27.07.2003
21.07.2003

26.07.2003

Veliko interesovanje za kupovinu stanova i lokala u Kragujevcu
RASPRODATI I EKSKLUZIVNI KVADRATI

     U Kragujevcu se trenutno gradi blizu 300 stanova, najviše u centralnoj gradskoj zoni. Investitori su uglavnom privatnici iz Kragujevca, koji kažu da je interesovaje kupaca veliko i da je najveći broj kvadrata prodat.
    Stanovi su različitih veličina, struktura i kategorija, po zahtevima tržišta, a izvođači su najčešće kragujevački “Kazimir Veljković” i “Ratko Mitrović”, kao i “Graditelj”, iz Gornjeg Milanovca.
    Najviše gradi “Interšped”, koji privodi kraju stotinak stanova i priprema još toliko. Stambena zadruga “Prostor” podiže pedesetak stanova i planira da započne još 60. Agencija “Obradović” je investitor trenutno najatraktivnijeg objekta, sa 33 stana, lokalima i pratećim sadržajima, a priprema početak još jedne slične zgrade. Među investitorima su i Stambena zadruga “Napredak”, koja gradi 26 stanova. Agencija “Brković” podiže ekskluzivni objekat, sa 12 stambenih jedinica.
    Gradski Fond solidarne stambene izgradnje završava objekat, na Bubnju, sa 22 stana i planira skori početak gradnje još 68 stanova, u Staroj koloniji, javlja TV Kragujevac.

---

Nova kvantaška pijaca u industrijskoj zoni Kragujevca
PONUDA I POD REFLEKTORIMA

     Kragujevačka nova kvantaških pijaca, u industrijskoj zoni, jedna je od najsavremenijih, zahvaljujući investiciji JKP Gradske tržnice, od 20 miliona, sa donacijom od oko pet miliona dinara, navodi TV Kragujevac.
     Na Kvantaškoj pijaci, u Kragujevcu, i po nekoliko dana u nedelji su poljoprivrednici iz okoline, kao i sa područja Leskovca, Kruševca, Varvarina, Trstenika i iz drugih krajeva. Pijaca radi neprekidno, najintenzivnije pre podne. Voće i povrće su jeftiniji, nego na ostalim pijacama, u gradu.
     Tržnice su obezbedile reflektore, koji potpuno osvetljavaju Kvantašku pijacu. Na novoj Pijaci je ugostiteljski objekat, u kojem može da se ruča za 50 do 120 dinara. Radi i prodavnica. Izgrađene su i sanitarne prostorije.
     Poljprivrednici su zadovoljni uslovima, iako imaju primedbi na nedostatak nadstrešnica i cenu “kvita”, za korišćenje pijace, do koje saobraća gradski prevoz.
     Miloš Milovanović, direktor Gradskih tržnica, odgovara - da će iduće godine biti postavljene tende, telefonska govornica, zasadiće se drveće i nabaviti televizor, za prodavce koji i noću ostaju na Kvantaškoj pijaci.

25.07.2003

Načelnik Generelštaba Vojske SCG general pukovnik Branko Krga u Kragujevcu
PROMENE PREMA PARTNERSTVU

     Načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, general pukovnik Branko Krga, u petak je obišao kragujevački Tehničko-remontni zavod, u pratnji direktora, pukovnika Milojka Brzakovića i upoznao se sa razvojem, delatnostima i planovima pogona i postrojenja u Medni.
    Krga je ocenio, da je reč o visokospecojalizovanoj ustanovi, bez koje Vojska ne bi mogla da funkcioniše. Istakao je da se ovde adekvatno čuva, održava i remontuje municija i ostvaruju ogromne uštede, u vojnom budžetu, prenosi TV Kragujevac.
     - Posebno bih naglasio, da se ovde svi radni procesi izvode visokostručno, sa elementima nauke. Posebno je važno što nema nikakvih vanrednih događaja, iako su radne operacije prilično rizične - izjavio je Krga.
     Načelnik Generelštaba je govorio i o preoružavanju Vojske, čime se upošljavaju kapaciteti domaće namenske industrije.
     - Mi već imamo neke nove sisteme. U streljačkom naoružanju, to je kalibar 5.56. Po meri i mogućnosti izdvajanja novčanihih sredstava, mi ćemo da vršimo to prenaoružavanje - dodaje Krga.
     General pukovnik Branko Krga napomenuo je, da su u toku sveobuhvatne promene u Vojsci. Reč je o donošenju novih zakona, strategiji odbrane, vojnoj doktrini i organizacionim modelima.
     - Mi te promene, kojima se bavimo već duže vreme, radimo sa proračunom, kao da ćemo biti primljeni u Partnerstvo za mir – rekao je u Kragujevcu načelnik Generelštaba Vojske Srbije i Crne Gore.
     Tom prilikom, posebno je naglasio značaj unapređenja stručnosti i znanja u Vojsci, kako bi se brže prevazišlo tehničko-tehnološko zaostajanje za razvijenim zapadnim zemljama, navodi TV Kragujevac.

