Dr Vesna Pajević, zadužena
za zdravstvo i socijalna pitanja, u Gradskoj vladi
U STANOVU, AGENCIJA ZA ZAPOŠLJAVANJE
Kragujevac,
poslednjih nekoliko godina, intenzivno sarađuje sa 
italijanskom
Vladom, gradovima, sindikatima, brojnim humanitarnim i
nevladinim organizacijama navodi, za "Glas Kragujevca",
dr Vesna Pajević, zadužena za zdravstvo i socijalna pitanja,
u Gradskoj vladi.
- U Kragujevcu je u toku niz takvih projekata,
koji se realizuju na najbolji način, uz najviše ocene, kao integrisane kućne
nege i podrške starih. To je pilot projekat, na području Skupštine grada, od
nacionalnog značaja, sa italijanskim sindikatima CGIL, uz podršku Cooperazione
Italiana i UNOPS-a. Taj projekat je već pri kraju, tako da pripremamo nastavak,
za sledeće tri godine - dodaje Pajević.
Među takvim projektima je i izgradnja 16 stanova,
koje će uskoro useliti izbeglice, iz kolektivnih centara. Na sličan način, angažovani
su sindikalni aktivisti, u kancelariji za pravnu podršku radnicima Kragujevca,
nabraja Pajević.
- Naša saradnja sa italijanskim sindikatima, uz
učešće drugih donatora, je vrlo intenzivirana, tako da se u Kragujevcu završava
i pokreće više ovakvih projekata. Od izuzetnog je značaja i budući projekat pokretanja
agencije, ili službe zapošljavanja - navodi Pajević, naglašavajući da italijanski
sindikati, na pravi način, doprinose rešenjima gorućih problema u Kragujevcu.
- Buduća agencija za zapošljavanje je rezultat
saradnje sa Rimom i njegovim Ministarstvom za periferiju, koje već realizuju
takve projekte, sa izuzetnim rezultatima. Projekat u Kragujevcu zvanično počinje
10. septembra, odlaskom četvoro naših mladih ljudi na edukaciju, u Rim i njihove
agencije za periferiju, koje se bave zapošljavanjem, procenama, podrškom i učešćem
u nalaženju posla - kaže Pajević.
Takav projekat će se realizovati i u Kragujevcu,
uz potpunu podršku Skupštine grada, Vlade Italije, UNOPS, pod pokroviteljstvom
UNDP i iskustva iz Rima.
- To je još jedan projekat iz programa "Grad-gradu" (City
to City) UNDP-a. Kao i u Rimu, planiramo da ga realizujemo na periferiji Kragujevca,
gde je nezaposlenost izuzetno izražena. Takvo mesto smo identifikovali u Stanovu,
gde MZ ima izvanredan prostor za početak rada na ovom projektu i za Erdeč, Ćavu,
Grošnicu, Male Pčelice, Novo naselje, do Drenovca - kaže Pajević.
- Izlaskom na teren i decentralizacijom određenih
opštinskih službi - što će biti i nova agencija za zapošljavanje - pokušaćemo
da razvijemo ljudske kapacitete, u okviru gradske uprave. Reagovaćemo na probleme
stanovništva, da na najbolji način sagledamo potrebe jednog područja i utvrdimo
rešenja - objašnjava Pajević. Po njenim rečima, stopa nezaposlenosti u Kragujevcu
je i preko 60 procenata.
Sekretarijat
za zdravstvo i socijalnu politiku Kragujevca
U ŠUMADIJI BEZ BRUCELOZE
- Služba
epidemiologije, Instituta za zaštitu zdravlja iz Kragujevca,
zbog povećanog rizika od crevnih zaraznih bolesti, usled
otežanog vodosnabdevanja - u okviru preventivnih aktivnosti
- realizuje dnevni nadzor kretanja crevnih zaraznih bolesti,
na teritoriji ugroženih opština, u Šumadijskom okrugu -
saopštio je u petak gradski Sekretarijat za zdravstvo i
socijalnu politiku.
- U okviru aktuelne epidemiološke situacije, na
teritoriji centralne Srbije, prema podacima Službe epidemiologije iz Kragujevca
na teritoriji Šumadijskog okruga do sada nije registrovana bruceloza. Institut
za zaštitu zdravlja iz Kragujevca, po preporuci Instituta za zaštitu zdravlja
i Ministarstva zdravlja Srbije, intenzivirao sarađuje sa Veterinarskom inspekcijom
Šumadijskog okruga - navodi se u saopštenju.
