Jubilej kragujevačke fabrike »Filip Kljajić«
KUPCI IZ NEMAČKE I JAPANA

     Kragujevačka fabrika lanaca »Filip Kljajić« obeležava svoju 50. godišnjicu, sa četiri tehnološke celine, izneto je povodom jubileja.
     Od 1964. do 1984. godine, proizvedeno je preko 70 miliona metara lanaca, navodi Milica Andrijević, direktor fabrike, kao i da je 1989. prihod dostigao 30 miliona dolara, od čega 70 odsto od izvoza, sa svih kontinenata. Nakon perioda ekonomskih sankcija, pokrenuta je privatizacija.
     Konsultantska kuća iz Londona je pripremila dokumentaciju i čeka se predlog Agencije za privatizaciju, sa čijim, kao i predstavnicima Svetske banke je za kraj sedmice najavljen sastanak, zbog interesovanja kupaca iz Nemačke i Japana.
     Zbog izostanka subvencija, jer je od planiranih 150 obezbeđeno samo 18 miliona dinara, prošlogodišnja proizvodnja je upola manja od planirane. Za ovu godinu, planira se realizacija od 542 miliona dinara, od kojih dva i po miliona od izvoza.
     Za prva tri meseca ove godine, rezultati su duplo bolji nego u istom periodu prošle godine, navodi TV In.

UKRATKO

     Direkcija za urbanizam i izgradnju Kragujevca radice dokumentaciju za Generalni urbanisticki plan opstine Herceg Novi (www.hercegnovi.cg.yu). Ovaj posao, koji prethodi izradi GUP-a, kragujevacki urbanisti dobili su na tenderu na kome su ucestvovali i SEP iz Beograda, koji ima i svoj Centar u Kotoru, kao i podgoricki Zavod za urbanizam. Kragujevcani su, takodje, uradili Program za Regulacioni plan Kopaonika - prostor Suvog Rudista, koji je ovih dana predat investitoru - Skupstini opstine Raska, sa kojom uspesno saradjuju vec vise od 20 godina. Kragujevacka Direkcija za urbanizam, inace, pored poslova za svoj grad, radi i za jos dvadesetak opstina u Srbiji, a nedavno joj je poverena i izrada Regulacionog plana za centralni deo Zlatibora.

     Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede je za 2004. godinu predvidelo oko 120,8 miliona dinara za unapredjenje stocarstva, a predvidjene su i subvencije za izvoz mesa i preradjevina od mesa u iznosu od oko 30 miliona dinara. Za 2004. godinu predvidjene su oko dve milijarde dinara za kredite u stocarstvu. Novac ce se odobravati na pet godina s kamatom od 3 odsto godisnje i pocekom od tri godine, prenosi Vibilia.

     U Skupštini grada Kragujevca bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic razgovarao sa predstavnicima Tima Demokratsle stranke za Zastavu. Saopšteno je da ce uskoro biti predstavljen projekat ovog Tima za rešavanje aktuelnih problema Zastavinih društava. Tim projektom planirano je novo dekomponovanje te kragujevacke Fabrike, ali to ne znaci novo otpuštanje radnika vec preduzimanje važnih mera za njen opstanak, zamenu dotrajalih mašina i opreme i ulaganje u proizvodnju.

     U Skupstini Opstine Raca potpisan je jos jedan ugovor o donaciji, vrednoj 300 000 evra, izmedju norveske organizacije "Jaren Produkt" i Zemljoradnickih zadruga u Raci, Resniku i Gornjim Jarusicama. U okviru projekta "Revitalizacija zemljoradnickih zadruga po zapadno evropskom modelu", norveska organizacija "Jaren- Produkt" iz Osla vec tri godine poklanja sredstva iz kojih se odobravaju krediti za nabavku stoke, stocne hrane i mehanizacije.

     Otvaranjem novog restorana u centru grada, Kragujevcani su dobili priliku da se i na taj nacin pridruže akciji Ministarstva trgovine ''Kupujmo domace''. U objektu gde se ranije nalazio ''Mekdonalds'', otvoren je nov restoran ''Tajm aut'', sa domacom hranom. Kuhinja, kao i citav uslužni prostor, opremljeni su prema najvišim standardima. ''Tajm aut'', sa raznovrsnom ponudom domace brze hrane radice do ponoci, bavodi RTK.

     U centru Kragujevca, kao i u još nekoliko gradova, G17-plus nudila je u subotu, od 12 do 15 časova, hleb za tri dinara, sa porukom da je to realna cena. Sudeći po odzivu kupaca, nešto posle 12 časova, prošlo je vreme kada je cena hleba na tržištu bila nedostupna, zbog čega je u prošlosti bilo i nemilih scena, prilikom sličnih kampanja i besplatne podle vekni, koje su u kragujevačkim radnjama, trenutno, dvadesetak dinara.

Glas Amerike
NAFTA SKUPLJA ZBOG RAZVOJA

     Visoka cena nafte je iznenadila potrošačce širom sveta. Stručnjaci naftne industrije i oni koji budno prate taj sektor kažu da bi cene sirove nafte mogle da pomognu u pospešenju proizvodnje i eskploataciji nafte, ali dodaju da cene verovatno neće padati sve dok je potražnja visoka.
     Bob Tipi, urednik stručnog časopisa Nafta i benzin, kaže da bi potražnja benzina u Kini, koja je - kako tvrde mnogi posmatrači - dovela do povećanja cene, uskoro mogla da se smanji. Mada Tipi kaže da će ciklus cena nafte ući u silaznu fazu, on ipak ne može da predvidi kada će se to dogoditi. Tipi dodaje, da je sadašnje stanje rezultat nekoliko faktora, među kojima je povećana potražnja u ekonomijama koje se razvijaju, poput Kineske i ekonomija u procesu oporavka, u drugim delovima sveta. Takodje navodi da su nedavno naglo povećanje cena nafte delimično izazvala tri politička dogadjaja: štrajk u Venecueli 2002. godine, kriza u Nigeriji i rat u Iraku. Pošto su se ti događaji odvijali jedan za drugim, nije bilo dovoljno vremena da se ponovo uspostavi proizvodnja koja bi inače, u drugim okolnostima, pokrila tržište.
     Iako stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će biti otkrivena neka velika nova naftna polja, oni ističu da postoje poznate rezerve nafte koje su neupotrebljene zbog teškoća u vezi sa eksploatacijom. Porast cena sirove nafte bi mogao učiniti te naftne zalihe atraktivnijim. Direktori naftnih kompanija smatraju da će potražnja energije, u svetu čije se ekonomije razvijaju, verovatno nadmašiti ponudu. Pojedini stručnjaci smatraju da bi nastojanja da se vozila i zgrade učine energetski efikasnijim, mogla da pomognu da se potrošnja smanji, bez posledica po privredu.

