Kragujevac među najosvetljenijim gradovima
NOVE SVETILJKE I KA SPOMEN PARKU

     Ulica i šetalište Kragujevačkog oktobra, ka Spomen parku, od ulaza u Veliki park, do Muzeja "21 oktobar", od 1.100 metara, od petka je osvetljeno sa 59 najsavremenijih kaluks svetiljki, koje štede energiju i teško se lome. U zamenu resvete na šetalištu, stare 40 godina, iz gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta investirano je oko 720.000 dinara. Proteklog leta osposobljene su i od huligana sačuvane i 52 svetiljke, u Velikom parku.
    Nadležni naglašavaju, da je Kragujevac jedan od najosvetljenijih gradova, po evropskim normama, što potvrđuju i zvaničnim priznanjima.
    U novu trolejbusku mrežu i javnu rasvetu kragujevačkih naselja, koju održava "Elektrošumadija", iz gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta ove godine je izdvojeno preko 30 miliona dinara. Ove godine obnovljeno je i osvetljenje u ulici Radoja Domanovića, kao i u ulici Kraljevačkog bataljona, od ulaska u Kragujevac, sa zapadne strane.
    - U ponedeljak biće aktivirana i rasveta, poslednje generacije, na preko 60 stubova - koji će služiti i za budući trolejbuski saobraćaj - na oko 1.500 metara, od Grošničke stanice do Stanova. Do kraja novembra, očekujemo da se montira i 58 takvih stubova, sa 104 najnovije oniks svetiljke, između kolovoznih traka ulice Kneza Mihaila, na još preko 1.500 metara. Do kraja godine, sa tridesetak stubova, treba da se osvetle i novi parkinzi u naselju "Aerodrom", od kojih je jedan već završen, u ulici Grada Karare, a ostali su ispred Doma zdravlja i u ulici Ljube Vučkovića, u šta se investira oko 1,3 miliona dinara - navodi Dragutin Radosavljević, direktor kragujevačkog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta.
    Takođe do kraja godine, očekuje se novo osvetljenje i na 2.200 metara Šukine ulice, od Instituta za strna žita, do naselja Denino brdo, na tranzitnom pravcu Batočina - Kragujevac - Ravni Gaj. Za iduću godinu, projektuje se javna rasveta četiri saobraćajne trake Avalske ulice, na ulasku u grad, magistralom M.23, zatim završetka Beogradske, kao i u ulici Milana Blagojevića, na regionalnom pravcu.
    - Osim toga, od 158 kragujevačkih trafo-stanica, stotinu su u prošloj godini opremljene tzv. RTK sistemom, radio-talasnog komandovanja javnom rasvetom, uz velike uštede. Bele, živine i svetiljke od 400 vati, zamenjene su natrijumskim, visokog pritiska, od 250 vati, čiji je efekat mnogo veći. U dogovoru sa timom iz "Elektrošumadije" i Direkcije za urbanizam, u Kragujevcu, uvodimo i termoregulatore, koji će posle ponoći, kada je manji intenzitet saobraćaja, smanjivati snagu svetlosti i utrošak energije, sa 250 na 100 vati - dodaje Radosavljević.
    Marija Mladenović, šef javnog osvetljenja u "Elektrošumadiji", navodi - da je rekonstrukvija rasvete ulice Kragujevačkog oktobra završena u rekordnom roku, tako da je dobila sasvim novi izgled, za oktobarske svečanosti.
    - Za božićno i novogodišnje dekorativno osvetljenje, krajem decembra, BBC je, u glavnim vestima, rekao - da je grad Kragujevac jedna od bolje osvetljenih metropola Evrope. To je veliki kompliment i podstrek, da moramo da nastavimo dalje - komentariše Đorđe Radović, projektant i nadzorni organ za javno osvetljenje u Kragujevcu.

U Skupštini grada Kragujevca preduzete mere za zaštitu poljoprivrednika
VRAĆENO NEISPRAVNO ĐUBRIVO

     Oko 120 tona mineralnog NPK đubriva - nabavljenog za zamenu u odnosu od 1:1,6 za merkantilnu pšenicu, roda 2005. godine - nadležni iz Skupštine grada Kragujevca vratili su, iz Gornjih Jarušica, proizvođaču u šabačkoj "Zorki", koju je zakupio "Farmakom", jer je utvrđeno da nedostaje 25 procenata azota, fosfora i kalijuma, dok je u 600 vreća izmeren manjak od oko 1.500 kilograma neto težine.
     To je saopštio Nikola Spasić, zadužen za privredu i agrar, u kragujevačkoj Gradskoj vladi, na pres konferenciji, u subotu, kao objašnjenje - zašto kasne dalje isporuke NPK đubriva:
     - Po Zakonu o javnim nabavkama, raspisali smo tender, za nabavku do 1.200 tona NPK đubriva. Javile su se četiri firme, ali nisu ispunjavale zakonske uslove. Usledio je propisani postupak pogodbe, sa "Voćkom" iz Stopanja i "Farmakomom" iz Šapca. Izabrana je "Voćka". Dogovorena je cena, od 12.000 dinara, po toni đubriva i da se do 15. oktobra isporuči do 1.200 tona.
     U međuvremenu, poljoprivrednici iz kragujevačkog kraja dostavili su potrebe za jesenju i prolećnu setvu, od 1.124 tone. Do 10. oktobra, isporučeno je samo 460 tona, usled havarije u "Zorki", navodi Spasić.
     - Inspekcija je zabranila dostribuciju neispravnog đubriva. Jesenja setva ne može da čeka. Optimalni rok je do 20. oktobra, ali će se malo produžiti. Sa proizvođačem i distributerom je dogovoreno da se - o njegovom trošku - u fabriku vrati 120 tona đubriva, isporučenog posle havarije, što je u petak i učinjeno. Već u subotu, treba da se isporuči nova količina, koja će biti proverena - tvrdi Spasić.
     Po njegovim rečima, od preostalih 800 tona, koji takođr treba da se isporuče - po 90 tona se očekuju u ponedeljak, utorak i sredu, a ostatak do 31. oktobra.

