Evropski vikend u Kragujevcu
KORAK KA CILJU
Na
centralnom trgu, Kod krsta i još nekoliko mesta, u okviru
akcije »Mi smo Evropa« i »Evropskog vikenda u Kragujevcu«,
u subotu, gradonačelnik dr Vlatko Rajković, narodni poslanik
Aleksandar Radosavljević, odbornici i funkcioneri DS, razgovarali
su sa građanima, o mogućnostima Srbije i Crne gore za ulazak
u Evropsku uniju. Podeljeno je na hiljade prospekata »Mi
smo Evropa«, sa izjavom o nacionalnoj viziji ubijenog premijera
Srbije dr Zorana Đinđića i poglavljima o uspesima, zadacima,
odškrinutim vratima i »Vodičem kroz ujedinjenu Evropu«
.
- Cilj akcije je da građanima Kragujevca i čitave Srbije
objasnimo šta je namera DS. Smatramo da je ovo pitanje, koje znači budućnost
i nas, kao generacije i onih koji treba da dođu, da žive u Srbiji. Evropa je
nešto što smatramo kao prioritet. Priključenje Evropskoj uniji 2007. je apsolutno
objektivan rok. Nije isforsiran, nije napravljen tek tako, samo što smo rekli
da to želimo, već postoje ozbiljna uporišta. Preporuka gospodina Krisa Patena,
Savetu evrope, da se krene u izradu Studije o izvodljivosti priključenja Srbije
i Crne Gore Evropskoj uniji, je korak ka tom cilju – izjavio je Prvom programu
Radio Kragujevca Aleksandar Radosavljević, koji je i novi portparol Demokratske
stranke.
Razmena učenika Kragujevca
i Piteštija traje već 33 godine
U GOSTIMA NA
LETOVANJU
U
Skupštini Kragujevca, Predrag Cvetković i Nebojša Krstić,
iz Gradske vlade, u subotu su primili učenike iz Piteštija
i Romea Tintilu, predstavnika Skupštine tog grada, u Rumuniji.
U okviru razmene, koja traje već 33 godine, u Pitešti su,
istog dana, otputovali i kragujevački đaci. Posle poseta
Kragujevcu i Piteštiju, učesnici u razmeni će, po tradiciji,
letovati na Crnogorskom primorju i na Crnom moru.
Cvetković je pozdravio goste iz Rumunije, poželeo im
dobrodošlicu, da upoznaju Kragujevac, kao i da ponesu nezaboravne uspomene, na
15-dnevni odmor, u Srbiji i Crnoj Gori. Tintila je preneo pozdrave gradonačelnika
Piteštija Tudora Pendiuka i drugih članova Skupštine tog grada. Izrazio je zadovoljstvo
srdačnim, iskrenim, prijateljskim susretom i rekao da takve odnose potvrđuje
i razmena učenika, u kojoj neki učestvuju više puta.
Pomoć u samozapošljavanju
u 60 kragujevačkih domaćinstava
"HELP CENTAR" SA BRITANSKOM AMBASADOM
"Help
servis centar", otvoren je, u petak, u Kragujevcu,
u Regionalnoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća
- za pomoć u samozapošljavanju u 60 domaćinstava izbeglica,
raseljenih i meterijalno ugroženih - pod pokroviteljstvom
Ambasade Velike Britanije, u Beogradu.
Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković odao je priznanje Britanskoj ambasadi
i organizaciji "Help", kao pokretačima, a Regionalnoj agenciji i
ljudima od ideja, na doprinosu ovakvim projektima.
- Projekat je namenjen licima sa ekonomskim i socijalnim
problemima. Dobro je što im se pomoć nudi u vidu biznisa. U Srbiji, na nekim
mestima, postoje velike potrebe za radnom snagom, koja je na drugim mestima višak.
Nedostatak posla se često navodi kao razlog problema, ali se ne vidi druga strana.
Ovakvi primeri pokazuju da i sa malim sredstvima može da se pokrene biznis i
pre svega briga o sebi - rekao je Rajković.
David Miller, tim lider projekta, izneo je da dvogodišnju
realizaciju finansira Evropska agencija za razvoj i rekonsrukciju i naglasio
značaj širenja ovakvih programa i aktivnosti, posebno servisa i malih preduzeća.
