Mediji osporavaju nove navodne spasioce “Zastave”
DO ODGOVORA BEZ KOMENTARA

     Američka firma SMD, koja je u Kragujevcu predstavljena kao novi potencijalni "spasilac" Zastave, u Rumuniji je optuživana za prevaru, dok je protiv čelnika firme u SAD vođena istraga zbog prodaje neregistrovanih vrednosnih papira bez dozvole.
     Sa predstavnicima SMD-a nije bilo moguće stupiti u kontakt. Funkcioner Nove Srbije Vladan Vučićević, koji ih je predstavio u Kragujevcu, rekao je da su oni otputovali i da se vraćaju sledeće nedelje i da neće biti nikakvih izjava i komentara dok Vlada Srbije ne odgovori na ponudu.
     Predstavnici američke korporacije SMD automotiv grup (SMD automotive group INC), navodno iz države Alabama, predstavili su u petak poslovodstvu i sindikatima fabrike automobila pismo o namerama i izrazili spremnost da "odmah počnu proizvodnju Zastavinih vozila za kinesko tržište".
     Menadžer SMD-a Majkl fon Kemel izjavio je da je pismo o namerama, upućeno svim nadležnim institucijama u Srbiji i naveo da firma raspolaže kapitalom od 5,5 milijardi dolara i da je spremna odmah da uloži 168 miliona dolara u Zastavu.
     Biznismene iz SAD predstavnicima sindikata predstavio je narodni poslanik i predsednik gradskog odbora Nove Srbije Vladan Vučićević. Generalni direktor Zastave Zoran Radojević i direktor Zastava vozila Miljko Erić nisu želeli da daju izjave posle sastanka.
     Firma SMD u Americi se reklamira kao proizvođač vozila "rino", džipa sastavljenog u Rumuniji, sa Fordovim motorom. Rino je, međutim, identičan rumunskom džipu ARO, a vlasnik rumunske fabrike je, nakon privatizacije, postala firma "Kros lender".
     Bukureštanski dnevnik "Žurnalul nacional" u martu je objavio više tekstova u kojima je SMD optužio za prevaru, pirateriju, falsifikovanje.
     SMD, koja je predstavljena kao firma iz Alabame, poznata je i istražnim organima u toj američkoj državi. Kako je agenciji Beta elektronskom poštom potvrđeno iz Komisije za vrednosne papire Alabame, SMD nije registrovana u toj državi, već tamo ima kancelariju, ali su protiv njenih čelnika vođene istrage 2002. i 2003. godine zbog prodaje vrednosnih papira bez dozvole.
     SMD je, prema podacima Komisije, registrovana u Karson sitiju u Nevadi i ima kancelariju u Birmingemu u Alabami. Majkl Alen Fon Kenel, predsednik i osnivač SMD-a, sa adresom identičnom adresi kancelarije u Alabami, radio je od 1995. do jula 2003. godine kao agent osiguravajućeg društva Džon Henkok Mjutual Lajf inšurans (John Hancock Mutual Life Insurance).
     On je, međutim, paralelno radio kao neregistrovani agent firmi WW Street i SMD, zbog čega je komisija protiv njega i njegovih partnera iz SMD Daglasa Hendlija i Skota Fraja pokrenula istragu. Fon Kenelu je 18. jula 2003. godine prekinut radni odnos u Džon Henkok osiguranju upravo zbog nuđenja neregistrovanih ulaganja u SMD, navodi Komisija.
     Komisija je rešenjem iz decembra 2003. godine zabranila prodaju akcija firmi SMD i WW Street, uz napomenu da je Fon Kenelu zabrana izrečena i prethodne godine zbog slične prevare. SMD se, inače, predstavlja kao proizvođač terenskog vozila iz Rumunije, sa Fordovim motorom i građanima su nuđene akcije SMD-a za 35,62 dolara po deonici. Dilerima vozila nuđena je zarada do 17 odsto, navodi se u izveštaju Komisije.
     Svoje veze sa Rumunijom Fon Kenel je indirektno potvrdio i juče u Kragujevcu, kada je Vladi Srbije dao rok od nedelju dana da odgovori na pismo o namerama, a u suprotnom će proizvodnju za kinesko tržište prebaciti u Rusiju ili Rumuniju, navodi Beta, prenosi Glas Javnosti.

Dan i slava Univerziteta u Kragujevcu
ZA 28 GODINA 18.000 DIPLOMA

     Svečanom sednicom Saveta i Naučno-nastavnog veća u petak su obeleženi 28, godišnjica, dan i slava Sveti Jovban Bogoslov, Univerziteta u Kragujevcu, uz učešće gradonačelnika dr Vlatka Rajkovića, vladike šumadijskog Jovana i drugih gostiju.
     Rektorski kolegijum nagradio je 10 najboljih studenata, među kojima je Bojan Živković, sa Mašinskog fakulteta u Kragujevcu, postigao najbolje rezultate.
     Konstituisan je Rektorski savet, iskusnih nastavnih radnika Univerziteta, čiji je prvi predsednik prof. dr Dušan Simić. Cilj Saveta je nadgradja akumuliranog znanja i doprinosa istraživanju, izneto je na svečanosti.
     Rektor prof. dr Mirko Rosić istakao je - da se na svim fakultetima neprestano usavršava, modernizuje i dograđuje nastava osnovnih i postdiplomskih studija. Reforma nastavnih planova i programa je osnovni element stratregije razvoja Univerziteta.
     - Za 28 godina, na Univerzitetu u Kragujecu diplomiralo je 18.059 studenata. Odbranjeno je 679 magistratura i 318 doktorata. Samo u prošloj školskoj godini, diplomiralo je 912 studenata, a odbranjeno je 45 magistarskih i 17 doktorskih teza, što svedoči o raznovrsnosti i privlačnosti najviših nastavnih programa, kao i o poverenju u Univerzitet – istakao je Rosić, uz ostalo.
     Kragujevački univerzitet neprestano jača međunarodne, intelektualne, naučno-tehnološke, kulturne veze studenata i nastavnika, u saradnji sa visokoškolskim instituvcijama iz Italije, Poljske, Bugarsske, SAD, Grčke, Slovačke, kao i Maribora, Tuzle i Skoplja, na području nekadašnje Jugoslavije, navodi RTK.