Kampanja za legalizaciju bespravne izgradnje nastavljena u Malim Pčelicama
OLAKŠICE DO 13. NOVEMBRA

     Na osmom i devetom zboru građana - u okviru kampanje za legalizaciju bespravne izgradnje, na području Kragujevca - Dragan Planić, iz Gradske vlade, u petak veče razgovarao je sa žiteljima Malih Pčelica, u Novom naselju i Starom selu.
     Planić je informisao brojne žitelje Malih Pčalica, da je od 13. maja ove godine na snazi novi Zakon o izgradnji i planiranju. Po njegovim rečima, glavni razlog legalizacije je to, što ranije nije bilo moguće da se vrši prenos neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta.
     - Kupovali ste zemljište od vlasnika, koji su bili upisani u list nepokretnosti, ili u zemljišnoj knjizi. Zemljište niste mogli da prenesete, jer je bilo u državnoj svojini. Na gradskom građevinskom zemljištu mogli da budete samo korisnik. To je jedan od glavnih razloga ovako velikog broja bespravno sagrađenih objekata u Srbiji, pa tako i u Kragujevcu - objasnio je Planić, dodajući:
     - Cene, brojne olakšice i uslovi plaćanja, do 120 rata, naknade za uređivanje građevinskog zemljišta nikda nisu bili povoljniji, ako se legalizacija prijavi do 13. novembra. Od 14. novembra, izdavaće se rešenja o stostrukom uvećavanju naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, a paralelno i za rušenje bespravno sagrađenih objekata. Svi koji podnesu prijavu za legalizaciju, najkasnije do 13. januara dobiće pisano obaveštenje - šta i kako dalje da postupaju, da bi uknjižili objekte kao legalni vlasnici.
     Po rečima Planića, bespravna izgradnja je narušila komunalne sisteme i dovela do lošeg snabdevanja vodom i strujom, tako da će legalizacija omogućiti da se prevaziđu takvi problemi.

Vlada Republike Srbije usvojila strategiju restrukturiranja vojne industrije
PRIVATIZACIJA SAMO CIVILNIH DELOVA

     Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju restrukturiranja preduzeća namenske (vojne) industrije, koju je predložilo Ministarstvo za privredu i privatizaciju, uz saglasnost Saveta za stratešku konsolidaciju namenske industrije.
     Prema ovom dokumentu predmet privatizacije nakon restrukturiranja biće isključivo delovi industrije sa civilnom proizvodnjom, dok će namenski delovi preduzeća biti svrstani u grupu odbrambene industrije Republike Srbije.
     U saopštenju od petka se navodi, da je restrukturiranje vojne industrije zasnovano na privrednim i odbrambenim činiocima i da predstavlja osnovu za rešavanje problema sa kojima se ovaj kompleks industrije suočava u poslednjih deset godina, kao što su niska iskorišćenost kapaciteta, smanjene domaće potrebe i gotovo sasvim obustavljen izvoz.
     U saopštenju se dodaje, da bi namenski delovi preduzeća mogli biti privatizovani tek nakon analize celokupne problematike ovog kompleksa sa državnog i odbrambenog stanovišta, pošto će ovako grupisana namenska preduzeća predstavljati okosnicu proizvodnje naoružanja i vojne opreme za potrebe domaće vojske i policije.

Kampanja za legalizaciju bespravne izgradnje u Maršiću i Ilićevu
UDRUŽIVANJE SMANJUJE TROŠKOVE

     Žitelje kragujevačkih naselja Maršić i Ilićevo, predstavnici Skupštine grada u četvrtak su detaljno informisali o proceduri legalizacije bespravno podugnutih objekata, pravnom osiguranju imovine i o najboljim rešenjima za finansiranje. Bilo je reči i o komunalnom uređenju, koje može da se očekuje po legalizaciji.
    U Maršiću, koji pripada četvrtoj građevinskoj zoni, procenjuje se da je oko 1.000 objekata, ili polovina kuća i dograđenih površina, koji nisu upisani u javne knjige. Problem bespravne gradnje u ovom naselju star je nekoliko decenija, usled kupoprodaje zemljišta, koje se tretiralo kao neizgrađeno.
    - Primedbe su brojne, što se tiče cena projektnih biroa. Očekujemo da nadležno Ministarstvo propiše minimalne uslove projekata, što će znatno smanjiti cenu. Moguće je i udruživanje građana, koji bi zajednički angažovali biro, da svima uradi projekte izvedenog stanja, po povoljnijoj ceni - kaže Dragan Planić, iz Gradske vlade.
    Sa načinom legalizacije upoznat je i veći broj žitelja Ilićeva, takođe u četvrtoj zoni. U prednosti će biti vlasnici objekata, obuhvaćenih avionskim snimanjem, pre 10 godina, što će sniziti troškove legalizacije.
    - Sredstva od legalizacije dostižu sedam do osam procenata, od potreba naselja za komunalnim uređenjem. Zato je potrebno dodatno fiansiranje. Objasnili smo da ne možemo frontalno sve da uradimo. Dogovoren je novi sastanak, na kojem ćemo utvrditi prioritete i pomoći tim ljudima - izjavio je Planić, navodi TV Kragujevac.

Pripreme Studije o izvodljivosti Industrijske zone Kragujevac
PONUDA INVESTITORIMA DO PROLEĆA

     Komisija Gradske vlade u petak je javno otvorila tri ponude projektnog zadatka, za izradu Studije o izvodljivosti Industrijske zone Kragujevac.
     - Studija predviđa analizu šireg okruženja. Da se definišu neekonomski i ocene ekonomski faktori, kao tržište, sirovine, radna snaga, porezi, takse, zakonodavstvo, infrastruktura, zatim potrošačka moć stanovništva i privrede, stepen uposlenosti stanovništva i privrednih kapaciteta itd - nabraja Nikola Spasić, zadužen za privredu i agrar, u Gradskoj vladi", za "Glas Kragujevca".
     Predviđen je i pregled zakonske regulative, iz oblasti osnivanja i funkcionisanja industrijskih zona i tehnoloških parkova.
     - Potrebna je i analiza raspoloživih lokalcija, sa izborom, površinama, karakteristikama, prednostima... Utvrdiće se i da li su na odabranom zemljištu rešeni imovinsko-pravni odnosi, može li odmah da se koristi, kakva je raspoloživa infrastruktura i kolike su potrebne investicije. Analiziraće se i lokalno i regionalno privredno okruženje, što sve spada u Studiju - objašnjava Spasić i dodaje:
     - Pored toga, treba da se identifikuju zainteresovani privrednici, uz građevinsku studiju o internim saobraćajnicama, zajedničkoj energetici, vodovodu, kanalizaciji, sa troškovima projekta, uređenja zemljišta, idejnog rešenja, da se utvrde organizatori i zeinteresovanost banaka za kreditiranje. Na osnovu svih tih analiza, procenićemo sopstvene snage, slabosti, šanse i pretnje okruženja.
     Po rečima Spasića, Studija će utvrditi moguće pravce za stvaranje manjih industrijskih parkova. Studija o izvodljivostri treba da se ponudi i stranim kompanijama, kao baza za buduće projekte. Po mišljenju Spasića, za nekoliko meseci, pre proleća, potencijalnim investitorima već treba da budu na raspolaganju ovakvi podaci Studije o izvodljivosti Industrijske zone Kragujevac.

