22.06.2003
16.06.2003

22.06.2003

Prof. dr Ilija Rosić, predsednik kragujevačkog Odbora za strateško planiranje
VIŠI DOHODAK U REGIONALNOM CENTRU

     - Strateško planiranje savremeni svet poznaje, kao procenu raspoloživih resursa, faktora koji limitiraju razvoj, mogućih ciljeva, kao i formulisanje akcionih planova, za realizaciju. To je moćan metod spajanja lidera poslovnog sveta i predstavnika gradske vlasti, udruživanjem državnih i privatnih napora, koji bi trebalo da poboljšaju ekonomsku klimu. To je metod sistemskog upravljanja promenama i izgradnje svesti zajednice, za utvrđivanje i usaglašavanje najvažnijih pitanja, čija će primena uticati na ekonomski razvoj i poboljšanje opšteg stanja u privredi. Osnovni cilj je - da se pomogne privredni rast, razvoj i širenje poslovnih aktivnosti.
     Prof dr Ilija Rosić, predsednik kragujevačkog Odbora za strateško planiranje, tim rečima objašnjava smisao izrade Strateškog plana razvoja Kragujevca. KOMPLETAN INTERVJU

---

Volker Marwitz, direktor Gete instituta, u Beogradu, na danima Nemačke, u Kragujevcu
POVEZIVANJE BEZ CENTRALIZACIJE

     - Zahvalan sam što je i Gete institut pozvan, iako je glavna tema ovog skupa privreda i komunalne usluge. Kultura se uglavnom smatra tećim, ili četvrtim stubom međudržavnih odnosa. Međutim, u dobroj arhitekturi, svaki stub je važan – rekao je Volker Marwitz, direktor Gete instituta, u Beogradu, na danima SR Nemačke, u Kragujevcu.
     - Širom sveta, imamo 125 Gete instituta, u 70 zemalja. Instituti su organizovani u internacionalnom Gete udruženju, sa sedništem u Minhenu. Sedište u Minhenu ukazuje, da nismo vladina organizacija, ili institucija. Ugovorom smo vezani za Ministarstvo inostranih poslova. U ime SR Nemačke, obavljamo kulturne delatnosti. Na taj način, spadamo među najvažnije posrednike i organizacije, u kulturi. Zvanično radimo u inostranstvu, u ime SR Nemačke i nemačkog naroda. Naš zadatak je da - na pluralistički način - dajemo sveobuhvatnu sliku, o sadašnjosti i istoriji SR Nemačke. Ne radi se više i neće se raditi o tome, da samo pozivamo neki kamerni orkestar, koji će prekrasno svirati, a posle se niko toga neće sećati – kazao je Marwitz, po čijim je rečima, prošireni zadatak Gete instituta u povezivanju kulture, spoljne politike i obrazovanja.
     - Najbliži Gete institut je u Beogradu. Budite sigurni da nećemo da radimo centralizovano, kao ni francuski, britanski, italijanski, španski kulturni instituti. Nudimo i obavljamo mnoge aktivnosti, koje možda nisu previše očite, za javnost. Nisu toliko spektakularne. U Beogradu, radimo na tri sektora, čije aktivnosti mogu da se pokažu i na primeru grada Kragujevca. Imamo programski, pedagoški, rad u oblasti informacija i bibliotekarstva. Ovde, u Narodnoj billioteci, imamo skroman fundus nemačkih knjiga, ali smo instalirali PC, sa slobodnim pristupom Internetu. Omogućavamo iznajmljivanje knjiga, iz Biblioteke. Sa druge strane, želimo da omogućimo i slobodan pristup informacijama, preko Interneta. Odlučujuće su potrebe i interesovanje, na licu mesta, ali i naše personalne i finansijske mogućnosti, po prioritetima – navodi Marwitz.
     - Naš pedagoški rad se koncentriše na saradnji sa nastavnicima Nemačkog jezika, koji su, i iz Kragujevca, učestvovali na našim kursevima. Gete institut je omogućio uspostavljanje multimedijalne mreže, kojom su nastavnici Nemačkog jezika povezani, u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, za koju smo takođe nadležni – izneo je direktor Gete instituta.