Glas Amerike: Srbija i Kosovo - šta dalje?
EVROPA USTUPA VOĐSTVO

     Na Institutu za mir u Vašingtonu 20. maja održan je sastanak Balkanske radne grupe, na temu Kosovo i Srbija: šta dalje? Izlaganje o svojim iskustvima izneli su Džejms Lajon, direktor odseka Medjunarodne krizne grupe za Srbiju i njegov kolega zadužen za Kosovo, Aleks Anderson.
     Gotovo dva meseca nakon nasilja proteklog marta, čiji je bilans imao katastrofalne razmere, ozbiljna pitanja vezana za Kosovo i Srbiju ostaju i dalje nerešena. Prema Aleksu Andersonu, Medjunarodna krizna grupa je u Prištini došla do zaključka da je nasilje 17. marta, barem na početku, bilo spontano i rezultat kolektivne histerije:
     - Danas na Kosovu imamo veoma nestabilnu situaciju. Martovsko nasilje je medju kosovskim Albancima razbilo iluziju partnerstva sa medjunarodnom zajednicom, kao i tabu o masovnim napadima na Srbe, Rome pa čak i pripadnike medjunarodne zajednice, te se nalazimo na psihološki opasnoj teritoriji.
     Anderson dodaje, da je sada potrebno obratiti pažnju na elementarna strahovanja kosovskih Albanaca, koja su izbila na videlo tokom martovskog nasilja - na strah od debate u medjunarodnoj zajednici, o decentralizaciji i kantonizaciji Kosova i na strah od pogoršanja ekonomske situacije.
     Anderson ukazuje i na patologiju kosovskog društva koje pati od ogromnih deficita na planu razvoja, a kao poseban element ističe da je albansko društvo istorijski tako organizovano da funkcioniše protivno državnim strukturama. U kosovskom društvu, kaže Anderson, nema ravnoteže izmedju izvršne, zakonodavne i sudske grane uprave kojom bi se absorbovali šokovi. Svi ti faktori su osnova za dalje nasilje.
          - Nasilje je takodje ukazalo na veoma realne rizike sa kojima je suočena srpska zajednica na Kosovu - kaže Anderson i ističe da Medjunarodna krizna grupa smatra da je sada pravi momenat da se regulišu neke od paralelnih struktura i da se one stave u okvir šireg sitema UNMIK-ove uprave, što je naišlo na mešovite reakcije u Prištini.
     Anderson ukazjue da, mada ne bi bilo mudro u ovom momentu pokretati pitanje pregovora o konačnom statusu, Medjuanrodna krizna grupa smatra da u okviru prelazne mere treba razmišljati o sužavanju opcija, poput isključenja mogućnosti da se obnovi uprava Beograda nad Kosovom.
     Lajon ističe da Priština, Beograd i Ujedinjene nacije vode razgovor ”gluvih.“ S jedne strane, Priština - koja smatra da je stekla nezavisnost 1999. i da to Srbija i Medjunarodna zajednica treba da priznaju - odbija dijalog sa Beogradom i prilazi mu samo kad je na to primorana. Kosovska vlast se krije iza prisustva medjunarodne zajednice, da bi izbegla dogovornost za nedonošenje teških ekonomskih, političkih i društvenih odluka i za nepriznavanje prava i potreba manjinskih Srba.
     S druge strane, medjunarodna zajednica je, kaže Lajon, poput čoveka izgubljenog u magli. Dok Rusija i Kina nisu voljne da učestvuju u donošenju bilo kakvih odluka, iz straha da bi mogle implicitno da se odraze u Čečeniji, odnosno na Tibetu. A Beograd, dodaje Lajon, smatra da je Kosovo neotudjivi deo Srbije i tvrdi da je etnička koegzistencija nemoguća, te da su etnički aparthejd ili geografska podela jedine opcije.
     Medjunarodna krizna grupa, ističe takođe Lajon, smatra da je princip medjunarodne zajednice ”standardi pre statusa“ tek polovična politika:
     - Još jedna lekcija martovskog nasilja glasi da je medjunarodna zajednica na Kosovu slaba. Ona je tigar od papira. Ni KFOR ni UNMIK nisu dovoljno snažni, a suočeni sa nasiljem ne odgovaraju na adekvatan način. Smatramo da ćemo - ukoliko Beograd, Priština i medjunarodna zajednica ne promene kurs - ponovo biti suočeni sa nasiljem, čiji bi bilans, u svetlu verovatnog izbora Tomislava Nikolicha za predsednika Srbije, mogao biti još strašniji, jer se neće moći računati na uzdržanost srpske armije, kao što je to u martu bio slučaj.
     Lajon podvlači, da bi konstruktivno razmišljanje o problemu Kosova trebalo da obuhvati koncept u kojem se priznaje da obe strane imaju legitimna prava:
     - Kreativan način za pristup kosovskom pitanju svakako zahteva uzimanje u obzir dubokih socijalnih, političkih i ekonomskih patologija, izmedju dve zajednice na Kosovu. Potrebno je fokusirati se na Kosovo, ne samo kao na političko pitanje, već kao i na oblast suočenu sa problemima društva trećeg sveta. Kosovu nisu potrebni samo politička koegzistencija i modernizacija već i fundamentalni socijalni i demokratski razvoj.
     I Lajon i Anderson ističu, da su im funkcioneri Evropske unije pružili uveravanja da - uprkos situaciji u Iraku - žele da Sjedinjene Države preuzmu vodeću ulogu na Kosovu, jer Evropa nije u stanju da prema tom pitanju formuliše jedinstvenu politiku.

UKRATKO

     U kagujevačkom »Autosaobraćaju« u petak su predata na korišćenje još četiri, od 22 autobusa, obezbeđena uz pomoć i donacije francuskog sindikata transporta CFDT, u saradnji sa UGS “Nezavisnost”.
Ujedno je otvorena regionalna kancelarija Granskog sindikata javnih, saobraćajnih i komunalnih delatnosti »Nezavisnost«, u Kragujevcu, za koju je »Autosaobraćaj« besplatno ustupio prostor, navodi RTK.

Predstavnici kompanije iz Alabame u kragujevačkoj "Zastavi"
SMD OBEĆAVA POSAO

     Potencijalni strani partner "Zastave" je kompanije SMD iz Alabame, čiji su se predstavnici - sa narodnim poslanikom dr Vladanom Vučićevićem, koji je pročitao njihovo pismo o namerama - u četvrtak, iznenada, pojavili na sastanku u Kragujevcu, sindikalnih organizacija automobilske industrije Srbije.
     Vučićević je izneo da je SMD zainteresovan za privatizaciju Grupe "Zastava", u celini, sa svim društvima. Kako je naveo, SMD raspolaže sa pet i po milijardi USD i može da obezbedi odgovarajuće finansijske garancije.
     Iz SMD obećavaju proizvodnju 60.000 automobila i 8.000 blindiranih kamiona, godišnje, za kinesko tržište, zaostale plate, precizan socijalni program i ocenjuju - da dobro znaju vrednost "Zastave".
     - Nismo ovde da pričamo kako treba da radite i da uzmemo vaš posao - izjavio je Majk Von Kamel, predsednik kompanije, uz uveravanje da niko u "Zastavi" neće izgubiti posao, navodi RTK, i dodaje - da američki partner do, kraja sedmice, zahteva odgovor Vlade Srbije.
     Predstavnici kompanije SMD najavili su i proizvodnju 200.000 vozila godišnje, kao i ugovor sa kupcima u Kini, vredan milijardu evra, u prvoj godini poslovanja. Iz SMD je poručeno - da je potrebno stotinak dana za realizaciju ugovora, ukoliko Vlada prihvati privatizaciju.
     Sindikalno rukovodstvo je izrazilo zahvalnost poslanicima iz Kragujevca, koji su u Skupštini i Vladi Srbije pomogli da se aktuelizuje pitanje "Zastave". Od Vlade se očekuje da ne otežava, prolongiranjem odluke o sudbini automobilske industrije.
     Vlada, ministarstva za kapitalne investicije, privredu, finansije i drugi nadležni, obavešteni su, dopisom, o trenutnoj situaciji i planovima poslovodstva i sindikata, dodaje TV In.