Sanacija rezervoara za gas
u kragujevačkom naselju Aerodrom
DEŽURSTVA ZA SVAKI SLUČAJ
U kragujevačkom
naselju Aerodrom, Protivpožarna policija SUP-a još obezbe
đuje
benzinsku pumpu NIS "Jugopetrola", na čijem je
podzemnom rezervoaru, protekle sedmice, došlo do isticanja
tečnog naftnog gasa (TNG).
- Radnici Protivpožarne policije SUP-a Kragujevac
još dežuraju na benzinskoj pumpi, radi bezbednosti i isključivanja svake mogućnosti
da dođe do neželjenih posledica, pre svega po građane, neposredno uz ovaj objekat
- izjavio je, u petak, za "Glas Kragujevca", Željko Rvović, načelnik
Odeljenja protivpožarne policije, SUP Kragujevac.
Za saobraćaj je još zatvorena samo Vojvođanska
ulica, neposredno ispod pumpe i podzemnog rezetvoara TNG-a. Radi preventive,
na pumpi se još ne toči benzin.
- U toku dana, očekujemo elaborat NIS "Jugopetrola",
o načinu daljeg saniranja posledica akcidenta i vraćanja pumpe u funkciju. Verovatno
sledeće sedmice, neutralisaćemo preostali TNG, u i oko rezervoara, gde je i oko
60 kubnih metara peska. Pesak treba izvaditi, doći do cevi i rezervoara i konstatovati
uzrok curenja gasa - dodaje Rvović:
- Posle toga, saniraćemo mesto isticanja gasa,
popraviti i ispitati cevi i rezervoar. Čim neutrališemo rezervoar, izvadimo pesak
iz tzv. tankvane, to jest okolnog betonskog prostora, prestaće svaka opasnost,
po građane, od eventualne eksplozije. Nadam se da ćemo sledeće sedmice uspostaviti
punu kontrolu i da će pumpa proraditi
Slovenački "Merkator" u
Kragujevcu investira 23 miliona evra
MARKETI NA 25.000 KVADRATA
Slovenački "Merkator" je,
u Kragujevcu, u četvrtak, ugovorio izgradnju megamarketa,
od preko 20.000 kvad
rata,
u centru grada, na uglu ulica Grada Sirena i Save Kovačevića,
kao i od još 4.500 kvadrata, u naselju Aerodrom, u šta
investira 23 miliona evra. Predsednik uprave Poslovnog
sistema "Merkator" Zoran Janković najavljuje
otvaranje, za 15-16 meseci.
Ugovor, u Skupštini Kragujevca, potpisali su Vladimir
Kravčuk, direktor "Merkatora" S,d.o.o. i Dragutin Radosavljević, direktor
gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, za čije je korišćenje i
zakup izdvojeno tri miliona evra. Među 25.000 artikala, po 40 procenata biće
iz Srbije i Slovenije, a ostatak iz uvoza.
Izneto je i da "Merkator", sa 14.000
zaposlenih - kojima će se pridružiti još 300 iz Kragujevca - već pravi dnevni
promet od pet miliona evra. Sa 10 miliona kupaca mesečno, za pola godine ostvario
je promet od 750 miliona, a do kraja 2003. se računa na čitavih milijardu i po
evra, po čemu prednjači, na prstoru od Jadranskog, do Crnog mora.
Partnere je pozdravio gradonačelnik Kragujevca
dr Vlatko Rajković, u prisustvu Dušana Golubovića, predsednika Gradske Vlade,
Aleksandra Vukićevića, načelnika Šumadijskog okruga, Aleksandra Radosavljevića,
narodnog poslanika, Stanislava Brodnjaka i Mitje Marinšeka, iz "Merkatora",
kao i Dmitra Polovine, Privredna komora Slovenije.
- Reč je o veoma ozbiljnoj investiciji i veoma
važnom
privrednom
poslu i poduhvatu. Kragujevac, kao snažni industrijski centar, je u prelaznom
periodu tranzicije. Veoma je važno da razvijemo nove poslove i krenemo putem
privrednog oporavka. Hvala Bogu, to ide svojim tokom, na bolje i imamo tih investicija
i poduhvata - kazao je Rajković.