EKONOMIJA

     U Kragujevcu je u petak otvorena ekspozitura Nacionalne banke Grčke (NBG), čije su prostorije, tom prilikom, osveštali sveštenici Grčke i Srpske pravoslavne crkve.
     - Kao najveća banka Balkana i Jugoistočne Evrope, NBG će ponuditi stabilne srednjoročne i dugoročne uslove. U 15 ekspozitura, do kraja godine, ponudiće srednjotročne kredite, pre svega malim i srednjim preduzećima, na dve do pet godine, sa kamatama od osam do 11 procenata godišnje. Od januara 2004, daleko veća pažnja posvetiće se potrošačkim kreditima, do 10.000 evra, sa povoljnijim kamatama, na dve do pet godina, sa obezbeđenjem putem žiranata. Trudićemo se da se povežu grčka i srpska privreda i da dođe do novih investicija. Da pratimo nova ulaganja grčke privrede u Srbiju i pomognemo mala i srednja preduzeća, koja imaju perspektivu, da doprinesu sopstvenom i razvoju regiona - izjavio je Bratislav Jovičić, direktor Ekspoziture NBG, u Kragujevcu.
     U pogone za preradu drveta "Košutnjaka", novi vlasnik "Interšped", u Kragujevcu, uložio je preko 200.000 evra. Izgrađena je hala od 800 kvadrata, čime je površina za proizvodnju uivećana za trećinu. U planu je još jedan pogon, sa 50 novih radnika. Privatizacijom fabrike niko nije ostao bez posla, a već prvih meseci posle prodaje zaposleno je još 20 majstora. Kupovinom 70 posto kapitala "Košutnjaka", "Interšped" je preuzeo dugove prema dobavljačima i radnicima, zastarele mašine i pogone.
     Dragan Stojić, direktor "Košutnjaka", kaže da firma pre kupovine praktično nije ni proizvodila. Radnici nisu primali plate već osam meseci, a obeveze prema državi nisu izmirivane. Trenutno, primarna prerada drveta, uglavnom bukovine, je veći deo proizvodnje "Košutnjaka", pored građevinske stolarije, a predviđeni su i nameštaj, kao i oprema za stanove, koje gradi "Interšped". Nedostaju visokoobrazovani kadrovi drvoprerađivačkog smera, koji bi mogli da ovakve inicijative i da ih pretoče u konkretne predloge i da ih realizuju u proizvodnji, navodi Stojić. "Košutnjak" 70 odsto prerađenog drveta, za 80.000 evra mesečno, izvozi poznatim kupcima u Italiji, Španiji i Grčkoj, sa kojima se planiraju i novi poslovi.
     Kragujevački "Crveni krst" obeležava Svetski dan hrane, pod sloganom "Zajedno proziv gladi". Za 540 korisnika Narodne kuhinje pored redovnog obrika obezbeđeni su voće, mlečni proizvodi i pecivo, uz pomoć "Žitoprodukta" i Mlekare "Mladost", javlja TV Kragujevac.

DAVAOCI IZ DEVET GRADOVA

     Udruženje dobrovoljnih davalaca "Čika Jaza" u petak je organizovalo tradicionalnu akciju prikupljanja krvi, pod pokroviteljstvom Skupštine grada i Mesne zajednice Bagremar, u okviru programa "Kragujevačkog oktobra", uz učešće stitinak davalaca iz Kragujevca, Novog Sada, Loznice, Kraljeva, Ivanjice, Smederevske Palanke, Kikinde, Lazarevca i Beograda.

Zamenik ministra za urbanizam o legalizaciji bespravne izgradnje
POJEDNOSTAVLJENA PROCEDURA

     Procedura za prijavljivanje nelegalnih objekata nije komplikovana kao što je bila. Iz katastarskih knjiga uzima se kopija katastarskog plana (geodetski snimak), na kojoj su prikazani svi objekti na parceli, sa površinama. Ako objekat nije ucrtan, angažuje se geometar. Kopije plana ne smeju biti starije od šest meseci.
     Šta se dešava ako zgrada nije uknjižena? Kako kaže Natalija Stojanovic, zamenik ministra urbanizma i građevina, zgrada se knjiži kao celina, a zatim, stanovi kao etažna svojina. Ako je za zgradu izdata građevinska dozvola i ako je izgrađena po njoj, onda ne bi morao da se traži dokaz o upisu prava svojine. Stanari su mirni, jer za takvu zgradu postoji tačna specifikacija svakog stana, osim u slučajevima kada su pojedini vlasnici proširivali svoje kvadrate, na račun zajedničkih prostorija (vešernica, potkrovlja, ostava). U tom slučaju, važi uputstvo dato za bespravno adaptirane prostorije.
     Rok za podnošenje prijava za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata ističe 13. novembra. Gradjani treba da navedu u prijavi i šta još od dokumenata podnose, kao i dokaz o uplati administrativne takse. Prema rečima Natalije Stojanovic, uz prijavu se podnose geodetski snimak, sa skicom parcele i snimkom objekta. To znači, da se iz katastarskih knjiga uzima kopija katastarskog plana, na kojoj su prikazani svi objekti na parceli i njihove površine.
     - Kada se kaže skica pacele, misli se na kopiju plana - kaže Stojanović. - Objekti koji su izgradjeni, bez odobrenja, dakle bez građevinske dozvole, su posebno označeni. Ukoliko, medjutim, na kopija plana nije ucrtan objekat, potrebno je da vlasnik angazuje geometra, najčešće privatne geodetske kuće, koji će snimiti građevinu. Taj snimak dostavlja se Službi za katastar nepokretnosti i na planu ucrtava objekat. Spisak privatnih geodetskih organizacija može se dobiti u Službi katastra (ili na sajtu www.rgz.co.yu).
     Inače, u Srbiji je registrovano oko 350 privatnih geodetskih firmi sa vise od 700 geodeta koji imaju licencu. Kopije katastarskog plana moraju biti overene, odnosno moraju da sadrže pečat i datum podizanja kopije iz katatstra, jer je potrebno da pri legalizaciji ovaj dokument ne bude stariji od šest meseci. U slučajevima kada je deo objekta kasnije nadogradjen, a za osnovni objekat postoji dozvola (gradjevinska i upotrebna), procedura je ista. Vlasnik se obraća privatnoj geodetskoj organizaciji. Iz katastra se uzima kopija plana sa ažuriranim podacima.
ZA geodetsko snimanje objekta od sto kvadrata u osnovi privatnici naplaćuju oko šest-šest i po hiljada dinara. U tu cenu uključeno je i evidentiranje, odnosno ucrtavanje u službi katastra. Treba napomenuti, da je ovo najniža cena, a da ima i onih, koji svoje geodetske usluge naplaćuju i skuplje, prenosi Vibilia.