21.06.2003

Građani seoskih mesnih zajednica učestvuju u kreiranju budžeta
VODOVOD PRIORITET

     Raspravi o budžetu Kragujevca, za 2004. godinu, u petak, 20. juna, u OŠ ''Sreten Mladenović'' u Desimirovcu, prisustvovali su meštani tog sela, kao i Cerovca, Gornjih Jarušica, Opornice, Resnika, Cvetojevca, Lužnica, Jovanovca, Petrovca i Novog Milanovca.
     Sa njima su razgovarali prof dr Dobrica Milovanović, potpredsednik Skupštine grada i odbornik iz Desimirovca i Opornice i Slobodan Đošić, sekretar Sekretarijata za budžet i finansije.
     Problemi, koje ovi građani imaju, uglavnom su u vezi sa vodom i kanalizacijom, asfaltiranjem puteva i uličnom rasvetom.
     Na pitanje, kada će meštani u ovim mesnim zajednicama dobiti vodu iz gradskog vodovoda, potpredsednik Milovanović je odgovorio, da su to ogromna ulaganja, merena milionima evra, i da je neophodno da građani pokažu inicijativu, za finansijsko učešće u izgradnji. Za početak je, kao realno, procenjeno - da je moguće da se napravi projekat sa kompletnom dokumentacijom, koji bi finansirala Skupština grada, još u ovoj godini i da bi u idućoj bilo moguće konkurisati za finansiranje vodovoda.
     Iz Karate kluba "Desimirovac", postavljeno je pitanje - kada će deca iz tog kluba, koji je dao dva juniorska šampiona Jugoslavije, dobiti adekvatne uslove za trening. Đošić je odgovorio - da je iz budžeta grada planirano stvaranje boljih uslova za bavljenje sportom, a ne finansiranje samih klubova i da će škola u Desimirovcu, svakako, u narednih par godina, dobiti i novu fiskulturnu salu. Dodao je da deca, koja su prvaci Jugoslavije, imaju pravo na stipendiju iz gradskog budžeta.

20.06.2003

Strategija razvoja preduzetništva u Kragujevcu
PRIORITETI SA OKRUGLOG STOLA

     Nastavak rasprave, o strategiji razvoja Kragujevca, do 2007. godine, treba da doprinese utvrđivanju prioriteta i akcionog plana, podsetio je, u petak, na okruglom stolu posvećenom privatnom preduzetništvu, prof. dr Živadin Stefanović, moderator tih skupova, u Skupštini grada.
     Sugerirano je da država treba da privuče strani kapital, spreman na rizik u primeni visokih tehnologija, u malim firmama. Bilo je i ocena da je potrebna brža strategija razvoja preduzetništva, godinama zapostavljanog, u Kragujevcu, zbog primata, koji su imale velike firme, kao "Zastava", ili "Filip Kljajić".
     Po mišljenju učesnika u raspravi, budućnost grada zavisiće od razvoja malih i srednjih preduzeća. Predloženo je i da se više pažnje posveti osloncu na poljoprivredu. Upozoreno je da mnoge firme ne mogu da dobiju bankarske garancije, za kredite iz Fonda za razvoj Srbije. Iz udruženju preduzetnika "Sloga" je zatraženo smanjivanje dažbina za privatnike.

---

Rasprava u Stanovu, o budžetu Kragujevca, za 2004. godinu
GRADSKA IMOVINA PRIPADA GRAĐANIMA

     U Osnovnoj školi "Dragiša Mihajlović", u Stanovu, žitelji tog i okolnih naselja, Korićani, Veliko Polje, Erdeč i Male Pčelice, u četvrtak su razgovarali, o budžetu Kragujevca, za 2004. godinu, sa dr Ratkom Jovanovićem i Draganom Planićem, iz Gradske vlade, kao i sa Evicom Cvetković, iz Sekretarijata za budžet i finansije.
     Planić je objasnio, da su ovakve rasprave, radi pripreme budžeta, uobičajene u razvijenom zemljama, kako bi se građani izjasnili - šta je potrebno, šta su prioriteti i kako da se utroši njihov novac.
     - Građani ovde, još nemaju osećaj da je novac u budžetu njihov i da tako treba i da se ponašaju, prema gradskoj imovini, koja im pripada. Sada se, na primer, događa da se velika sredstva ulože u nove kontejnere, koje ubrzo neko uništi, iako svi izdvajamo novac za takvu imovinu - rekao je Planić, izrazivši zadovoljstvo dobrim odzivom na raspravu o budžetu.
     Cvetković je upoznala građane sa načinima pripreme, izvora i trošenja budžeta grada. Od najznačajnijeg dela sredstava, od poreza na promet - kako je kazala - četvrtina pripada Saveznoj državi, a ostatak se usmerava Republici, koja određuje procenat za potrebe grada.
     Učesnici su raspravi su se saglasili, da je među prvim prioritetima, u ovom delu Kragujevca, investiranje u dalje uređenje Solunske ulice, kao jednog od glavnih pravaca, dužine čitavih 1.300 metara. Planić je potsetio, da predstoji i legalizacija kuća, sagrađenih bez dozvola, što će biti uslov i za ulaganje grada u infrastruru, kao ulično osvetljenje.