Ovakvim programom, na teritoriji Srbije, realizuje se nefinansijska podrška Evropske
unije, preko njene Agencije za rekonstrukciju.
Joanna Melinska, program menadžer, kaže da je "Help" humanitarna
organizacija, koja je počela da radi 1981, u Avganistanu. U Srbiji je od novembra
1999. godine. Sada sprovodi program za samozapošljavanje, koji obuhvata i distribuciju
materijala, opreme, životinja, u prosečnoj vrednosti takvih grantova, od 800
evra. "Help" je zadužen i za selekciju korisnika, kojma "Servis
centar" nudi savete, obuku i pomoć.
- Ovo može da bude pilot projekat, koji će se kasnije
primenjivati u drugim opštinama - iznela je Melinska i da korisnici učestvuju
sa 15 posto sredstava, kao i radom za lokalnu zajednicu, kojoj je na raspolaganju
i deo vraćenih sredstava.
- Ovo je odličan model razvoja i partnerstva Republičke
agencije, lokalnih vlasti, međunarodnih donatora i ovdašnjih porodica i ljudi,
koji hrabro pokušavaju da poboljšavaju život i traže prosperitet - rekla je Sarah
Price, u ime donatora, iz Britanske ambasade. - Drago mi je što sam ponovo u
Kragujevcu, sa kojim Velika Britanija ima dugotrajne i vrlo srdačne odnose, kao
na nedavnim "britanskim danima".
Izjava Božidara Đelića kragujevačkoj "Nezavisnoj
svetlosti"
PROBLEMI SA STRANKOM
-
Nisam akter, ja sam žrtva, možda i zbog toga, što nisam
hteo da se priklonim partiji G17-plus - izjavio je ministar
finansija u Vladi Republike Srbije Božidar Đelić, kragujevačkoj "Nezavisnoj
svetlosti", prenosi FoNet:
- Danas sam napadnut, jer nisam slušao guvernera
(Mlađana Dinkića), kada i kakav bi zakon (o NBS) trebalo izglasati. Ljudi u G17-plus
- a i ja sam bio deo tog tima - govorili su, da su na funkcijama, kako bi služili
narodu, a ne da bi bili vlast. Ispostavilo se da to nije baš tačno. Od decembra,
kada je formirana stranka, počeli su problemi.
- Dinkiću nisam ja problem, već to što je izašao
iz struke i ušao u politiku. Kad smo počeli da pripremamo Zakon o NBS, guverner
je počeo da me zove noću, da mi preti - da će me uništiti, kao javnu ličnost,
da će obezvrediti moje i napore moje ekipe, da će da uradi sve što može, da mi
bude neprijatelj, do groba. Danas vidim da njegove pretnje i ucene nisu bile
bezazlene - izjavio je Đelić, za list od četvrtka.
Po njegovim rečima - neće biti lomova, inflacije
i štampanja para, monetarna vlast ostaje ključ sprovođenja reformi, a iskustvo
iz proteklih 12 godina potvrđuju takvo opredeljenje.
Kamioni "Zastava" predstavljeni
u Kladovu i Karatašu
ZA DVA DANA PREKO 800 POSETILACA
Kamione "Zastava",
na manifestaciji dijaspore za oživljavanje Timočkog regiona "Moj
zavičaj", 15. i 16. jula, u Karatašu i Kladovu, videlo
je preko 800 meštana i posetilaca, od kojih se 40 značajnije
zainteresovalo za kupovinu, za privredne organizacije,
mala i srednja preduzeća.
Promovisana su tri modela najprodavanijih lakih
teretnih i kombinovanih vozila. Prikazana su i vozila "Zastava-kamiona",
kojima se može upravljati sa dozvolom "B" kategorije. Započeti su pregovori
o kupoprodaji nekoliko vozila, kao i usaglašavanje ponude i potražnje, na ovom
području.
Moguće je avansno plaćanje, sa pet posto popusta,
odloženo plaćanje, na šest mesečnih rata, uz učešće od 30 posto, na lizing, ili
prema dogovoru, saopštava Jagoda Ratinac, direktor Sektora unapređenja marketinga "Zastava-kamiona".