Pogledajte: Vodič za legalizaciju

EKONOMIJA

    Vlada Republike Srbije i rukovodstvo "Zastava-oružja" - po rečima v.d. direktora Marinka Petrovića - rešeni su da ta fabrika postane zdrava kompanija, koja će poslovati na tržišnim principima. Vlada Srbije i Agencija za privatizaciju pokušaće da reorganizacijom kompanije stvore zdravo jezgro, rekao je Petrović, prilikom posete izložbi oružja, u prostorijama "Zastava-impeksa", u Beogradu. Izložba se održava povodom 150. godišnjice fabrike, koja se od juče zove "Zastava-oružje", prenosi TV Kragujevac.

     Na Medjunarodnom sajmu auto komponentistike, u Kragujevcu, od 27. do 31. oktobra, ucestvovace preko sto domacih i stranih izlagaca.
     Pored "Zastave", koja ce izloziti svoje automobile i kamione i vecine proizvodjaca delova, komponenti, opreme, auto galanterije, goriva i motornih ulja, iz bivse Jugoslavije, ucestvovace i oko 40 firmi iz inostranstva: Italije, Grcke, Singapura i Rumunije. Organizator je kragujevacka agencija "EURO EM" (www.euroem.co.yu), a pokrovitelji Skupstina grada Kragujevca, Sumadijski okrug, Regionalna privredna komora i holding "Zastava vozila". Sajam ce posetiti i delegacije iz gradova-pobratima Kragujevca, iz Italije, Nemacke i Rumunije, kao i predstavnici njihovih automobilskih firmi. U okviru pratecih aktivnosti, bice organizovan okrugli sto proizvodjaca drumskih vozila iz Srbije i Crne Gore, karting kup, izlozba old tajmera i revila filmova o automobilizmu, prenosi Vibilia.

Legalizacija bespravne izgradnje u Kragujevcu
ZAJEDNIČKI PROJEKTI JEFTINIJI

     Kampanja za legalizaciju bespravne izgradnje, na području Kragujevca, se pojačava i već je počela da daje rezultate. Do utorka, nadležnima u Skupštini grada, podneto je 699 prijava za legalizaciju. Narednog dana, taj broj se povećao na 751, ne računajući prijave u mesnim zajednicama.
     To je, na redovnoj pres konferenciji o legalizaciji, u sredu izneo Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, u Gradskoj vladi, dodajući:
     - Građani su uglavnom zadovoljni popustima i olakšicama, koje smo predvideli, Odlukom o merilima i kriterijumima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Jedine primedbe su na cenu specijalizovanih službi, za izradu projekata izvedenog stanja, na koju Skupština grada nije mogla da utiče.
     Po rečima Planića, nadležno ministarstvo najavljuje da će se propisati minimalni prilozi, u sklopu tehničke dokumentacije, za legalizaciju bespravnih objekata, što će sigurno smanjiti troškove.
     Na skupovima u mesnim zajednicama, nadležni za urbanizam i izgradnju, u Skupštini grada Kragujevca, ponudili su sugrađanima savetodavne sastanke i zajedničko angažovanje projektantskih kuća, čije bi cene bile povoljnije, za veći broj objekata koji se legalizuju.
     - Postoji mogućnost i da takav Inicijativni odbor, na nivou mesne zajednice, razgovara sa bankama i o kreditiranju legalizacije, što su već uradili građani u nekim opštinama - rekao je Planić, uz pohvalu odziva odbornika, u naseljima Bresnica i "Filip Kljajić", nezavisno od stranačke pripadnosti.
     U utorak je počela i distribucija brošura o legalizaciji, uz podršku USAID-a, u finansiranju štampanog materijala, kao i u kampanji i istraživanju, pre i posle susreta sa građanima, u naselju Erdeč.

EKONOMIJA

     U Kragujevcu je u sredu počela grejna sezona. U "Energetici" tvrde da sve funkcioniše bez problema i da ima samo pojedinačnih priituižbi na ispražnjene instalacije daljinskog grejanja. Poštuju se prioriteti i svi kvarovi, tvrde odgovorni, biće otklonjeni što pre. Tople probe su obavljene u utorak popodne. Počelo je daljinsko grejanje svih delova Kragujevca. Sve kotlarnice su remontovane i rade, a energenata je dovoljno. Grejanje je do večeri najavljeno i u Karađorđevoj ulici, Mihajla Iveše, Svetozara Markovića i okolini, gde su privođeni kraju poaslednji radovi na instalacijama.     

     Kragujevačko JKP "Vodovod i kanalizacija" ugrožavaju potraživanja od privrede i građana. od preko 270 miliona dinara. Ako ne bude postignut dogovor sa dužnicima, za utrošenu vodu, najavljuju se tužbe Trgovinskom sudu i isključenjam sa mreže za snabdevanje. U gradu je i između tri i pet hiljada bespravnih priključaka, čijim se korisnicima nude sporazumi, kao privremenim potrošačima, saopšteno je u "Vodovodu i kanalizaciji", kako prenose TV Kragujevac i In.

FEJDO U TETARU

     Pretpremijerom u petak i premijerom narednog dana, vodvilja Žorža Fejdoa "Hotel slobodan promet", u režiji Dragana Jakovljevića, nastavlja se pozorišna sezona kragujevačkog Tetara "Joakim Vujić". U glavnoj ulozi nastupa Miloš Krstović. Pored 11 profesionalnih članova Tetara, angažovane su i četiri mlade dramske umetnice iz SKC i Druge kragujevačke gimnazije. Jakovljević navodi, da je smeh u Kragujevcu potreban i kao "terapija", kao i da je Čarli Čaplin poručio - da je svaki dan bez osmeha izgubljen - prenosi TV In.