Nove mogućnosti za priključivanje na vodovod i kanalizaciju
UGOVORI I TOKOM LEGALIZACIJE

     Izvršni odbor Kragujevca, na zahtev Javnog-komunalnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija", zaključio je da na njegove nove instalacije mogu da se priključuju i vlasnici objekata, bez građevinskih dozvola, ukoliko su pokrenuli legalizaciju i ako je ona moguća, po važećim urbanistikim planovima.
     - Ove godine, počela je realizacija kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pre svega za kanalizaciju. Javio se problem građana, koji žele da se priključe na sistem i plate obaveze, ali su gradili bez dozvole i pokrenuli legalizaciju. Predloženo je kompromisno rešenje, kako bi mogli da se priključe na novoizgrađene instalacije. Zaključak Izvršnog odbora Kragujevca služiće "Vodovodu i kanalizaciji" za sklapanje ugovora i legalno prikljkučivanje. Svi koji podnose ovakve zahteve "Vodovodu i kanalizaciji" obavezni su da obezbede potvrdu Sekretarijata za urbanizam i izgradnju, da su pokrenuli legalizaciju i da mogu legalizovati objekte. U suprotnom, bilo bi dosta posla za inspekciju. Mislim da je ovo dobro rešenje, da građani reše svoj problem - objašnjava Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine u Gradskoj vladi.

Teatar "Joakim Vujić"
JOŠ 14 STIPENDIJA

     Kragujevački Teatar "Joakim Vujić" stipendiraće, sa po 2.700 dinara mesečno, 14 studenata Fakulteta dramskih umetnosti, u školskoj 2003-2004. godini. Sa takvim zahtevom Teatra, saglasila se i Gradska vlada, na poslednjoj sednici.
     - Teatar je i prethodnih godina stipendirao studente glume i drugih otseka Fakulteta dramskih, lepih umetnosti. Finanskijskim planom za 2004. godinu predviđena su sredstva za njihovo stipendiranje. Odluku, ko će biti stipendiran, obično donosimo posle konkursa "Dragoslav Srejović", na koji se studenti takođe prijavljuju. Ove godine, stipendije "Dragoslav Srejović" dobila su tri studenta. Ostali, za stipendije konkurišu kod Teatra. Javilo se više od 14 kandidata. Neke smo morali da odbijemo. Studenti četvrte godine - koji već mogu da zarađuju u pozorišnim angažmanima i projektima - nisu dobili stipendije, koje su odobrene svim studentima prve godine - navodi Slavica Trifunović, zadužena za kulturu u Gradskoj Vladi, kao i da se, na taj način, realizuje i strategija razvoja, u ovoj oblasti.

U Skupštini grada Kragujevca uručene nagrade RTK
PRIZNANJA IZ KOLEVKE NOVINARSTVA

     U Skupštini grada Kragujevca, Nebojša Krstić, zadužen za javno informisanje u Gradskoj vladi i prof. dr Milun Babić, predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Kragujevac, uručili su, u petak - pod pokroviteljstvom lokalne samouprave - nagrade te medijske kuće novinarima iz cele Srbije.
     Krstić je poželeo dobrodošlicu nagrađenima iz drugih gradova i potsetio ih da je Kragujevac, kao prva prestonica moderne Srbije, ujedno i kolevka prvog Zakona o štampi i srpskog novinarstva, čiju 170. godišnjicu upravo obeležava.
     Za TV-emisije nagrađeni su Zorica Savić, "Staklaneo zvono"-RTK, Vladislav Bajić, "Živeti se mora"-KIC Bajina Bašta i Karolj Kovač, "Jugo nostalgičari"-TV apolo, Novi Sad. Za emisije na radiju, priznanja su pripala Ivani Retas, "Mlečni putevi grada" i Branku Vučkoviću, "Mala soba", sa Prvog programa, zatim Slobodanki Šmigić, "Nasilje nad ženama" i Jeleni Božović, "Milena", sa Drugog programa Radio Kragujevca (Druga radio boja), kao i Miroslavu Kačareviću, "Povratak dug pet decenija"-Radio Kraljevo. Petar Lazić je predsedavao žirijem, u čijem su satavu bili i Maja Uzelac i Miroslav Miletić.
     Retas je, uz ostalo, naglasila da u RTK mnogi novinari zaslužuju slična priznanja. To je - po njenom mišljenju - od posebnog značaja za predstojeću privatizaciju, od koje očekuje i bolje prihode zaposlenih. Babić je dodao, da Skupština Kragujevca i Gradska vlada promovišu rezultate, koji mogu da posluže za podsticaj, kao i da mnogi vredni autori nisu konkurisali za ovakva priznanja.
     - Srbija će krenuti napred, kad se na prvim stranama novina i tabloida pojave kreatori kakve danas ovde nagrađujemo. Kada sa njih "skliznu" oni koji ubijaju, pljačkaju, ili se bave kvazi-politikom - poručio je Babić.

