roullier, predsednik klub-distrikta industrijalaca Francuske, u Skupštini grada, predstavnicima Kragujevca, Šumadijskog okruga, Regionalne privredne komore, "Zastava-automobila" i "Namenskih proizvoda".
     Konstatovano je da postoji približavanje Francuske i Srbije, za šta su dobar put mala i srednja preduzeća. U razgovorima, u saradnji sa Asocijacijom malih i srednjih preduzeća iz Beograda, učestvovao je i Guy Vancorbeil, predsednik industrijalaca stakla Francuske. Predstavnici francuskih industrijalaca, koji su posetili Kragujevac, učestvuju i u radu eksperata Evropske unije, za razvoj klastera.
     - Preduzeća, koja ostanu sama i koja su izolovana - biće osuđena da iščeznu! Otuda potreba, a Vlada Francuske je pre pet godina osetila taj trenutak, da izvrši selekciju izvesnog broja klastera, koji će sutra biti stožer, pol konkurentnosti, u našoj zemlji. U Francuskoj smo napravili selekciju stotinak klastera, koje nazivamo - lokalni proizvodni sistemi. Ovim klasterima se vrlo praktično upravlja, bilo od strane Privredne komore, neke agencije za razvoj, ili profesionalnog udruženja. Bitno je da se ljudi, koji se time bave, dogovaraju sa direktorima preduzeća i da postoji potpuna saradnja. Prvi interes je da se preduzeća bolje upoznaju i da razvijaju konkurentnost. Drugi interes je - da rade zajedno privatni i javni sektor - objašnjava Roullier.
     - Interes svakog klastera je da razvija mala i srednja preduzeća, oko glavne aktivnosti, kao manje-više svuda u svetu. Ovde su predstavnici Fabrike automobila. Ne treba računati na njih, da bi se stvorila nova radna mesta. Naprotiv. Kao što se kaže u savremenoj ekonomiji, kao jedro na brou, imaće sve manje ljudi, ali će mnogo više raditi na stvaranju malih preduzeća. Više ne rezonujemo kao u prošlosti - da rastu preduzeća sa velikim brojem, od 10-20 hiljada zaposlenih. Sve više se moraju specijalizovati mala preduzeća i da postanu stvarno stručna i profesionalna, u svom sektoru. Mislim da je to šema budućnosti, po kojoj smo mi počeli da radimo - dodaje Roullier.
     - Ne treba zadržati zasnivanje ekonomije samo na automobilskoj industriji. Koristeći obučenost kadra u automobilskoj industriji, treba stvarati nova mala, kompetentna preduzeća. Treba se boriti za to, za postavljanje klastera, da postoji sinergija između preduzeća. Paralelno, treba razmišljati o diversifikaciji (raznovrsnosti) poslova i novim aktivnostima, u preduzećima, kod vas, kao i u drugim zemljama Evrope. Mislim da treba biti skroman. Naš klub-distrikta čine uglavnom mala i srednja preduzeća, koja nisu tu da reše velike probleme, već da učestvuju u zajedničkim rešenjima - izneo je Roullier, kao i da predsedava klubom od 34 klastera, sa 5.000 preduzeća i 200.000 zaposlenih, koji sve više napreduju.
     - Pre 18 meseci, kada me je Vlada Francuske odredila da budem predsednik, bilo je 18 klastera, čiji je broj udvostručen. Mislim da ćemo krajem 2003. godine imati preko 40 novostvorenih i klastera koje ćemo pomoći da se formiraju. Drugi naš cilj je da nateramo klastere da rade međusobno. Kad neko stvara preduzeće, misli da treba da radi sam i ne želi da zavisi od drugih. To je sasvim pogrešno. Treba međusobno sarađivati. U savremenoj evropskoj ili svetskoj privredi treba naučiti da se radi zajedno. Naučiti preduzeća da rade zajedno je prva poruka i početak klastera. Druga faza je da klasteri međusobno rade - rekao je, uz ostalo, Roullier, u Kragujevcu, uz sugestiju - da ne treba čekati privatizaciju, da bi počela diversifikacija programa proizvodnje.