Okončan protest u "Šumadiji
DES"
PRIHVAĆENA PONUDA MINISTARSTVA
Učesnici
u protestu i štrajku glađu, iz kragujevačkog preduzeća "Šumadija
DES", među kojima su i invalidi, prihvatili su, u
četvrtak, ponudu iz Ministarstva za rad i zapošljavanje
Srbije, da im se, do 23. jula, isplate dve, a narednih
meseci po jedna, od još desetak zaostalih plata, pod uslovom
da nastave da privređuju.
To je, posle sastanka u Šumadijskom okrugu, u popodnevnim
satima, za "Glas Kragujevca", saopštio Slobodan
Lazić, sekretar Sekretarijata za privredu, Skupštine grada
Kragujevca. Ovakvu ponudu, radnicima u "Šumadiji DES" i
učesnicima u višednevnom protestu, u sredu je izložio Nebojša
Miletić, zamenik ministra za rad i zapošljavanje, u Vladi
Republike Srbije. Po rečima Lazića, Miletić je, u sredu,
preuzeo obavezu, da Ministarstvo za rad i Vlada Srbije stanu
iza ovakvog sporazuma i nađu način za isplatu, što je u "Šumadiji
DES" prihvaćeno dan kasnije.
Održavanje javne rasvete
u Kragujevcu
ISPRAVNO PREKO 90 ODSTO SVETILJKI
Sekretarijat
za infrastrukturu i komunalne poslove Skupštine grada Kragujevca,
»Elektrošumadija« i sekretari mesnih zajednica, od septembra
2002, procenat neispravnosti javne rasvete, prvi put, sveli
su na samo devet odsto, sa više od 40 procenata, u pojedinim
delovima grada.
Komunalni osmatrači, iz Sekretarijata za infrastrukturu
i komunalne poslove, stalno prate stanje rasvete. Uspostavljena je tesna saradnja
sa Sektorom održavanja javne rasvete "Elektrošumadije". Tačno su utvrđena
mesta i broj neispravnih svetiljki.
Na inicijativu resora komunalnih poslova Kragujevca,
takode prvi put, uraden je katastar objekata javne rasvete, sa tačnim brojem
svetiljki i drugih svetlećih objekata, koje grad održava.
Zaključno sa julom, biće završen prvi krug održavanja
javne rasvete. Početkom avgusta, neće biti mesne zajednice u kojoj nije izvršena
revizija kompletnog osvetljenjä, čime će procenat neispravnosti biti još više
smanjen, tvrde odgovorni.
- Skupština grada sistematski prati stanja javne
rasvete. U saradnji sa, Sektorom održavanja javne rasvete "Elektrošumadije",
nastojaćemo da do zimske sezone, procenat neispravnosti osvetljanja smanjimo
ispod pet odsto, što je na nivou evropskih gradova - kažu u resoru za komunalne
poslove.
U Kragujevcu predstavljen
novi Zakon o planiranju i izgradnji
BOLJI PROJEKTI, OBJEKTI I PROCEDURE
-
Zakon o planiranju i izgradnji ima dosta novina i obaveza,
kako za urbaniste i one koji izdaju odobrenja i kontrolišu
prijavu gradnje, tako i u izradi trehničke dokumentacije,
različitih nivoa - rekao je Dragan Planić, zadužen za urbanizam,
izgradnju i zaštitu životne sredine, u Gradskoj vladi,
predstavnicima Skupštine inženjerske komore Srbije, Građevinske
inspekcije, Sekretarijata za urbanizam i građevinskih firmi,
u utorak, na prezentaciji, u Skupštini Kragujevca.
- Primedbe, prilikom izdavanja odobrenja za gradnju,
ubuduće neće stavljati ljudi, koji nikada nisu projektovali. Zato je jako važan
ovaj sastanak i organizacija, koja će ceniti nečiju stručnost, kolege, obrazovati
Sud časti. Kako neko daje preporuku za dobijanje licence, tako će - na osnovu
projektne, odnosno tehničke dokumentacije i kvaliteta nadzora i izvođenja radova
- imati prilike i da ih oduzima. Svima bih poželeo što više projektovanja, građenja,
da Kragujevac postane veliko gradilište, sa kvalitetnim projektima, sa kvalitetnim
objektima i pravičnim procedurama, koje u prošlosti - svi to znamo - nisu bile
tako sjajne - poručio je Planić.