Dragutin Radosavljević je potvrdio - da je ugovor
sa "Merkatorom", sigurno, jedan od najvažnijih privrednih poslova,
ove godine. Po njegovim rečima, ovakav ugovor vodi Kragujevac - krupnim koracima
- ka Evropi. Čulo se i da, dolaskom "Merkatora", sa Beogradom i Novim
Sadom, Kragujevac - kao treće sedište u Srbiji - dobija veliki značaj i prioritet.
- Kragujevac ubrzano postaje lider, na ovim prostorima
i nukleus, oko koga će se okupljati ostale opštine i gradovi, u Srbiji - ocenio
je Radosavljević, zahvaljujući predstavnicima "Merkatora", što su razumeli
ovdašnje zahteve i projekte, koji su im prezentirani pre oko pet meseci, sa urbanističkim
planovima i dokumentima.
U ime predstavnika "Merkatora", Janković
je zahvalio na gostoprimstvu i naglasio -
da
je izbor Beograda, Novog Sada i Kragujevca, najbolji u Srbiji.
- Došli smo na poziv domaćina, izabrali odgovarajuće
lokacije i sačekali konkurse, na kojima smo, u sva tri grada, bili jedini ponuđači.
Drago mi je da su se podudarili planovi grada Kragujevca, kao i naši planovi
širenja mreže, u Srbiji. Čvrsto sam uveren, da će megamarket, u centru Kragujevca,
sličan beogradskom, biti naš zajednički ponos - rekao je Janković.
Aleksandar Vukićević, u "Nezavisnoj
svetlosti"
VEĆI ZNAČAJ OKRUZIMA
- Logično 
bi
bilo da okruzi, u narednom periodu, dobiju veći značaj.
Kada je reč o regionalizaciji, moramo da shvatimo - da
je samo pitanje vremena, kada će i zvanično da zaživi.
Treba brzo da se pripremimo, kako bi to primenili, na najbolji
način - kaže, za "Nezavisnu svetlost", Aleksandar
Vukićević, načelnik Šumadijskog okruga.
- U opticaju je više varijanti. Ja sam za to, da
region, na prostoru Šumadijskog okruga, bude zaokružena celina, pre svega u ekonomskom
smislu, ne narušavajući princip dobrovoljnosti. Budući region, trebalo bi da
se sastoji od pet današnjih okruga - Šumadijskog, Pomoravskog, Moravičkog, Raškog
i Rasinskog - navodi Vukićević.
Načelnik Šumadiojskog okruga dodaje - da nema dileme,
da Kragujevac treba da bude centar budućeg regiona:
- Ne samo za nas, u zemlji, već i za sve evropske
države - Kragujevac je već centar. Iz Barselone - gde je institucija koja koordinira
radom evropskih regija - dobili smo poziv, da se uključimo u njihova takmičenja.
Potpisao sam Deklaraciju, o saradnji sa Južnomoravskom regijom, u Češkoj. Kontaktiramo
i sa Normandijeom, u Francuskoj.
Po rečima Vukićevića, u Kragujevcu je 40 institucija,
koje - po evropskim standardima - treba da ima centar makroregije.
RADNICKI
(ČITAJ POLITIČKI) MITING U KNIĆU
Tradicionalni vasar na Preobrazenje, u Knicu, ove
godine je vodja "radnickog pokreta Otpor" Radisa Pavlovic oskrnavio,
tako sto je centar ovog mesta, kod Opstine, prtvorio 
u
cirkus. Neko ce reci da je njemu i mesto na vasaru i sve bi bilo u redu, da ovo
nije bio politicki cirkus. Zapravo, ovo je trebalo da bude mesto okupljanja nezadovoljnih
radnika, da od naroda, koji seta ulicama i zabavlja se, dobije nove pristalice
i podrsku za dalje proteste.