BRŽE U RESTRUKTUIRANJE      U Sent Etijenu je postojao problem krize proizvodnje lovačkog i sportskog oružja. Zadržano je nekoliko proizvoda, uz preorijentaciju na mehaničke delove. U tom departmanu sada je najviše malih i srednjih preduzeća, u oblasti. Dobili su novi značaj, u oblasti mehanike, u odnosu na periodm od pre 20 godina, ilustrovali su francuski industrijalci, po čijim rečima - treba požuriti sa resruktuiranjem privrede. Iznet je i primer opstanka specijalizovanih firmi, kada se ispostavilo da su potrebne, iako im je pretilo gašenje, kao i da klasteri mnogo više rade za druge, nego za sebe. Francusko preduzeće, koje je radilo kalupe za instrument table i oplate vrata automobila, na zahtev kupaca, upućeno je na uštede, od 30 odsto, angažovanjem jeftinijih, stranih partnera, posle šestomesečnih proba i kontrola, navodi Vancorbeil.

---

Krediti za kupovinu automobila "Zastava"
OTPLATA NA 36 ILI 48 MESECI

     Kragujevački "Zastava-automobili" od ponedeljka najavljuju nove kredite za nabavku vozila, na otplatu od 36 ili 48 meseci, sa 20 odsto učešća i devet odsto kamate, godišnje, na fabričku cenu.
     Koral 1.1 je 220.000, učešće je od 44.040, troškovi kredita 5.284,8, a mesečne rate su 5.573,09, ili 4.354,43 dinara. Koral in L (sa pežo-sitroen motorom) je 287.091, učešće je 57.418,2, trooškovi su 6.890,18, a mesečne rate su 7.266,05, ili 5.677,19 dinara. Skala 101 55 je 227.500, učešće je 45.500, troškovi su 5.460, a rate su 5.757,85, ili 4.498,79 dinara. Florida In 1.3 CW je 328.500, učešće je 65.700, troškovi su 7.884, a rate 8.314,08, ili 6.496,05 dinara. Florina In L (PC motor) je 393.600, učešće je 78.720, troškovi su 9.446,4, a rate 9.961,71, ili 7.783,4 dinara.
     Dragana Kilibarda, direktor Direkcije marketinga, kaže da je Vlada Srbije - radi podrške proizvodnje "Zastava automobila" - odobrila, iz subvencija, novac za ovakvo kreditiranje, preko fabričke prodajne mreže, sa 54 punkta, u Srbiji i Crnoj Gori, kao i poslovnih banaka, koje će angažovati i sopstvena sredstva. Srđan Dejanović dodaje, da se o tome pregovara sa više banaka.
     - Vlasnicima starih automobila, od 15 i više godina - kolika je i prosečna starost voznog parka u eksploataciji - odobrava se stimulativni popust od 10 posto, u prodaji "staro za novo" - kaže Dejanović.
     Jasna Kostadinović navodi - da "Zastava automobili" nude i nov paket, finansiranja nabavke vozila i postprodajnih usluga, za pravna lica i velike kupce, kao državni organi, organizacije, javna preduzeća. Odobravaju se popusti za gotovinske uplate, nabavke većeg broja vozila i kupovinu "staro za novo". Obećava se efikasno održavanje i van garantnog roka. Ako se u garantnom roku kvar ne otkloni za 48 sati, servis ustupa na korišćenje drugi automobil, saopštavaju u "Zastavi".