Otvorena rekonstruisana Ulica kneza Mihaila u Kragujevcu
MAGISTRALA PO NOVIM STANDARDIMA

     Kragujevačka Ulica kneza Mihaila, na rekonstruisanom delu magistrale M.1-11, koja povezuje ibarski, sa pravcem Beograd – Niš, između Batočine na jednoj i Kraljeva i Čačka na drugoj strani, u utorak je ponovo otvorena za saobraćaj, na sve četiri saobraćajne trake. U rekonstrukciju kilometar i po ove saobraćajnice uloženo je više od sto miliona dinara, iz gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta.
     - Ovo je jedan od najvažnijih putnih pravaca na teritoriji grada Kragujevca – kaže Dragutin Radosavljević, direktor Fonda. – To je jedan od najvrednijih objekata, koje smo zavšili ove godine. Završeno je i 1.600 metara ulice Kraljevačkog bataljona, nastavka ovog pravca ka Ravnom Gaju, zatim Jovana Gostovića, na paralelnoj magistrali M.23 (od Topole), kao i ulica Radoja Domanovića. Pored toga, Fond je ove godine isfinansirao još 25 ulica, izvan magistralnih i regionalnih pravaca.
     Na pravcu M.1-11 svakodnevno saobraća preko 20.000 vozila, što je otežavalo naizmeničnu rekonstrukciju dve kolovozne trake, tokom leta i početka jeseni. Iz Fonda je odato priznanje izvođačima, na rekonstrukciji kolovoza i zameni svih instalacija. JKP »Vodovod i kanalizacija« je zamenilo i magistralni cevovod, prečnika 630 milimetara. Samo taj deo radova koštao je 42,5 miliona dinara. Postavljena je instalacija za gas, sa obe strane ulice. Priključeno je preko 200 domaćinstava, među više od 3.000 korisnika gasa u Kragujevcu.
     - Zamenjena je kompletna kanalizacija, elektro, instalacije »Telekoma«. Za desetak dana, završićemo još oko 500 metara trotoara, od Šest topola do Male vage. Danas je ugovorena i zamena ulične rasvete, sa 58 novih stubova, profila 350 milimetara, teških oko 500 kilograma - koji će nositi mrežu za budući trolejbuski saobraćaj - što košta oko 12 miliona dinara, a treba da se završi do kraja novembra. Kragujevac ove godine dobija oko četiri kilometra pravca, osposobljenog za trolejbuski saobraćaj – dodaje Radosavljević.
     Po njegovim rečima, u asfaltiranju ulice Kneza Mihaila - prvi put u Srbiji – primenjena je tehnologija, po visokim standardima, sa aditivima, polimerima i staklenim vlaknima, što poboljšava stabilnost i otpornost kolovoza, na depresije i mrežasto pucanje. Radosavljević naglašava, da je radove potpuno finansirala lokalna samouprava, bez kredita, samodoprinosa, donacija, učešća Republike i Direkcije za puteve, koja je projkovala i nadzirala rekonstrukciju. Radosavljević odaje priznanje i ostalim učesnicima u rekonstrukciji - kojih je bilo preko 3.000, iz dvadesetak firmi - među kojima Preduzeću za puteve »Kragujevac«, »Niskogradnji«, »Elektrošumadiji«, »Energogasu«, »Zastava-energetici«...
     - Obećavam da ćemo sa ovakvim i sličnim objektima nastaviti i naredne godine – poručio je Radosavljević, prilikom otvaranja Knez Mihailove ulice. – Ove godine, oko 10 miliona evra je grad Kragujevac uložio u izgradnju ulica, trgova, u zamenu instalacija, izradu projektne dokumentacije i pripremu zemljišta za strane i domaće investitore, koji dolaze. Dobro napreduju i pripreme za izgradnju auto-puta Batočina - Kragujevac. Fizibiliti studija je predata Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije. Do kraja godine očekujemo dozvolu, a početkom sledeće sezone početak izgranje.

ZNAČAJ      - Ova saobraćajnica je važna i za nastanak grada Kragujevca, na mestu gde je prelazila Lepenicu, od srednjevekovnog naselja Gradac, prema dolini Gruže i tadašnjim gradovima Čestin i Borač – potseća mr Veroljub Trifunović, direktor kragujevačke Direkcije za urbanizam i izgradnju. – Kasnije i u prvoj polovini prošlog veka, ovom trasom išli su međunarodni egejski i jadranski putevi. Od značaja je i za sledeći period, jer će spajati Evropski koridor 10, sa ibarskim putevima. Verujemo da će trasa auto-puta pre proći ovom dolinom, Lepenice i Gruže, nego trasama od Beograda, kroz zapadnu Srbiju.

Nova postavka muzeja "21. oktobar", u Kragujevačkim Šumaricama
OSVEĆENJE POSLE 27 GODINA

     Memorijalni muzej "21. oktobar", u kragujevačkim Šumaricama, posvećen nevinim žrtvama strelajnja 1941. godine, sa novom postavkom, zamenjenom posle 27 godina, u ponedeljak su osveštali protojereji stavrofori Radovan Čančarević, starešina i Zarije Božović, iz Saborne crkve.
     Sa blagoslovom episkopa Šumadijskog Jovana, otac Radovan je izrazio veru, da se raduju duše svih, koji su povezani sa obnovljenim zdanjem Muzeja i koji su prolili krv za veru, Otadžbinu i bolju budućnost.
     - Ne samo da se ova kuća domaćinski preuredila, već je u nju prizvan i blagoslob Božji - kazao je otac Radovan, uz pouke iz Jevanđelja. - Hvala Bogu, ovde je se odavno desio preporod. Mislimo da se danas posebno raduju naši oci, dedovi, pradedovi, mnogi naši koji su stradali. Pre svega naša deca, đaci, svi koji su nevini stradali i proglašeni svetima, kao novomučenici Kragujevački. Od prošle godine više im ne vršimo parastos, već moleban. Molimo se Bogu, da uznesu naše molitve Gospodu, jer su se uvrstili među svete.
     Od ove godine, na dan streljanja, 21. oktobra, Sveta liturgija služiće se u novosagrađenoj crkvi, u memorijalnom kompleksu Spomen parka, u blizini spomenika i humke streljanim dacima i provesorima, jednoj od 33 masovne grobnice, u Šumaricama i okolini.
     Direktor muzeja Nenad Đorđević, prilikom osvećenja i prve javne prezentacije nove postavke, čiji je jedan od autora, sa Sinišom Brkićem i mr Milanom Koljaninom. naveo je - da su prethodile duge pripreme, entuzijazam i pregalaštvo zaposlenih u Spomen parku, uz pomoć Skupštine grada i Ministarstva kulture, u Vladi Republike Srbije. Na osnovu sinopsisa, Igor Stepančić je tvorac nove postavke, koja je preobrazila Muzej, u nastojanju da pokaže pravu istinu o prošlosti, o kojoj su skoro pola veka preovladavale različite verzije.
     - Nadam se da je rezultat dostojan žrtava, o kojima se ovde radi - zaključio je Stepančić, uz zahvalnost saradnicima, koji su godinu dana radili na novoj muzejskoj postavci.

