Urbanisti i graditelji Srbije ponovo u Kragujevcu
ZAJEDNO BLIŽI FONDOVIMA

     U Kragujevcu je u petak promovisan Poslovni sistem urbanističkih i graditeljskih institucija Srbije, uz učešće predstavnika opština i gradova, Privredne komore, finansijskih institucija, kao i Rajka Koprivice, pomoćnika ministra za kapitalne investicije.
    Izneto je da sa kragujevačkom Direkcijom za urbanizam i izgradnju, lokalne uprave treba da unaprede finansiranje i realizaciju prostornih planova. Urbanisti su se okupili u Kragujevcu i pre mesec dana, radi realizacije prostornih planova infrastrukture, bankarskim sredstvima.
    Predsednik Udruženja urbanista Srbije prof. dr Miodrag Ralević je izjavio - da se računa i na sredstva iz evropskih fondova za infrastrukturu. Ukoliko sve bude kako se očekuje, Ralević za oko dva meseca najavljuje prve programe, sa kojima može da se konkuriše za finansiranje, a za pola godine i urbanističke planove.
    Kragujevačka Direkcija za urbanizam je među osnivačima Poslovnog sistema i već opslužuje 16 opština. I predstavnici drugih institucija iz Kragujevca podržavaju ovakvo unapređivanje prostornog planiranja i obnove, u Srbiji.
    - Bez investicija, nema izgradnje i razvoja. Zato je Udruženje urbanista osnovalo Poslovni sistem, sa graditeljskim institucijama, u Srbiji. Valjani urbanistički i regulacioni planovi omoguće lokalnim samoupravama da zakucaju na vrata finansijskih kuća, u zemlji i svetu – komentariše     Dragutin Radosavljević, direktor kragujevačkog Fonda za uređivaje građevinskog zemljišta.
Ućesnici skupa u Kragujevcu poručili su - da bi većim angažovanjem svih nadležnih institucija prostor u Srbiji mogao da bude znatno racionalnije i funkcionalnije iskorišćen, navodi RTK.

STIŽE KRIS PATEN

    Komesar Evropske unije za međunarodne odnose Kris Paten u ponedeljak će doputovati u Beograd gde će, kako je najavljeno, ukazati na hitnu potrebu da Srbija i Crna Gora prebrodi prepreke koje ometaju njenu integraciju u Evropu. Paten će razgovarati sa čelnicima državne zajednice i republika članica, kao i sa članovima demokratske opozicije.
    Komesar EU će ukazati na nužnost saradnje Beograda sa Haškim tribunalom i - kako je saopšteno - hitnu potrebu da se sprovede akcioni plan za usaglašavanje trgovine i unutrašnjeg tržišta, kao i potpuno poštovanje ustavnih odredbi SCG.
    Posle Beograda, Paten će posetiti Prištinu, kako bi se uverio koje su mere preduzete povodom martovskog nasilja na Kosovu.
    Što se tiče Plana Vlade Srbije za rešenje situacije na Kosovu, BBC-ju je u Briselu rečeno - da EU smatra da je plan osnova za razgovore i pregovore. Ako, međutim, plan podrazumeva institucionalno zaokruživanje etničkih teritorija, onda to odskače od onoga što je poželjeno, a to je decentralzicija, ocena je Evropske unije, navodi BBC .

"Joakim-fest" u Kragujevcu
KNJAZ NA OTVARANJU

    Kao deo kragujevačkih majskih svečanosti, "Joakim-fest", od 7. do 15. maja, na velikoj sceni Teatra "Joakim Vujić", otvorio je domaći ansambl, predstavom "Miloš Veliki" u režiji Nebojše Bradića.
    Narednih šest dana predstaviće se pozorište iz Kraljeva, komadom "Gospodin Foka", u režiji Aleksandre Kovačević Aleksić, užičko pozorište sa dve predstave - "Pokojnik", u režiji Dejana Pejčića Poljanskog i "Porfirogeneza", u režiji Đorđa Milosavljevića. Domaćini nastupaju i sa predstavom "Romeo i Julija", u režiji Pjera Valtera Polica, iz Ingolštata u Nemačkoj, Niško pozorište učestvuje sa komadom Vide Ognjenović "Je li bilo kneževe večere", u režiji Kokana Mladenovića. Festival zatvara kruševačko pozorište, predstavom "Derviš i smrt", u režiji Nebojše Bradića.
    Na Međunarodnom lutkarskom festivalu, od 16. do 22. maja, u Kragujevcu, najavljeno je 11 pozorišta, navodi Glas javnosti.

Prinčevski par Karađorđevića uručio donacije u Kragujevcu
UZ SANITET I DAROVI

     Prestalonaslednik princ Aleksandar II Karađorđević i princeza Katarina posetili su, povodom Đurđevdana - dana i slave Kragujevca - Kliničko-bolnički centar i Odeljenje za nefrologiju i predali na korišćenje ambulantno vozilo.
     Posetili su pacijente na dijalizi i najavili donacije i u instrumentima, aparatima i za klimatizaciju odeljenja. Kraljevski par je posetio i Dom "Mladost", za decu bez roditeljskog staranja, kojoj je uručio darove, školski pribor, obuću, bicikle i igračke, navodi RTK.

EKONOMIJA

      Gradjanima Kragujevca su na raspolaganju popularni "krediti po meri", nakon otvaranja ekspoziture Societe Generale banke u ulici Kneza Milosa. Ekspres krediti se odobravaju za 15 minuta, a otplacuju 24 meseca. Maksimalni iznos kredita je 150.000 dinara. Vsina "klasik kredita" limitirana je platom. Mesecna rata ne moze da predje 40 odsto plate. Rok za otplatu klasik kredita je 36 meseci.