---

Kragujevčani na Svetoj Gori
OBNOVLJENA BOLNICA "SVETI SAVA"

     Na Svetoj Gori, u blizini Hilandara, na dan manastirske zaštitnice - Presvete Bogorodice Trojeručice - u prisustvu grupe Kragujevčana, koji su pomogli obnovu bolnice "Sveti Sava", prostorije od 300 kvadrata, sa opštom internističkom službom, stomatologijom i bolesničkim sobama, osveštao je episkop šumadijski Jovan, javlja "Glas Javnosti".
     Skupštinu Kragujevca, koja je učestvovala u ovoj jedinstvenoj akciji, predstavljao je Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, u Gradskoj vladi. Kragujevac je, inače, jedini grad u Srbiji, koji je dobio blagoslov da pomogne Hilandaru i da se medicinsko osoblje ponovo vrati u Bolnicu - za monahe sa čitave Svete Gore - staru osam vekova - navodi list.

---

STRANAČKA HRONIKA

     Iz DSS u Kragujevcu, na stranačkoj pres konferenciji, Nebojša Vidović, na pitanje "Glasa Kragujevca", u petak je odgovorio: "Deo rešenja za Zastavu mora gurati grad. Drugi deo se mora raditi uz pomoć Vlade. Tržište automobilske industrije u svetu je podeljeno, pogotovo u Evropi. Zna se ko je tata za određene stvari. Morate da odete kod tih ljudi i svom javnom i tajnom politikom, koja vam je u mogućnosti, da iskukate i izmolite određeni segment tog tržišta... Nisam ubeđen da se problemu "Zastave" prišlo na adekvatan način. Grad ima finansijska sredstva i vezama ka Vladi, bankama, treba da pomogne takav posao. Između ostalog, potrebna je i bolja organizacija".

24.07.2003

Sertifikati za strateško planiranje, u kragujevačkim institucijama kulture
REALIZACIJA SA UNESCO

      Direktori kragujevačkih institucija kulture dobili su sertifikate - za strateško planiranje - sa seminara Centra za profesionalni razvoj i konsalting u kulturi, umetnosti i medijima, Univerziteta kulture, u Beogradu. Srtifikate je, u četvrtak, uručila Slavica Trifunović, zadužena za kulturu, u Gradskoj vladi - po čijim rečima - u Teatru "Joakim Vujić" još nisu ispunjeni uslovi za dobijanje sertifikata, dok se Studentski kulturni centar nije odazvao seminaru Centra za profesionalni razvoj.
     Izneto je da je Kragujevac - prvi u Srbiji - usvojio petogodišnju strategiju razvoja kulture, posle nešto više od 12 meseci priprema, istraživanja, tribina, okruglih stolova i razgovora. U realizaciji strategije - izložene i predstavnicima Ministarstva kulture Srbije, kao i Saveta Evrope - najavljena je pomoć UNESCO. Ocenjeno je da edukacija spada u najznačajnije strateške obaveze, u praćenju savremenog razvoja kulture, u Evropi, posebno u pripremi dokumenta o stabilizaciji.
     - Direktori i ljudi iz institucija kulture završili su prvi seminar, u okviru plana edukacije, koji smo pripremili za ovu godinu, pre svega za menadžment - rekla je Trifunović. - Nosioci kulturnog razvoja - u ovom trenutku - su institucije kulture, čiji menadžment treba da razmišlja streteški. Želimo da brzo realizujemo i decentralizaciju inicijative, kao i demokratizaciju, u najširem smislu - da sve građane uključimo u kulturnu politiku, da i oni budu nosioci kulturnog razvoja Kragujevca.