Četrdesetdruga godišnjica Centra za socijalni rad u Kragujevcu
REDOVNA ZAŠTITA

     U rekonstrukciju kragujevačkog Centra za socijalni rad, koji je u utorak obeležio 42. godišnjicu, Skupština grada uložila je pet miliona dinara. Izgrađeno je i šest novih prostorija, savetovališta za mlade, brak, porodicu i stare.
     - Država stoji iza 33.000 građana Kragujevca, sa redovnim primanjima, na osnovu prava socijalne, dečje i boračko-invalidske zaštite - izjavila je Ljiljana Lučić, zamenik ministra za socijalna pitanja u Vladi Republile Srbije. - Kragujevac nije ostavljen sam sebi. Ozbiljan je napor države, da najugroženiji delovi stanovništva budu podržani, prema mogućnostima koje danas imamo, kao država.
     - U profilisanju mera onima kojima je pomoć najpotrebnija, oslanjamo se na stručni, profesionalni potencijal i analize Centra za socijalni rad, na čemu smo zahvalni. Bez takve saradnje ni ove mere Vlade Republike Srbije, na socijalnoj zaštiti, ne bi bile delotvorne. Pratimo i druge pokazatelje. Znamo kolika je bila prosečna zarada u Kragujevcu 2001, kolika je danas. Možda ljudi i zaborave te podatke - kazala je Lučić.
     Po njenim rečima, juna 2001. prosečna bruto zarada u Kragujevcu je bila 7.000, a u julu 2003. dostigla je 15.330 dinara.
     - Prosečna zarada u Srbiji je 17.000 dinara. Kragujevac još je još ispod tog proseka, ali se ta razlika lagano smanjuje. Mislim da položaj građana pre svega možemo da merimo kroz njihov ekonomski položaj. Mnogi treba da učestvujemo - od Vlade, preko lokalne zajednice, institucija sistema - da taj položaj građana bude mnogo bolji - konstatovala je Lučić, prenosi Prvi program Radio Kragujevca.

Kampanja za legalizaciju bespravne gradnje u kragujevačkoj Bresnici
USLOV ZA BIZNIS I INVESTICIJE

     U kragujevačkom naselju Bresnica, na zboru građana, uz učešće odbornika, Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine u Gradskoj vladi i Momčilo Genčić, sekretar Sekretarijata za urbanizam i izgradnju, započeli su kampanju za legalizaciju bespravne izgradnje, koja treba da se prijavi do 13. novembra, da bi se iskoristile olakšice.
     - Kampanuja nije stvar politike, već potrebe i statusa države, bez obzira na vlast. Sve političke opcije u Srbiji slažu se sa legalizacijom, na putu ka Evropi - naglasio je Planić, po čijim rečima, rešavanje imovinskih problema i legalizacija bespravnih objekata treba i da doprinesu investicijama u Srbiji. - Cilj legalizacije nije da se narodu uzme novac. U Kragujevcu je 35.000 nezaposlenih. Mnogi imaju ideje da pokrenu biznis, ali ne mogu da koriste podsticajne kredite, bez legalnih objekata, na koje mogu da stave hopoteku. I to je osnovni razlog legalizacije, čije su namere potpuno iskrene.
     Izneto je i da se, od vrata do vrata, distribuiraju publikacije i uputstava o legalizaciji, koja može da se prijavljuje i u mesnim zajednicama.

EKONOMIJA

     "Program stipendija nemacke privrede Zoran Djindjic" pokrenuce od pocetka naredne godine Odbor nemacke privrede za istok.
     Iz sredstava ovog programa, koji ce po pola finansirati nemacke firme i savezna vlada, stipendirace se studenti i mladi strucnjaci iz Srbije. Oni ce 3-6 meseci moci da provedu na praksi u vodecim nemackim preduzecima.
     Program stipendiranja nazvan po bivsem premijeru Srbije, ubijenom u martu 2003, treba da traje najmanje dve godine.
     Odbor nemacke privrede za istok formiran je 1952. godine. To je najstarija i najuglednija institucija nemacke privrede koja posreduje u kontaktima sa preduzecima i privrednim organizacijama u zemljama bivseg Sovjetskog Saveza i istocne i jugoistocne Evrope.
     Pocetak "Programa stipendija nemacke privrede Zoran Djindjic" zvanicno ce objaviti savezni kancelar Gerhard Sreder prilikom posete Beogradu 29. oktobra.
     Tada ce biti objavljen i pocetak rada Saveta za privrednu saradnju SR Nemacke i Srbije, cije su osnivanje dogovorili drzavni sekretar u Ministarstvu za privredu i rad u Berlinu Ditmar Stafelt i ministar u Vladi Srbije Goran Pitic.

     Vinogorje na Oplencu kod Topole bice revitalizovano. Prvih 10 ha koji pripadaju Zaduzbini Kralja Petra I Karadjordjevica pripremljeni su za nove zasade vinove loze, a sredstva za revitalizaciju obezbedjuju americka nevladina organizacija ACDI/VOCA, USAID (www.usaid.org.yu) i opstina Topola.
     Zaduzbinskom kompleksu na Oplencu isporucena je oprema i poljoprivredna mehanizacija koju je obezbedila "VOCA" (www.acdivoca.org.yu), dok je na pocetku realizacije projekta ova americka organizacija ulozila 39.000 USD. Opstina Topola ucestvuje u finansiranju sa 25% sredstava.
     Obnova vinogradarske proizvodnje predvidja revitalizaciju 10 ha godisnje. Cilj je da se obnovi svih 120 ha na kojima su bili Kraljevi vinogradi. Prvi rod se ocekuje 2006. god.
Sve ovo treba da vrati u funkciju i Kraljeve podrume na Oplencu gde se sada nalaze prazne hrastove bacve i oko 200 boca sa arhivskim vinima od kojih su neka iz 1931. god kada je ovaj podrum i osnovan.