---

Nagrađeni radnici kragujevačke "Čistoće", "Vodovoda i kanalizacije"
PRIZNANJA ZA UREĐENJE ŽDRALJICE

     U kragujevečkom JKP "Čistoća", Ratomir Popović, iz Gradske vlade, u petak je uručio nagrade, od po 13.000 dinara - prosečnu platu u privredi Srbije - Slobodanu Samardžiću, vozaču kamiona i Goranu Cvetiću, buldožeristi, za trud koji su pokazali prilikom uređenja tri kilometra toka Ždraljice, proteklih 12 dana. Ista nagrada pripala je i Radetu Bosiću, bageristi JKP "Vodovod i kanalizacija", kojem će biti uručena naknadno.
     Ratko Jovanović, iz gradskog Sekretarijata za komunalne poslove, naveo je, da je JKP "Zelenilo" najpre uklonilo šiblje. Ždraljica je očišćena od nagomilanog otpada, računajući čak 135 školjki i ostataka automobila, bele tehnike, uginulih životinja, koža i druge nečistoće. Tok je ispravljen, na 17 mesta, iskopano je 13 tona zemlje, napravljeno 500 metara nasipa i ostvarena ušteda od desetak miliona dinara.
     Jovanović i Dragan Nikolić, rukovodilac službe za javnu higijenu u "Čistoći", upozorili su - da su žitelji naselja, u okolini Ždraljice, sami degradirali prirodno dobro, kraj vlastitih kuća i da bez građana neće moći da se sačuva higijena i spreči opasnost od infekcije. Najavljen je nastavak uređenja vodotoka, na području Kragujevca, računajući i dalje radove na Ždraljici, sa izgradnjom dela čvrste obale.

19.06.2003

Predstavnik Nemačke organizacije za tehničku saradnju GTZ, u Kragujevcu
PODRŠKA PO STANDARDIMA EU

     - Vrednost prve, hitne pomoći, iznosila je 500.000 evra. Nabavljena su - pre svega - hemijska sredstva, za tehičku obradu vode za piće, potom uređaji sistema za vodosnabdevanje, lož-ulje, zatim mašine za niskogradnju itd. Nabaljen je bager, vozila za zimsku službu i auto-smećari, za odvoženje otpada. To je bila složena pomoć, koja je trebalo da omogući - bolje obavljanje komunalnih zadataka.
     To je izneo - na danima Nemačke u Kragujevcu - Klaus Michael Malsch, iz Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ) GmbH, vođa projekta "Modernizacija komunalnih usluga".
     - U jesen 2002. godine, grad je podneo zahtev za pomoć, po pitanju uređaja za prečišćavanje vode, u čemu je postojala saradnja sa Hanoverom, gradom-partnerom Kragujevca. Postrojenja za prečišćavanje vode su postojala, ali nisu bila funkcionalna. Obezbeđena je pomoć, od 200.000 evra, za osposobljavanje ovih postrojenja i ona su počela sa radom. To su bile osnovne, hitne mere. Pomoć se mora proširiti, da bi se ispunili veći standardi Evropske unije - dodao je Malsch.
     - Naš projekat se zove "Modernizacija komunalnih usluga". To je jedan od projekata Nemačke organizacije GTZ. Više nije reč o humanitarnoj pomoći, kao u početku, već pružamo savetodavnu podršku gradu Kragujevcu, u oblasti komunalnih usluga. Sklopili smo sporazum sa gradom Kragujevcem. Želimo da pružimo podršku i pomoć, kako u oblasti opštinske uprave i administracije, tako i u oblasti komunalnih delatnosti - konkretno, po pitanju komunalnih preduzeća - kazao je, takođe, vođa projekta GTZ.
     - Ovde često postoje dobre ideje, ali ljudi ne znaju - kako da ih sprovedu. I tu možemo da pružimo podršku, jer imamo iskustva, po pitanju trazicije. Dolazim iz bivše Istočne Nemačke. I mi smo isto morali da prođemo kroz taj proces transformacije. Želimo da ove promene budu što brže. Kao što je naglasio i gospodin Kurt Leonberger, ambasador SR Nemačke, u Beogradu - bitna je brzina lokomotive promena i da se naprave modeli, koji bi mogli da služe kao primer - zaključio je Malsch.