Southeast European Times
EVROPSKE PERSPEKTIVE SRBIJE

     Proširenje EU, 1. maja, predstavljalo je za srpsku javnost sumornu opomenu. Samo pre 15 godina, zemlje koje su se sada pridružile Uniji mogle su da zavide Beogradu na životnom standardu, koji je bio blizu onom u evropskim metropolama. Danas je međutim integracija Srbije u EU neizvesna.
     Prošle godine, tadašnji premijer Zoran Živković sproveo je medijsku kampanju pod sloganom «Srbija u EU 2007». Mnogi su tada smatrali da taj ciljni datum nije ostvariv, a izgledi ni sada nisu bolji. Prijem Srbije u Uniju 2007. godine nije više moguć, ali se smatra prihvatljivim u slučaju Rumunije i Bugarske. Hrvatska takođe ima razloga za optimizam.
     Primećujući da su i Zagreb i Beograd, 2000. godine, dobili demokratske, evropski orijentisane vlade, analitičari se pitaju - zašto Srbija i dalje zaostaje u tolikoj meri.
     Tokom nedavne posete Srbiji i Crnoj Gori, komesar za spoljne poslove EU Kris Paten rekao je da pokretanje studije o izvodljivosti zavisi od saradnje sa Haškim tribunalom i implementacije Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. Paten je ukazao da bi izrada studije mogla početi ove godine, ali je dodao da će proces pridruživanja zavisiti od federalnih vlasti.
     Posle razgovora sa Patenom, crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je da je nerealno očekivati harmonizaciju ekonomskih sistema dve članice državne zajednice u tako kratkom periodu. Crnogorski predsednik Filip Vujanović ponovo je izneo ideju o nezavisnosti Crne Gore, koja bi, prema njegovim rečima, približila ovu malu republiku Evropskoj uniji.
     Prema rečima potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa, vlada u Beogradu preduzimala je brojne korake u vezi sa harmonizacijom, ali nije postigla značajan napredak. Institucije zadužene za saradnju sa Haškim sudom tek treba da se formiraju, dodao je Labus. Ministar inostranih poslova Vuk Drašković je, naglašavajući neophodnost ispunjenja međunarodnih obaveza, ukazao da nema razloga da Srbija bude talac optuženika za ratne zločine.
     Partneri u vladajućoj srpskoj koaliciji više puta su ponovili da podržavaju potpunu saradnju sa Hagom. Međutim, reči nisu dovoljne, kaže Drašković. Nešto mora da se uradi.
     U međuvremenu, ankete pokazuju da građani Srbije i Crne Gore snažno podržavaju prijem u EU. Centar za alternativne studije objavio je u sredu (26. maja) novo istraživanje, koje je potvrdilo da postoji čvrsta podrška integraciji. Ispitanici su se, takođe, izjasnili u prilog života u zajednicama sa niskom stopom kriminala, održavanja visokog životnog standarda, demokratskog pravosudnog sistema i dobrih izgleda za zapošljavanje. Milan Nikolić, direktor Centra, rekao je da se Srbima i Crnogorcima dopada ideja o životu u zemlji sličnoj državama zapadne Evrope.

UKRATKO

     U kragujevačkom Kliničko-bolničkom centru i dalje se naplaćuje participacija za zdravstvene usluge, nasuprot odluci Ministarstva za zdravlje, kojom se ukida taj vid plaćanja usluga u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. U KBC kažu, da mu republički Fond za zdravstvo - na ime tekućih troškova - duguje oko 80 miliona dinara. Dok dug ne bude namiren, participacija će - ističu - biti naplaćivana, navodi Danas.

Izvršni odbor Kragujevca
RESTRIKCIJA U BUDŽETU

      Izvršni odbor Kragujevca, na 105. sednici, u četvrtak, utvrdio je, uz ostalo, Predlog odluke o završnom računu gradskog budžeta, za 2003. godinu, sa prihodima od 1.612.521.437,63, rashodima od 1.600.089.063,98 i viškom od 12.432.373,65 dinara.
      - Ove godine, prvi put, imali smo konsolidovan završni račun, za sve korisnike budžeta, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu - iznela je Biljana Petrović, načelnik Odeljenja budžeta, kao i da je suficit dopunjen viškom iz 2002. godine.
      Neutrošeni deo viška, iz 2002. i 2003. godine, od 23.046.596,20 dinara, raspoređen je na kapitalno održavanje u osnovnom, srednjem i predškolskom obrazovanju, za sport, kulturu i subvencije javnim, nefinansijskim preduzećima - Javnom stambenom preduzeću, za demontažu gromobrana, kao i za Studiju izvodljivosti Industrijske zone.
      O takvom dopunskom budžetu, kao i o Predlogu njegovog završnog računa, konačno će se izjasniti Gradska skupština.
      Petrović je potsetila, da su prihodi budžeta za prošlu godinu ostvareni 80 odsto, računajući i zaduživanje od European Bank for Reconstruction and Development (EBRD), od 120 miliona dinara. Bez tih sredstava, prihodi su ostvareni 85 odsto, u istom procentu kao i tekući rashodi.
      Prihvaćena je i redovna informacija o realizaciji Odluke o budžetu Kragujevca, u prva četiri meseca ove godine, sa prihodima od 482.561.479 i rashodima od 435.569.936 dinara. Petrović je naglasila da su u aprilu prihodi drastično umanjeni, na 106 miliona dinara, preko 40 miliona ispod martovskih.
      - Ukupno gledano, prihodi su ostvareni sa 24,59 posto, za ova četiri meseca, što je dosta manje nego što je planirano Odlukom o budžetu. Tendencija u maju je ista kao i u aprilu. Za 24 dana, ostvareno je 75 miliona. Znači da sigurno nećemo preći 106 miliona. Uklapamo se u date kvote i tako restriktivno moramo da vodimo politiku potrošnje - zaključila je Petrović.

JAVNA I PRODAJA      Nikola Spasić, zadužen za privredu i agrar u Gradskoj vladi, naveo je - da će u kreditiranje poljoprivrede biti uloženo oko 3.163.164 dinara, od prodaje iz Gradskih robnih rezervi 100.000 kilograma merkantilne pšenice, roda 2003. godine, 24.950 kilograma kuhinjske soli, 33.597 kilograma deterdženta "meril" i 4.848 kilograma deterdžemta "sanibel".      - Zakonodavac nije propisao kako se postupa i koji su kriterijumi prilikom javne prodaje. Imamo Zakon o javnim nabavkama, ali ne i prodajama. Međutim, mi ćemo za ovu prodaju, kao i za prethodne, koristiti kriterijume i uslove koji važe za javne nabavke, da bi ukonili svaku eventualnu sumnju - objasnio je Spasić.