      Evropska agencija za rekonstrukciju (www.ear.eu.int) izdvojice 202 miliona EUR za programe u Srbiji, u 2004. Novac ce biti namenjen programima u oblasti drzavne uprave i izgradnje institucija, privredne izgradnje, drustvenog razvoja, civilnog drustva i granicne uprave.
Za reformu drzavne uprave i programe implementacije evropskih principa u zakonodavstvo Srbije bice izdvojeno 31 miliona EUR, dok ce Ministarstva pravde (www.mpravde.sr.gov.yu) i MUP (www.mup.sr.gov.yu) dobiti oko 13 miliona EUR za unapredjenje rada. Prema planovima agencije, za drustveni razvoj i civilno drustvo bice izdvojeno 17 miliona, integrisanu granicnu upravu 6 miliona, dok ce 5,5 miliona EUR biti ulozeno u pratece programe.

      "Zastavini" strucnjaci (www.zastava.net) već više meseci rade na ulepsavanju i doterivanju nekadasnjeg najpopularnijeg vozila u bivsoj SFRJ. Uradjeni su nacrti "fice" u tri varijante, a ovdasnji strucnjaci vec rade na pripremi sajta kojim bi ovo vozilo bilo predstavljeno na Internetu.
       Procene su da bi na trziste "fica" mogao da izadje sa cenom koja bi se kretala izmedju 6.000 i 8.000 EUR. Uz mogucnost izrade enterijera po zahtevu kupca, predvidjeno je da "fica nacionale" pored ostalih standarda ispunjava i ekoloske, odnosno u njega bi trebalo da bude ugradjen motor "euro tri", navodi Vibilia.

     "Zastava-inpro", društvo sa 45 zaposlenih, od kojih 23 invalida, predstaviće lake teretne prikolice, specijalne i standardne ručne alate, kao i novi pokretni kiosk, svoje proizvodnje, na beogradskom 48. Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća, od 10. do 14. maja, ispred hale I.
     Iste proizvode, od 15. do 22. maja, "Zastava-inpro" izložiće i na 72. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, kao i na Međunarodnom sajmu automobila i privrednih vozila u Skoplju, saopštava Snežana Anđelković, direktor Centra za PR Grupe "Zastava-vozila", u Kragujevcu.

     Vanredni vozovi, do Splita i Rijeke, iz Beograda, svakog petka, bice uvedeni ovog leta, od 25. juna i do 4. septembra, navodi Vibilia.

     Na ulasku u Kragujevac, iz Kraljeva, kod mosta u Kozujevu, tri teretna vagona sa ugljem iskliznula su iz koloseka, u petak ujutru. Komisija ŽTP u toku prepodneva utvrđivala je uzroke i štetu, navodi RTK.

Priznanja članicama likovno-vajarskog srudija KUD "Zastava"
TREĆENAGRAĐENE NA SMOTRI

      Članice likovno-vajarskog studija KUD "Zastava", u Kragujevcu, Smilja Šulović i Slavica Mihajlović dele treću nagradu, među 90 izlagača na Smotri lokovnog stvaralaštva amatera Srbije - "Majski likovni susreti", u Beogradu.
     U galeriji "Crnjanski", njima su, u sredu, prilikom otvaranja izložbe, uručene nagrade - diplome i knjige. Izložba je otvorena do 19. maja, u Nemanjinoj ulici 28 (DP "Đuro Salaj"), saopštava Milica Tomović, iz KUD "Zastava".

Dan i slava grada u staroj crkvi i Skupštini Srbije u Kragujevcu
ĐURĐEVDAN U PRVOJ PRESTONICI

     - Srbija, evo već gotovo pola godine, obeležava dvestotu godišnjicu Prvog srpskog ustanka i stvaranja moderne srpske države. Ti veliki datumi naše istorije predstavljaju temelj oslobođenja Srbije viševekovnog ropstva, njene emancipacije i definitivnog ulaska u tada još malobrojnu porodicu suverenih Evropskih država – obratio se dr Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca, članovima Gradskog parlamenta i brojnim gostima iz zemlje i sveta, u četvrtak, povodom Đurđevdana, dana i slave grada, u staroj Skupštini Srbije, u porti stare kragujevačke crkve Svetog Duha-Trojice, zadužbini kneza Miloša Obrenovića, iz 1818. godine, kada je srce Šumadije postalo prva prestonica moderne Srbije.
     Na svečanosti u Staroj Skupštini uručene su plaketa "Zastava-oružja" Skupštini grada Kraghujevca, kao i njena diploma episkopu šumadijskom Jovanu, a zahvalnica rektoru kragujevačkog Univerziteta prof. dr Mirku Rosiću i Tudoru Pendiuku, gradonačelniku Piteštija, koji je uzvratio prigodnim poklonima.
    Vladika šumadijski Jovan, prethodno je, u prisustvu princa Aleksandra II Karađorđevića i princeze Katarine, presekao kragujevački slkavski kolač, posle službe, u Staroj crkvi.