Aktivista i predsednik odbora Srpskog pokreta obnove,
u svom selu, "trenutno zamrznut", po sopstvenim recima, gospodin Pavlovic
je umesto artista u "svoj sator" doveo nikog drugog do Vuka Draskovica,
Cicinog unuka i bivseg gradonacelnika Veroljuba Stevanovica, odnosno najvaznije
ljude iz te partije. Da bi cirkus bio jos zanimljiviji gost veceri je bio Velimir
Ilic, lider Nove Srbije, inace nekadasnji veliki prijatelj predhodno navedenih
i clan njihove partije.To sto je ovo trebalo, po nekima, da bude mesto izmirenja
u ujedinjenja "starih prijetelja i saboraca" nije nista cudno. Pitanje
je - zasto je inicijator svega toga "vodja nezadovoljnih, gladnih i prevarenih
radnika", cija okupljanja "nisu imala politicku pozadinu". Sta
bi sa zamrznutim clanstvom u SPO, da se nije otopilo od ove velike vrucine?
Samo naivni i oni koje je beda naterala da izadju
na ulice i slede "novog Leh Valensu" verovali su da on radi za njihovo
bolje sutra. Svi koji bolje poznaju politicku situaciju, vec su - pogledavsi
u okupljenu masu na protestu - u prvim redovima prepoznali vatrene aktiviste
SPO. Razglas koji je instaliran na skupovima, gle cuda, bio je sav oblepljen
nalepnicama Vuka Draskovica. Upadajuci neometano u prostorije gradonacelnika
Vlatka Rajkovica, nezadovoljni radnici,su mislili da ce time da rese svoje probleme,
a "apoliticni" vodja Radisa Pavlovic necije snove "da ponovo postane
Kalif umesto Kalifa". Zato je svakoga dana isao, kod potencijalnog "Kalifa",
po instrukcije
Kao sto samo ime kaze, Preobrazenje je, umesto
praznika, u Knicu preobrazilo "radnicke vodje" u "partijske vodje" i
time srusilo necije snove, da ce da dobiju ,obecanih nekoliko hiljada evra, za
razliku u primanja, koje im duguje Zastava. Niko od celnih ljudi u toj firmi
im nije osporavao pravo na taj novac, koji se svake godine potrazuje, ali - da
li fabrika, u ovom trenutku, ima tih para?
Doduse te zahteve je, svojim prodornim glasom,
ponovo uputio, sa raskosno osvetljene bine, kontraverzni vodja kragujevackih
radnika! Njegov vatreni govor burno je pozdravila masa "dobro pripitih momaka",
sa srpskim obelezjima na sajkacama i subarama, za koje bi stranci mislili da
su to njhove radne kape. Iznad ovog, nadasve veselog skupa, viorile su se svetlo
plave zastave, na kojima su ispisana tri slova ukrasena sajkacom, koje ce verovatno
biti novi radnicki barjaci.
Sa politicke tacke gledista zanimljivo je sto su
prvo govorili celni ljudi SPO i Nove Srbije, a kao slag na tortu "veliki
borac za radnicka prava"? Na dosadasnjim mitinzima, postojalo je pravilo
da na kraju skupa govore najvazniji ljudi. Da li je probrazenje iznedrilo novog
velikana srpske politike, ili novog vodju opozicije? Sto se u tom kraju kaze "prema
loncu i poklopac"!
U Knicu, 19. avgusta, pale su sve maske.
Obnova zemljoradničkih imanja
i zadruga, u okolini Kragujevca
NORVEŽANI KREDITIRAJU POLJOPRIVREDNIKE
U Skupštin
i
Kragujevca, Nikola Spasić, zadužen za privredu i agrar
u Gradskoj Vladi, u sredu se sastao sa predstavnicima norveške
organizacije "Jaeren produktutvikling", koja
sa vladama te zemlje i Srbije sprovodi projekt Evropske
unije, obnove zemljoradničkih imanja i zadruga.
- Lokalna samouprava, sa resorom poljoprivrede
u potpunosti podržava ovaj projekt razvoja zadrugarstva i agrara - poželeo je
Spasić dobrodošlicu predstavnicima "Produktutviklinga ". Spasić se
posebno zahvalio Vladi Norveške, na sredstvima za razvoj zadrugarstva i poljoprivrede,
u Srbiji.
Po njegovim rečima, u Šumadiji (kao i u Vojvodini)
ovaj projekt se realizuje u tri zemljoradničke zadruge, u Gornjim Jarušicama,
Resniku i Rači. Sredstva, koja je odobrila Vlada Norveške, utrošena su na pravi
način, što je osnova poverenja za dalju saradnju - naglasio je Spasić - u nadi
da će, u što kraćem roku, projekt obuhvatiti i nove zadruge, u okolini.