      Gradska vlada se saglasila sa Predlogom dopune odluke o osnivanju Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća "Šumadija" d.o.o. Ratomir Popović, zadužen za preduzetništvo, izneo je da se Agencija transformiše u instituciju za regionalni razvoj, koju će - naredne dve godine - sa po polovinom sredstava, finansirati UNOPS i Evropska agencija za rekonstrukciju.
     Žika Stanković, menadžer Fonda solidarne stambene izgradnje je izneo - da je, za te namene, od planiranih 75,27 miliona, iz budžeta Kragujevca za 2003. godinu, realizovano nešto manje od 71,5 miliona dinara. Smanjena je i izgradnja, uz uštede u trškovima, oko 19 procenata od plana. Kasne radovi u Ilindenskoj i ulici Ljube Vučkovića, ali je povećan obim radova na Skveru Bubanj i prvoj fazi bloka "Voja Radić", tako da je ukupna realizacija ipak na nivou plana, navodi Stanković.
     Gradska vlada je zaključila da je preuranjena inicijativa za privatizaciju državnog kapitala Javnog preduzeća Radio-televizija Kragujevac, jer se očekuju podzakonska rešenja. Nebojša Krstić, zadužen za javno informisaje, potsetio je - da je RTK počela pripreme privatizacije, koja je zakonska obaveza, ali se još čeka na uputstvo nadležnog Ministastva.
      Važnost Konvencije, sa Domom zdravlja i Centrom za socijalni rad, o organizovanju Službe za integrisanu kućnu negu u Kragujevcu, aneksom je produžena još dve godine. Verica Šapić, sekretar Sekretarijata za socijalnu politiku i zdravstvo, ukazala je da grad aktivno učestvuje i pomaže ovu službu, za šta su obezbeđena sredstva.
     Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, izneo je da će u Komesarijatu za izbeglice biti objavljena konačna rang lista, koju utvrdi Gradska vlada, na predlog Komisije za dodelu u zakup 16 stanova, u Ilindenskoj ulici, izbeglim i prognanim osobama, iz kolektivnih centara.
     Gradska vlada je odobrila i isplatu 625.833,77 dinara, za prikljkučke na vodovod, kanalizaciju, struju, gas, telefon i overu dokumentacije, za četiri objekta za hraniteljski smeštaj i socijalno stanovanje, u naselju Grujina česma.
     Planić je izneo, da je grad Kragujevac obezbedio zemljište, priključne na infrastrukturu i saobraćajnicu. Deo je finansirao Fond za uređivanje građevinskog zemljišta, uz učešće "Elektrošumadije" u priključivanju na niskonaponsku mrežu, kao i obavezu izgradnje trafo-stanice za budući blok.
     - Na ovaj način, na opšte zadovoljstvo i u roku završavamo veliki projekat Skupštine grada, Centra za socijalni rad, Ministarstva za socijalna pitanja, UNDP i SDC i uskoro ćemo dobiti nove stanare - zaključio je Planić.
    Gradska vlada je pokrenula i postupak nabavke opreme za Centar za objedinjeno izdavanje građevinskih dozvola, kao i budući "Kol centar", koji će na prijave građana elektronski izdavati naloge za intervenciju javnih komunalnih preduzeća.
     Planić dodaje, da je projekat započet pre skoro dve godine, kao deo budućeg gradskog informacionog sistema (GIS), koji treba da proradi do septembra. Vrednost opreme, obuke i softvera, do kraja godine, treba da dostigne 30.000 dolara, ACDI/VOCA ulaže oko 50.000 dolara, a DAI 35.000 dolara, tako da ukupna fvrednost projekta iznosi oko 110.000 dolara.
   Cene Javnog-komunalnog preduzeća "Gradske tržnice" povećane su u proseku za dva i po procentra. Predsednik Gradske vlade Dušan Golubović naglasio je, da je procenat poskupljenja izuzetno mali, u skladu sa rastom cena na malo, od 1. januara do 1. aprila.

Protokol o saradnji Skupštine Kragujevca i Sinergy Italia
INDUSTRIJSKA ZONA DO 2005.

     U Skupštini Kragujevca, gradonačelnik dr Vlatko Rajković i arch. Vittorio Salvagno, u ime Europe Utilities SpA (Akcionarskog društva), ortaka Društva Synergy Italia, u četvrtak su potopisali protokol o saradnji, na realizaciji projekta Industrijske zone, na 10,8 hektara, u Kormanskom polju.
     Uređeno zemljište vredi oko milion evra.
     Europe Utilities SpA namerava da razvije projekat kragujevačke Industrijske zone i sa Skupštinoim grada istovremeno promoviše izgradnju mešovitog preduzeća (joint-venture). Cilj mešovitog preduzeća je da relaizuje i upravlja Industrijskom zonom.
     Protokol predviđa realizaciju tehničkog, pravnog i ekonomskog projekta, radi definisanja investicija u svim aspektima i pribavljanja dozvola. Uslediće odabir promotera (developera), zaduženog za realizaciju neophodnih operacija i osnivanje Mešovitog, ortačkog preduzeća, Skupštine grada Kragujevca i Europe Utilities SpA.
     Obe strane su se obavezale na neophodnu podršku, kako bi se ovakva procedura okončala do kraja 2004. godine.
     Skupština grada Kragujevca i Europa Utilities SpA su zainteresovane da zajednički realizuju postrojenja za toplotnu preradu čvrstog građevinskog otpada, u neposrednoj blizini Zone, kao i izgradnju auto-puta do Batočine (i evropskog koridora 10), za koji je već obezbeđena dozvola. Modaliteti razvoja i realizacije definisaće se naknadno.
     Pored toga, obe strane su se obavezale da promovišu i naknadne inicijative, pogodne za favorizovanje ekonomske saradnje, preduzeća iz Srbije i na severoistoku Italije, zaključuje se u sporazumu.

Humanitarna aukcija u Skupštini grada Kragujevca
PRIHOD ZA TERAPIJU

     U Salonu Skupštine grada Kragujevca, Udružejnje za pomoć obolelima od astme i drugih bolesti pluća SALUS, sa članovima Likovnog udruženja "Sveti Luka" i nekoliko samostalnih umetnika, u četvrtak je organizovalo humanitarnu aukciju ikona i slika.
     Prihod od prodaje 47 izloženih dela - ulja na platnu, pastela, fotografija, duboreza, mozaika i skulptura - namenjen je za savremenu terapiju, za najugroženiju decu, obolelu od astme.
     Dr Svetlana Obradović, pneumoftiziolog, koordinator Udružemnja SALUS dodaje, za "Glas Kragujevca", da je prva u predstojećem nizu aukcija organizovana povodom 31. maja, svetskog dana borbe protiv pušenja i 5. juna, dana zaštite čovekove sredine.
     - Lekari Pedijatrijske klinike KBC u Kragujevcu izabraće pacijente, kojima je ovakva pomoć najpotrebnija. Svako četvrto dete u gradu ima problema sa respiratornim bolestima. Pomoć će zavisiti od sume, koja se prikupi prodajom - kaže Obradović.
     Jedan od najmlađih učesnika akcije pozvao je starije - da kupovinom umetničkih dela postanu bogatiji i učine život bezbednijim, deci oboleloj od astme.