---

Priprema strategije razvoja poljoprivrede u Kragujevcu
PRIRODNA VODA BOGATSTVO

     Fond za podsticaj poljoprivrede, edukacioni centar, ekološke zadruge, zdrava hrana, utvrđivanje boniteta zemljišta, melioracija, sajam stočarstva, nov agrarni sekretarijat, odbor za razvoj sela i drugi zadaci, bili su tema nastavka razgovora, o strategiji razvoja Kragujevca, do 2007. godine, u četvrtak, u Skupštini grada.
     Prof. dr Živadin Stefanović, predsedavajući nastavka rasprave o strategiji razvoja, u agraru i hemijskom kompleksu, sa prof. dr Dobricom Milovanovićem, potpredsednikom Skupštine grada, naglasio je - da su to oblasti od značaja i za nacionalnu ekonomiju, a ne samo za Kragujevac.
     Dr Slavomir Vuletić, sekretar gradskog Sekretarijata za istraživanje i razvoj, podsetio je, da su prethodili - analiza stanja, kao i izbor ciljeva razvoja. U toku je utvrđivanje strateških zadataka i načina, na koji će da se sprovedu, kao treća faza, u kreiranju budućeg razvoja Kragujevca.
    Sugerirano je, da je čista, prirodna i mineralna voda, u okolini Kragujevca, pravo bogatstvo, a flaširanje, posao sa dobrim perspektivama. Nedostaje i regionalni poljoprivredni sajam, proizvoda sa ovog područja, koji treba da se zaštite, kao robna marka. Treba stimulisati voćarstvo i povrtarstvo i modernizovati laboratoriju, za ispitivanje zemljišta.

---

Završnica u Kragujevcu Domanovićevih dana satire
PRIZNANJA UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA

     Žiri Udruženja književnika Srbije, na čelu sa dr Mališom Stanojevićem, na desetim Domanovićevim danima satire, u sali Prve kragujevačke gimnazije, u sredu, dodelio je nagrade, za 2002. godinu, Radomiru Radetu Jovanoviću, iz Užica, za životno delo, Raši Popovu, za satiričnu prozu, a Kragujevčanima Miodragu Milojeviću, za doprinos u oblasti satire i Milivoju Obrenoviću, za aktivni doprinos u karikaturalnom izražavanju.
     - Povodom 130 godina od rođenja Radoja Domanovića, 95 godina od njegove smrti i 10 godina od početne faze književnih susreta, koji su mu posvećeni, danas smo prošli novovekovnu Srbiju, s početka 19. veka, tako što smo prošli Šumadiju i došlu u ovaj lepi, nekada prestoni grad - preko Topole, Ovsišta i Jarušica - kazao je Stanojević, prilikom uručivanja priznanja, u prisustvu predstavnika Kragujevca i Prve gimnazije.

---

Prvoligaški derbi košarkaša Zastave-Radnički
PARTIZAN GOSTUJE U PETAK

     Novi kragujevački prvoligaši, košarkaši Zastave-Radničkog u petak će se okušati u prijateljskoj utakmici sa beogradskim Partizanom, čiji je prihod namenjen OŠ "Moma Stanojlović".
     Košarkaški derbi je zakazan za 19.30, u kragujevačkoj sportskoj hali "Jezero", saopšteno je, u Skupštini grada, uz učešće Miloša Srejovića, zaduženog za sport, u Gradskoj vladi, Nebojše Bačarevića, direktora KK Zastava-Radnički i Ivana Delevića, iz Humanitarne organizacije "Otvorena vrata", koja je organizator utakmice.

18.06.2003

Dan Nemačke i ambasador Kurt Leonberger u Kragujevcu
ISTORIJSKI ČAS ZA ZAJEDNIČKU BUDUĆNOST