-
Od prvog dana, ostvarili smo dobar kontakt sa rukovodstvom Kragujevca - uzvratio
je Johan Skjaveland, direktor "Jaeren produktutviklinga", zahvaljujući
na interesovanju za realizaciju projekta. - Kao ni u Hrvatskoj i BiH, ništa ne
bismo postigli, bez učešća lokalnih faktora. U ovoj radnoj poseti, pratimo -
šta se i kako radi, na principima koje smo dogovorili i usvojili.
Predviđeno je i da predstavnici novoformiranih
zadruga posete Norvešku, radi prenošenja iskustava u organizaciji poljoprivrede
na Zapadu, od primarne proizvodnje do prerade. Skjaveland smatra, da je ključno
pitanje - da li će taj model moći da se primeni u Šumadiji i Vojvodini i koliko
će rukovodeći kadar biti sposoban da nađe put do tržišta.
- Nema sumnje da se ovde može proizvoditi sva hrana,
koja postoji na svetu - ocenio je direktor "Produktutviklinga". - Srbija
i ostale zemlje bivše Jugoslavije su u novom, kapitalističkom sistemu, sa novim
principima. Smanjena je uloga države, koju ste imali u ranijem sisremu. Danas
je svako u poziciji da izlazi na tržište. Ko nije sposoban - propadaće. Podstičemo
proizvodnju, sa perspektivom na tržištu.
Skjaveland upozrava, da je još dosta tradicionalnog
načina razmišljanja u proizvodnji - kao u prethodnih 50-100 godina - kod seljaka,
pa i predstavnika države. Po njegovom mišljenju, pored nedostatka kapitala, istovremeno
treba da se reši i problem promene razmišljanja
,
u osvajanju proizvodnje za tržište.
Mate Brigić, rukovodilac projekta, kaže da je "Produktutvikling" u
Srbiji dve godine, u direktnom kontaktu sa 700-800 poljoprivrednika-korisnika
kredita, u šest novih zadruga. U Srbiji je investirano oko dva miliona evra.
Brigić se nada, da će se projekat nastaviti, što svake godine razmatraju vlade
Norveške, kao i Srbije, koja utvrđuje svoje prioritete, uz mogućnost da se pridruži
i Crna Gora.
Goran Nikolić, šef kancelarije "Produktutviklinga" u
Kragujevcu, navodi da je projekt obnove ovde startovao 1. maja 2002. godine.
U Gornjim Jarušicama, za godinu dana, 108 poljoprivrednika kreditirani su sa
380.580 evra, za nabavku 108 junica, 292 teleta, 254 ovaca, 12 nazimica, 651
prase, osam plastenika, 103 roja i košnica, 11 aparata za mužu, 145 tona stočne
hrane, staklenik i mešaonu.
U Zadrugu, u istom selu, investirana su 31.253
evra. Nabavljena su dva laktofriza, kamion, 100 tona mineralnog đubriva. Za semensku
robu i sredstva za zaštitu bilja, obezbeđeno je još oko 7.000 evra. Sledeće godine,
u istu Zadrugu, treba da se uloži još 20.000 evra, za izgradnju magacina.
Početkom maja ove godine prikljkučile su se i zadruge
iz Resnika i Rače, gde treba da se uloži po 175.000 evra.
Mića Lazarević, iz Gornjih Jarušica, kreditom Vlade
Norveške kupio je d
evet
simentelskih grla tovne junadi i kravu, za obnovu matičnog stada. Po oceni Lazarevića,
ovakvi krediti su dosta doprineli selu i poljoprivrednim domaćinstava, iako je
bilo strahovanja, zbog zaduživanja u evrima.
- Ja sam maksimalno iskoristio kredit. Računam
da je to dobar posao. Junad su kod mene već peti mesec. Za dva meseca izaćiće
iznad 500 kilograma, kada računam da ih prodam. Istim sredstvima mislim i da
obnovim stado i stočarsku proizvodnju - kaže Lararević, po čijim rečima otplata
počinje posle 12 meseci i traje pet narednih godina, u isto toliko jedankih rata,
bez kamate.