Malkolm
Briklin u "Zastava vozilima"
RAZMOTRENA MOGUĆA REŠENJA
-
U toku je poseta gospodina Malcolma Briklina Grupi "Zastava
vozila". Gospodin Briklin je u utorak imao poslovne
sastanke sa rukovodstvom fabrike i sindikatima "Zastava
automobili". U okviru radne posete, gospodin Briklin
imaće razgovore u Ministarestvu za privatizaciju Republike
Srbije, kao i sa predstavnicima Agencije za privatizaciju
- saopštila je Snežana Anđelković, direktor Centra za PR
Grupe "Zastava vozila".
- Na sastanku sa poslovodstvom Grupe "Zastava
vozila" razmatrana su moguća pravna rešenja i tehničko-tehnološke osnove
buduće saradnje.
- U razgovoru sa predstavnicima sindikata fabrike,
gospodin Briklin potvrdio je opredeljenje, da će svi radnici ostati na poslu.
Pored proizvodnje automobila, najavljena je i produkcija rezervnih delova, u
pogonima "Zastave". Poseta gospodina Briklina Grupi "Zastava vozila" i
nadležnim institucijama, potvrđuje da se saradnja odvija u planiranom okviru
i na najvišem poslovnom nivou - zaključuje se, u saopštenju.
Leto na kragujevačkim gradskim
bazenima JP SC "Mladost"
DANONOĆNO PORED VODE
Kragujevački
gradski ba
zeni,
Javnog preduzeća Sportski centar "Mladost", od
7.30, svakog radnog dana, primaju prve sportiste, čiji
treninzi i vanredno korišćenje ovog kompleksa, do 10 sati,
koštaju 25 dinara.
Kupališni dan, za građane, nastavlja se do 18 sati.
Dnevna ulaznica je 70 dinara. Od 18 do 19 i od 19 do 20 sati je škola plivanja
i deo treninga. Za 15-dnevnu školu plivanja se plaća 1.300 dinara, ili 1.500
dinara, na dve mesečne rate.
Od 21 do 24 sata je noćno kupanje, koje košta 80
dinara, pod reflektorima i uz nadzor spasilaca, sa kojima - danonoćno - radi
i medicinska služba.
- Na bazenima je gostovala Gorica Popović, sa večernjim
kabare-programom, na bini, kraj bašte našeg restorana. Za ovakve programe, umesto
noćnog kupanja, naplaćuju se posebne ulaznice. U toku su igre na vodi, do 17.
jula, od 21 časa, a od 19.30, finalne večeri - kaže Mirjana Svilkić, rukovodilac
gradskih bazena, JP SC "Mladost".
Osim TV prenosa finala igara na vodi, subotom,
od 15 sati, počinje i redovni letnji program, uživo, sa gradskih bazena.
- Bez obzira na broj posetilaca, trudimo se da
im obezbedimo rekreaciju i zabavu. Organizujemo animacije, takmičenja, šutiranje "trojki",
basket u vodi, vaterpolo, triatlon, sa fudbalom na sapunici, igrice za decu,
kao borba jahača, duvanje i gaženje balona. Imamo i karaoke, sa nagradama za
najbolje učesnike - dodaje rukovodilac bazena.
Rade olimpijski, bazen za neplivače, kao i "bebi" bazen.
Bazen za skokove se osposobljava, za narednu sezonu. Najesen, takvi radovi nastaviće
se i na preostalim bazenima. U trećoj fazi uređenja, čitav kompleks gradskih
bazena treba da se preuredi u park na vodi.
Za sada je na raspolaganju i zabavni salon, kraj
sport-kafea, na terasi bazena, gde se održavaju i večernji programi, u slučaju
kiše. Kraj "Bebi" bazena, mogu da se kupe sokovi i sladoled.