31.07.2003

Privredna delegacija iz Francuske u Kragujevcu
INDUSTRIJALCI UDRUŽUJU PREDUZEĆA

     Jean-Marie Roullier, predsednik klub-distrikta industrijalaca i Guy Vancorbeil, predsednik industrijalaca stakla Francuske, u saradnji sa Asocijacijom malih i srednjih preduzeća u Breogradu, u četvrtak su, u Skupštini grada Kragujevca, "Zastavi", "21. oktobru" i "Filipu Kljajiću", razgovarali o mogućnostima udruživanja preduzeća iz Srbije, u tzv. "klastere", ili sisteme firmi sa srodnim programima, u Francuskoj. U razgovorima su učestvovali i predstavnici Šumadijskog okruga i Regionalne privredne komore.
     Izneto je da gosti iz Francuske predstavljaju distrikt 5.000 preduzeća, sa ukupno 200.000 zaposlenih. Velimir Vukadin, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća, navodi - da su Rullier i Vancorbeil prethodnica grupe industrijalaca i direktora "klastera", iz Francuske, najavljene u Srbiji za jesen. Gosti su bili posebno zainteresovani za razgovore sa predstavnicima automobilske industije, proizvođačima mašinskih, auto delova, ambalaže od stakla i plastike, kao i o organizaciji kooperacije i mogućnostima saradnje sa malim i srednjim preduzećima.
     Potpredsednik Skupštine grada prof. dr Dobrica Milovanović je potsetio, da je pre tačno 150 godina francuski inženjer Šarl Lubri, u Kragujevcu, pokrenuo proizvodnju tadašnje Topolivnice, kolevke današnje "Zastave" i industrije čitavog Balkana. "Naši gosti su ovde, da počnemo novu eru saradnje, kako prijateljstva francuskog i srpskog naroda, tako i u privredi i ekonomiji. Kragujevac je zaista grad koji traži to što vi danas nudite, da revitalizujemo našu ukupnu stvarnost, a posebno privredu", konstatovao je Milovanović.
     Načelnik Šumadijskog okruga Aleksandar Vukićević je dodao, da je na području Kragujevca i okolnih opština, moguća proizvodnja daleko više kvalitetnih auto delova, od trenutnih potreba raspoloživog tržišta. Dušan Puača, predsednik Regionalne privredne komore u Kragujevcu, podržao je svaki oblik saradnje i razvoja malih i srednjih preduzeća, naglašavajući, da je osnova i baza u velikim preduzećima, kao "Zastava". Rullier je ocenio - da za saradnju u Kragujevcu postoje svi preduslovi, kao industrijska tradicija, obučen kadar, Univerzitet, znanje, kompetentnost.

---

NOVI ČLANOVI UO ZNP IZ MINISTARSTVA ODBRANE

     Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore smenilo je trojicu svojih predstavnika u Upravnom odboru kragujevačke fabrike "Zastava - namenski proizvodi" i imenovalo nove. Novi članovi Upravnog odbora su Boris Ranković, sekretar u Ministarstvu odbrane, Miodrag Rakić, savetnik ministra Borisa Tadića, i pukovnik Živojin Mačužić, načelnik Uprave inženjerije.
     Suština postavljanja novih ljudi u Upravnom odboru "Namenske" je, prema rečima savetnika ministra odbrane Živorada Anđelkovića, nastojanje da se sprovede koncept Vlade Srbije i Ministarstva odbrane na oživljavanju te kragujevačke fabrike koja je nekada bila vrlo cenjena a čija tržišta sada preuzimaju okolne zemlje. "Ta ekipa koja je sada u Upravnom odboru praktično nije po nekom ključu postavljena, nego je prosto to ekipa koja će pokušati da napravi ogled na 'Zastavi – Namenska', jer mislimo da to može da bude zdrava fabrika. Mislimo da ima dosta šansi za uspeh i postoji rasploženje da se ljudi da se bave problemom, a ne samo da ga čuju i da ga puste niz vodu. Treba da se pogleda tržište koje može da se obezbedi za 'Namensku' i tu će biti velika uloga Ministarstva odbrane, onda da vidimo kolika je proizvodnja, koliko košta i da pokušamo da kreiramo programe koja su za tržišta zanimljiva i da onda imamo svi koristi od toga".
     U novoformiranom Upravnom odboru "Zastava–Namenski proizvodi" nalaze se i Dragan Ilić iz Sindikata, dok je kao predstavnik društvenog kapitala imenovan Dragan Šutanovac, predsednik Odbora za bezbednost u Skupštini Srbije, javlja B92.

---

Bokseri kragujevačkog Radničkog šampioni Srbije i Crne Gore
KAPITENU URUČEN PEHAR

     Bokserima kragujevačkog Radničkog pripao je šampionski pehar prvaka države, koji je kapiten Nikola Marković, u sredu, primio od Udruženja klubova Prve lige Srbije i Crne Gore.
     Usvojene su kazne članovima Prvostepene takmičarske komisije, na čelu sa Miodragom Kaćanskim, koji su samovoljno proglasili Loznicu prvakom. Kaćanski je bio delegat na revanš meču plej ofa, između Loznice i Radničkog, kada je fizički napadnut sudija Damjanovski. Damjanovski je kažnjen od Sudijske komisije, zbog lažnih izjava posle meča. Tvrdio je da nije udaren, dok je video-snimak pokazao suprotno.
     Po pravilu da predsednik Udruženja klubova Prve lige bude iz redova šampiona države, tu funkciju u narednom periodu obavljaće Aleksandar Živanović, iz kragujevačkog Radničkog, javlja TV Kragujevac.