     - Danas je dan Savezne republike Nemačke, ovde u Kragujevcu, sa tri važne nemačke institucije - kao "Gete institut", Društvo za tehničku pomoć GTZ i fondacija "Konrade Adenauer Stiffung" - i sa više desetina nemačkih privrednika, koji obavljaju intenzivne razgovore i prezentacije projekata i ideja, u Privrednoj komori - pozdravio je, u sredu, goste i učesnike, na čelu sa Kurtom Leonbergerom, ambasadorom SR Nemačke, u Beogradu, dr Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca.
     Rajković se zahvalio, pre svega, ambasadoru Leonbergeru, na velikoj prilici, da građani, privrednici i brojni predstavnici različitih institucija i organizacija, u Kragujevcu, razmene iskustva, sa delegacijom iz Nemačke. Kragujevac već nekoliko godina intenzivno sarađuje sa SR Nemačkom, koja je jedina ima sluh, da pomogne, pre svega, lokalne samouprave Srbiji i u najtežim danima, posle 5. oktobra, 2000. godine, potsetio je Rajković, najavljujući novu fazu - saradnje i dobrih poslova, privrednika.
     Ambasador Leonberger je izrazio zadovoljstvo susretima u Kragujevcu i nastavkom zanimljivog razgovora, sa gradonačelnikom Rajkovićem.
     - Kao što znate, moja zemlja je povezana sa Kragujevem posebnom sudbinom, što - naravno - ne želimo zaboraviti. To su bila loša vremena - rakeo je Leonberger, potsećajući na davnu 1941. godinu. -Sada gledamo u budućnost i želimo - zajedničkom odgovornošću i voljom - da unapredimo odnose.
     - Danas je istorijski trenutak. Molim vas da to imate u vidu - da se nalazimo samo nekoliko dana pred Solunskim samitom. Iako su neki unapred nezadovoljni Solunskim samitom, moramo shvatiti šta je srž tog skupa - da je Srbija prirodni član Evropske unije, da je voz već stavljen na šine i da će krenuti. Kojom brzinom će taj voz da vozi - o tome sam se složio i sa gradonačelnikom - zavisi i od toga, koliko je brz reformski voz u Srbiji - poručio je, figurativno, ambasador Nemačke, dodajući:
     - Međutim, nama ne treba samo ta visoka politika, posete ambasadora, u tamnim odelima, sa lepim mašnama i kravatama. Najviše je odlučujuće - šta možemo ovde, u stvarnosti i ovde, u regionu, da učinimo.
     - Ovo je istorijski čas i zbog toga, što smo prvi put ovde, zajedno, na šta sam veoma ponosan, sa svojim kolegama i predstavnicima "Gete instituta", GTZ i "Konrad Adenauer" fondacije. Time želimo da kažemo Kragujevcu i njegovim stanovnicima, da mislimo na Kragujevac, da radimo na zajedničkoj budućnosti, na svim nivoima. Želimo takođe da unapredimo postojeće lične odnose, da ih institucionalizujemo i obezbedimo kontinuitet - zaključio je Leonberger.
     Prezentaciju programa, na danu Nemačke u Kragujevcu, nastavili su Klaus Michael Malsch, rukovodilac projekta GTZ, modernizacije komunalnih usluga, u Srbiji, Bernard Lamers, direktor predstavništva fondacije "Konrad Adenauer" i Volker Marwitz, direktor "Gete instituta", u Beogradu.

 

PROTEST SAMOSTALNOG SINDIKATA      - Dobro je da se u Srbiji slobodno protestvuje - poručio je gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković, pozdravljajući učesnike skupa Veća Saveza samostalnog sindikata Srbije, pred Skupštinom Kragujevca, gde se iz centralnog i zapadnog dela Republike okupilo par hiljada aktivista, koji su tražili efikasnije sprovođenje reformi, veće angažovanje privrede i učešće sindikalista, u privatizaciji i izradi socijalnih programa.      - Danas u Srbiji političari retko razgovaraju sa radnicima. Pogotovu oni na vlasti, koji izbegavaju, ili se sastaju tajno sa vama, nudeći vam nešto drugo. Dobro je što ne pristajete ni na jedno ni na drugo. Dobro je što ne pristajete da budete marionete. To svi ljudi koji imaju neka načela moraju da cene. To ovde nije naša politika. Naša politika su principi i ono što je dobro za radnike, za građane - i Kragujevca, a i čitave Srbije - rekao je Rajković.      - Ako je to vaša politika - mi smo sa vama. Koliko smo shvatili, vi niste protiv reformi. Vi ste za reforme. I mi vas tu podržavamo. Trudićemo se da reforme obavimo što pre i što bolje. Ali, vi ste protviv toga, da snosite glavni teret reformi. I mi smo protiv toga. Ne mogu najsiromašniji ljudi u Srbiji da snose najveći teret. Podržavamo vas u tome, što protestvujete i što ne želite da snosite najveći teret reformi - dodao je Rajković.      - Vi ste za to, da učestvujete u reformama. I socijalni dijalog se mora napraviti. To je - najvažnija stvar. I ovde, u Kragujevcu, taj dijalog teče. Hvala Bogu. Čeka nas mnogo posla. Ne želim da vam oduzimam vreme i na kraju vam želim srećan i plodan rad - zaključio je Rajković, koji je i savezni poslanik i nastavio program dana Nemačke, u Kragujevcu, sa delegacijom te zemlje i ambasadorom u Beogradu Leonbergerom.