DŽEZ VIKEND
Za 19. i 20. jul,
na kragujevačkim gradskim bazenima, zakazan je
džez vikend, od 21 sat, sa Nešom Petrovićem, "Kampus-karavan
bendom", Tanjom Jovićević, "Alhambrom",
kao i "Vasil Hadžimanov bendom" i gostom
iz Londona, uz ulaznice od 150 dinara.
|
Sekretar gradskog Sekretarijata
za privredu, o nastavku protesta u "Šumadiji DES"
ODGOVORNOST NA MENADŽMENTU
- Povodom
nastavka štrajka zaposlenih u preduzeću "Šumadija
DES", mogu da kažem - da je njihov osnovni problem
u tome, što nemaju stabilan proizvodni program i što su
izgubili tržište - izjavio je, u utorak, Slobodan Lazić,
sekretar Sekretarijata za privredu Kragujevca.
- Redukovanjem saradnje, na minimum, sa Grupom "Zastava
vozila" i "Filipom Kljajićem", preduzeće se nije snašlo, u tržišnim
odnosima. Po prirodi stvari, za takvo stanje najodgovorniji je menadžment preduzeća
- kaže Lazić, dodajući:
- Sa druge strane, zaposleni u "Šumadiji DES" su
specifični, zato što je među njima 40 posto invalida. Mislim da država treba
da sistemski reši položaj čitave ove delatnosti, koja zapošljava invalide.
- Nije moguće da taj problem reši lokalna samouprava.
Ona je - u okviru svojih ingerencija - dala jednokratnu pomoć, o kojoj je već
govoreno i preporučila je javnim preduzećima, da nabavljaju proizvode ovakvih
radionica, kada su im potrebni. Videćemo šta će od toga biti - objašnjava sekretar
za privredu.
"Šumadija DES" obavlja bravarske i limarske
radove i proizvodi kontejnere, kante za otpatke, auto-prikolice i drugu robu.
- Država mora da reši i finansiranje tzv. tehnološkog
viška zdravih ljudi u ovom kolektivu. Lokalna samouprava zaista nema mogućnosti
da to uradi - zaključuje Lazić.
Razmena
učenika Kragujevca i Piteštija
ZA RUMUNIJU 30 OSNOVACA
Potpredsednik
Skupštine grada prof. dr Dobrica Milovanović u utorak je
primio 30 najboljih učenika osnovnih škola iz Kragujevca,
koji će 19. juna otputovati u posetu Piteštiju i na letovanje
u Rumuniji, na Crnom moru, do 3. avgusta.
Učenike koji će letovati u Rumuniji izabrali su saveti
njihovih škola. Dan pre njihovog polaska u Rumuniju, u Kragujevac će doputovati
grupa učenika iz Piteštija, koja će zatim produžiti na letovanje, u Bijeloj,
na crnogorskom primorju.
Realizovana aprilska odluka
Skupštine Kragujevca
U CENTRU ULICA ZORANA ĐINĐIĆA
U centru
Kragujevca, u ponedeljak je postavljena tabla, sa nazivom
ulice dr Zorana Đinđića, po aprilskoj odluci Gradske skupštine,
koja se na taj način odužila premijeru Srbije i predsedniku
Demokratske stranke, tragično nastradalom u atentatu.
Ime tragično nastradalog premijera Srbije dobila
je ulica, ispred Skupštine grada Kragujevca. Istovremeno, promenjeni su nazivi
desetina ulica i trgova, u celom gradu, po mišljenju nadležne komisije, sa istoričarima,
koji su vodili računa o tradiciji i zaslužnim ličnostima, iz ovog kraja.
Predstavnici Skupštine Kragujevca
razgovarali sa radnicima "Šumadije DES"
POMOĆ PO 2.000 DINARA
Deo
radnika "Šumadije DES", u Kragujevcu, među kojima
su i invalidi, u ponedeljak je nastavio štrajk glađu, sa
zahtevom da im se isplati 12 do 15 plata, od ukupno 17
miliona dinara.
Slobodan Lazić, sekretar Sekretarijata za privredu
Kragujevca - koji je razgovarao sa radnicima "Šumadije DES", krajem
protekle sedmice - kaže da učesnici u protestu traže i da se reši pitanje tehnološkog
viška, od 30-40 zaposlenih.
Na traženje iz DES-a, grad se, u junu, obraćao
Republičkoj upravi za javne nabavke, koja je odgovorila - da su mogući posebni
zahtevi i m
išljenja,
za pogodbe sa ovakvim firmama, koje zapošljavaju invalide.