"KABAREDO" NA KONGRESU ESPERANTISTA      Glumac Saša Pilipović najavio je učešće "Šelter scene", iz Kragujevca, na 88. Kongresu esperantista, u Geteborgu, 29. jula, sa komadom grupe autora "Kabaredo", Milićem Jovanovićem, kao rediteljem i Irenom Đorđević, kao koreografom, među 2.000 učesnika, iz 70 zemalja.

---

REKONSTRUISANA SAOBRAĆAJNICA

     Ulica Kragujevačkog oktobra, od Velikog parka do muzeja "21. oktobar", na ulasku u Spoemen park u Šumaricama, dobila je 1.100 metara novog kolovoza, ulaganjem sedam miliona dinara, iz gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta.
     - Upravo se radi se Hadžiprodanova ulica, u Pivari, sredstvima Fonda za građevinsko zemljište, uz učešće ACDI/VOCA. Završena je ulica Vojislava Ilića, u MZ Filipa Kljajića. Vrlo brzo krećemo sa ulicom Ljubiše Jovanovića, u Sušici. Ulica Kneza Mihaila je u punom jeku. Do 15. avgusta gro ulice biće završeno, a u potpunosti - do početka septembra - izjavio je TV Kragujevcu Dragutin Radosavljević, direktor gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta.

---

ZARADE U PRIVREDI OKO PROSEKA SRBIJE

     Junska prosečna zarada u Kragujevcu je iznosila 10.675 dinara u privredi i 9.170 dinara u vanprivredi grada.
     U privredi Srbije prosek je za 30 dinara viši nego u Kragujevcu, dok u vanprivredi premašuje 13.000 dinara. Junski prosek privrede šumadijskih opština je 9.480, a vanprivrede 9.289 dinara, javlja TV Kragujevac.

---

Ulica Kneza Mihaila zatvorena od 26. jula do 15. avgusta
SAOBRAĆAJ MINI OBILAZNICOM

     Ulica Kneza Mihaila, u Kragujevcu, zbog rekonstrukcije, zatvara se od 26. jula do 15. avgusta, a saobraćaj se usmerava na mini obilaznicu, severozapadnim tranzitnim pravacem, od stare "Zvezde", ka Velikom parku.
     Javni gradski prevoz, iz ulice Kneza Mihaila, usmerava se ulicama Miljka Tošića, Dimitrija Tucovića, Proleterskih brigada i Jovana Gostovića. Za informacije, na raspolaganju su telefoni 034 336 115, u "Autosaobraćaju", a 034 335 830, u "Vulović transportu".

23.07.2003

Gradonačelnik dr Vlatko Rajković, na TV Kragujevac
ŠTRAJKOVI STVAR SINDIKATA

      Gradonačelnik i savezni poslanik dr Vlatko Rajković, u utorak veče, na pitanje TV Kragujevac o nedavnim štrajkovima glađu, nije želeo da komentariše metodologiju sindikata i način na koji će protestvovati.
     - Često su upleteni i razni drugi ljudi – odgovorio je Rajković. – Kao predsednik Skupštine grada - pre svega - moram da omogućim ostvarivanje prava građana. Tamo gde vidimo da postoje bar mali prostor za realizaciju njihovih prava, maksimalno se potrudimo da im pomognemo, da se to razreši. Tamo gde je sve u nekim normalnim tokovima - pravnim i ostalim - teško da nešto možemo da učinimo.
     Rajković je dodao, da štrajkovanje glađu - u prvim trenucima - ima velike medijske efekte, čiji će se kredibilitet izgubiti, ako postane masovna pojava.
     - Štrajkovi su normalni, u demokratskim zemljama. Možda smo malo preosetljivi. Naša politička javnost se možda malo više uzburka, kada su štrajkovi u pitanju. Mislim da su štrajkovi normalni, u demokratskim zemljama, kao jedan od načina borbe za ostvarivanje ciljeva sindikata. To može da bude delotvorno, ili kontraproduktivno, zavisno od situacije, miljea i drugih okolnosti – ocenio je Rajković.
     Pored ostalog, naglasio je da je i privreda među prioritetima grada, kao i da u budućoj državnoj zajednici - pored Srbije i Crne Gore - očekuje i Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, bez obzira na prošlost.