     Kragujevacka kompanija "Virtual tim" (www.virtualteam.co.yu) izabrana je za najboljeg ovogodisnjeg finalistu dodele nagrade za Microsoft u New Orleance. Prema recima Vladana Atanasijevica u oblasti softverskog resenja za rad sa klijentima sa ovim programom, firma je predstavnik regiona jugoistocne Evrope, Bliskog istoka i Afrike. Prvi put kompanija iz SCG nastupa kao finalista tradicionalnog takmicenja.
     Nagrada se dodeljuje u oblasti softverskog resenja za rad sa klijentima, a ova kompanija je razvila proizvod koji je izabran medju vise od 1.000 radova iz celog sveta. Ovo nagradjeno resenje predstavlja softverski alat za kreiranje i upravljanje anketama, upitnicima i obradu prikupljenih odgovora, cija je glavna karakteristika kreiranje i distribuiranje brzih i efikasnih anketa, prenosi Vibilia.

Skupština Kragujevca i Evropski pokret usavršavaju sistem javnih nabavki
VEĆA TRANSPARENTNOST I UŠTEDE

     Evropski pokret u Srbiji i Skupština grada Kragujevca, nastavljaju usavršavanje sistema javnih nabavki i budžetiranja. U dvogodišnjoj realizaciji projekta TASPP - za povećavanje transparentnosti i evropskih standarda, u lokalnim samoupravama - Kragujevac je među 29 gradova i opština, za koje je Evropski pokret obezbedio podršku u računarima, obuci i pristupu zajedničkom sajtu javnih nabavki nabavke.vibilia.co.yu.
     Predstavnica Evropskog pokreta, u ponedeljak je u Kragujevcu potpisala ugovor o donaciji sa dr Vlatkom Rajkovićem, gradonačelnikom.
     - Reč je o projektu, na kojem smo angažovani sa Evropskim pokretom i drugim organizacoijama, kao što su Transparency international ili Republička uprava za javne nabavke. Cilj je da se što bolje organizuje veliki posao upravljanja konkurencijom i javnim nabavkama, po novim principima modernog, civilizovanog sveta. Od samog početka mandata, to nam je bio jedan od važnih ciljeva - kazao je Rajković.
     Po rečima gradobnačelnika, u startu je formirana Služba za upravljanje nabavkama, koja je do kraja ispunila svoj zadatak i koja će se razvijati, u skladu sa zakonskim promenama.
     Jelena Milovanović, iz Evropskog pokreta, dodaje - da će novi hardver doprineti uštedama, tehničkim kapacitetima, transparetnijim i efikasnijim javnim nabavkama:
     - Pre godinu dana, isporučili smo prvi računar, gradu Kragujevcu, za efikasnije vođenje budžeta. Prošle godine, održali smo i seriju seminara, o reformi budžeta. Ove godine, sa Upravom za javne nabavke, počeli smo novu seriju seminara, kao trening lokalne administracije, od južne Srbije. Isporukom ovog računara završava se druga i počinje uvod u treću fazu projekta - za uvođenje lokalnih ombucmana.

Džefri Baret u Skupštini grada
EVROPSKI DANI U KRAGUJEVCU

     Predsednik Delegacije Evropske komisije za Srbiju i Crnu Goru Džefri Baret u ponedeljak je, u Skupštini grada Kragujevca, razgovarao sa Brankom Jovanovićem, sekretarom Sekretarijata za komunikacije, o koncepciji regionalnog razvoja i inicijativama za ustavne promene.
     Po rečima Jovanovića, gradonačelnik dr Vlatko Rajković, zbog ranije zakazanih obaveza u Vladi Republike Srbije, nije mogao da primi Bareta. Baret je izrazio nadu, da će se ipak sastati i razmeniti mišljenja i sa Rajkovićem, o mogućem organizovanju Evropskih dana, u Kragujevcu.
     - Sledeći put možemo da produbimo ovaj razgovor - konstatovao je Baret, uz pitanje, da li u Kragujevcu ima interesovanja za organizovanje evropskih dana. - Prilično dugo smo razmišljali da organizujemo dane Evrope, u različitim gradovima Srbije i Crne Gore.
     Baret je najavio posebne razgovore predstavnika Evropske unije i lokalnih vlasti, o organizovanje ovakvih manifestacija, u Srbiji.
     - Bićemo srećni da možemo zajedno da radimo sa podmlatkom, poslovnim udruženjima, ili drugim grupama, da organizujemo neku izložbu, sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju, evropskim glumcima itd, što zahteva velike pripreme - predložio je Baret.
     Jovanović je odgovorio, da su u Kragujevcu već uspešno organizovane slične manifestacije, kao što su Britanski dani. Dodao je, da je ubeđen da će u Skupštini grada biti prihvaćena i inicijativa za organizovanje evropskih dana, što treba da se zajednički precizira.

Sajam autokomponentistike u Kragujevcu, od 27. do 30. oktobra
IZLAGAČI I IZ SINGAPURA

     Kragujevac će, od 27. do 31. oktobra, biti domaćin Drugog sajma autokomponentistike "Auto-kompo 03" (www.kgexpo.com), na 4.500 kvadrata, u dva paviljona. Očekuje se stotinak izlagača, iz desetak zemalja, među kojima su Grčka i Rumunija. Najavljen je i proizvođač motocikala iz Singapura, koji posluje sa "Hondom", saopšteno je u ponedeljak, u Skupštini grada Kragujevca.
     Organizator je agencija "Euro em", pod pokroviteljstvom Šumadijskog okruga, Gradske skupštine, Regionalne privredne komore i Grupe "Zastava vozila".
     Nikola Spasić, zadužen za privredu i agrar, u Gradskoj vladi Kragujevca, najavio je učešće proizvođača auto delova i opreme. Skupština grada je obezbedila uslove i prostor za sajam. Spasić dodaje, da je prošlogodišnji, Prvi sajam autokomponentistike opravdao postojanje, kao i nedavni Prvi Šumadijski sajam poljoprivrede, u Kragujevcu.
     - Pozvane su i delegacije gradova-pobratima, iz Piteštija, gde je fabrika "Dačija", Bjalskog Bjala, gde je fabrika "Fiata" i Ingolštata, gde je fabrika "Audija", kao i predstavnici Unije industrijalaca iz Italije, koji će boraviti u Kragujevcu, za vreme sajma "Auto-kompo" - navodi Spasić.
     Načelnik Šumadijskog okruga Aleksandar Vukićević naglasio je, da su povećani kapaciteti i broj učesnika sajma autokomponentistike, u odnosu na prethodnu godinu. Po rečima Vukićevića, sajam će okupiti sve proizvođače komponenti, od značaja za automobilsku industriju. Najavljeni su i prateći programi, kao stručni skupovi, revija filmova i oldtajmera.