    - Prestoni grad privukao je tada obrazovane i sposobne ljude iz zemlje i inostranstva. Uz njihovu pomoć, školovao je i sopstvenu intelegenciju. Nastaje novi kulturni duh, koji će obeležiti potonji razvoj. Osvajajući diplomatijom nove prostore slobode i samostalnosti, Miloš u srcu države u nastajanju, stvara institucije, ustanove i organizacije, koje će moći da prihvate obaveze i odgovornosti suverenosti koja će tek doći. Gledao je znatno ispred svog vremena – potsetio je gradonačelnik:
    - To su bili oslonci na kojima u Kragujevcu nastaje prva gimnazija, prvi slobodoumni srpski ustav, prva štamparija, prve novine, prvo pozorište, prvi sud, prva apoteka... Zato Kragujevac sa pravom i ponosom nosi epitet zavičaja srpske državnosti, prosvete i kulture.
    - Veliko je zadovoljstvo da ovaj značajan datum naše istorije i Dan grada proslavljamo sa brojnim gostima, našim prijateljima iz dugogodišnjih partnerskih gradova Piteštija, Bielsko-Biala, Mostara, Novovog Sada, Torina – naglasio je Rajković, uz ostalo, pozdravljajući učesnioke u gradskoj slavi.

    - Pouke i poruke Miloševog doba aktuelne su i danas. Srbiji je ponovo potrebna nova energija demokratije, otvorenosti prema Evropi i svetu i njihovim univerzalnim vrednostima. Pravna sigurnost, jednakost pred zakonom, ravnopravnost, neprikosnoveno, slobodno raspolaganje svojinom, slobodno preduzetništvo, osnovni su postulati civilizovane države... – rekao je Rajković i upozorio da mračne snage i danas - paleći džamije i grafitima - upućuju negativnu poruku Evropi i svetu.
    - To je blaćenje lica Srbije, sa koga tek što je, pre nepune četiri godine, skinut sram decenijskog diktatorskog režima, koji nam je zatvorio vrata sveta i okačio nam o vrat omču propasti. Mi danas govorimo o prošlosti, a naše oči i misli su upućene u budućnost. Zato iz prošlosti biramo ono što je bilo okrenuto dolazećem, što je donosilo progres i napredak, što nas je spajalo sa svetom, hrabrilo da ostavimo isključivu uronjenost u istoriju i iskustva koja nisu preživela probu vremena. Među takvim iskustvima je i inaćenje sa čitavim svetom, žrtvovanje naroda zarad praznih retoričkih principa – poručio je gradonačelnik Kragujevca, nastavljajući:
    - Naša budućnost je Evropa. Danas je tužno čuti da smo dalje od Evrope nego pre tri godine. Na nama je da svojoj deci, otvorimo perspektive, kojih nema bez pridruživanja evropskoj porodici naroda. Ako već geografski, istorijski i civilizacijski pripadamo Evropi, potvrdimo to delom, poručimo čitavom narodu da je to naš jedini izlaz... Put u Evropsku uniju nije lak. Traži rad, znanje, inicijativnost, odricanje, istrajnost, privrženost opšteprihvaćenim vrednostima. To je ulog koji će se višestruko vratiti. Naši ljudi, posebno mlade generacije, imaju znanja, spremnosti i sposobnosti da prihvate taj izazov. Na nama je da ubrzanom pripremom za ulazak u Evropsku uniju sačuvamo tu vitalnost i mlade približimo njihovim evropskim vršnjacima, da im otvorimo perspektive, a oni će umeti da premoste zatečene razlike.
    - Kragujevcu, kao lučonoši stvaranja i napretka moderne srpske države, kao otvorenom gradu, od kada je postao prestonica, kao gradu koji ima najrazuđeniju i najsadržaniju međunarodnu saradnju, kao državotvornom, prosvetnom i kulturnom zavičaju Srbije, stoji stalna obaveza da ukazuje na ove činjenice, ne samo svojim sugrađanima. Siguran sam da ćemo svoju misiju ispuniti, sa punom odgovornošću, uz pomoć prijatelja koji su nam ostali privrženi svih ovih godina – zakjljučio je Rajković.

UKRATKO

     Kragujevačke majske svečanosti, kojima se obeležava Đurđevdan, slava i dan grada, na koji je, 1818. godine, postao prva prestonica moderne Srbije, obuhvatiće i jedan od najpoznatijih pozorišnih festivala po novom konceptu i pod novim imenom - "Joakim fest" - od 7. do 15. maja - najavili su predstavnici Skupštine grada zaduženi za kulturu na pres konferenciji u Ministarstvu kulture.
     Osnivači festivala - profesionalna pozorišta južno od Save i Dunava - rešila su da izmene dosadašnju koncepciju susreta "Joakim Vujić". Za festival, koji će se ubuduće održavati u Kragujevcu, gde je Joakim Vujić i osnovao prvo pozorište, predstve je odabrao selektor Aleksandar Milosavljević. U konkurenciju je ušlo šest predstava, po jedna iz Kraljeva i Niša i po dve iz Kragujevca i Užica.
     Najavljen je i šesti Međunarodni lutkarski festival u Kragujevcu, od 16. do 22. maja, na kome učestvuje 11 pozorišta iz Makedonije, Bugarske, Mađarske, Slovačke i BIH (Mostar) i nekoliko ovdašnjih trupa. Juče je u Kragujevcu sa učesnicima iz nekoliko gradova, počeo Refrakt, treći međunarodni festival alternativne umetnosti.
     Početkom juna, u Kragujevcu su zakazani dani Bavarske. Strategija razvoja kulture, u srcu Šumadije, u saradnji sa Užicem, Šapcem i Somborom, podržana od evropskog Fonda za kulturu obezbediće bolji i primarniji položaj nego do sada, navodi Danas.