Boživar Đelić na RTK
OD SAMOUPRAVA ZA OBEĆANJA

     - Činjenica je da je mnogo obećano u predizbornoj kampanji, naročito od strane G17-plus. U ovom budžetu (Srbije), oni su sada sebe obezbedili. Nešto više za agrar, nešto više za zdravstvo.., da se plaća stara devizna štednja i dugovi, što je OK, za Ministarstvo finansija. Istovremeno, imate izdatke koji su "isečeni", pri čemu se nije mnogo pazilo, kao na primer za Univerzitet, u čemu ima i neiskustva - promometrarisao je Božidar Đelić, prethodni ministar finansija Srbije, na RTK, smanjivanje prihoda za lokalne samouprave.
     - Jednog momenta, kada se stvarno poguralo u jednom pravcu, trebalo je da se seče, diskretno, s druge (strane). Diskretno - to je u učešću gradova u porezu na dodatu vrednost. Veoma svesno - u protekle tri godine - četiri grada u Srbiji, koliko ih ima, su viđena kao mogućnost i motor ekonomskog razvoja, da povuku cele regije. I Kragujevac je bio deo toga. I zbog toga nije bio oštećen Alibunar, ili Knić, zato što Kragujevac ima više, nego - Bogami - budžet Republike Srbije. I zato nismo mogli da budemo toliko izdašni na drugim mestima - izneo je bivši ministar finasija Srbije.
     - I nije mi žao jednog jedinog dinara. Znam da je lokalna samouprava, koja je prva u kontaktu sa građanima, bila jedan deo amortizera i - pošto je bolje znala lokalnu situaciju - mogla je više da uradi. Na građanima Kragujevca je da kažu - da li je za njih dovoljno dobro urađeno, ovde. Imaju mogućnost, najverovatnije, to na jesen da urade. Ali mislim da nije korektno - da se u ovom momentu bukvalno prekine. Beogradu je, pod znacima navoda, uzeto više od milijardu i po dinara, Kragujevcu nekoliko stotina, Novom Sadu, Nišu, a to nije otišlo Alibunaru i Kniću, bego - Bogami - da se nečija predizborna obećanja održe... - zaključio je Đelić.

EKONOMIJA

   Sa "Zastavom", 1. septembra 2005. godine, neće biti produžen protokol o mesečnim nadoknadama za radnike, koji su ostali bez posla, saopšteno je u četvrtak, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalno staranje Srbije. Ministar za rad Slobodan Lalović objasnio je da od 2001. godine oko 6.500 radnika "Zastave" primaju mesačne nadoknade, u ukupnom iznosu od oko 800 miliona dinara i da Ministarstvo traži bolja rešenja iz Tranzicionog fonda. Za dve semice, ministar najavljuje nacionalnu strategiju zapošljavanja i inoviranje socijalnog programa, navodi RTK.

      Za sumadijsku magistralu rade se idejni projekti. Planirano je da se ova deonica ponudi na koncesiju, ili da se obezbedi kredit za izgradnju, mada su i strani investitori, poput italijanskih i austrijskih firmi, zainteresovani za autoput kroz Sumadiju.
      Potpisivanjem ugovora u Luksemburgu, izmedju Evropske investicione banke (www.eib.org) i Vlade Srbije (www.srbija.sr.gov.yu), za izgradnju autoputa Beograd - Novi Sad i most Beska obezbedjeno je 120 miliona EUR.

      Izmenom Zakona o legalizaciji bespravno podignutih objekata, taj proces ce biti produzen, za tri do pet godina. Izmenama zakona o legalizaciji predvidjeno je da za legalizaciju objekata do 50 kvadrata bude placana "samo neka sitna taksa". Za objekte za stanovanje porodica, od 100 do 150 kvadrata, legalizacija ce biti pojednostavljena, tako da ce kvadrat kostati od pet do 10 EUR, prenosi Vibilia.

      Kragujevačka konfekcija "Diork" dobila je novu Skupštinu i Upravni odbor, odlukom Vlada Srbije. U Upravni odbor imenovana je i doskorašnja direktorka Slavica Momčilović koja je, krajem aprila, pod pritiskom Samostalnog sindikata podnela ostavku.
      Krnji UO na mesto direktora postavio je bivšeg vlasnika te firme Slobodana Pantića. Na zboru radnika, povodom najnovije odluke Vlade Srbije, zatraženo je da Slobodan Pantić ostane direktor preduzeća, a da Upravni odbor firme, koji je imenovala Vlada, bude - promenjen. Predstavnik Ministarstva privrede rekao je da će Vlada prihvatiti volju zaposlenih, navodi Danas.