---

Izvršni odbor grada Kragujevca
NOVO POZORIŠTE I PARKING SERVIS

     Izvršni odbor grada Kragujevca, na 75. sednici, u sredu, utvrdio je predloge odluka - o osnivanju Ustanove "Pozorište za decu", kao i novog JKP "Parking servis".
     Skupštini grada je predložena i objedinjena naplata komunalnih i drugih usluga. Ako predlog bude prihvaćen, svi takvi troškovi, izuzev struje i gasa, plaćaće se u Javnom stambenom preduzeću "Kragujevac".
     Radi usklađivanja sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Izvršni odbor je utvrdio i predloge odluka - o građevinskom zemljištu, kao i o davanju u zakup neizgrađenog građevinskog zemljišta.
     Gradska vlada se takođe saglasila sa Odlukom o pripajanju Izdavačkog DP "Nova svetlost", Javnom preduzeću Radio-televizija "Kragujevac", o čemu će se izjasniti Skupština grada i nadležni repuiblički organi.

---

Javna rasprava u Grošnici, o budžetu Kragujevca za 2004. godinu
DRENOVAČKI PUT BEZ VODE

     Javna rasprava o budžetu Kragujevca, za 2004. godinu, u utorak veče je nastavljena u Grošnici, sa žiteljima tog mesta, Malih Pčelica-Starog Sela, Vinjišta, Adžinih Livada, Dragobraće i Drenovca, koji su razgovarali sa Nikolom Spasićem i Ratomirom Popovićem, iz Gradske vlade.
     Spasić je izneo da je, ove godine, za 64 kragujevačka sela, preko "Agrarnog budžeta", izdvojeno pet miliona dinara za povolje stočarske kredite, a po tri miliona dinara za voćarstvo, kao i za investicije, uz učešće USAID i ACDI/VOCA, kroz program revitalizacije.
     Osim toga, obezbeđeno je i veštačko đubrivo KAN i NPK, na dvogodišnje robne kredite.
     Predstavnici okolnih naselja su izneli, da je na drenovačkom putu praktično bez vode, zbog malog pritiska 400 kuća. Još 700 kuća su bez kanalizacije, u prigradskom "prstenu", naselja Dragobraće, Korićana, Đurisela i Goločela.
     Građani iz ovih naselja odgovorili su na anketu, o prioritetima iz gradskog budžeta. Posebno su tražili još sredstava za uređenje seoskih puteva, kao i da JKP "Čistoća" proširi gradsku zonu, iz koje odvoti smeće i na područje Dragobraće.

17.06.2003

Tihomir Timotijević, direktor Direkcije za puteve Srbije, u Kragujevcu
SVI USLOVI ZA AUTO-PUT KRAGUJEVAC - BATOČINA

     - Kragujevac je jedan od retkih gradova u Srbiji, koji je u periodu iza nas uspeo da pre svega svojim sredstvima, preko Fonda za rekonstrukciju i izgradnju, revitalizuje i obnovi objekte svoje infrastrukture - izjavio je, u utorak, Tihomir Timotijević, direktor Republičke direkcije za puteve, prilikom obilaska rekonstrukcije ulice Kneza Mihaila, kod Šest topola.
     - Naravno, tu je pomogla i Republička direkcija za puteve. Međutim, bez angažovanja i Fonda i kragujevačke Direkcije, mislim da ovih rezultata ne bi bilo. Saradnja se nastavlja, kao i prethodne dve godine. Ove godine, Republička Direkcija će pomoći Fond sa 40-ak miliona dinara da radove, pre svega na ovoj saobraćajnici privede kraju - dodao je Timotijević i nastavio:
     - Danas smo i sa gradonačelnikom Kragujevca, dr Vlatkom Rajkovićem, razgovarali i dogovorili buduće aktivnosti. Radi se, pre svega, o izgradnji auto-puta, koji bi Kragujevac povezao sa postojećim auto-putem, preko Batočine. Dogovorili smo i precizirali aktivnosti, obzirom da se završava studija Kragujevca, sa Češkom ambasadom i Ministarstvom za saobraćaj.
     - U Republičkoj Direkciji smo odvojili sredstva, da ove godine uradimo i idejni projekat, tako da sa početkom 2004. u potpunosti imamo sve što je potrebno, da startujemo sa izgradnjom. Kako ćemo finansirati, to ćemo se dogovarati, u narednom periodu, ali imaćemo sve uslove da iduće godine, u ovo vreme auto-put Batočina - Kragujevac krene - najavljuje Timotijević.
     - Drugo, i dalje ćemo zajednički ulagati u zajedničke objekte, pre svega u obilaznicu Kragujevca. Ove godine, Fond izdvaja sredstva za eksproprijaciju, koja će biti završena, a iduće godine nastavljemo izgradnju. Mislim da ćemo mnogo, mnogo značajnija sredstva odvojiti iz Republičke direkcije za izgradnju kragujevačke obilaznice - navodi Timotijević.
     - Treća stvar su regionalni putevi. Od njih bih istakao, da ćemo već ove godine završiti, u toku je projektovanje, dela puta Ravni Gaj - Kraljevo. Radovi na rekonstrukciji kompletne deonice, od 35 kilometara, počeće na startu iduće sezone. Mnogo toga će biti urađeno i naše zajedničke aktivnosti će se nastaviti, na obostrano zadovoljstvo - zaključio je Timotijević.