Sa predstavnicima DES-a, pre protesta, razgovarali
su i predstavnici Gradske vlade, zaduženi za privredu, zdravstvo i socijalna
pitanja. Preko Centra za socijalni rad, obezbeđrena je pomoć invalidima, od po
2.000 dinara, čija je isplata u toku, dodaje Lazić.
Po rečima gradskog sekretara za privredu, država
svakog meseca, za DES obezbeđuje subvencije za invalide, od ukupno 500.000 dinara,
koji se "istope", jer se dele sa ostalim zaposlenima.
Iz Fonda za razvoj Srbije, odobrena su 2,2 miliona
dinara, kojima u septembru treba da se pokrene proizvodnja DES, dodaje Lazić,
po čijem je mišljenju posao menadžmenta, da nađe mesto na tržištu, primamljivijom
ponudom.
MINI INTERVJU
prof. dr Milena Dragićević Šešić, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu
KRAGUJEVAC JE PRIRODNI CENTAR ŠUMADIJE
Skupština
Kragujevca u ponedeljak je nastavila seminar strateškog
planiranja za ustanove kulture, čiji su predstavnici razgovarali
sa prof. dr Milenom Dragićević Šešić, rektorom Univerzitate
umetnosti, u Beogradu.
- Pretohodno, grad Kragujevac je učestvovao u projektu
Evropske kulturne fondacije, kojim je napravio strateški plan razvoja. Sada treba
da vidimo - na koji način institucije reaguju na taj plan i kako sebe vide u
narednih pet godina. Koji su im strateški prioriteti, da li se vide pre svega
kao gradske, ili možda regionalne, šumadijske institucije. Da li vide da svoj
profil treba da grade u odnosu na lokalne potrebe, ili šire horizonte, regionalne
ili međunarodne saradnje. Svaka ustanova je napravila svoj strateški plan i mislimo
da je to veliki poduhvat, jer to je prvi put - u novijoj prošlosti - da rade
nešto više od godišnjeg plana. Znači, da rade plan sa bar trogodišnjom, ili petogodišnjom
vizijom. Sada su izneli te svoje planove i u jednom kritičkom dijalogu pokušavamo
da vidimo - šta je od toga realno, ostvarivo i šta bi u stvari trebalo predložiti
gradu Kragujevcu, kao prioritet razvoja - izjavila je prof. Dragićević, za "Glas
Kragujevca".
Do sada smo imali francuski koncept razvoja
kulture u Srbiji, koji je dosta centralizovan. Kako vidite budućnost kulturnog
razvoja Srbije uopšte, pa i Kragujevca?
- Francuzi su se decentralizovali, u međuvremenu,
u poslednjih 20 godina. Mislim da moramo da pređemo na jedan jako decentralizovan
model, ali ne - centar pa opštine, jer je to nemoguće. Opštine su suviše male
i slabe. Treba da se uspostave - ja bih rekla - neke vrste regionalnih centara
i tu mislim da je šansa za Kragujevac, koji je prirodni, regionalni centar Šumadije.
To znači da se plan kulturnog razvoja mora da radi i u odnosu na centar, na srpski
plan kulturnog razvoja, ali i u sinergiji, saradnji sa susednim opštinama - dakle
Aranđelovac, Gornji Milanovac, Čačak, Batočina već da ne govorimo, Lapovo...
Da uzme u obzir i p
otencijale
ovoga regiona - dodaje prof. Dragićević.
Znači, nekoliko takvih centara u Srbiji
bi trebalo da dobiju verovatno veća pozorišta, ali i opere, balete...
- Ne mora se ići tako daleko, do sopstvene opere
i baleta, iako je svetski standard da bi region trebalo da ima jedan veliki stvaralački
potencijal. Da li će to da bude plesna trupa, na primer. Kod nas svaki region
već ima po jedno profesionalno pozorište. Ali - zašto da ne - trebalo bi da ima
i određeni broj orkestara. Ne mora imati filharmoniju, ali može imati kamerne
orkestre. Ali, ono što je još suština - ne samo, znači, da se ta institucija
u tom gradu, koji je regionalni centar, formira i ojača, već da ona, svojom delatnošću,
objektivno pokriva publiku iz celog regiona, tako što će publika dolaziti i tako
što će ona gostovati u regionu - odgovara prof. Dragićević i dodaje:
- Vi dakle ne možete da imate dugo, niti je to
zdrava situacija, da imate, vrlo blizu, jednu smotru, kakva je - recimo - "Mermer
i zvuci", u Aranđelovcu, a da pritom, u Kragujevcu, nema ni odjeka te smotre.