Glas Amerike: Novosti iz tehnologije
SPAS AUTOMOBILI HIBRIDI

      U svetlu sve veće cene benzina u SAD, u proteklih nekoliko meseci značajno je porasla prodaja hibridnih vozila, koje pokreće kombinacija klasičnog benzinskog i električnog motora.
      Najveći japanski proizvoiđač automobila – Tojota naparavila je prvo hibridno vozilo, koje je nazvala Prius, 1997. godine, ali je istorija «hibrida» u Americi počela dve godine kasnije, kada je predstavljena Honda Insajt – mali dvosed kupe.
      Najvažniji razlozi za postojanje «hibrida» su velika ušteda goriva i manje izduvnih gasova. Velika prednost u odnosu na čisto električno vozilo je i što hibrid nikada ne mora da puni akumulator.
      Prema izveštaju firme «R. L: Polk & Company», koja prikuplja i objavljuje informacije u vezi sa automobilima, broj Amerikanaca koji voze hibridna vozila porastao je za više od 25 odsto u prošloj godini. Mark Poze, analitičar u ovoj kompaniji, kaže da treba očekivati da se veliki rast nastavi:
      - Trenutno, postoje dva velika igrača – Honda Sivik i Tojota Prius. Međutim u narednih godinu dana, u ponudi će se naći i neki pik-apovi odnosno SUV-jevi sa hibridnim motorima, kao i neka vozila srednje klase, što će pomoći da «hibridi» još više postanu sastavni deo auto-industrije. Druga stvar na koju treba obratiti pažnju je, pretpostavljam, cena benzina. To će neke ljude sigurno naterati da o «hibridu» razmišljaju više od puke znatiželje.
      Ako je suditi po komentarima portparola Honde, Krisa Notona, ova kompanija ima jasnu nameru da hibridna vozila postanu standard:
      - Nedavno smo objavili da ćemo kasnije ove godine predstaviti sedan srednje klase Akord V-6 Hibrid. I dok je Sivik Hibrid uglavnom dizajniran za kako bi pre svega štedeo gorivo, Akord VD-6 Hibrid biće u tom smislu sličan Siviku, ali će imati i bolje performanse nego postojeći sedan V-6, znači veoma dobre performanse.
      Prodaja hibridnih vozila trenutno je skoncentrisana na Istočnoj i Zapadnoj obali SAD. Poze kaže da prednjači savezna država Kalifornija, već dugo godina najveće tržište za automobile u Americi:
      - Manje izduvnih gasova i slabija potrošnja goriva oduvek su bili prioriteti u celoj zemlji. Međutim, Kalifornija, Virdžinija, Florida, Merilend i Vašington, to su trenutno pet država sa najviše registrovanih hibridnih vozila.
      Kupci «hibrida» plaćaju između dve i tri hiljade dolara više od cene automobila sa konvencionalnim motorom u istoj klasi. Noton, iz Honde, odgovara zbog čega:
      - U jednoj Hondi Sivik Hibrid imate četvoro-cilindrični benzinski motor, ali pored toga imate i električni motor i delove uz to, koji čine da hibrid radi – odnosno akumulator i kontrolni uređaj.
      U 2003. godini u SAD je bilo registrovano 43 hiljade hibridnih vozila, ali u poređenju sa 16 miliona, koliko je ukupno prodato, ona čine tek mali deo automobilske «populacije». Međutim, obzirom da i Ford i Dženeral Motors ove godine počinju da proizvode SUV i «pik ap» hibride, a da Honda i Tojota proširuju svoju ponudu, jasno je da prodaja «hibrida» može samo da raste.

UKRATKO

     Ambulanta u Cvetojevcu, kod Kragujevca, od donatora i osnivača iz Zadužbine "Sveti Andrej Prvozvani", dobila je sanitetsko vozilo i lekove. Zadužbinari, koji rad ambulante finansiraju vec nekoliko godina, najavili su izgradnju starackog doma za naše ljude koji su radni vek proveli u inostaranstvu. Za izgradnju starackog doma u Cvetojevcu ovih dana kupljen je plac od dva i po hektara. Kamen temeljac bice položen na Vidovdan (28. juna), a u izgradnju ce biti uloženo oko dva miliona evra.

     Pod sloganom " Više cveca, manje smeca", Gradsko Zelenilo vec drugi put ovog proleca sprovodi akciju oplemenjivanja i uredjena gradskih površina. Ekološka sekcija Tehnicke škole za mašinstvo i saobracaj, sa radnicima Zelenila, na skveru Kod fontane postavila je tabele i cvetne aranžmane, navodi RTK.

U Skupštini Kragujevca proširene inicijative za privrednu saradnju
OTVORENI I POLJACI

      U Skupštini Kragujevca, Ratomir Popović, zadužen za preduzetništvo u Gradskoj vladi i Branko Jovanović, gradski sekretar za komunikacije, u četvrtak, razgovarali su sa Stanislawom Noworytom, članom gradskog saveta Bielskog Biale, u Poljskoj i direktorom jedne od tri najveće fabrike kožnih šešira i kapa, u Evropi, o proširenju privredne saradnje, sa stranim partnerima.
      Kao predstavnik više firmi iz Poljske, Noworyt je, sa predstavnicima Kragujevca, u Regionalnoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, nastavio razgovore o privrednoj saradnji. U startu, ponudio je otkup osam tona krzna kunića, mesečno, čiji kilogram košta evro i po.
      Uz čestitke na ulasku Poljske u Evropsku uniju, Popović je potsetio na veoma dobre, bliske odnose Kragujevca sa Bielskim Bialom, sa čijim je "Poljskim fiatom" intenzivno sarađivala "Zastava", 70-tih i 80-tih godina:
       - Iskreno se radujemo i nadamo da ćemo i mi, relativno brzo, stopama Poljske, biti u istom društvu i porodici... Vreme je učinilo svoje. U Bielskom Bialu se više ne proizvode automobili, već motori "Fiata" i "Dženeral motorsa". Tržište određuje privredne aktivnosti i sve se na neki način menja. To je tranzicija, kroz koju je Poljska prošla, napreduje. Mi smo još uvek u tranziciji.

      - Danas počinjemo privrednu saradnju sa Bielskim Bialom, nadam se sa uspehom, kao i do sada... Da vidimo - koje su to mogućnosti, na koji način možemo da krenemo da povezujemo naše privrednike - konstatovao je Popović.
      Uz zahvalnost na dobrodošlici, Noworyt je uzvratio - da je prvi put na području bivše Jugoslavije. Otkrio je da mu je otac Srbin, kao i da to smatra važnim preduslovom dobre saradnje.
      - Partnerima u Kragujevcu biće predstavljene tri fabrike iz Bielskog Biala - rekao je Noworyt, kao i da želi da se upozna sa uslovima i predlozima za sve, otvorene vidove saradnje. - Saradnja može da se počne osnivanjem farme kunića, ili otkupom kože, za koju postoji tržište, zahvaljujući ekskluzivnoj proizvodnji kapa, koje se prodaju i u Izraelu i arapskim zemljama.
      Noworyt je najavio i mogućnosti saradnje sa jedinom poljskom fabrikom kućne i sportske obuće i papuča, kao i u proizvodnji kanapa i vatrogasne opreme. Na pitanje "Glasa Kragujevca", nije isključio otvaranje obućarskog pogona u Kragujevcu, gde bi zaposlio stručnu radnu snagu, obučavanu i u Italiji, trenutno angažovanu u brojnim manufakturnim radionicama u Šumadiji.

EKONOMIJA

      Evropska investiciona banka (EIB) (www.eib.org), pocetkom juna, uz pomoc Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) (www.ear.eu.int), trebalo bi da odobri novi kredit za razvoj malih i srednjih preduzeca, u visini od 45 miliona EUR.

      Brze registrovanje firmi, koje ce podstaci razvoj malih i srednjih preduzeca u Srbiji, sustina je vladinog predloga zakona o registraciji privrednih subjekata i o agenciji za privredne registre. Ovi zakoni, omogucice gradjanima da vise ne idu od saltera do saltera, jer propisuju jedinstveni registar u vidu centralne baze podataka na jednom mestu - preko Interneta. Zahvaljujuci ovim propisima, registracija ce trajati pet a ne sedamdesetak dana. Stav Vlade Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) je da ubuduce o registraciji ne treba da brinu sudovi vec posebna agencija jer "privredni subjekti treba da imaju sopstvenu zastitu, a ne da je cekaju od drzave".