---

Nastavak pripreme Strateškog plana razvoja Kragujevca
RADNA VERZIJA PRED INTERESNIM GRUPAMA

    U Skupštini Kragujevca, gradonačelnik dr Vlatko Rajković i prof. dr Ilija Rosić, predsednik Odbora za strateško planiranje, u utorak, najavili su nastavak pripreme Strateškog plana razgoja grada, čija će se radna verzija - od 19. juna - naći pred različitim interesnim grupama.
     - Kragujevac planira strategiju razvoja, do 2007. godine, što je veoma ozbiljan i naporan posao, koji već dugo traje, pogotovu na ovako moderan, najsavremeniji način. Počeli smo konsultovanje različitih interesnih grupa, u čemu je završen jedan ciklus - saopštio je Rajković.
     Rosić je objasnio, da su prethodile analiza i izjašnjavanje, o ekonomskim i demografskim problemima, na području Kragujevca. U toku je treća faza - utvrđivanja strategije razvoja. U četvrtoj fazi, utvrdiće se programi i izvori sredstava, a u petoj - operativni plan, sa nosiocima i rokovima.

---

Univerzitet u Kragujevcu
NOVO ZDANJE I ODELJENJE

     Savet kragujevačkog Univerziteta odlučio je, u ponedeljak, da se u njegovom kampusu izgradi novo zdanje Filološko-umetničkog fakulteta, što sa po 50 odsto sredstava treba da finansiraju grad i Republika.
     Odlučeno je i da se potpiše Osnovni sporazum o saradnji, radi osnivanja Fakulteta za sport i fizičku kulturu, na čije odeljenje, u Kraljevu, u septembru treba da se upiše 30 brucoša.
     Odlučeno je i da profesori doktori - Heather Mann Wallace (Aberdeen, Škotska), akademik Vsevold T. Jemcev (Akademija Timirjazev, Moskva) i Joseph Straus (Max Planck institut, Minheh) - dobiju i počasne doktorate.

---

Pri kraju rekonstrukcija škole, u Gornjoj Sabanti, kod Kragujevca
DO JESENI BOLJI USLOVI

     Rekonstrukcijom Osnovne škole "Svetozar Marković", u Gornoj Sabanti, kod Kragujevca, oko sto đaka, iz sedam sela, kao i njihovi nastavnici, do jeseni, dobiće znatno bolje uslove za nastavu, saopšteno je u utorak, za "Glas Kragujevca", iz američke nevladine organizacije ACDI/VOCA, koja učestvuje u organizaciji radova.
     Skupština grada Kragujevca obezbedila je za rekonstrukciju škole u Gornjoj Sabanti oko 3,2, a još 2,12 miliona dinara Američka agencija za međunarodni razvoj USAID, u okviru programa "Rekonstrukcija zajednice, kroz demokratsku akciju", koju sprovodi ACDI/VOCA, na osnovu odluka saveta građana.

---

Mladi košarkaši iz Kragujevca na takmičenju u Italiji
NA TURNIR BEZ PORAZA

     - Veliko je zadovoljstvo i čast organizovati i poslati na takmičenje 12 zdravih, kršnih, mladih momaka, sportista, u jednu zemlju Evropske unije, na čemu se zahvaljujem, pre svega, Skupštini grada, Izvršnom odboru, resoru za sport i Milošu Srejoviću, iz Gradske vlade Kragujevca.
     Tim rečima, u utorak je najavio učešće na takmičenjeu u Italiji, mladih košarkaša "Boox computersa", Alaksandar Dunkić, predsednik tog kluba, na prijemu u Skupštini grada, koja je pokrovitelj putovanja.
     Ista ekipa, prošle godine, na takmičenju mlađih pionira, u Kragujevcu, osvojila je prvo mesto, bez poraza, što je motivisalo Bogoljuba Đurića Bocija, poznatog košarkaškog radnika iz Kragujevca, da kandiduje "Boox" za međunarodni turnir "Minibasket in Piazza", od 22. do 28. juna, u Materi.