30.07.2003

Narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, na TV Kragujevac
PRIRODNI PROEVROPSKI SAVEZNICI

     - Ne bih se složio da se radi o smeni g. Mlađana Dinkića. Ne radi se o smeni, već o imenovanju novog guvernera NBS, koja je počela sa organizacijom i radom od donošenja Zakona o NBS, koji je bio i obaveza u redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore - rekao je u ponedeljak, na TV Kragujevac, Aleksandar Radosavljević, narodni poslanik, portparol i član najužeg rukovodstva DS.
     - G. Dinkić je obelodanio dokumenta, o navodnom pranju novca vladinih činovnika - g. Kolesara i Janjuševića. Nemam ništa protiv da on to iznosi, to je njegovo pravo, ali ako se zalaže za evropske, jake i stabilne institucije, bilo bi logično da sve to prvo preda nadležnim državnim organima. Da od njih traži adekvatan odgovor, da na ovaj način ne stvara vrlo neprijatnu atmosferu - kazao je Radosavljević, ocenjujući da u tome ima i lične pozadine.
     - Za mene je napozitivnije što je i novi guverner, bivši ministar energetike gđa. Kori Udovički rekla da se prvo zahvaljuje g. Dinkiću, na dobro organizovanoj Narodnoj banci, koju je zatekla i da ništa lično nema protiv njega. Niti ona, niti Vlada Srbije, niti predlagač - Odbor za finansije Skupštine Srbije - dodje Radosavljević, ocenjujući da nije trebalo da dođe pokušaja destabilizacije i unošenja nemira među građane, u želji da se stvori utisak da će doći do ugrožavanja valute i do inflacije.
     U vezi Kolesara i Janjuševića, Radosavljević je naglasio - da treba da odgovaraju, ako su učestvovali u bilo kakvim "mutnim", nedozvoljenim radnjama i transakcijama, kao što tvrdi Dinkić.
     - Nemamo razloga da bilo koga branimo. Sa druge strane, očekujemo da g. Dinkić snosi posledice, ukoliko je prezentirao netačne, neistinite informacije - poručio je Radosavljević.
     Po njegovoj oceni - još je rano za razgovore o koalicijama, a lokalni i republički izbori, najizvesnije, mogu da se očekuju u redovnom terminu 2004. godine, na čemu se bazira politička stabilnost u Srbiji.
     - Najvažnije je da funkcionišemo, u okviru DOS, ali smo ocenjivali i koje su bliske stranke, sa kojima DS, u doglednom periodu može funkcionisati. Apsolutno smo na stanovištu, da proevropski blok, koji DS predvodi, u okviru DOS, je nešto što je dobro. Ali, ni jednog trenutka nismo rekli - nećemo sarađivati sa G17-plus, koji je po programskim opredeljenjima i ličnostima, za evropsku tendenciju Srbije, po čemu nam je prirodni saveznik - rekao je Radosavljević, odbacujući značaj incidenata pojedinaca.
     Povodom priprema za novi Ustav Srbije, Radosavljević je naglasio da stav DS polazi od realnog stanja, da postoje dve autonomne pokrajine - Vojvodina, kao i Kosovo i Metohija. Što se tiče decentralizacije, prednost je dao jakoj lokalnoj samoupravi, sa određenim nadležnostima i modelima povezivanja opština u okruženju, na ekonomskim principima, u zajedničkom interesu, ali bez granica, glomazne i skupe organizacije, što bi moglo da vodi u stvaranje malih država.