      Spanski privrednici zainteresovani su za saradnju sa preduzecima iz Srbije, posebno u oblasti drvne industrije, keramike, gradjevinskog materijala, industrije boja i lakova, bele tehnike, namestaja, telekomunikacija, proizvodnje dekorativnih tkanina i vina. U 2002. vrednost robne razmene Srbije i Spanije dostigla je gotovo 100 mil EUR. Najavljen je finansijski protokol na 50 mil EUR zajma za Srbiju, koji bi uskoro trebalo da bude potpisan, navodi Vibilia.

Glas Amerike: Na kraju mandata predstavnika Svetske banke za SCG
ŽUTO SVETLO ZA SRBIJU

      Rori O'Salivan, predstavnik Svetske banke za Srbiju i Crnu Goru okončao je trogodišnji mandat u Beogradu. Po povratku u Vašington, odazvao se molbi Glasa Amerike, da oceni poslovnu i investicionu klimu u Srbiji i Crnoj Gori:
      - Privreda Srbije 2000. i 2001. bila je ophrvana hiperinflacijom i budžetskim deficitom džinovskih razmera. Svetska banka i druge međunarodne finansijske institucije impresionirane su brzinom kojom je obuzdana inflacija i stabilizovan budžet. Postavljeni su, zapravo, odlični temelji za rast nove, tržišne ekonomije.
      - Sada je potrebno nastaviti sa reformama. Postojani privredni razvoj pre svega zavisi od investicija. Međutim, za privlačenje investicija kako stranih tako i domaćih ulagača, potrebno je stvoriti pouzdan pravni okvir, odnosno stabilne zakone koji će biti u skladu sa standardima tržišne ekonomije. Jer biznis neće ulaziti u zemlju u kojoj se poslovni propisi često menjaju ili nedosledno primenjuju. Dakle, za privlačenje stranog biznisa investiciona klima mora da bude stabilna i predvidiva. Lično smatram da se u Srbiji u protekle tri godine radilo na tome i stoga je i ostvarena prilično živa poslovna aktivnost - dodaje Salivan.
      Salivan kaže da je odbijanje sertifikacija od strane Sjedinjenih Država novoj vladi Srbije sada samo upozorenje:
      - To vam je kao kada se te u automobilu i naiđete na zeleno, ili crveno svetlo. Srbija je sada pred žutim svetlom, odnosno upozorenjem da svi prate kako će dalje teći stvari. Bilo bi dobro da se nastavi dosadašnji kurs, u suprotnom crveno svetlo moglo bi da bude upaljeno već u septembru. Važno je da Srbija u narednom periodu izbegne nekoliko zamki. Prvo, kao što sam već pomenuo, treba obezbediti pravni okvir podoban za strana ulaganja. Zatim, treba odoleti sadašnjem pritisku da se budžetski izdaci pokrivaju bez odgovarajućih budžetskih prihoda. Ljudi žele penzije, zdrastveno osiguranje i razne druge socijalne beneficije, ali bez jake privrede ti izdaci lako postaju izvor nekontrolisanog deficita i inflacije. Poznato je da rezultati reformi nisu odmah vidljiv ali, nažalost, poznato je i to da pogrešna fiskalna politika brzo donosi nevolje. Još jedna opasnost za Srbiju je što ljudi, baš zato što su rezultati tako spori, gube strpljenje sa reformama. Mogli bi da odluče da sledeći put glasaju za protivnike preko potrebnih promena. To ne bi nikako bilo dobro.
      - Svetska banka različito pristupa privredama Srbije i Crne Gore, jer se one nalaze u različitim fazama. Crna Gora, na primer, za sredstvo plaćanja ima euro, Srbija dinar. Razlikuju se takođe po tempu privatizacije i sprovođenja drugih reformskih mera. Srbija u nekim domenima prestiže Crnu Goru, ali to su i dalje dve različite privrede i Svetska banka na njihove ekonomske potrebe odgovara različito -- mada je jasno da su Srbija i Crna Gora u zajedničkoj uniji - navodi Salivan, dodajući:
      - Prema rezoluciji 1244 Kosovo je pod upravom Ujedinjenih nacija. Deo je Srbije, ali mi na Kosovo ne gledamo isto kao Beograd. Kosovo ima potpuno drugačiji finansijski sistem i razvoj. Ali sa striktno pravnog stanovišta, Kosovo je deo Srbije.
      Saliven potvrđuje da je Srbija zbog svog geografskog položaja od ključne važnosti za ekonomski napredak Zapadnog Balkana, kao i da je, sa susedima, spremna na ekonomsku saradnju:
      - Srbija je oduvek bila na raskrsnici glavnih trgovinskih koridora u tom regionu. Poznato je da zemlje najviše trguju sa susedima. Iako je uvek moguće slati robu na udaljena tržišta, najbolje tržište je tržište suseda. Najpogodnije za Hrvatsku je, na primer, da trguje sa Srbijom ili za Srbiju da trguje sa Bosnom, ili Bugarskom. Srbija je, takođe, okružena zemljama krupnih ekonomija kao što su Rumunija, Bugarska i neke druge. Što Srbija bude brže napredovala sa reformama, to će i ostale zemlje regiona moći uspešnije i brže da se integrišu u širu evropsku ekonomiju. Naravno, ne tvrdim da se te zemlje ne mogu uspešno razvijati bez uključivanja Srbije, ali njenim uključenjem sve bi teklo mnogo efikasnije nego do sada.
      - Naravno, uvek će biti onih u Srbiji koji kažu da neće nikad poslovati sa Hrvatskom i obrnuto, ali sve je više nagoveštaja takve saradnje. Nedavno je jedna hrvatska firma učestvovala u tenderu za privatizaciju jednog preduzeća u Srbiji. Hrvatska firma ponudila je najbolje uslove i dobila tender. Za mene je to bilo pravo čudo. Prvo, da se hrvatska kompanija odlučila da učestvuje u tom poslu, a potom da je vlada Srbija odobrila prodaju preduzeća. Čovek bi očekivao izvesna politička ustezanja. Međutim, srpski ministar privrede u bivšoj vladi, odobrio je tu transakciju. Bio je to znak oživljavanja nekadašnjih veza i saradnje između poslovnih ljudi bivše Jugoslavije. Nadam se da će aranžman biti uspešan.

Međunarodni lutkarski festival u Kragujevcu
"PLAVA STOLICA" IZ HANOVERA

       U Kragujevcu je - izvođenjem prošlogodišnje pobedničke predstave "Radoznalo slonče" - počeo 6. međunarodni lutkarski festival "Zlatna iskra". U četvrtak, nastupa pozorište iz Hanovera, sa predstavom "Plava stolica"
      Festival su otvorili Slavica Trifunović i Nebojša Krstić, članovi Gradske vlade Kragujevca, koji su u interesantnom dijalogu, prilagođenom najmlađoj publici, ukazali na značaj i potrebu postojanja ovakve manifestacije.
      Prvog dana festivala igrali su gosti iz Makedonije i Rumunije Tokom nedelje, u Teatru "Joakim Vujić" i Sali Doma sindikata, deca će imati priliku da uživaju u predstavama domaćih pozorišta iz Podgorice, Zrenjanina, Zemuna, Kragujevca i gostiju iz Rumunije i Slovačke.
      Predstave su od 10, 12, 16 i 18 časova, a cena karte je 80 dinara. Prateći program je u Sali Doma sindikata, gde će nastupiti mladi glumci iz kragujevačkih obdaništa i pozorišne radionice Doma omladine, navodi Glas javnosti..