     Pocetkom juna ocekuju se dve transe MMF (www.imf.org) od 140 miliona USD, a od Svetske banke (www.worldbank.org) u tri rate, do kraja 2004. godine, trebalo bi da pristigne 120 miliona USD. Iznenadno, stize i veca podrska EU (www.europa.eu.int) - umesto ocekivanih 25 miliona EUR, finansijski direktorat Evropske komisije odobrio je dodatnih 75 miliona, sto se takodje smatra direktnim efektom postignutih dogovora sa MMF i WB.
     U Svetskoj banci je pozitivno ocenjena primena dosadasnjeg trogodisnjeg aranzmana od 540 miliona USD, iz programa podrske tranzicije, a novi paket od 550 miliona USD je iz programa koji podrzava nastavak strukturnih reformi u zemljama tranzicije. I ovaj novi aranzman dobija se pod izuzetno povoljnim uslovima kakvih nigde u svetu nema - na 20 godina otplate i sa desetogodisnjim pocekom uz kamatu od 0,75 odsto.

     "Zastava-specijalni automobili" iz Sombora, na trziste Makedonije upucen je drugi kontingent dostavnih vozila. Ove godine bice izvezeno 90 specijalnih vozila, a vrednost izvoza dostici ce 451.000 EUR. Boro Leka, direktor fabrike u Somboru, kaze da je uglavnom rec o kompenzacionim poslovima, odnosno da ce izvozom vozila biti pokriven uvoz rezervnih delova. Ovaj izvozni posao bice podrzan kreditom od oko 4,4 miliona dinara iz Fonda za razvoj Vojvodine. Sa proizvodnih traka ove fabrike u januaru 2004. sislo je tridesetak vozila, u februaru i martu po stotinu, a plan za april je 120 "skala" i "florida". Godisnjim planom predvidjena je proizvodnja 1.500 vozila, prenosi Vibilia.

Delegacije gradova prijatelja i pobratima, u Skupštini Kragujevca
SANITETI DAR TORINA

       Skupština Kragujevca, povodom Đurđevdana, dana i slave grada, od srede je domaćin zvaničnih delegacija gradova-pobratima i prijatelja Piteštia, Torina i Mostara, sa kojim se obnavlja saradnja od pre ratnih sukoba u eks Jugoslaviji. Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković, pokrenuo je inicijativu proširenja takve saradnje i na druge gradove slične veličine, u ovom delu Evrope.
       - Sa pažnjom pratimo dešavanja u Mostaru, Bosni i Hercegovini. Preko deset godina smo se borili da podela ne bude. Raduje nas svaka dobra vest da se podele smanjuju. Mislim da moramo zajednički da radimo, da te podele nestanu. Sigurno je da ovaj deo Evrope počinje da se uklapa u stari kontinet - kazao je Rajković, potsećajući na prijem okolnih zemalja u Evropsku uniju.
       Gradonačelnik Mostara Hamdija Jahić zahvalio se na dobrodošlici i poručio da je Mostar ponovo otvoren za Kragujevčane, na magistrali prema Jadranu. Predstavnike Kragujevca posebno je pozvao na otvaranje obnovljenog starog mosta, preko Neretve, susret gradova-prijatelja i pobratima, iz cele Evrope, kao i konferenciju ministara kulture jugoistočnog dela kontinenta, od 17. do 23. jula.
       - Došli smo u Kragujevac otvorenog srca. Tačno je da je Mostar takakav kakav jeste i da je bio rat, ali smo tu da ponovo gradimo mostove. Zahvaljujemo se na pozivu i radujemo se da imamo priliku da budemo u Kragujevcu, povodom dana grada i jako nam je stalo do toga. U Mostaru su u toku reforme i obnova grada, imamo puno posla, ali smo rado došli - uzvratio je Jahić.
       U večernjim satima, zakazan je i prijem predstavnika Bialsko-Biala i Letonije. Josif Čerboreano, sekretar Skupštine grada Piteštija, najavio je i dolazak gradonačelnika Tudora Pendiuka, osvedočenog prijatelja Kragujevčana i u najtežim danima. Uz priznanje za čist i uređen grad, Čerboreano je izrazio zahvalnost što je ponovo naišao na dobrodošlicu, u srcu Šumadije i preneo najlepše želje iz Rumunije.
       - Pitešti je na teškom, ali sigurnom putu ka Evropi - zahvalio je gradonačelnik Kragujevca, na lepim rečima i pozdravima. - To nas jako raduje. Svi vaši uspesi, na neki način, pripadaju i gradu Kragujevcu, pre svega u realnom životu, a ne samo u zakonodavstvu, administraciji i reformama. U Piteštiju se sve bolje živi, što nas puno raduje, jer je čitav ovaj prostor povezan i ne može da bude dobro u Srbiji, ako nije dobro i u Rumuniji.
       Predstavnici Torina i Crvenog krsta tog grada, sa ing Mauriciom Bardellom, šefom odseka za međunarodnu saradnju, uručili su kragujevačkom Domu zdravlja donaciju od više ambulantnih kola i stotina kilograma medicinske opreme, obuće i igračaka.
     Luka Kasiani, predstavnik Crvenog krsta Torina, izneo da je saradnja sa Kragujevcem od opšteg interesa i pozvao domaćine u uzvratnu posetu. Ljiljana Krstić, iz kragujevačkog Crvenog krsta uzvratila je, uz zahvalnost na donacijam i potsetila da uspešna saradnja sa italijanskim Crvenim krstom traje već desetak godina.
      Nebojša Krstić, iz kragujevačke Gradske vlade, primio je članice folklornog ansambla Agra Rusa, iz Letonije, koja je primljena u Evropsku uniju za vreme njihove turneje.
     - Veoma smo sretne što ponovo možemo da se sretnemo, na zajedničkom nastupu sa članovima kragujevačke grupe "Svetozar Marković", sa kojom smo se upoznali u Mađarskoj. Volimo igru, tradiciju i folklor, kroz koje ćemo predstaviti posebne regione Letonije - izjavila je Inguna Dukure, zahvaljujući na čestitkama na prijemu u Evropsku uniju.