UKRATKO

     Opstina Rekovac i najveci broj sela Levca pokriveni su signalom mobilne telefonije mrezne grupe 063 (www.mobtel.co.yu) iz bazne stanice u Rekovcu i repetitorima u Brajanovcu i Lepojevicu.
      Uskoro se moze ocekivati i prosirenje mreze 064 (www.064.co.yu) na celu opstinu. "Mobtel" je ispostovao dogovor i krajem marta pustio u rad dva nova repetitora. Opstina je obezbedila potrebne dozvole. Ostalo je nepokriveno jos nekoliko sela - Nadrlja, Dobroselica i Ratkovic.
      Krajem prosle godine, na mestu Kupres, iznad Rekovca, postavljen repetitor mrezne grupe 064, koji pokriva Rekovac i okolna naselja. U planu je prosirenje ove mreze na teritoriju cele opstine. Rekovac je jedina nerazvijena opstina u Pomoravskom okrugu, sa blizu 17.000 stanovnika u 32 naselja, ali u svim selima ima izgradjenu mrezu fiksne telefonije.

       "Zastava vozila" iz Kragujevca dobila su sertifikat standarda kvaliteta JUS ISO 9001/2001. Sertifikat o zadovoljenju standarda JUS ISO 9001 je potvrda koja garantuje izlaz na svetsko trziste, bez obzira na stereotipe o mogucnostima "Zastavinih" vozila. To potvrdjuje podatak da od 300.000 firmi u Srbiji, tek oko 1.000 poseduju ovaj setifikat.

Skupština grada i italijanska Europa Utilities ulažu u kragujevačku Industrijsku zonu
INVESTICIJE U VIŠE GRANA

      Skupština grada Kragujevca i kompanija Europa Utilities s.p.a (akcionarsko društvo), zajedničkim ulaganjem, osnivaju Industrijsku zonu na 10,8 hektara, u Kormanskom polju.
Na pres konferenciji, u Skupštini Kragujevca, Mauricio Druzi, menadžer projekta Europe Utilities, izneo je da na lokacije u Kragujevcu čeka nekoliko investitora iz Italije, za alatničarske, plastičarske i drvne pogone.
      Ratomir Popović, zadužen za preduzetništvo u Gradskoj vladi, potpisivanje ugovora o saradnji Skupštine grada i Europe Utilities najavio je za četvrtak, po dolasku eksperta iz Italije.
      - U oktobru, sa firmom Sinerdži iz Italije, potpisali smo protokol o namerama, za realizaciju projekta Industrijske zone. Danas pripremamo ugovor o saradnji, sa firmom Europa Utilities, formirane u međuvremenu – izneo je Popović, najavljujući brzu izgradnju Zone.
      Gradonačelnik dr Vlatko Rajković je naglasio da je Industrijska zona od izuzetnog značaja za Kragujevac, ekonomski razvoj, konsolidaciju postojećih preduzeća i zapošljavanje novih radnika.
      - Partneri iz Italije imaju velika iskustva u veoma uspešnoj realizaciji ovakvih projekata, u mnogim zemljama ovog dela Evrope. Već nekoliko meseci razgovaramo sa njima o tome, što smo priveli kraju, na obostrano zadovoljstvo – izjavio je Rajković.
      Druzi kaže da će pogoni, sa po 70-tak novih radnih mesta, raditi po modelu iz Severoistočne Italije, odakle se traži prenošenje dela proizvodnje u Kragujevac.
      - Europa Utilities s.p.a. među ortacima ima jake, poznate firme. Prvi ortak je finansijski subjekt, koji podržava razvoj van Italije. Industrijski ortaci već imaju projekte i veliko iskustvo u Istočnoj Evropi – rekao je Druzi i najavio projekat Industrijske zone u Kragujecu do decembra.
      Na osnovu toga, početak izgradnje Zone očekuje se krajem ove, ili početkom iduće godine, dodaje Druzi:
      - Možemo da doprinesemo svojim iskustvom, dužim od 30 godina. U kragujevačkoj zoni radiće nekoliko preduzeća. U saradnji sa Agencijom za mala i srednja preduzeća i Skupštinom grada, analizirali smo razvoj postojeće insustrije u Kragujevcu, radi proizvodnje za poznate kupce.
      Društvo koje će upravljati Zonom - po praksi iz Italije - imaće zadatak da pomogne preduzeća u njoj, pogotovu u startu, kao i u obrazovanju, administraciji i logistici, objašnjava Druzi.

Šef Delegacije Evropske komisije u SCG, u Kragujevcu
BARET SA GIMNAZIJALCIMA

     - Sve demokratske snage u društvu treba da se udruže, da ubede ljude u vladajuće vrednosti i standarde Evropske unije - odgovorio je, u sredu, Džefri Baret, šef Delagacije Evropske komisije u SCG, na jedno od pitanja u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. U razgovoru sa njenim učenicima i profesorima, učestvovao je i dr Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca.
     - Zemlje koje su 1. maja ušle u Evropsku uniju uspele su da unutar svojih granica stvore konsenzus svih relevantnih političkih faktora. Čitav taj politički spektar u svakoj toj zemlji je bio takav, da je jednostavno bilo nemoguće da neko "iskoči" i kaže da ne prihvata evropske vrednosti i standarde, kao bazičnu ideju svog delovanja - dodao je Baret.
     Po njegovim rečima, za Evropsku komisiju i sve institucije Evropske unije, koje rade sa SCG, bitno je da ubede vlasti - da postoji samo jedan put ka pridruživanju Evropskoj uniji, zajednički za sve zemlje, koje tome teže. Baret i Rajković su ukazali - da je odluka o tome unutrašnja stvar, kojoj treba da se prilagode zakoni, strukture društva, kao i mentalitet.

     - Želimo da čujemo jasnu poruku vlasti, da razume da postoji samo taj jedan put ka pridruživanju Evropskoj uniji. Da u komunikaciji sa Evropskom komisijom i drugim institucijama Evropske unije demonstriraju spremnost da slede taj put, bez obzira koliko je težak i komplikovan - naglasio je Baret i nastavio da zaista ne postoji drugi načini ili opcije za takav cilj.
     Na pitanje - kako, odgovorio je da su svi uslovi i detalji, koji se tiču pridruživanja Evropskoj uniji, sažeti su u nedavo prezentovanom dokumentu "Evropsko partnerstvo", koji mora da bude prihvaćen i sproveden, što je stvar vlade i vladajuće strukture. Naveo je primer Letonije, u kojoj se tridesetak odsto stanovništva teško prilagodilo novom evro-konceptu.
     Šef Delagacije Evropske komisije u SCG sugerira "bežanje" od starih koncepata i prilagođavanje pridruživanju, novom vremenu, idejama i vrednostima. Posebno je upozorio, da je iznenađen ovdašnjim čestim okretanjem bližoj ili daljoj prošlosti, čak i mladih, umesto većem razmišljanju o sadašnjosti i planovima za budućnost.