---

Narodni poslanik Branislav Kovačević, na TV In
IZOSTAO SA IZGLASAVANJA GUVERNERA

     - Bio sam u zgradi Skupštine Srbije i znam da je bila gužva oko kvoruma, odnosno potrebnog broja ljudi u sali. Bilo je 125 poslanika i nedostajao je jedan. Bio sam na četvrtom spratu, u svojoj kancelariji. Nisam hteo da siđem, jer mislim da pitanje guverenera nije pitanje 24 sata - rekao je, u ponedeljak, na TV In, narodni poslanik Branislav Kovačević, predsednik Koalicije Šumadija i član Predsedništva DOS, o svom izostanku sa izjašnjavanja o novom guverneru NBS.
     - Žao mi je što sam tako postupio, jer je u pitanju Kori Udovički, koja ima impresivnu biografiju i koja to verovatno nije zaslužila, ali jednostavno sam morao da negde pokažem da se ne slažem sa načinom izbora guvernera, u roku od 24 sata - dodaje Kovačević.
     Po njegovoj oceni, G17-plus ne čine baš takvi eksperti, kao što se predstavljaju, ali su dragoceni u promenama, na političkoj sceni Srbije, kao građanska opcija, koja prilično nedostaje.
     U priprema budućeg Ustava Srbije, po Kovačevićevom mišljenju, postoji niz spornih pitanja, koja proizilaze iz različitih programskih koncepcija stranaka, kao u vezi snage predsednika, eventualnog kancelarskog modela buduće države, da li treba da se obuhvati ceo korpus državnosti, obzirom na zajednicu sa Crnom Gorom, ili oko teritorijalne organizacije i decentralizacije.
     - Ja sam jedan od 27 ustavotvoraca, koji se bori da zaista svaki deo teritorije Srbije i svaki građanin na tom delu teritorije ima ista prava kao onaj u Beogradu, ili na jugu Srbije. To je suština. Međutim, očigledno da postoje mnogo ranije stečena prava i sada kada se borite za ovu vrstu regionalizacije, podmeću se klipovi. Vrši se zamena teza. Beograđani i beogradskje stranke najčeđće kažu da regionalizacija nije moguća, da je ravna separatizmu, ili secesionizmu, da je skupa itd - kaže Kovačević.

---

Rekonstrukcija Akvarijuma i seminar o životnoj sredini, uz pomoć USAID
BOLJI USLOVI ZA 500 ŽIVOTINJSKIH VRSTA

     Jedinstveni akvarijum, sa 500 životinskih vrsta, u 350 jedinica, Prirodno-metematičkog fakulteta u Kragujevcu, sredstvima od 22.000 dolara američke Agencije za međunarodni razvoj i sopstvenim učešćem, od oko 8.900 dinara, rekonstruiše se u okviru programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju", koju sprovodi takođe američka nevladina organizacoija ACDI/VOCA.
     Realizacija obuhvata izradu staklenih akvarijuma, od po 1.000 litara, klimatizaciju, nabavku pompi, filtera, kalorimetra, elektronske vage i kompjutera, nabraja "Glas javnosti". Vesna Savković, iz ACDI/VOCA, saopštava - da je, u okviru istog programa, u sredu, u Kragujevcu održan i seminar "Za bolji kvalitet životne sredine", sa prof. dr Ljiljanom Čomić (PMF), mr Markom Savićem (Institut za zaštitu zdravlja Kraljevo) i mr Milošem Batalom (Udruženje za zaštitu Ibra).

---

VODOVOD APELUJE NA ŠTEDNJU

     Iz kragujevačkog Vodovoda, upućen je novi apel za racniju upotrebu vode za piće, bez rasipanja, po dvorištima, baštama, trotoarima i ulicama. U poslednjem apelu navodi se - da je znatno opao vodostaj na akumulacijama Gruža i Grošnica, kao i na Velikoj Moravi, sa koje se snabdeva i Batočina sa okolinom, tako da rasipanje može da ugrozi žitelje solitera i viših delova Kragujevca.

29.07.2003

Predstavnici Kragujevca pomažu manastiru "Hilandar", na Svetoj Gori
OBNOVLJENA MONAŠKA BOLNICA