16.06.2003

Javna rasprava u naselju Pivara, o budžetu Kragujevca za 2004. godinu
INVESTICIJE PREMA PRIHODIMA

     Za investicije, u kragujevačkim mesnim zajednicama, presudni su prihodi, od naknade za uređenje građevinskog zemljišta, naglasili su, u ponedeljak - u javnoj raspravi o gradskom budžetu za 2004. godinu - Slobodan Đošić, sekretar gradskog Sekretarijata za budžet i finansije i Dragan Milosavljević, iz Gradske vlade.
     Đošić je upoznao građane sa strukturom, prihodima i rashodima budžeta. Javna rasprava je pokrenuta, o kapitalnim investicijama, radi utvrđivanja prioriteta. Drugi deo javne rasprave je u drugoj polovini septembra i početkom oktobra, po utvrđivanju Nacrta budžeta. Usvajanje budžeta, za iduću godinu, predviđeno je, u Skupštini grada, do 15. decembra.
     Izneto je i da se prihodi, za ovakve investicije, obezbeđuju preko fondova – za građevinsko zemljište, za lokalne puteve, za prečišćavanje otpadnih voda i za solidarnu stambenu izgradnju. Milosavljević je govorio o radovima na uređenju toka Ždraljice, ulica Kneza Mihaila, Milana Blagojevića, Španskih boraca, a Hadžiprodanove, sa ACDI/VOCA.
     Po rečima Milosavljevića, znatno je poboljšana i kragujevačka javna rasveta. Krajem maja, bilo je neispravno samo devet odsto rasvete, a ranijih godina nije funkcionisalo i preko 60 procenata uličnih svetiljki.
     Žitelji Pivare i drugih naselja, sa desne strane Lepenice, pohvalili su javnu raspravu, u prilog većem poverenju građana, u lokalnu upravu. Sugeriran je nastavak razgovora i u okolnim naseljima, za koja je rečeno - da su jednaka veličini Čačka. Predloženo je da se ulaganja u komunalnu infrasrukturu raspodele na sva naselja i da se smanji zagađivanje vazduha.

---

Litija u Kragujevcu
BLAGOSLOV, NA 185. GODIŠNJICU HRAMA

     U porti kragujevačke Stare crkve, Silaska svetog duha na apostole - zadužbini kneza Miloša Obrenovića, iz 1818. godine - Svetom arhijerejskom liturgijom, koju je služio episkop šumadijski Jovan, sa sveštenstvom Eparhije, na Duhovski ponedeljak, drugog dana slave tog hrama, po tradiciji, počela je i završila gradska litija.
     - Pre 185 godina, knez Miloš Obrenović je podigao svoju prvu zadužbinu, u prestonom gradu Kragujevcu. Ovo je 185. slava ovog hrama, Silaska Svetoga Duha na apostole. Knez Miloš je, u isto vreme, proglasio ovaj dan za litije grada Kragujevca. I evo, blagoslovom preosvećenog našeg gospodina episkopa Jovana, krenuće litija, ulicama grada Kragujevca, da nosimo znamenja hrišćanske pobede - krst, ikonu, barjake - i da Preosvećeni blagoslovi sve žitelje grada Kragujevca, kad budemo stali, Kod krsta, gde će pročitati Jevanđelje, uz molitvu. Da Gospod blagoslovi njive, polja, vinogtrade, voćnjake, da podari kišu, u potrebno vreme, umerene vetrove, da sačuva plodove od štetočina. I da Gospod umnoži među nama mir, ljubav i slogu - rekao je prota Dragoslav Stepković, arhijerejski namesnik kragujevački i starešina Stare crkve, pred velikim brojem vernika i sugrađana.
     Liturgiji i litiji su se odazvali i predstavnici lokalne vlasti, na čelu sa gradonačelnikom, dr Vlatkom Rajkovićem, kao i ugledni preduzetnici i građani. Po završetku liturgije i povratku litije u portu Stare crkve, gde je vladika Jovan osvetio stablo-zapis, presekao slavski kolac i blagoslovio žito, Gradska skupština je priredila posluženje.
FOTO GALERIJA