---

Kragujevački Zavod "Male Pčelice", najveća socijalna ustanova u Evropi
I DONATORI OBNAVLJAJU PAVILJONE

     Kragujevački Zavod za zbrinjavanje odraslih "Male Pčelice", sa 944 duševno obolelih i mentalno retardiranih štićenika, smeštenih u pet paviljona, sa dvorištem od devet i po, kao i 14 hektara poljopivredne ekonomije, najveća je socijalna ustanova, te vrste, u Evropi.
     Direktor Zavoda Dragutin Milovanović navodi - da su 52 štićenicika izbeglice iz Hrvatske, a 27 raseljeni sa Kosova i Metohije. Usluge Zavoda koristi i 27 štićenika iz Crne Gore. O štićenicima brine 288 zaposlenih u Zavodu, računajući pet lekara, 51 medicinsku sestru.
     - Zavod je osnovan 1972. godine, sa 450 štićenika. Optimalni kapacitet je 750, a na smeštaj već čeka još 200 štićenika, na osnovu dijagnoza, rešenja centara za socijalni rad i materijalnog stanja. O smeštaju odlučuje i Stručni tim Zavoda - dodaje Milovanović.
     Štićenici - starosti od 18 do 80 godina - u tri trpezarije, koriste i 3.200 obroka dnevno, iz kuhinje Zavoda. Po dva paviljona su za duševno obolele i mentalno retardirane, dok je u petom paviljonu psihogerijatrija. U okviru Zavoda su i tri farme. Gradi se i četvrta.
     - O štićenicima brinu i četiri defektologa, osam radnih terapeuta, šest socijalnih radnika. Na poljoprivrednoj ekonomiji, u radionicama, na održavanju dvorišta i higijene, na radnoj terapiji je preko sto štićenika. Radi i više sekcija, socio-klubovi i terapijske zajednice - kaže direktor.
     Ministarstvo za socoijalna pitanja finasira 60 odsto troškova Zavoda, a ostatak srodnici štićenika, penzioni i fond za zdravstvo. Humanitarne organizacije, kao nemački "Help" i Norveški savet za izbeglice, u okviru Biroa za humanitarnu pomoć ECHO, pomažu u hrani i adaptaciji paviljona.
     - Adaptira se 1.380 kvadrata četvrtog paviljona. Neophodna je i adaptacija preostala četiri paviljona, zbog lošeg stanja sanitarnih prostorija, kupatila, podova, stolarije... Za štićenike organizujemo i sportska takmičenja, izlete, posete crkvi, letovanja - navodi takođe Milovanović.