Predstavnici Ministarstva za kapitalne investicije i UN-Habitata u Kragujevcu
PRIZNANJE ZA PRVU AGENCIJU

     - Kragujevac je 2000. godine nasledio stari Fond za solidarnu stambenu izgradnju. Čim je promenjen zakon i u stambenu izgradnju usmeren deo poreza na fond zarada, rešili smo da to uložimo u gradsku stambenu izgradnju, da bi Kragujevac svake godine podigao bar po jednu zgradu, za stambeno tržište.
     Tim rečima gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković, na sastanku u Skupštini grada, obratio se, u sredu, predstavnicima Ministarstva za kapitalne investicije Republike Srbije i UN-Habitata - koji su odali priznanje na takvim rezultatima i pokretranju prve Gradske stambene agencije, u srcu Šumadije.
     - Protekle tri godine u Kragujevcu privatnici su podigli dosta stambenih objekata. Gledali smo da olakšamo pribavljanje urbanističkih uslova, građevinskih dozvola itd, da to dobije prioritet. U tome uspevamo već četvrtu godinu - navodi gradonačelnik, kao i da su pomogli i donatori, Diakonie, UNOPS i Habitat.
     Dr Vladimir Milić, pomoćnik ministra za kapitalne investicije, najavio je niz mera za oživljavanje stambenog sektora u Srbiji, koji prelazi na tržište.
     - I naša država mora usvojiti sve one elemente standardnih stambenih strategija, politika i organizacija, kako to funkcioniše u ostalim zemljama. Srećna je okolnost što su dobro i mudro osmišljeni i programi problema izbeglica, njihovog zbrinjavanja, stanovanja i trajne integracije, što je i polazište razvoja tzv socijalnog stanovanja - ukazao je Milić:
     - Iskustva pilot projekata, koje finansira Italijanska vlada, u saradnji sa Habitatom, rezultirali su stambenim agencijama u sedam opština, među kojima je i Kragujevac. To je bio hrabar korak i vreme je da bude nagrađen, da pobere prve plodove. Stvar je dobro odmakla, formirane su stambene agencije, iskustva su dragocena.

     Milić dodaje, da će takva iskustva biti unapređivana, u skladu sa postojećim programima i kriterijumima, u razvoju socijalnog pristupa stambenom sektoru u Srbiji. Na državnom nivou, najavio je stambeni fond, po principima ekonomske i socijalne održivosti, kao zamajac i podršku u lokalnim zajednicama, sredstvima iz različitih izvora.
     Rajković se nadoveao - da lokalne samouprave i Stalna konferencija gradova i opština treba da učestvuju u kreiranju takvih zakona, koje će podržati.
     - Prikupili smo iskustva iz mnogih zemalja, na čemu se zahvljujemo i Habitatu i Ministarstvu. Potrebno je da se uklone zakonske stege i barijere, za šta nije bilo hrabrosti, kao u lokalnim samoupravama - izneo je Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine u kragujevačkoj Gradskoj vladi.
     I Planić je ukazao na oživljavanje stambene izgradnje u Kragujevcu, računajući i završetak zgrada sa po 44 i 20 stanova ("Skver Bubanj" i "Lepenica 5"), Gradske stambene agencije, koje su posetili predstavnici Ministarstva i Habitata. Agencija je participirala za još 15 stanova "Ratka Mitrovića" i učestvovala u finansiranju sa "Graditeljem", iz Leskovca.
     - Sve što smo izgradili, oglašeno je za raspodelu, po starom pravilniku. Za planirane i projektovane stanove, sa Habitatom i Ministarstvom, primenjivaće se potpuno novi princip. Tržište će raditi svoje, sa podrškom ovog fonda, a grad treba da brine o socijalno pristupačnom stanovanju - zaključio je Planić.

Predstavnici sindikata iz Francuske i Srbije u Skupštini Kragujevca
BOLJI JAVNI PREVOZ

     Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković i Ratomir Popović, iz Gradske vlade, primili su, u sredu, Milorada Šugića, predsednika sindikata transporta CFDT, u Francuskoj i predstavnike "Nezavisnosti", iz Srbije, gde su učestvovali u povoljnim nabavkama i donacijama 37 autobusa za javni gradski prevoz.
     - Prošle i ove godine završili smo dobre poslove, sa izgledom da ih nastavimo, što nas raduje. Učinićemo sve da se to i realizuje, u čemu imamo iskustva. Veoma smo zadovoljni kvalitetom autobusa, koji će omogućiti da kragujevački "Autosaobraćaj" stane na noge i doprineti boljem javnom prevozu - kazao je Rajković, uz izraze zahvalnosti.

UKRATKO

      Predstavnici štrajkačkog odbora kragujevačke štamparije »Nikola Nikolić«, na sastanku sa gradonačelnikom dr Vlatkom Rajkovićem, u utorak su izneli da je kupac tog preduzeća obavezan da zaposlenima isplaćuje lične dohotke, ali da to ne čini. Roksanda Đuričić, iz štrajkačkog odbora, kaže da plata nije bilo od maja prošle godine. Gradonačelnik je podržao štrajkače, naglašavajući da njihov posao neće biti ni malo lak. Rajković je poručio da ne obećava ono što nije u njegovoj nadležnosti, ali da radnici mogu da očekuju pomoć i zaključio da je konačni sud na Agenciji za privatizaciju, navodi TV In.

      Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković i gradski pravobranilac Marina Simonović, sa Radišom Pavlovićem, predsednikom stranke »Radnički otpor«, na sastanku sa predsednikom Opštinskog suda Žarkom Stevanovićem, u utorak su dogovorili da ročište u sporu Skupštine grada i UTP »Kragujevac«, oko vlasništva nad Gradskim domom, bude zakazano u roku od 48 sati. Pavlović kaže da gradski pravobranilac i gradonaćečnik smatraju da TP Gradski dom treba da pripadne gradu, koji će odlučivati o njegovoj daljoj sudbini, navodi TV In.
      - Imamo poverenje i mislimo da je bila potrebna ovakva intervencija, jer je došlo do velikog broja sekundarnih posledica. Svašta se govori, i opravdano i neopravdano. Većina tih priča su glasine. Grad Kragujevac je dobar domaćin i ovde na pravi način zastupa svoje interese, braneći tu imovinu, odnosno gledajući da doboije ovaj sudski spor i da korišćenje ove imovine pripadne gradu, a ne Društvenom preduzeću UTP – izjavio je Rajković, povodom spora koji traje od 1994. godine, navodi RTK, kao i da je zloupotreba procesnih prava moguća i zbog zastarelog Zakona o parničkom postupku.

      Direkciji za urbanizam i izgradnju iz Kragujevca sačinila je predlog Generalnog urbanistickog plana Priboja, na javnom uvidu do 10. maja, u opštinskoj uptravi. Izrada urbanistickog plana je kostala oko 2.5 miliona dinara. Vlada je finansirala 30 odsto plana. Trenutno je Priboj grad u kome vlada pravi urbanisticki haos, centar novog dela grada pretvoren je u buvljak, pored stambenih zgrada nicu cudnovati mini trzni centri, nestaju zelene povrsine, prenosi Vibilia.

Uređenje jezera na kragujevačkom Bubnju
USAID I GRAD POSTAVILI KLUPE

      U kragujevačkom naselju Bubanj počelo je uređivanje okoline jezera, u koje je Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) obezbedila 11.800 dolara, dok je Skupština grada izdvojila 4.000 dolara.
      U okviru programa ‘’Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju’’, koje USAID sprovodi posredstvom američke nevladine organizacije ACDI/VOCA, postavljanje klupa, ljuljaški, klackalica, tobogana, korpi za otpatke.., trebalo bi da bude završeno do sredine maja.
      Gradjani Kragujevca su protekle godine, na zborovima gradjana, pokrenuli projekte uređivanja životne sredine. Predloženo je i uređivanje prostor oko jezera na Bubnju, na čemu su se angažovali sportski ribolovci udruženja "Magma".
      - Poboljšanje životne sredine je osnovni razlozi zbog kojeg smo pokrenuli ovaj projkt. Jezero se graniči sa gusto naseljenim delom Kragujevca, gde nije bilo dovoljno prostora za okupljanje, druženje i za najmlađe. Nadamo se da ćemo naći partnera i za čišćenje jezera - kaže Dejan Krstić, predsednik udruženja sportskih ribolovaca ''Magma'', navodi ACDI/VOCA.

Izvršni odbor Kragujevca
USKRAĆENI PRIHODI GRADA

      Izvršni odbor Kragujevca, na 104. sednici, u utorak, prihvatio je informaciju, po kojoj je - primenom Zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezima na zarade i promet, kao i izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi - gradski budžet, usvojen krajem prošle godine, uskraćen znatno više od 308 miliona dinara, koliko su iznosile prve procene. Za 20 dana Sekretarijat za budžet i finansije pripremiće novi izveštaj, a Gradska vlada mu je naloižila da u međuvremenu odobrava samo isplatu zarada i najnužnijih tekućih troškova.
      Po rečima Biljane Petrović, načelnika Odeljenja budžeta Kragujevca, početkom aprila ove godine pokazalo se da su prihodi grada još niži nego što se pretpostavljalo.
      - Za 26 dana aprila, od poreza na promet, koji je naš najveći prihod, ostvareno je samo 20, a u martu 63 miliona dinara. Predlažemo da se umanje i rashodi, još bez rebalansa budžeta. Sekretarijat za budžet i finansije, po članu sedam Odluke o budžetu, može da preduzme mere i za prvo vreme - dok još ne sagledamo prihode - zaustavimo prenos sredstava kod investicija i nekih drugih programa, po odlukama utvrđenim zakonskim propisima, uz minimalne stalne troškove - navela je Petrović, u očekivanju većih prihoda.
      Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine u Gradskoj vladi, dodao je da se - prema prvim procenama - investicije preko fondova umanjuju za najmanje 160 miliona, a 40 miliona dinara u osnovnom, srednjem obrazovanju i u predškolskim ustanovama.
      - Kragujevčani treba da znaju zbog čega će se umanjiti investicije, iz gradskog budžeta, usvojenog 27. decembra, na osnovu realizacije u 2003. godini. Od Ministarstva finansija smo pretrpeli udarac od 308 miliona dinara i logika nažaže da se prvo ukidaju investicije - izneo je Planić.
      Naveo je da zbog toga mogu da izostanu malterisanje i izolacija vrtića "Neven", rekonstrukcija i nadgradnja škole u Lužnicama, kao i Avalske i mnogih drugih ulica u Kragujevcu. Planić kaže da iz istog razloga, željenim tempom, ne mogu da se realizuju ni programi razvoja, sa evropskimbankama.