Tribina Generalni urbanistički plan Kragujevca, do 2015. godine
EVROPSKI KORIDOR STRATEGIJA

     Generalni urbanistički plan Kragujevca, do 2015. godine, najavili su Mirjana Ćirić, dipl. arhitekta, Evica Rajić, dipl. ekolog, Jelena Buđevac, dipl. ekonomista, Milun Milićević, saobraćajni inženjer i Živorad Arnautović, dipl. maš. inž, na tribini gradskog Društva inženjera i tehničara, u utorak, na Mašinskom fakultetu.
      Po njihovim rečima, jedan od strateških ciljeva je povezivanje, auto-putem, sa evropskim koridorom 10. Plan se zasniva na ekološkim i principima održivog, lepšeg i humanijeg razvoja, očuvanja životne sredine i prirodnih, autohtonih eko-sistema, kao i manjih zelenih površina, privređivanju u više zona, pod određenim uslovima, na novom načinu upravljanja i gazdovanja prostorom, uz poštovanje ekonomskih i ekoloških zona i celina - Šumarice, Lepenica i Košutnjak.

Podrska integralnom razvoju sela
"NATURA" ŠTITI I ČUVA

      Podrska integralnom razvoju sela, zastita biodiverziteta i ocuvanje kulture i tradicije lokalne zajednice u Srbiji, aktivnosti su prirodnjackog drustva, nevladine i nepoliticke organizacije "Natura Balkanika", angazovana u celoj Republici, ali najvise u planinskim predelima jugoistocne Srbije i u opstini Dimitrovgrad, gde joj je i sediste.
      Osnovana je 2000. godine. Organizovala je nekoliko akcija pomoci selu. Uz ostalo, 2003. godine, u vreme nestasice stocne hrane, na inicijativu "Nature Balkanike" u Dimitrovgrad je stigla pomoc italijanske vlade u kukuruzu. Lane je, zahvaljujuci Saveznom zavodu za biljne i animalne genetske resurse, sprovela akciju distribucije domacinstvima svinja rasa "mangulica" i bosanskog brdskog konja. Tom prilikom, nekoliko domacinstava u opstini Dimitrovgrad dobilo je na koriscenje 26 krmaca i nazimica i formirane su demonstracione farme.
      U toku je i projekat zastite orla krstasa, koji "Natura Balkanika" realizuje u saradnji sa institucijama za ocuvanje zivotne sredine, preduzecima "Srbijasume" i "Vojvodinasume", Nacionalnim parkom "Fruska gora", rezervatom Deliblatska pescara i sa dve partnerske organizacije iz Makedonije i Bugarske.
      U 2003. godini, "Natura Balkanika" je realizovala dva projekta za integralni razvoj sela i organsku poljoprivredu. Organizacija je asistirala u kreiranju nekoliko novih projekata koje pripremaju, ili su pripremali FAO (podrska u razvoju stocarstva za planinske oblasti sjenicko-pesterske visoravni), Svetska banka (ocuvanje agrodiverziteta), Ministarstvo poljoprivrede (ocuvanje animalnih genetskih resursa domacih zivotinja i divljih srodnika) i lokalna samouprava, u saradnji sa Norveskom ambasadom (pomoc seoskim zajednicama u oplemenjivanju stocnog fonda), prenosi Vibilia.

Prva ekskurzija iz Kragujevca i Srbije u Federaciji BiH
GIMNAZIJALCI PREZADOVOLJNI SARAJEVOM

      - Sarajevo se nije mnogo promenilo. Ljudi su srdačni. Lepo su nas primili, dočekali. Sve je normalno. I na ulici, kad su videli naš autobus, ljudi su nam mahali. Sve predrasude, očigledno, samo su u glavama ljudi. Očigledno da postoji samo još po nešto u glavama ljudi - izjavila je, za RTK, Slavica Petković, direktor Prve kragujevačke gimnazije, po povratku iz Sarajeva, prve đačke ekskurzije iz Srbije u glavnom gradu i Federaciji Bosne i Hercegovine, od ratnog raspada Jugoslavije.
      Učenici navode da su bili i u Federaciji BiH, redakciji "Oslobođenja", da je organizacija bila izuzetna, da je Sarajevo predivan grad.
      - Mnogo nam je bilo lepo. Svi smo zadovoljni. Mnogo su nas lepo dočekali - dodaju učenici, za isti medij, kao i da su oduševljeni Sarajevom, Baščašijom... - Impresije su odlične. Proveli smo se super. Sve je bilo u redu. Primljeni smo fantastično. Sve je bilo OK. Svi smo zadovoljni i mnogo su nas lepo dočekali. Nije bilo straha, ni bilo kakvih incidenata. Ljudi su potpuno normalni. Majke su se malo plašile, ali kad smo krenuli i javili da smo dobro, onda je sve bilo super.

EKONOMIJA

     Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković, na protestu »Radničkog otpora«, ne centralnom trgu, Kod krsta, u ponedljak je podržao zahteve radnika, da im preduzeća dostave obračune zaostalih primanja.
     Po njegovim rečima, potrebno je da se zahtevi generalizuju i sa Vladom, dogovori isplata dugovanja. Rajković je istakao i da »Radnički otpor« ima apsolutnu podršku lokalne vlasti.
     Pristalice »Radničkog otpora« potom su u Opštinskom sudu predali 1.000 tužbi, za isplatu dela naknada zarada. Na protestu je izneto i da je iz »Zastrava-automobila« dostavljena većina obračuna, navodi RTK.

     Prosečne aprilske zarade, po zaposlenom, bez poreza i doprinosa, u Kragujevcu su iznosile 12.473 dinara - 12.811 dinara u privredi, a 12.036 u vanprivredi.
     Za Šumadijski okrug prosek je 11.719, za Centralnu Srbiju 14.123, Vojvodinu 15.142, Beograd 18.559, Beočin čak 29.678, a - primera radi - za Ivanjicu samo 4.097 dinara.

     Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) (www.siepa.sr.gov.yu) odobrila je 13. 05. 2004. godine bespovratnu novcanu pomoc u iznosu od 150.000 EUR u okviru Programa pomoci za razvoj izvoznih aktivnosti (SEMDAS) za 14 domacih preduzeca. Program finansira Evropska agencija za rekonstrukciju (www.ear.eu.int) u ukupnom iznosu od 1,14 miliona EUR. U prvom krugu, za dodelu pomoci prijavilo se 30 preduzeca, a prosecni iznos pomoci koji je odobren za 14 firmi je oko 10.000 EUR.
     Novac su dobili Zadruga pcelara Roj (www.roj.co.yu) iz Trstenika, preduzeca Lanterna iz Novog Sada, Elektrovat (www.elektrovat.co.yu) iz Cacka, Sojaprotein (www.soyaprotein.com) iz Beceja, Mineltrafo iz Mladenovca, Metalac iz Gornjeg Milanovca, kao i kompanija Igma (www.igma.co.yu) iz Uljma.
     SIEPA je novcanu pomoc odobrila i preduzecu Mile Dragic (www.armyequipment.com) iz Zrenjanina, Pak Prometu (www.pakpromet.co.yu) i Kuc kompani (www.kuccompany.co.yu) iz Kragujevca i beogradskim firmama Trikotaza Ivkovic, Libertas Cemu, Kolzec (www.kolzec.co.yu) i Polino. Prijavu mogu da podnesu domaca privatna proizvodna preduzeca koja izvoze ili imaju nameru da izvoze, a imaju 25 ili vise zaposlenih, kao i preduzeca koja se bave razvojem racunarskog softvera ili projektni biroi koji imaju cetiri ili vise zaposlenih, prenosi Vibilia.

     »Mehanička obrada«, profitni centar »Zastava-automobila«, intenzivno priprema početak probne proizvodnje, od juna, a ubrzo i serijske - 50.000 kompleta delova menjača, vrednih milion i po evra godišnje, čiji je izvoz ugovoren krajem 2003, sa ruskim partnerom. Intenzivno se pregovara i o proširenju saradnje.
     Pre više od dve godine, »Mehanička obrada« je pokrenula i izvoz zupčanika u Italiju, vrednih više stotina hiljada evra godišnje. U »Mehaničkoj obradi« navode da je reč o stabilnom poslu, koji se proširuje. Od pre nekoliko meseci, sa »Zastava-Kovačnicom« pokrenut je i izvoz auto-delova u Kanadu.     

     Agencija za telekomunikacije i telefoniju na mrežama Republike Srbije pocela je u Kragujevcu da radi na zaštiti i održavanju kucnih TT instalacija od grmljavine i statickog napona. Varistorska zaštita osigurava telefone, modeme racunara, telefakse i instalacije, radi se uz saglasnost korisnika telefonskog prikljucka i košta 150 dinara. Ovaj posao na podrucju Srbije i Crne Gore jedino radi Agencija TFMC, navodi RTK.

Kragujevački gimnazijalci u Sarajevu
VEDAR SUSRET U »OSLOBOĐENJU«

     Kragujevački gimnazijalci u ponedeljak su obišli Sarajevo. U pratnji vodiča, razgledali su panoramu grada, posetili Ilidžu, vrelo Bosne, redakciju »Oslobođenja« i Zemaljski muzej, koji je izuzetno radio i tog dana, za prvu ekskurziju iz Srbije.
     Posetili su i vršnjake iz Gimnazije, u srpskom delu Sarajeva. U slobodno vreme, obišli su i Baščaršiju. Pri tom su pobudili veliko interesovanje, a njihova poseta pročula se u goto svim elektronskim i štampanim sarajevskim medijima.
     Sa profesorima, otseli su u hotelu na Jahorini, gde ih je pratio i sneg. U Kragujevac se vraćaju u utorak popodne, pošto posete i Višegrad, navodi RTK.
     Učenici su izneli, za sarajevsko »Osobođenje«, da žele da grade nove mostove prijateljstva i pokušaju da isprave greške starijih, prenosi Radio Beograd:
     Direktor Prve kragujevačke gimnazije Slavica Petković izjavila je - da ekskurzija u Sarajevo, pored edukacije, ima cilj da kod mladih razvije svest o potrebi obnavljanja prijateljskih veza i nekadašnje saradnje građana Srbije i Bosne i Hercegovne.
     Senka Kurtović, glavni i odgovorni urednik sarajevskog »Oslobođenja«, prokomnetarisala je, za RTK, da je susret sa kragujevačkim gimnazijalcima, obostrano, bio veoma emotivan.
     - Ovo je jedan od najboljih načina da se razbijaju predrasude – dodaje urednica sarajevskog dnevnika, kao i da je susret sa kragujevačkim gimnazijalacima, u redakciji »Oslobođanja«, nažalost, trajao samo sat. – Urednici su poklušali da se raporede i pomalo razgovaraju sa svakim.
     Po rečima urednice - susret je protekao u vedrom raspoloženju, uz smeh i aplauze, sa obe strane.
     - Neke kolege - naročito starije - koje pamte bolja vremena i susrete, rekli su da je to za njih bio poseban dan. Možda zvuči kao fraza, ali ovo zaista može biti jedan dobar most – dodala je Kurtović, kao i da je misija »Oslobođenja« da na ovaj način otvara vrata Sarajeva.
     Urednica sarajevskog dnevnika komentariše - da je »Oslobođenje« posetio vrlo veliki broj veoma važnih političkih, kulturnih i javnih radnika. Kragujevačkim gimnazijalcima pridaje posebni značaj, jer ocenjuje da su vođeni iskrenim emocijama, a ne željom da iskoriste promovisanje u Srajevu, prenosi RTK.

Novo arheološko otkriće, u centru Kragujevca
SVODOVI I U BRANKA RADIČEVIĆA

     Prilikom rekonstrukcije ulice Branka Radičevića, u centru Kragujevca, pronađeni su novi ostaci podzemnih tunela. po prvim ocenama stručnjaka - najverovatnije delova vodovoda, iz srednjeg veka, a možda i iz rimskog perioda.
     Prilikom zamene cevovoda, radnici »Niskogradnje« otkopali su svod od opeke, o čemu je obavešten Narodni muzej u Kragujevcu. Arheolog Radoslav Prokić je izjavio - da je u svodu, širine oko dva metra, moguća kombinacija cigle sa kamenom, slično kao što je nedavno otkopano, na uglu Lepeničkog bulevara i ulice Kralja Petra I.
     - Na tom mestu, kod zgraded Socijalnog osiguranja, našli smo najverovatnije bunar, sa vodovodnom mrežom, iz perioda Rima, ili srednjeg veka, do Turaka – izjavio je Prokić.
     I o novom otkriću Narodni muzej obavestio je Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je stupio u kontakt sa investitorom i izvođačem rekonstrukcije ulice. Radi istraživanja, predviđeno je obustavljanje radova, navodi RTK.