Nadležni u Kragujevcu apeluju
na racionalnu potrošnju vode
VRUĆINE OTEŽALE REKONSTRUKCIJU
Zbog
izuze
tno
visokih temeperatura i prekomerne potrošnje vode, došlo
je do naglog pražnjenja akumulacija, što je dovelo do problema
u vodosnabdevanju, saopšteno je u utorak, iz JKP "Vodovod
i kanalizacija", na pres konferenciji u Skupštini
Kragujevca, uz učešće Dragana Milosavljevića, zaduženog
za komunalne delatnosti, u Gradskoj vladi.
- Kragujevac ima izvorišta za dovoljnu količinu
vode za piće i do dva i po kubika u sekundi, što je iznad kapaciteta mreže. Zbog
zalivanja i nenamenske potrošnje, trenutno se koristi i 1.400, a prosečno 1.200
litara u sekundi, ili 50 do 70 odsto više nego što je uobičajeno. Situacija je
otežana i zbog neophodnih radova na vodovodnoj mreži, u ulici Kneza Mihaila -
izneo je Miliosavljević.
U skoro svim delovima grada, došlo je do pada pritiska,
zbog završnih radova na prevezivanju starog magistralnog cevovoda, prečnika 500,
na novi od 630 milimetara, u ulici Kneza Mihaila. Do završetka tih radova, vodosnabdevanje
je preusmereno kroz samo jedan magistralni cevovod, od 400 milimetara.
Normalizacija vodosnabdevanja očekuje se od 25.
avgusta, ili ranije, kada de biti završeni radovi u uluci Kneza Mihaila. Radovi
nisu mogli da budu odloženi, obzirom da su povezani sa pratećim radovima ostalih
javnih preduzeća, koja učestvuju u rekonstrukciji ulice, objašnjavaju nadležni.
Vodosnabdevanje sa Velike Morave, čiji je vodostaj
66 santimetara ispod normalnog nivoa, smanjeno je sa 280 do 300, na 150 litara
u sekundi, od kojih se 40 litara potroši pre rezervoara u Košutnjaku, što stvara
dodatne probleme u vodosnabdevanju.
Vodosnabdevanje je naročito problematično u naselju
Nova Kolonija i to u ulicama Zelengorska, Matije Gupca, Joakima Vujića, Cara
Dušana, Miodraga Uroševića, Grge Jankeza, Gradimira Mladenovića, Sime Tepića,
Dragoslava Stefanovića, Kapetana Lukića, Teslinoj i Ivana Milutinovića. Naselje
Pivara dobija vodu noću, od 23 do šest sati.
Zbog radova u ulici Kneza Mihaila i zatvaranja
cevovoda, pritisak je smanjen u naselju Aerodrom, u delovima Avalske i Beogradske
ulice, u Milentija Popovića, Fočanskoj, Ličkoj, Novosadskoj, Vladimira Rolovića,
Nade Dimić, Grada Karare i 25. srpske divizije.
U Vašarištu, u ulicama 17. udarne divizije i Josipa
Pančića, u Erdogliji u Kopaoničkoj i Braće Hadžića, u Bresnici III, u Mostarskoj,
na Košutnjačkom visu, Viktora Bubnja i na vrhu Užičke republike, u Palilulama
u Centralnoj radionici i Braće Petković.
Kad ne rade pumpe u Ilićevu, bez vode su Ilićevo
(stara Opština), Bojadžić mala, Maršić (Gornja mala), naselje oko škole u Maršiću
i Marino brdo.
Petrovac ima problema u vodosnabdevanju iz istih
razloga i u momentima napajanja rezervoara na Košutnjaku, sa vodovodnog sistema
Gruža.
Apelujemo na gradane da vodu isključivo koriste
za osnovne životne potrebe. Sankcionisaće se svaka prekomerna potrošnja - kao
zalivanje bašti - a samim tim i ugrožavanje opreme za distribuciju vode. Dok
se napajanje rezervoara ne normalizuje i omogući podjednako snabdevanje vodom,
isključivaće se prigradska naselja, koja se snabdevaju sa sistema Morava.
Ovakve okolnosti nisu uticale na kvalitet vode.
Po rezultatima fizičko-hemijskog i mikrobiološkog pregleda, vode u gradskoj distributivnoj
mreži je ispravna, saopštava JKP "Vodovod i kanalizacija".