      Nebojša Krstić, zadužen za javno informisanje, ocenjuje - da Izvršni odbor još nije bio u ovakvoj situaciji i da će biti doveden u pitanje i rad mnogih institucija u Kragujevcu, što još ipak nije poprimilo dramatične razmere. Kazao je da se štedi čak i na tekućem održavanju, da će neke institucije jedva imati za plate i za materijalne troškove, a da novca neće biti za programe, pre svega u kulturi i medijima.

Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković na RTK
MINISTAR PRIZNAO NEPRAVDU

      - Mere štednje moraju da uslede, što je normalno. Uvek se nešto može prištedeti i uraditi. Moramo smanjiti neke planirane investicije, u čemu je naša rezerva. Fond za uređivanje građevinskog zemljišta će raditi, iz svojih izvornih prihoda, ali će moratoi da "skine" neke investicije, iz onog drugog dela, u kojem je oštećen. Isto je u svim resorima - prokomentarisao je za RTK gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković, smanjivanje sredstava za lokalne samouprave.
      - Siguran sam da se ništa neće dirati u oblasti socijale. Nećemo dirati ni važne, već ugovorene investicije. One moraju da idu, kao - na primer - naši bazeni. To je ono što smo sigurni - nastavio je Rajković, objašnjavajući da realizacija zavisi i od problema u ostvarivanju investicija. - Maksimalno ćemo se truditi da ispunimo svoje obaveze i da grad poveća prihode.
      - Očekujemo da će gospodin ministar ispraviti ovu nepravdu, koju je - na TV - i zvanično priznao, za oko 50-ak miliona i da ćemo povećati prihode grada. To će nam omogućiti da realizujemo sve naše planove, za 2004. godinu - kazao je Rajković i najavio da će građanima biti prezentirani četvorogodišnji rezultati lokalne samouprave, pred nove izbore, za oko pet meseci. - Ti rezultati su impresivni. Moramo ih pokazati javnosti i da vidimo - šta nije bilo dobro i pokušati da to ispravimo.
      Gradonačelnik je potvrdio - da lokalna vlast raspolaže odborničkom većinom, nasuprot osporavanju iz dela kragujevačke opozicije, dodajući:
      - Ti ljudi su izabrani od naroda. Nemojmo dozvoliti da ih nipodaštavamo. Ako neko misli da gradi politiku na nipodaštavanju, blaćenju, pokušaju podmićivanja, ili plašenja - to je pogrešno. Ako želimo zemlju u kojoj se to radi, onda smo u veoma teškoj krizi. Ovde opozicija pokušava pretnjama, pritiscima, potplaćivanjem da utiče na neke odbornike, što nije od značaja za grad. Većina je ozbiljna i u politici je radi ideja, a ne materijalnih dobitaka. Neki su siromašni ljudi, ali nisu podlegli.
      Gradonačelnik tvrdi - da su ovakve opozicione inicijative delo grupe pojedinaca, pored SPS, sa 22 i JUL sa četiri odbornika.
      - Vidim da - kako su rekli - nemaju 26, već 25 potpisanih ostavki odbornika. Pozvaću ih da mi, za koji dan, predaju te potpise, da ih stavim na dnevni red prve naredne sednice Skupštine grada, radi verifikacije. To je sasvim normalno. Pozvaću sve odbornike, koji su izjavljivali da su podneli ostavke, da ih dostave - pismeno - navodi Rajković, uz ostalo, kao i da je političkim marketingom pokušano fabrikovanje neizvesnosti oko odborničke većine, nepromenjene od prethodnih lokalnih izbora.
      - Pokazali smo da u Kragujevcu postoje - obraz, moral, reč - naglasio je Rajković, prenosi RTK.

UKRATKO

     Zaposleni u Tehnicko remotnom zavodu, uputili su pomoc vrednu 100 hiljada dinara Bolnici za ginekologiju i akušerstvo “Majka devet Jugovica” u Gracanici. Kupljene su neophodne boce za kiseonik, pelene i ulja za bebe, medicinski materijal. Pomoc je predata Gradskoj organizaciji Crvenog krsta koja ce je distribuirati na Kosovo. Ovo nije prva pomoc Tehnicko remontnog zavoda namenjena Kosovu. Iz Fonda solidarnosti zaposleni cesto izdvajaju sredstva u humanitarne svrhe, navodi RTK.

     Na gradilištu budućeg Interšpedovog centra "Milenijum" ponovo su nastavljeni i ubrzo obustavljeni radovi. Na Toj lokaciji, pre mesec dana, otkriveni su arheološki ostaci, pa je dogovoreno da se izgradnja prekine, dok stručna lice ne obave svoj posao. Arheolozi su mahali rešenjima, ali su radnici nastavili da kopaju.
     - Uloga Zavoda je jednostavna. Podrazumeva obustavu radova, što ovom prilikom nije učinjeno - rekao je Aleksandar Milanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, i dodao - da se nada da će ekipa iz građevinske inspekcije, u saradnji sa MUP-om Srbije, preduzeti sve da se spreče ovakve situacije, navodi Glas javnosti.