Uspeh učenika kragujevačke Tehničke škole za mašinstvo i saobraćaj
PRVI U SRBIJI

     Učenici kragujevačke Tehničke škole za mašinstvo i saobraćaj Siniša Joksić i Marko Hasanović, iz drugog razreda, najbolji su mašinbravari, a Dragan Djokić, iz trećeg razreda, automehaničar, na 11. Republičkom takmičenju, od 21. do 23. maja, u Paraćinu.
     Prethodno, pokazali su dobre rezultate i na regionalnom takmičenju. Isti rezultat, učenici kragujevačke Tehničke škole za mašinstvo i saobraćaj postigli su na republičkom takmičenju i 1995. godine, saopštava Snežana Anđelković, direktor Centra za PR Grupe "Zastava-vozila".

Kragujevački gimnazijalci u glavnom gradu Bosne i Hercegovine
PRVI U SARAJEVU

     Više od 50 učenika drugog razreda Prve kragujevačke gimnazije - sa najdužom tradicijom na maternjem jeziku - otputovalo je u nedelju na ekskurziju u Sarajevo, prvu iz Srbije, nakon raspada Jugoslavije.
     Put u glavni grad Bosne i Hercegovine počeo je pesmom Kemala Montena, "Sarajevo, ljubavi moja". Tokom trodnevnog boravka u Sarajevu, kragujevački gimnazijalci posetiće Baščaršiju i druge znamenitosti olimpijskog grada i biće gosti sarajevsnog dnevnika "Oslobođenje", navodi FoNet, a prenose Novosti.
     Prilikom polaska za Sarajevo, gimnazijalci su komnetarisali - da ranije nisu imali prilike da posete taj grad i Baščaršiju, da žele da se uvere kako žive mladi, sa druge strane Drine, da ne strepe i ne očekuju opterećenje ratnom prošlošću, o kojoj ne znaju mnogo, osim sa vesti.
     - Mislim da će biti jako lepo. Iskreno bih želela da upoznam njihova shvatanjima i - na primer - njihovo gledište, na to što se desilo - izjavila je jedna od gimnazijalki.
     - Obzirom da se tamo dosta stradalo, u proteklim ratovima, svakako da postoje tragovi. Nemoguće je sve apsolutno izbrisati. To je verovatno više uticalo na naše roditelje i sigurno na generacije koje tamo žive. Međutim, nadamo se da je sve to ostalo negde iza i da ćemo biti u stanju da sve to promenimo - izneli su kragujevački gimnazijalci, za RTK.

Southeast European Times:
Polemika o predloženim izmenama obrazovnog sistema u Srbiji
KNEŽEVIĆ PROTIV CENTRALIZACIJE

      Bivši srpski ministar obrazovanja tvrdi da će se planiranim izmenama školskog sistema oslabiti ranije sprovedene reforme i ponovo uspostaviti centralizacija. Vlada međutim ukazuje da su ove mere neophodne zato što se rokovi koje je postavila prethodna administracija ne mogu ispuniti.
      Prema rečima bivšeg ministra Gaše Kneževića - izmene uključuju obustavljanje reformi, koje se odnose na prvi, drugi i sedmi razred, kao i programe obuke nastavnika. On je rekao da je sadašnja vlada izradila amandmane na zakon o obrazovanju, ne konsultujući se sa institucijama kao što su Prosvetni savet i Odbor za prosvetu i bez adekvatne javne rasprave.
      - Ponovo će ministar i ministarski komitet odlučivati o sadržaju svih programa - od istorije, srpskog jezika i književnosti i matematike, do obuke nastavnika - rekao je Knežević. On je takođe kritikovao nedavno zatvaranje Centra za decu sa specijalnim potrebama.
      U okviru promena, biće prekinuto i učenje stranog jezika u prvom razredu osnovne škole. Pored toga, iako će ućenici i dalje moći da biraju da li će pohađati časove veronauke, ili građanskog vaspitanja, jednom kada donesu odluku više neće moći da promene predmet. Kritičari kažu, da se na taj način srpski obrazovni sistem udaljava od evropskih standarda.
      Reagujući na optužbe Kneževića i drugih, pomoćnik ministra za osnovno i srednje obrazovanje Vekislav Janićijević, rekao je da su izmene neophodne, zbog poteškoća u sprovođenju reformi.
      - Prethodno ministarstvo je imalo vrlo specifične rokove za usvajanje određenih programa, u skladu sa Zakonom o sistemu osnovnog obrazovanja i vaspitanja, koji nisu ispunjeni. To nas je dovelo u situaciju da ne možemo ispuniti sve krajnje rokove - tačnije da nastava neće početi - rekao je Janićijević.
      - To ni na koji način ne znači da će reforme stati - reforme se nastavljaju, ali sa realnim rokovima. To znači da će se osnovno obrazovanje odvijati u dva ciklusa. Trajaće devet godina - osim u školskoj godini 2006-2007, biće uveden pripremni razred, takozvani "nulti razred", u kojem će se olakšati socijalizacija dece, dok će se drugi razredi, od prvog do petog i od petog do osmog, odvijati u dva ciklusa - dodao je ministar.
      Očekuje se da će amandmani uskoro biti upućeni parlamentu.

UKRATKO

     Ponuda američke kompanije SMD, Vladi Srbije, za privatizaciju kragujevačke Grupe "Zastava", iz Gradskog odbora Nove Srbije, ocenjena je kao veoma povoljna, nasuprot medijskom osporavanju.
     - U ponudi ovakve vrste, Vlada Srbije vrlo lako može da proveri bonitet firme, ako neko nudi finansijske garancije. Ukoliko ne bude garancija, ugovor neće biti zaključen - prokomnetraisane su informacije, da su čelnici SMD pod istragom, u SAD i Rumuniji, zbog navodnih prevara.
     Iz stranke dodaju, da su svi detalji pregovora bili dostupni javnosti i da će, na isti način, nastaviti aktivnosti za revitalizaciju "Zastave" i metalskog kompleksa u Srbiji, bez obzira na realizaciju projekta sa SMD, prenosi RTK.