     Kragujevac je za sada jedini grad, sa blagoslovom monaštva, odnosno igumana Hilandara, da na svetoj strpskoj zemlji Atosa i Svete Gore - nešto gradi. Ponovo je podignuta negdašnja monaška bolnica "Sveti Sava", koja se urušila, pod teretom proteklih vekova. Postavljena je stolarija, tremovi, uređeno je oko 250 kvadrata - sedam prostorija, hodnika i podrumskog dela. Izgrađeni su i potporni zidovi, sve uglavnom prilozima privatnika, iz Kragujevca.
     To je, za "Glas Kragujevca", ispričao Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, u Gradskoj Vladi, po povratku iz Hilandara, sa načelnikom Šumadijskog okruga Aleksandrom Vukićevićem, pedsesetak učesnika u obnovi boilnice "Sveti Sava" i muškim delom hora Šumadijske eparhije, na čelu sa ocem Stankom.
Hilandar ima oko 13.000 hektara zemljišta, što je više od trećine Atosa i Svete Gore, navodi Planić, a bolnicu "Sveti Sava" koristiće monasi svih manastira.
     Po rečima Planića, ktitori-dosadašnjki graditelji, ne znaju tačan iznos investicije, što će se ubrzo utvrditi, na insistiranje Skupštine grada Kragujevca. Planić je uručio donaciju Hilandaru, od 2.500 evra, uz dogovor - da Gradska skupština učestvuje i u konačnom osposobljavanju bolnice "Sveti Sava".
     - U tome je napravljena pauza, od neke dve godine, što se tiče Skupštine grada, jer ne znamo kakve su bile obeveze prema izgradnji, koliki je predmer, predračun, vrednost radova. Insistiraćemo na predmeru i predračunu, bar budućih radova. Rekli smo i episkopu šumadijskom Jovanu i ocu Metodiju i igumanu Mojsiju - da mora da se zna tačno gde je uložen svaki dinar, jer raspolažemo narodnim parama, za razliku od privatnika - kaže Planić, po čijim rečima, najveća ulaganja predstoje u opremanje stomatološke ordinacije:
     - U organizaciju sigurno mora da se uključi i Ministarstvo zdravlja Srbije, da se utvrdi jedan vid rotacije medicinskog osoblja, u bolnici "Sveti Sava". Bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i vođa puta Vanja Maraš predlažu - da medicinsko osoblje, posle Kragujevca, naizmenično obezbeđuju i drugi gradovi, iz Srbije.
     Sa obnovom bolnice "Sveti Sava" upoznaće se odbornici i predstavnici Skupštine grada Kragujevca, kao i drugih opština Šumadijskog okruga, od kojih se očekuje podrška, u završetku radova i obezbeđivanju opreme. Po grubim procenama, potrebno je da se obezbedi još do sto hiljada evra, računajuči i nabavku zubarske oreme.

OSVEĆENJE      Episkop šumadijski Jovan, na dan Ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, osveštao je bolnicu "Sveti Sava". Otac Metodije dao je blagoslov za novu posetu Hilandaru delegacije Kragujevca, na čelu sa gradonačelnikom dr Vlatkom Rajkovićem. Do slave Hilandara, Vavedenja Presvete Bogorodice, 4. decembra, bolnica bi trebalo da se opremi i proradi.

---

Lokalni akcioni plan za Kragujevac
BOLJI POLOŽAJ NAJUGROŽENIJIH

     U okviru izrade Strategije za smanjenje siromaštva (SSS), kojim rukovodi Vlada Republike Srbije, u junu je raspisan konkurs pod nazivom Lokalne inicijative SSS. Namenjen je inicijativama, na lokalnom nivou, za dalje uobličavanje strategije i njeno promovisanje u što široj društvenoj zajednici.
     Gradska uprava Kragujevca konkurisala je, sa projektom Lokalni akcioni plan za Kragujevac, u partnerstvu sa NVO Sunce, iz Kragujevca. Od 48 projekata prispelih na konkurs, konkursna komisija je izabrala 27, medu kojima i projekat Lokadni. akcioni plan za Kragujevac.
Osnovna ideja ovog projekta je da se - na osnovu obavljenih konsultacija i razgovora sa gradanima najugroženijih ciljnih grupa u Kragujevcu - pripremi dokument, odnosno plan sa odredenim smernicama i preporukama za unapredenje položaja najugroženijih kategorija stanovništva.
     Na nivou grada, formirana je ekspetska grupa, sa po jednim predstavnikom Centra za socijalni rad, Zavoda za tržište rada, Univerziteta, nevladinog sektora, medija, preduzetnika i Gradske uprave. Zadatak ekspertske radne grupe bio je da, na osnovu raspoloživih informacija, identifikuje najugroženije ciljne grupe u gradu, a zatim, na osnovu konsultativnih sastanaka sa predstavnicima datih grupa, pripremi završni dokument - Lokalni akcioni plan za Kragujevac.
     Prvi sastanak ekspertske grupe održan je 28. jula, u Skupštini grada. Analizom situacije u gradu i relevantnih podataka, o socioekonomskom položaju gradana, po mišljenju eksperata, izdvojile su se četiri najosetljivije ciljne grupe: samohrani roditelji, invalidi, stari nezaposleni, preko 50 godina starosti.
     U nastavku projekta biće obavljeni konsultativni sastanci sa predstavnicima ovih ciljnih grupa. Radionice će voditi moderatori iz NVO Sunce. Njihov cilj je da se, kroz aktivnu participaciju gradana, dode do relevantnih podataka o njihovim potrebama, problemima i perspektivama. Analizirajući informacije, dobijene na izvoru problema, eksperti će pripremiti finalni dokument - Lokalni akcioni plan za Kragujevac, čije se prezentovanje u javnosti očekuje tokom avgusta.