Niti kragujevačka publika ide tamo, niti programi koji dolaze na smotru gostuju
u Kragujevcu. Prosto, region mora da se uspostavi, da koristi potencijale čitavog
područja.
Za sada, prema tome, ne nove institucije, ali
je potrebna bolja organizacija.
- Mislim - apsolutno - ne nove institucije, jer
za to nema finsnsijskih uslova, dok ekonomija ne ojača. Treba da se podrži privatni
sektor i da se on razvija. Privatna inicijativa u kulturi, privatne pozorišne
trupe, nevladine organizacije, njihovi programi itd. Ali, mora i da se radi na
reorganizaciji i jačanju ustanova, koje već postoje. Znači, bibliotreka mora
da ojača sa svojom matičnom funkcijom. Mora da ojača pozorište, KUD "Abrašević" takođe,
svi ti potecijali. Imamo i Spomen park, u Šumaricama, bioskop - kaže prof. Dragićević:
- Kragujevac ima institucionalni potencijal, koji
je već veliki. Ima i svoja udruženja umetnika itd. Ali, svi su oni - kako bih
rekla - sada usamljeni, pojedinačni glasovi, koji dolaze isključivo u dijalog.
Svako pojedinačno dođe u Opštinu, da razgovara o sebi. Znači, mora da se uspost
avi,
na kraju, i zajednica ustanova kulture grada Kragujevca, koja će onda veoma jakim
glasom moći da kaže i svoje vizije i svoje viđenje i da se onda grad Kragujevac
pojavi kao partner Ministarstvu kulture.
- Lično sam veliki zagovornik sada ovog novog francuskog
modela, koji podrazumeva da se gradovi, sa svojim programima i projektima, javljaju
Ministarsvu kulture. Stvaraju se - rekla bih - ugovori, između svake pojedine
opštine i Ministarstva. Znači, ne postoji više, kao nekada, u centralizovanom
sistemu - Pariz, koji nešto smisli i onda sve opštine, širom Francuske, treba
da imaju isti takav program, ili model. Svaka opština, grad, treba da smišlja
i, naravno, u dijalogu sa Ministarstvom, povede računa o kvalitetu, nivou itd.
Onda se za svaki grad sklapa poseban sporazum i vidi se mesto Ministarstva kulture
- šta će i šta je dužno da podrži u tom gradu. Ne može se ni jedan grad ostaviti
po strani, da se sredstvima lokalne samouprave razvija kultura.
Mlađan Dinkić,
na TV In u Kragujevcu
BEZ POSLA SAMO LOŠI RADNICI
- Nije tačno
da me nije bilo u Kragujevcu. Ne vidim da je Vladi Srbije
ikako zagustilo, u nekom formalnom smislu, a zaista u Kragujevac
dođem onda, kada mi to vreme dozvoli – odgovorio je, u
ponedeljak, na TV In, Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke
i čelnik G17-plus, na pitanje – zašto nije došao ranije,
nego kada mu je to potrebno za početak političke kampanje.
- Što se tiče Filijale (ranijeg ZOP) u Kragujevcu, tačno
je da do Nove godine niko nije ostao bez posla, kao što sam i rekao. Jedan deo
radnika je trebalo da preuzme Republička uprava javnih prihoda, jedan deo poreska
administracija i negde u prvom kvartalu ove godine, oni ljudi za koje su njihovi
rukovodioci rekli da, ili su bili na lažnim bolovanjima, ili su imali disciplinske
postupke, samo oni su ostali bez posla- kazao je Dinkić.
- Eto vidite, mislim da ima od 150 ljudi u Kragujevcu,
ako je 10 ljudi ostalo bez posla, nije sigurno zbog toga što je to bila neka
volja, jer oni koji dobro rade u NBS imaju dobre plate, a imaju i posla – odgovorio
je Diinkić, negirajući da su zaposlena samo lica sa Kosova i Metohije.