Predaja prvooptuženog za atentate u Srbiji
LEGIJA IZA REŠETAKA

     Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić potvrdio je da se Milorad Luković - Legija u nedelju oko 21 sat po lokalnom vremenu predao policiji.
     Načelnik javne bezbednosti Miroslav Milošević izjavio je da je Milorad Luković lišen slobode i da je zakonski postupak u toku.
     Milošević je dodao da se Legija pojavio ispred svoje kuće, u blizini Filmskog grada u Beogradu, gde je kontaktirao policajce koji obezbeđuju njegovu kuću te da im je saopštio svoju odluku da hoće da se preda.
     Jedan od Lukovićevih advokata Momčilo Bulatović rekao je da ga vlasti nisu formalno obavestile o hapšenju njegovog klijenta.
     Portparol Specijalnog suda u Beogradu Maja Kovačević Tomić je rekla da će Luković biti izveden pred sudije po optužnici za ubistvo Zorana Đinđića i objedinjenoj optužnici za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, u Budvi i na Ibarskoj magistrali.
     Prema njenim rečima, suđenje sa ubistvo Zorana Đindića bi po rasporedu trebalo da bude nastavljeno 10. maja.
     Advokat porodice Đinđić Rajko Danilović u izjavi za BBC kaže da predaja Lukovića, barem u ovom trenutku, otvara više pitanja nego što pruža odgovora.
     Danilović tvrdi da Lukovićeva predaja ne bi trebalo da poremeti suđenje za ubistvo Zorana Đinđića, uprkos tome što - prema njegovim rečima - Demokratska stranka Srbije, a ne celokupna vlada, osporava delove tog procesa, navodi BBC.

Fond za lokalne i nekategorisane puteve i komunalnu delatnost na selu
GRADSKA VODA U KORMANU

     Povodom povezivanja Kormana na kragujevačku vodovodnu mrežu, Veselin Živković, direktor kragujevačkog Fonda za lokelne i nekategorisane puteve i komunalnu delatnost na selu, izjavio je - na pres konferenciji - da je to rezultat trogodišnjih ulaganja. Po njegovim rečima, pored dominantnih ulaganja u puteve, Fond dosta ulaže i u komunalnu delatnost, posebno za vodovodne sisteme.
     Od 2002. godine, u kormanski vodovod Mesna zajednica je uložila šest miliona dinara, preko 3,2 miliona dinara obezbedili su Fond i Skupština grada Kragujevca, a blizu 2,9 miliona dinara Američka agencija za međunarodni razvoj USAID, posredstvom nevladine organizacije iz SAD ACDI/VOCA. Svaki prikljkučak domaćinstva u Kormanu platiće još po 12.000 dinara.
     - Prvih desetak domaćinstava u Kormanu već su priključena na kragujevačku vodovodnu mrežu. To je još značajnije, jer je Korman inače veoma bezvodno selo. Fond za lokalne puteve je pripremio projekat, na osnovu kojeg je Mesna zajednica konkurisla za sredstva kod ACDI/VOCA, od koje je dobila deo sredstava - dodaje Živković, kao i da je korišćenje gradske vode omogućeno celom selu.
     Po njegovim rečima, u finansiranju vodovodnog sistema u Kormanu učestvuje 110, domaćinstava.
     - Neki delovi Kormana, sa ukupno 225 domaćinstava, su dugo bez dovoljno vode. Ljudi su se snalazili, pojili stoku u reci i na obližnjim bunarima, snabdevali se za piće sa javnih česmi. Priključivanjem na kragujevački vodovod, skoro celo selo treba da dobije zdravu vodu, što potvrđuje i dobar odziv građana, kao i prilikom nedavnog uvođenja telefona - kaže Predrag Živković, šef Mesne kancelarije.

SCG domaćin obeležavanja svetskog dana slobode štampe
PRIZNANJE ZATOČENIKU NA KUBI

     Mediji u oblastima konflikta i u zemljama u tranziciji nalaze se u centru ovogodišnjeg Svetskog dana slobode štampe, 3. maja, koji UNESKO organizuje u Beogradu . Toga dana u glavnom gradu Srbije i Crne Gore održaće se i ceremonija dodele Svetske nagrade za slobodu štampe UNESKO/Giljermo Kano za 2004.
     Ovogodišnji dobitnik, koga je izabrao međunarodni žiri medijskih poslenika kome je predsedavao Oliver Klark, predsednik kompanije Gliner, Jamajka, je kubanski novinar i pesnik Raul Rivero Kastanjeda koji se nalazi u zatvoru.
     Kao međuvladina organizacija čiji je mandat da ''promoviše slobodni protok ideja rečju i slikom'', UNESKO organizuje Svetski dan slobode štampe kako bi se istakao značaj slobode štampe što predstavlja ključ demokratije. Povodom Svetskog dana slobode štampe generalni direktor UNESKO Koichiro Matsuura će uputiti poruku izražavajući zalaganje Organizacije za slobodu štampe i nezavisnih medija, kao bitnih elemenata demokratije, pomirenja i obnove.
     UNESKO pruža podršku nezavisnim i pluralističkim medijima u oblastima konflikta i postkonflinktim oblastima još od početka 90-tih, a posebno je aktivan u jugoistočnoj Evropi, gde su državni mediji bili instrumenti rata u vreme raspada bivše Jugoslavije. U želji da obezbedi nepristrasno izveštavanje u vreme konflikta, UNESKO je obezbedio novinarima i izveštačima opremu i pomogao im da komuniciraju u ratom zahvaćenom području i organizuju distribuciju.
     UNESKO je i dalje prisutan u regionu gde je pomogao u osnivanju prve nezavisne novinske štamparije u Beogradu, prošlog septembra. Štamparija, koja je u vlasništvu i koju koriste privatne novine u Srbiji i Crnoj Gori, ima za cilj da podstakne nezavisnost medija i zemlji. UNESKO je takođe pomogao da se osnuje televizijska razmena ERNO oko koje je okupljeno 12 grupa stanica u regionu.
     Te aktivnosti u kojima učestvuju razni partneri imaju za cilj stvaranje uslova za korišćenje osnovnog ljudskog prava slobode izražavanja, sadržanog u članu 19 Opšte deklaracije o ljudskim pravima.