---

Kragujevačka "Čistoća" obezbedila nova vozila, za odvoženje smeća
KAMIONI IZ SOPSTVENE AKUMULACIJE

     Kragujevačko JKP "Čistoća" obezbedilo je 10 miliona dinara, iz sopstvene akumulacija, za još dva kamiona FAP, za odvoženje smeća.
     U dve nove šasije uloženo je četiri i po, a još pet i po miliona dinara obezbeđeno je za nadgradnju, u Visokom (BiH). Kamioni treba da budu završeni do početka septembra, kada će pojačati postojeći vozni park, od 14 ovakvih vozila, od kojih je šest iz prošlogodišnjih donacija, u saradnji sa Skupštinom grada.

28.07.2003

Ministarstvo finansija u Kragujevcu predstavilo nove poreske propise
DUŽI ROK ZA EVIDENTIRANJE

     Rok za evidentiranje imovine, preko 20 miliona dinara, produžen je do prvog novembra, ove godine, saopštili su, u ponedeljak, u Kragujevcu, predstavnici Poreske uprave, pri Ministarstvu finansija i ekonomije Srbije. Prijavljivanje takve imovinu, u zemlji i inostranstvu, obaveza je i preduzetnika i fizičkih lica, izneto je na seminaru za novinare.
     Konstatovano je da duži rok omogućava svim građanima da podnesu ovakve poreske prijave i da se uvere - da je to u njihovom interesu. Slavko Pavlović, načelnik Odeljenja za edukaciju, u centrali Poreske uprave, naglasio je da vlasnici neprijavljene imovine rizikuju - da bude oporezovana, po stopi od 20 odsto, kao dohodak, u 2004. godini.
     Prijave za evidentiranje su moguće i ako imovina prelazi 10 miliona dinara. To nije postupak za utvrđivanje porekla imovine, ni osnovice za njeno oprezivanje, već prijavljivanje početnog stanja, da bi se oporezovao iznos za koji je uvećana, navodi Pavlović. Advokat Dragomir Brašić kaže, da obaveza plaćanje poreza na imovinu zastareva za tri do pet godina.
     - Po članu 186. novog Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, imovno stanje fizičkih lica, ili preduzetnika, upoređivaće se sa njihovim iskazanim prihodima, od 2004. godine. Prijavljivanje imovine je i zakonska obaveza, koja ide u prilog građanima, jer će time biti oporezovani prema stvarnoj ekonomskoj snazi - ocenjeno je na seminaru.
     Obrasci prijave mogu se dobiti u svim filijalama i ekspoziturama Poreske uprave i na internet sajti Ministarstva finansija i ekonomije www.mfin.sr.gov.yu, a usmeno ili pismeno može se tražiti i da budu dostavljeni na kućnu adresu. Prijave se podnose isključivo centrali Poreske uprave, preporučeno ili lično, u Save Maškovića 3-5, 11000 Beograd.
     Izneto je i da sva pravna i fizička lica mogu da traže i odlaganje poreskog duga, u celini ili delimično, jednokratno, ili do 12 mesečnih rata. Najavljen je i Zakon o porezu na dodatu vrednost, čija se primena očekuje od prvog januara 2004. Pavlović je kazao, da je takva, efikasnija naplata i pravednija raspodela poreskog tereta, na veći broj obveznika, evropska praksa.

---

STRANAČKA HRONIKA

     Portparol Demokratske stranke Aleksandar Radosavljević izjavio je da je toj stranci bliži G17 plus, nego Demokratska stranka Srbije. "Logično je da nam je bliži G17 plus, nego DSS. I lider G17 plus Miroljub Labus ponikao je iz naše stranke", rekao je Radosavljević i dodao da su DS "najbliže stranke koje propagiraju evropske integracije, a to su članice DOS i G17 plus". On smatra da je saradnja s DSS "nešto što nije moguće". "Pitanje je da li DSS ima iskrene želje za reformama. Mi smo s njima imali vrlo ružnu epizodu, pokazali su se kao ljudi koji nisu spremni na kompromise", rekao je Radosavljević. On je dodao i da niko sa sigurnošću ne može da predvidi kako će izgledati buduće koalicije, navodeći da će "izbori biti održani krajem 2004.", javlja "Blic", a prenosi B92.