Delovi iz Kragujevca za nemačke i italijanske automobile
KONAČNO - U SVETSKOJ PODELI

     Kragujevački "21. oktobar" ugovorio je sa nemačkom firmom "Šefenaker" proizvodnju, za više miliona evra, plastičnih auto-delova i elektro-opreme, za "Audi", "Reno" i "Tojotu".
     Sa italijanskom kompanijom "Plastal" potpisan je ugovor, vredan dva miliona evra. Predviđeni su obuka, prenos znanja, opreme i tehnologije, proizvodnja i montaža plastičnih auto-delova za "Fiat". Delom su instalirani oprema i alati, vredni milion i po evra, tako da je počela proizvodnja delova za "fiat-stilo", a predviđena je i za model "ideal".
     Za pet meseci, "Plastal" će u "21. oktobru" instalirati novu opremu, za proizvodnju bojene plastike. U "21. oktobru" navode, da još nije odlučeno da li će nova lakirnica plastike biti na matičnoj lokaciji, ili u pogonu u Gruži. Dopremljena je i oprema iz "Šefenakera". Prema realizaciji ugovora, poštovanju principa i kvalitetu, saradnja će biti proširivana.
     Komercijalni ugovori sa "Plastalom" - delom multinaconalne kompanije, sa godišnjim obrtom od tri milijarde evra - i "Šefenakerom" najveće su strane investicije u Šumadijskom okrugu. Ugovor sa Italijanima je i početak razvoja Industrijske zone, u Kragujevcu, koji Skupština grada sprovodi sa Unijom poslodavaca Treviza.
     - Ovo je samo početak komercijalnog ugovora, između "21. oktobra" i "Plastala", koji će nastaviti bližu saradnju, u skorijoj budućnosti - izjavio je za RTK Ratomir Popović, zadužen za razvoj preduzetništva, u Gradskoj vladi Kragujevca.
     Generalni direktor "21. oktobra" Zoran Milašinović izjavio je da je vrednost posla sa "Šefenakerom" poslovna tajna, ali da će ugovor omogućiti da se dodatno angažuju i radnici, koji su pre tri godine proglašeni tehnološkim viškom. U "21 oktobru" trenutno je 562, od nekadašnjih 803 radnika.
     Saradnja sa "Plastalom" i "Šefenakerom", ocenjuju u "21. oktobru", otvorila je konačno vrata svetske podele rada, u kojoj i kragujevačka "Zastava" vidi svoju perspektivu. U realizaciju poslova sa nemačkim partnerom biće angažovan i deo od oko 120 srpskih firmi, koje sarađuju sa "21. oktobrom".
     Do novih poslova, "21. oktobar" je proizvodio i plastične delove za fiskalne kase "Šarp". U gružanskom pogonu, obnovljena je proizvodnja automobilskih branika, za "Zastavin" model "florida", navode RTK i Glas javnosti.

Promene na čelu poreskih uprava u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu
POREZNICI BEZ PRAKSE

     Dosadašnji direktori regionalnih centara Poreske uprave u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu smenjeni su sa tih funkcija, a na njihova mesta dovedeni su ljudi iz stranke G17-plus, koji do sada uopšte nisu radili u Poreskoj upravi, saznaje Blic.
     Umesto dosadašnje direktorke Poreske uprave u Novom Sadu Aniko Muškinje Hajnrih, na predlog Ministarstva finansija na tu funkciju imenovan je Zoran Radoman, inače vlasnik knjigovodstvene agencije i proizvođač sokova iz Novog Sada. Osim Novog Sada, iznenadne smene direktora poreskih uprava obavljene su i u Kragujevcu i Nišu. Za direktora regionalnog centra Poreske uprave u Kragujevcu umesto Žarka Savića imenovan je Slobodan Bošković, a na čelo regionalnog centra Niš, umesto Zorana Bajatovića došao je Radan Ilić, ranije zaposlen u Privrednoj komori Niša.
     U Poreskoj upravi je rečeno Blicu, da su kadrovske promene u skladu sa novom strategijom, koja treba da doprinese povećanoj efikasnosti. Biografije novoimenovanih direktora i podatke jesu li ranije bili zaposleni u ovoj instituciji, u utorak nisu imali ni u Poreskoj upravi. Ni u Ministarstvu finansija Blic nije uspeo da dobije odgovor - zašto su umesto profesionalaca i operativaca na izuzetno visoke funkcije dovedeni stranački ljudi, bez prakse na tom poslu, navodi list.

Temeljac Šumadijske magistrale
PRVA DEONICA OD TOPOLE

     Temeljac nove Sumadijske magistrale bice postavljen na deonici izmedju Topole i Bucinog groba na Rudniku, najverovatnije pocetkom oktobra 2004 - kaze Velimir Ilic, ministar za kapitalne investicije (www.mugrs.sr.gov.yu).
     Poslovi oko Sumadijske magistrale idu mnogo brze nego sto je ocekivano - avio snimanje, geoloska ispitivanja, analize, iako je potrebno cak 7.000 busotina kako bi se utvrdila stabilnost terena.
     Procenjuje se da izgradnja jednog kilometra Sumadijske magistrale kosta izmedju cetiri i pet miliona EUR. Dakle, za 152 kilometra - od Malog Pozarevca, preko Mladenovca, Arandjelovca, Topole, Rudnika, Takova, Preljine, Cacka, do Pozege - potrebno je izmedju 700 i 800 miliona EUR. Izgradnja puta ce najverovatnije biti data na koncesiju.
     Vlada Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) prvo mora da odluci sta daje na koncesiju. Da li samo izgradnju puta, ili kompletan putni koridor, sto obuhvata i sve pratece sadrzaje. Za koncesiju su zainteresovane mnoge svetske firme, medju kojima francuske, italijanske, pa cak i turske.
     Ibarska magistrala je zagusena i zato se koriste alternativni pravci, a najkriticnija situacija je od Arandjelovca do Rudnika, gde je usko grlo. Zato se ubrzano priprema projektna dokumentacija za 27 kilometara dela nove Sumadijske magistrale, od Topole do Bucinog groba, da bi prvih šest kilometara sto pre pocelo da se gradi, prenosi Vibilia.