Gradonačelnik Kragujevca
na mestu sanacije isticanja gasa
PUMPA NA AERODROMU JOŠ POD NADZOROM
-
Benzinska pumpa, u kragujevačkom naselju Aerodrom - nažalost
- još nije
bezbedna,
zbog havarije, pre nekoliko dana. Uz pomoć Protivpožarne
policije i ljudi iz "Jugopetrola", uklonjen je
najveći deo gasa, koji je isticao iz rezervoara. U rezervoaru
je ostao mali deo - oko 300 litara - rezidualnog gasa,
koji se ne može do kraja isprazniti - izjavio je, u ponedeljak,
na mestu sanacije isticanja gasa, gradonačelnik dr Vlatko
Rajković, koji je i komandant Gradskog štaba CZ.
- Kontaminiran je deo zemljišta, sa peskom, betonskim
slojem, to jest kanalom, u kojem je rezervoar. Potrebno je vreme da ispari gas,
koji je dva puta teži od vazduha, tako da se zadržava. Ljudi iz "Jugopetrola" i
Protivpožarna policija razmišljaju o metodama, da pospeše isparavanje, što nije
jednostavno. Biće potrebna nedelja-dve, da se teren dekontaminira, od ostataka
gasa. Dok god bude gasa i makar i najmanje opasnosti - Štab CZ će nastaviti sa
obezbeđenjem pumpe, uz pomoć Protivpožarne policije. Pridržavađemo se svih mera,
kao i za vreme najveće opasnosti - dodaje Rajković.
- Trenutno, neke velike opasnosti nema. Postoji
oprez, u nastojanju da se pospeši isparavanje ostatka gasa, iz zemljišta, do
potpune bezbednosti, posle izvesnog vremena - saopštio je Rajković.
Škola duhovnog pojanja u
manastiru Jošanica
U ČETVRTAK SABORNO KRŠTENJE
U manastiru
Jošanica i ove godine, 10. put, SPC i Muzikološki institut
SANU organizuju letnju školu duhovnog crkvenog pojanja,
u spomen na kompozitora Kornelija Stankovića. Oko 50 polaznika,
po blagoslovu vladike Šumadijskog Jovana, uključeni su
i u bogosluženje.
- U manastiru Blagoveštenje, 18. avgusta, učestvuju
na bdeniju, uoči Preobraženja, zatim u manastiru u Jošanici, na Preobraženje,
u prazničnoj liturgiji. Dogovoreno je da učestvuju i u sabornom krštenju jagodinskih
vernika, 21. avgusta, takođe u manastiru Jošanica. Autor programa ove manifestacije
i ove godine je prof. dr Danica Petrović, direktor Muzikološkog instituta SANU.
Kao što je uobičajeno, angažovani su i ugledni predavači, kao akademik Dimitrije
Stefanović i prof. dr Sreten Petković - izjavio je Negoslav Jovančević, koordinator
Duhovno-prosvetne ustanove, u Jošanici, za Prvi program Radio Kragujevca.
Sportski
vikend
LOŠ START ŠUMADIJE
Fudbaleri
Šumadije,
na startu novog drugoligaškog prvenstva, u subotu, izgubili
su, u Beogradu, od Čukaričkog sa 5:1. Naredne subote, na
kragujevačkom stadionu Čika Dača, očekuju Javor iz Ivanjice.
Fudbaleri Radničkog, na svom terenu, u nedelju,
sezonu u Srpskoj ligi počeli su nerešenim rezultatom 1:1, utakmice sa Užičkim
Jedinstvom, a u sledećem kolu gostuju kod Stobeksa, u Klupcima, kod Loznice.
IZABRANA
MIS ŠUMADIJE I POMORAVLJA, U PARAĆINU
U paraćinskom
sportskom centru "Prestiž" u nedelju je izabrana
mis Šumadije i Pomoravlja. Pred prepunom salom, devojke
su paradirale po improvizovanoj pisti, uz aplauze i opste
oduševljenje, uglavno muskog dela publike. U pauzi između
defilea, prisutne je zabavljala bosanska, nekada jugoslovenska
folk zvezda - Šemsa Suljaković. Posle dugog i na trenutke
žustrog većanja, žiri je odlučio da lentu najlepše dobije
Kragujevčanka Senka Majstorović. Kruševljanka Andrijana
Ilić ponela je titulu prve, a Jagodinka Milena Petrović
druge pratilje.