EKONOMIJA

     Proteklog vikanda, na tradicionalnoj Oplenačkoj berbi i saboru narodnog stvaralaštva, izložene su najbolje sorte grožđa i vina i izveden folklorni program najboljih igračkih i pevačkih grupa. Na 33. poljoprivrednoj izložbi, za najboljeg proizvođača italijanskog muskata, proglašen je Slaviša Petrović, iz Goroviča.Podrum, pod Oplencem, u Topoli, koji je pripadao kralju Peru I Karađirđeviću, sa prizemljem i dva sprata pod zemljom, dužine 45 i širine 15,5 metara, sagrađen 1931. godine, ponovo će biti osposobljen 2007. godine, uz pomoć Skupštine opštine i američke organizacije ACDI/VOCA. U Podrumu postoje lift, prese, muljač, uređaj za ispiranje boca, bačve, burad, kao i vinoteka, sa 210 boca oplenke, žilavke, hamburga, rizlinga, trijumfa. Naredne godine, u Podrumu će biti otvoren Muzej oplenačkog vinogorja. Oplenac je nosilac razvoja vinogradarstva i vinarstva u Srbiji, javlja TV Kragujevac.

Vlada Holandije i organizacija Care pomogli porodicu iz okoline Kragujevca
NOVI KROV ZA VASILJEVIĆE

     Porodica Vasiljević, sa sedmoro dece, iz Velikog Šenja, kod Kragujevca, dobila je novi krov, zahvaljujući humanitarnoj organizaciji Care i Vladi Kraljevine Holandije. Do pre dva meseca, Vasiljevići su živeli u trošnoj, oronuloj kući, bez vode i trofazne struje.
     Srđan i Rada Vasiljević, sa decom, kao i Srđanovi roditelji, godinama su živeli u dvadesetak kvadrata, dva odeljenja kuće od blata. U njoj su rođena sva deca, od 11-godišnje Jelene, do dvogodišnjeg Nemanje. Vasiljevići, od poljoprivrede, škojuju četiri đaka.
      Humanitarna organizacija Care je, preko kragujevačkog Centra za socijalni rad, saznala za Vasiljeviće i ponudila im program Holandske vlade, za izgradnju kuće. Vasiljevići su od donatora dobili građevinski materijal i podigli kuću, uz pomoć komšija, za maje od dva meseca.
     Za ovaj projekat, Holandska vlada je izdvojila oko 14.000 evra, a Vasiljevići su se preselili u novu kuću, od 150 kvadrata. Humanitarna organizacija Care, za novu kuću, obezbedila je i sredstva za kupovinu pumpe za vodu i za ugradnju trofazne struje.
     Vasiljevići su nedavno morali da prodaju jedinu kravu, radi troškova lečenja deteta. Kada su za to saznali u humanitarnoj organizaciji Care, kupili su Vasiljevićima drugu kravu. Skupština grada je poklonila Vasiljevićima novi šporet na drva i školske udžbenike.
     Povodom useljenja u novi dom, supružnici Vasiljević su sklopili i crkveni brak i krstli decu, javlja TV Kragujevac.

POČELA POZORIŠNA SEZONA

     Pozorišna sezona kragujevačkog Tetra “Joakim Vujć” otvorena je, u subotu, predstavom Đorđa Milosavljevića “Iskoristi dan”, univerzalnom pričom o ljudima, tri generacije, istog imena i datuma rođenja, sukobljenih usled razlike u godinama i degradacije društvenih i etičkih normi. Nastupaju Slobodan Ljubičić, kao gost iz Užica, Miodrag Pejković, Dragi Stokić i Milić Jovanović, navodi TV Kragujevac.

Sportski vikend
RADNIČKI - SPARTAK 6:0

     Košarkaši kragujevačke Zastave, na startu Prve A lige, proteklog vikenda, na domaćem terenu, izgubili su od niškog Ergonoma sa 87:100. U narednom kolu, košarkaši Zastave gostuju kod novosadske Vojvodine.
     Košarkaši Radničkog, u Prvoj B ligi, izgubili su u Vrbasu sa 88:75, a u subotu, u 19 sati, u kragujevačkoj Sportskoj hali "Jezero" očekuju ekipu Smedereva.
    Fudbaleri "Šumadije" izgubili su od Javora u Ivanjici, sa 2:0, na devetom su mestu Zapadne grupe Druge lige, a u subotu, na kragujevačkom stadionu "Čika Dača", očekuju ekipu Novog Pazara.
     Fudbaleri Radničkog, u 11. kolu Zapadne grupe Srpske lige, na domaćem terenu, savladali su Spartak iz Ljiga sa 6:0. U sledećem kolu Radnički gostuje u Sevojnu, kod istoimenog tima.
     Odbojkaši Radničkog savladali su u Novom Pazaru istoimeni tim sa 3:0, a u Subotu, u nastavku takmičenja u Prvoj B ligi, očekuju Radnički, iz Beograda.
      Kragujevac je proteklog vikenda bio domaćin poslednje trke sezone za karting šampionat i kup SCG »Nagrada Zastava 2003«. U klasi 1, do 60 kubika, pobedio je Milan Miličić, »Autokomerc racing team«, ispred Aleksandra Kostića, »Verano Motors« i Nemanje Šukala »Autokomerc«. U klasi dva, do 80 kubika, pobedio je Kristijan Pinter, iz Novog Sada, ispred Miloša Đurđevića »Autokomerc« i Alekseja Ivanovića, iz Podgorice. U klasi 300 junior pobedio je Vukašin Bajić, »Autokomerc«, ispred Ivana Pavićevića, iz Podgorice i Dušana Vulovića »Verano Motors«. U klasi 400 senior pobedio je Jovan Aćimić, »Mladost«, Podgorica, drugi je bio Željko Žurka »Autokomerc«, a treći Vojislav Lekić »Verano Motors«, javlja TV In.