Nova oprema Klinike za akušerstvo i ginekologiju, uz pomoć USAID
VEĆA BRIGA O PORODILJAMA

     Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo, KBC u Kragujevcu, u sredu su predati na korišćenje savremeni ultrazvučni kolor dopler i dva kardio-tokografska aparata. Oprema je kupljena sredstvima, od 40.000 dolara, Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), posredstvom nevladine organizacije ACDI/VOCA, kao i KBC, koji je izdvojio skoro 12.700 dolara.
     - Aparati su vrlo značajni. Koristiće se u Porodilištu, gde će se na optimalniji način pratiti trudnoća, za šta se ranije koristio samo jedan kardio tokografski aparat. Savremeni ultrazvučni kolor dopler omogućiće bolju, moderniju dijagnostiku, od posebnog značaja i zbog smanjivanja broja novorođenčadi i trudnica-porodilja, poslednjih godina, čemu se mora posvetiti mnogo veća pažnja - navode u KBC, prenosi RTK.

Pripreme upisa na fakultete i više škole
U KRAGUJEVCU 4.013 BRUCOŠA

     Vlada Srbije odobrila je broj mesta za upis na fakultete univerziteta u Republici, naredne školske godine. Cene studija, najverovatnije, biće utvrđene sledeće nedelje. Kako najavljuju neki fakulteti, školarine će biti na prošlogodišnjem nivou, uvećane za godišnji rast inflacije.
     Najviše brucoša, po tradiciji, upisaće Beogradski univerzitet - 14.860. U Nišu ima mesta za 5.375 novih studenata, u Kragujevcu za 4.013, dok će na Prištinskom univerzitetu, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, indeks moći da dobije 2.181 svršeni srednjoškolac.
     - Insistirali smo da se upisne kvote na univerzitetima u Srbiji ne menjaju ni ove godine - rekla je LJiljana Čolić, ministar prosvete i sporta. - Jedino smo Kosovskoj Mitrovici odobrili povećanje za oko devet odsto, jer je to strateško pitanje ostanka Srba na Kosmetu.
     Datumi prijave, podnošenja dokumenata, prijemnog ispita i konačne rang liste biće objavljeni krajem maja. Očekuje se da trka za indeks zvanično počne krajem juna. Dokumenti neophodni za upis u prvu godinu studija su - prijavni list, svedočanstva sva četiri razreda srednje škole, izvod iz matične knjige rođenih, maturska diploma i diplome sa takmičenja.
     Planirano je da Više škole u Srbiji, upišu 16.290 novih studenata, 4.703 njih biće finansirano iz budžeta, a 11.587 su samofinansirajući, navode Novosti.

BBC: Princ Čarls i pravoslavlje
ZA DUHOVNOŠĆU NA SVETU GORU

      Princ od Velsa je do Svete Gore stigao jahtom i sa 30 kofera. Da li je princ Čarls, zaista, kako je to londonskom Gardijanu izjavio jedan monah sa Svete gore, u srcu pravoslavac?
     Njjegov otac, vojvoda od Edinburga, kršten je u pravoslavnoj crkvi. Anglikansku veru prihvatio je ženidbom za Kraljicu Elizabetu II. Jedna od Čarlsovih tetaka, velika vojvotkinja od Rusije Jelisaveta, koju su boljševici pogubili, proglašena je sveticom. Njegova baka po ocu veliki deo života provela je kao monahinja.
     No - objašnjava biograf princa Čarlsa Peni Džunior - mimo porodičnih, ima i drugih razloga za njegovu nesumnjivu naklonost prema pravoslavlju i Svetoj Gori:
     - Princ od Velsa je veoma posvećen duhovnosti i u mnogo čemu nije po meri posla koji mu je rodjenjem dopao. On je sklon povlačenju u sebe, meditiranju i razmišljanju. Mislim da se na Svetoj Gori možda oseća najbliži Bogu.
     Saborna crkva Svete Sofije svojevrsna je grčka enklava u zapadnom Londonu. Otac Dimitrios Petrelo kaže da je princ Čarls medju sve brojnijim Britancima, koji se u poslednje vreme interesuju za pravoslavlje. Razlog tome je - kaže - tradicionalnost pravoslavne crkve, u vremenu kada ostale upadljivo pokušavaju da se modernizuju:
     - Ljudi pristupaju pravoslavnoj crkvi, jer shvataju da je ona istinita, da je ona oličenje božijeg carstva na zemlji. Ostale hrišćanske crkve danas se odriču autentične hrišćanske poruke da bi bile prijemčive za što veći broj vernika. Pravoslavna crkva je zadržala autentičnu hrišćansku doktrinu i nimalo me ne čudi da je to privuklo princa Čarlsa.
     Prestolonalsednik je inače poznat po svom zalaganju za medjukonfesionalni dijalog. U jednom trenutku, zgranuo je poglavare Anglikanske crkve, izjavom da bi, kada stupi na presto, radije bio branitelj vera, a ne branitelj jedne vere. Katolički pisac Kristina Odone smatra da mu preti opasnost da postane verski diletant:
     - Zbog sklonosti ka šopingu u duhovnom supermarketu, princ Čarls, bojim se, ne može doseći suštinu nijedne relgije. Suština nije u ritualima, nego u moralnom kodeksu. Pravoslavna crkva, da podsetim, dozvoljava tri braka, ali ne i preljubu, što bi možda moglo da pokoleba neke članove kraljevske porodice. Promena vere podrazumeva i perispitivanje sopstvenog života, a ne znam da li je princ na to spreman.
     Ako se princ Čarls zaista ponaša kao u duhovnom supermarketu, u tome nije jedini. Duhovnost je novi veliki hit u industiji turizma, a Sveta Gora je jedna od najpopularnijih destinacija. Doduše samo za muškarce. Urednik turističkog časopisa Navigator Džeremi Lengmid:
     - Ljudi se pitaju, kakav je ovo život, zašto se satirem od posla, ima li to smisla. Da bi pronašli odgovore povlače se u manastire i hramove.
     Sveta Gora je utočište za askete, ali, beleže londonski dnevnici, princ Čarls nije uobičajeni hodočasnik. Na Atos je stigao luksuznom jahtom svojih prijatelja, grčkih milionera. Njegovo preosveštenstvo Antemos, iz manastira Vatoped, izjavio je da bi mnogi ljudi bili uznemireni ako bi prestolonaslednik zvanično objavio pristupanje pravoslavlju. Predstavnik princa je pak lakonski saopštio, da je poseta Svetoj gori njegova privatna stvar.

UKRATKO

     Ministar za kapitalne investicije (www.mugrs.sr.gov.yu) u Vladi Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) Velimir Ilic razgovarao je u Kragujevcu sa predstavnicima Direkcije za urbanizam i izgradnju i fondova, o realizaciji projekta povezivanja centra Sumadije sa evropskim Koridorom 10. Ministar Ilic podrzao je inicijativu da se izgradi jos jedna traka auto-puta od Kragujevca do Batocine, duzine 24 kilometara, cime bi se ovaj grad, Sumadija i ovaj deo Srbije, po evropskim standardima, povezali sa medjunarodnim auto-putem koji spaja sever i jug Evrope. Projektna dokumentacija za izgradnju autoputa Kragujevac - Batocina je pripremljena i prezentovana ministru Ilicu. Ove jeseni planira se izgradnja pet kilometara autoputa, a ostatak u 2005. godini. Kragujevac ce finansirati ovu investiciju u iznosu do 30 odsto a preostali deo Republika. Vrednost investicije je 30 miliona evra.