22.07.2003

Više reda u parkiranju u Kragujevcu
NOVI SERVIS I GARAŽE

     Novo kragujevačko Javno preduzeće "Parking servis", baviće se jednim od najproifitabilnijih poslova. Omogućiće potpunu tehničku regulaciju stacionarnog i dinamičkog saobraćaja i nastojaće da primeni najnovija iskustva i tehnike, kao GPS, izjavio je, za "Glas Kragujevca", Dragan Planić, iz Gradske vlade.
     - Kragujevac je inače zakrčen vozilima. Studija stacionarnog saobraćaja, do proleća, kvalitetnije će sagledati pre svega stacionarni saobraćaj, u centru grada - dodaje Planić. - Građani trenutno trpe stihijsko planiranje, pogotovu u plavoj zoni, u najužem centru, gde imamo veliki broj solitera, sa malim brojem parking mesta. Za ljude koji žive u tim soliterima, verovatno od 1. septembra, kada bude punom parom zaživelo novo preduzeće, obezbedićemo specijalne markice, za automobile, jer nije logično da plaćaju opšte parkiralište.
     Uspostavljena je dobra saradnja sa beogradskim "Parking servisom", koji je, bez naknade, najavio ispomoć, jednim vozilom "pauk", za uklanjanje nepropisno parkiranih vozila, u Kragujevcu. Iduće godine, planirana je nabavka, na lizing, novog "pauka". Trenutno rade tri takva vozila, od kojih su dva iznajmljena, na šest meseci.
     - Predstoji i i tešnja saradnja sa saobraćajnom policijom, kroz projekat "Parking servisa". Predvideli smo i kupovinu dve vage, za kontrolu opterećenja teretnih vozila, u tranzitu kroz Kragujevac, kako bismo sačuvali gradske saobraćajnice, koje sada rekonstruišemo. Radimo na tome da pomognemo i u nabavci za policiju radara i drugih digitalnih aparata - kaže Planić.
     U narednoj godini, pored Skupštine grada, sagradiće se prva parking garaža, sa tri-četiri, možda i pet spratova, za oko 250 vozila, sa prizemljem za komercijane svrhe, najavljuje Planić. Raščišćava se i lokacija na prostoru bivše "Buvlje pijace", kod Vatrogasnog doma, gde je takođe predviđena izgradnja parking garaže, sa 250 mesta.
     - Pristup garaži, kod Vatrogasnog doma, biće iz ulice Nikole Pašića, preko sadašnjeg kompleksa "Srbije", sa prodavnicom "Takovo". To je u završnoj fazi rešavanja imovinskih odnosa, tako da ćemo dobiti i prostor za izgradnju saobraćajnice, koja će otvoriti taj blok i neće koristiti samo garaži, nego i komercijalizaciji celog prostora - iznosi Planić.

---

U Kragujevcu počeo program "Policajac u lokalnoj zajednici"
PARTNERSTVO PO BRITANSKIM ISKUSTVIMA

     Konsultant iz Velike Britanije Džon Godsejv predstavio je, u utorak, na pres konferenciji u Skupštini grada, program OEBS i MUP Srbije "Policajac u lokalnoj zajednici", za partnerstvo u rešavanju maloletničke delikvencije, nasilja u porodici i drugih problema.
     Program se sprovodi posredstvom nedavno formiranog Saveta za bezbednost, u Kragujevcu, sa više od 20 predstavnika raznih institucija. Godsejv je kazao - da nastoji da u Kragujevcu primeni iskustva iz Velike Britanije i Londona, gde je, kao načelnik policije, već radio na sprovođenju programa partnerstva, sa lokalnom zajednicom.
     - Program ne spada u meke metode i predstavlja priznanje policije - da ne može sama da rešava probleme grada. Policija mora više da vodi računa i o Savetu za bezbednost i o građanima, da bude mnogo otvorenija u toj saradnji, kao što smo i mi, u Londonu, morali pažljivo da slušamo primedbe članova lokalne zajednice - poručio je Godsejv.

---

Skupština grada podržava mlade talente
PRIJEM U ČAST JELENE TOMAŠEVIĆ

     Na prijemu u Skupštini grada koji je organizovan u čast Jelene Tomašević, prof. dr Dobrica Milovanović, potpredsednik Skupštine grada i Slavica Trifunović, član Izvršnog odbora za kulturu su pozdravili Jelenu i čestitali joj na uspehu na Sveslavenskom bazaru u Belorusiji. Ona je tamo osvojila drugo mesto i na taj način dostojno predstavljala naš grad i našu zemlju.
     Jelena se zahvalila Skupštini grada i istakla da bez finansijske podrške Skupštine grada možda i ne bi otputovala na festival, kao i da se nada da je opravdala poverenje koje su oni uložila u nju.
     Abrašević je uvek bio rasadnik talenata, gde se kao po pravilu javljaju izuzetni umetnici, koji kao i Jelena dostojno predstavljaju našu zemlju, rekao je Bora Dugić, predsednik KUD- a Abrašević, u kome je Jelena ponikla.