     "Zastava automobili" (www.zastava.net) iz Kragujevca proizvesce 2004. godine 18.000, umesto planirane 31.000 vozila. Nezvanicno, ova odluka se obrazlaze teskocama u obezbedjenju delova od kooperanata i dobavljaca, nezavidnom finansijskom situacijom kao i nedefinisanim odnosom Vlade (www.srbija.sr.gov.yu) prema domacoj automobilskoj industriji. U "Zastavi" je, inace, u prva cetiri meseca 2004. godine, proizvedeno 1.898 automobila, sto je manje nego u istom periodu 2003. Kragujevacka fabrika je, od pocetka 2004. godine, prometnim organizacijama isporucila 2.585 vozila, prenosi Vibilia.

     Škole za trudnice, u kragujevačkim naseljima Bresnica, Stanovo, Aerodrom i u centru grada, petonedeljnom edukacijom, psihofizički pripremaju buduće majke, za što bezbolniji i uspešniji porođaj. Pored predavanja, u programu su tehnika disanja i relaksacije, vežbe napinjanja, gimnastika kičmenog stuba, karlice, vratnog i ramenog dela, kaže dr Bisenija Radivojević, načelnik Patronažne službe. Opremanje škole omogućila je Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), koja je obezbedila 14.300 dolara, prenosi ACDI/VOCA, koja sprovodi ovakve programe. Dom zdravlja obezbedio je prostorije i kadar. U Bresnici, Danski savet za izbeglice adaptirao je prostorije, za oko 10.000 eura, navodi dr Radivojević. Po njenim rečima, uz pomoć Skupštine grada Kragujevca, u planu je i telefosko savetovalište za trudnice. Za sada, uslužni telefoni patronažne službe su: 333-667 - u centru grada, 370-140 - na Aerodromu, 323-004 - u Stanovu i 381-400 - u Bresnici.

     U kragujevačkom Teatru "Joakim Vujić" počeo je šesti Međunarodni lutkarski festival "Zlatna iskra". Festival je otvorilo Centralno lutkarsko pozorište iz Sofije, sa predstavom "Radoznalo slonče", koja je pobedila na prošlogodišnjoj "Zlatnoj iskri". Na repertoaru kragujevačkog lutkarskog festivala bile su i predstave dečjih pozorišta iz Krajove, u Rumuniji i Skoplja. Do kraja nedelje na festivalu će nastupiti lutkarska pozorišta iz Bosne i Hercegovine, Nemačke, Slovačke, Crne Gore i Srbije, navodi Danas.

     Kiše u Šumadiji, već tri nedelje, skoro su prepolovile prinose meda. Pčele su propustile ispašu, za vreme cvetanja voća. Bagrem je uveliko cvetao, ali svakodnevne kiše, jak vetar i niske temperature sprečavaju ispašu pčela, navodi FoNet.

Iz Vlade Srbije podržane pripreme povezivanja Kragujevca sa koridorom 10
U EVROPU AUTO PUTEM

     Ministar za kapitalne investicije u Vladi Republike Srbije Velimir Ilić, pred predstavnicima Direkcije za urbanizam i izgradnju i Fonda za uređivanje građevisnog zemljišta, u Kragujevcu, u petak veče, podržao je pripreme povezivanja sa evropskim koridomrom 10, izgradnjom 24 kilometra auto puta do Lapova (Batočine).
     Studiju izvodljivosti za proširenje magistrale u auto-put Kragujevac - Lapovo, u šta treba da se investira 30 miliona evra, obezbeđena je donacijom Češke, koja je u srcu Šumadije otvorila Regionalnu kancelariju za razvoj.
     - Ove jeseni realno je planirati izgradnju pet kilometara auto-puta Kragujevac - Lapovo, a iduće godine da se krene na ostatak - izjavio je Ilić. Ministar za kapitalne investicije je dodao da će Kragujevac finansirati do 30 procenata auto-puta do Lapova, a ostatak Republika. Nastavak razgovora o tome, Ilić je najavio sa predstavnicima Republičke direkcije za puteve.
     - Ministru Iliću je prezentirano - da je Kragujevac jedan od retkih gradova u Srbiji, sa kompletnom dokumentacijom za investicije, kao auto-put do Lapova - izjavio je (za RTK) Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine u Gradskoj vladi Kragujevca.
     - Pored toga, već postoji polovina tog auto-puta. Rešeni su i imovinski odnosi. Predočili smo ministru i da smo razgovarali sa mnogim investitorima, bankarima. Kragujevac je spreman za učešće od 30 odsto, kao i u izgradnji Južne obilaznice. Ako Ministartvo za kapitelne investicije ima takvu želju, spremni smo i za učešće od 50 procenata - kaže Planić i dodaje:
     - Postoje različiti modeli finansiranja tog auto-puta, među kojima je i koncesija. Za sada postoje tri zainteredsovana koncesionara, kao i mogućnosti zajedničkih stranih i domaćih ulaganja, ili podizanja kredita, za koje bi Kragujevac obezbedio deo garancija.
     - Moramo poštovati volju i zahteve Ministarstva za kapitalne investicije, jer je to magistralni pravac, u njegovoj i nadležnosti Vlade Srbije. Od posebnog je značaja i što je duž tog puta lokacija buduće Industrijske zone, od skoro 300 hektara. Planirani su izgradnja više hiljada malih i srednjih preduzeća i upošljavanje skoro svih sa zvanične evidencije Tržišta rada - kazao je Planić.
     - To je prioritet broj jedan. Mislim da ceo Kragujevac o tome treba da govori i svako na svoj način doprinese, kako bismo ovu žilu-kucavicu sproveli u delo - zaključio je gradski ministar za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine.

UKRATKO

     Stručnjaci za kompjutersku bezbednost iz kompanije Kaspersky Lab izdali su upozorenje da je započela nova virusna empidemija. Trojanski virus Agent širi se preko BMP datoteka, a koristi bezbednosni nedostatak u Microsoft Internet Exploreru verzijama 5.0 i 5.5 koji omogućava aktiviranje zlonamernog koda ugrađenog u BMP datoteku. Za ovaj nedostatak zna se od polovine februara. Trojanski virus Agent sada napada samo računare koji koriste lokalizovanu verziju operativnog sistema Windows 2000 na ruskom jeziku. Kada se virus aktivira, zaraženi računar se povezuje na udaljeni server koji se nalazi na libijskom domenu i pokušava da instalira špijunski trojanski virus Throd, navode Mikro vesti.