21.07.2003

Aleksandar Radosavljević, narodni poslanik i portparol DS
NOVI POČETAK MODERNE SRBIJE, IZ KRAGUJEVCA

     - Zakon o finansiranju stranaka je značajan zakon, koji smo obećali građanima još za vreme kampanje 2000. godine. I ono što u tom Zakonu stoji, jeste - da se apsolutno uređuje posupak finansiranja, način finansiranja političkih organizacija – komentariše Aleksandar Radosavljević, narodni poslanik, za »Glas Kragujevca«:
     - Zakon ima svoje velike prednosti pre svega što jevnosti stavlja na uvid sve tokove novca, koji pristiže u stranke. S druge strane, građani imaju prilike da vide – ko je sve donator, po kom osnovu, koliko članova određene stranke imaju, ko plaća članarinu. Sve je dostupno javnosti. Za vreme kampanje, stranke su dužne da otvore račune i prikažu – za šta su izdvajali novac. Da li za reklamne panoe, štampanje letaka, snimanje radio i TV spotova...
     - Imaće mogućnost da jednostavno pokažu javnosti, pa i Parlamentu - koji će sada kontrolisati protok novca, u političkim organizacijama – šta se radilo za vreme kampanje i da li tu postoje tajni fondovi. To je nešto što smatramo pozitivnim, jer će građani dobiti jasan signal, da više neće biti prebacivanja novca na neke tajne račune, sa tajnih računa na stranačke račune, kupovine odbornika, poslanika, kao što je to neko imao priliku da kaže. To nije moglo ni do sada, ali postojala je priča, jer nije bio ni jedan argument, koji je govorio protiv takvog stava – kaže Radosavljević. KOMPLETAN INTERVJU

---

Obnova komunalne infrastrukture, za 10 miliona evra, u Kragujevcu
ZAMENA KOLOVOZA I INSTALACIJA

     Na magistrali M.1.11, Batočina - Kragujevac, u ulici Kneza Mihaila, na deonici od kilometar i po, od trga Mala vaga, do stare "Zvezde", u Stanovu, u toku je zamena kolovoza i svih instalacija, u šta gradski Fond za uređivanje građevinskog zemljišta investira milion i po evra, od ukupno 10 miliona evra, za obnovu komunalne infrastrukrture, u ovoj godini.
    - Rade se sve četiri kolovozne trake i trotoari. Menjaju se sve podzemne i nadzemne instalacije. Vodovodna instalacija nije menjana preko 70 godina. To je i najveća investicija na ovom poslu, vredna 42,5 miliona dinara, samo za zamenu vodovodne instalacije, sa primarnim i sekumndarnom mrežom, što treba da bude završeno, otprilike, do 15. avgusta, kao i dve trećine ulice. Ostaje još jedan deo, od Šest topola do Male vage, sa dve ulazne kolovozne trake u grad. To je oko četvrtina ulice, gde radovi treba da se završe oko 10. septembra. Tu je potpuno nova i rasveta. Rade se i noseće podloge, za postavljanje konzola za trolejbusku mrežu, između kolovoznih traka - navodi Dragutin Radosavljević, direktor Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, u Kragujevcu.
     Još milion i po evra, od čega je polovinu obezbedila Republička direkcija za puteve Srbije, uloženo je u 1.800 metara ulice Kraljevačkog bataljona, na magistralnom pravcu M.23, koji od Stanova nastavlja ka Čačku i Kraljevu. Na tom delu pravca - Beograd - Topola - Kragujevac - Ravni Gaj - završavaju se poslenji radovi na rekonstrukciji. Most na Kozujevačkom potoku je proširen sa dve na četiri trake, atmosferska voda je odvedena koplektorom, prečnika 1.800 milimetara. Urađena je rasveta, na desnoj strani, a u dužini od oko 1.200 metara postavljeni su stubovi za nošenje trolejbuske instalacije, sa obe strane puta, što se nastavlja sve do Stanova.
     - Put M.23, u koji se u Stanovu utapa pravac M.1.11, je prvi i do 1960. godine i jedini asfaltiran, u Srbiji - dodaje Radosavljević. - Od većih investicija, završeno je i 650 metara ulice Radoja Domanovića, takođe na magistralnom pravcu M.23, sa četiri trake. Završeno je i nekih 500 metara ulice Jovana Gostovića, na istom magistralnom pravcu. Pripremamo i drugu fazu Beogradske ulice. Prošle godine urađena je prva faza, u ukupnoj dužini 850 metara, ostalo je još 800 metara, pored "Elvoda.