Predsednički izbori u Srbiji
GLASAJU I NEPOKRETNI

     U Srbiji će u nedelju biti održani sedmi predsednički izbori, na kojima će gradjani birati četvrtog predsednika Republike od uvodjenja višestranačkog sistema 1990. godine. Biračka mesta biće otvorena od sedam do 20 časova, a pravo glasa ima 6.532.263 upisanih birača. Gradjani će moći da glasaju na 8.586 biračkih mesta u Srbiji, na Kosovu i Metohiji i u inostranstvu.
     Kako je zakonom propisano, na jednom biračkom mestu može glasati najmanje 100, a najviše 2.500 birača. Na Kosovu i Metohiji treba da bude otvoreno 241 biračko mesto, u pet okruga i 19 opština. Gradjani raseljeni sa Kosova glasaće tamo gde su privremeno prijavljeni u Srbiji, a ako se nalaze u Crnoj Gori, neće imati mogućnost da glasaju.
     Zakonom je predvidjeno da birači koji se nalaze na odsluženju vojnog roka mogu glasati na biračkom mestu najbližem kasarni, a zakonskim izmenama omogućeno je da glasaju i lica koja se nalaze u zatvorima. Za više od 5.000 zatvorenika biće otvoreno 15 biračkih mesta, u zatvorima.
     Prvi put glasaju i naši državljani sa boravkom u inostranstvu i to u 17 zemalja na 33 biračka mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Od ukupno 8.045 prijavljenih birača najviše ih je u Nemačkoj, Francuskoj i Austriji. Izbori u inostranstvu moraju se završiti najkasnije 13. juna u 20 časova po našem vremenu, a prema odluci Republičke izborne komisije u Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD izbori se održavaju dan ranije,odnosno u subotu, od sedam do 20 časova, po lokalnom vremenu tih zemalja.Gradjani će i u inostranstvu, kao i u zemlji, identitet dokazivati važećom putnom ispravom, ličnom kartom ili vozačkom dozvolom koje su izdali nadležni organi Srbije, odnosno SCG.
     Jedna od zakonskih novina omogućava biračima u Srbiji, koji su bolesni ili nepokretni, da svoje biračko pravo ostvare tako što će o tome obavestiti birački odbor, koji će kod njih uputiti tri člana iz proširenog sastava. Gradjani koji nisu u mogućnosti da dodju na biračko mesto treba da o tome obaveste birački odbor najkasnije u nedelju do 11 časova, i to na bilo koji način, preko rodjaka ili komšija.
     Van biračkog mesta može se glasati samo na teritoriji koju obuhvata to biračko mesto, jer bi drugačije rešenje bilo nesprovodivo. Birač koji ne može sam da glasa, ako je slep, nepismen ili invalid ima pravo da na biračko mesto povede nekoga ko će mu pomoći.
     Da bi se onemogućilo glasanje na više mesta, biračima će po dolasku na biralište, nevidljivim sprejom, biti obeležen kažiprst desne ruke.
     Birači će glasati tajno, zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata, a zatim će te listiće ubacivati u providne glasačke kutije. Nevažeći će biti svi listići na kojima su zaokružena dva ili više kandidata, na kojima su dopisivana imena, zatim nepopunjeni listići, kao i svi listići sa kojih se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je birač glasao.
     Birači koji nisu dobili obaveštenje o glasanju, mogu da glasaju i bez tog obaveštenja, jer to ne znači da nisu upisani u birački spisak. Oni birači koji su već upisani u birački spisak, a promenili su adresu prebivališta glasaće na prethodnoj adresi. Biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja, biće omogućeno da glasaju.
     Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagnadnog materijala, kao i korišćenje mobilnih telefona, prenosi sa RTS balkansecurity.com.

Moderna galerija Narodnog muzeja u Kragujevcu
IZLOŽBA VESELINA RAJOVIĆA

     U Modernoj galeriji narodnog muzeja u Kragujevcu u petak je otvorena nesvakidašnja likovna izložba Veselina Rajovića, čija nagorela platna neodoljivo potsećaju na poslednji egzodus, sa Kosova i Metohije i paljevinu srpskih kuća i svetinja.
     Izložbu je otvorio Mošo Odalović, pesnik, koji je u bifurkaciji reke Nerodimke, pronašao simboliku tog egzodusa, do Dunava, gde se i sam »prismederevio«.
     - Dogodila se multifurkacija čitavoga Srpstva, Veslinu Vesku Rajeviću, iz Nikšića, ili iz Kosovske Mitrovice, ili iz Prištine, iz Zvečana, kao i meni, iz Lipljana, iz Starog Grackog, iz Smedereva... – otvorio je Odalović izložbu sa Jasnom Stefanović, pesnikinjom iz Kragujevca.

Škola ultrazvuka u Kragujevcu
INTEGRACIJE I U MEDICINI

     Na 20. Školi ultrazvuka u Kragujevcu, naredne sedmice, očekuje se oko 200 učesnika - polaznika, voditelja i predavača, iz 16 oblasti medicine, saopštili su u petak prof. dr Predrag Ristić, jedan od osnivača i dr Vesna Pajević, zadužena za zdravstvo i socijalnu politiku, u Gradskoj vladi.
     Škola ultrazvuka, pokrenuta je u Kragujevcu 1985.Tri godine kasnije prerasla je, od srpske u jugoslovensku. Namenjena je polaznicima, koji prate tehnologiju razvoja ultrazvučne dijagnostike. Od 1991, funkcioniše kao regionalna Škola, sa polaznicima iz SCG, Makedonije i Repuiblike Srpske, izneo je prof. Ristić, na pres konferenciji u Skupštini grada Kragujevca.
     Pajević je naglasila - da je Škola ultrazvuka u Kragujevcu, uz učešće najemimentnijih stručnjaka, nagovestila evropske integracije, u medicini.
     - Moramo da nađemo način za novo institucionalizovanje Škole ultrazvuka. To je projekat od izuzetnog značaja za Kragujevac, sa pretenzijama da bude jedinstveni edukacioni centar za Jugoistočnu Evropu. Za to zaista imamo mogućnosti - dodala je Pajević i ukazala na značaj obnavljanja znanja i usavršavanja ultrazvučne dijagnostike.

Izbor predsednika Republike Srbije
U KRAGUJEVCU 153.370 BIRAČA

     U Kragujevcu 153.370 birača, na 158 mesta - po podacima Slavice Nikitović, sekretara Sekretarijata za opštu upravu Skupštine grada - u nedlju će se izjašnjavati o jednom od 15 kandidata za predsednika Republike Srbije.
     Republička izborna komisija utvrdila je u četvrtak uveče konačni broj od 6,532.243 birača koji će moći da glasaju, u Srbiji. Nakon sudskih izmena u spiskovima biračko telo povećano je za 694 gradjana. Ukupni broj biračkih mesta u Republici je nepromenjen i iznosi 8.586.
     Republička izborna komisija odobrila je zahtev da se posmatračkoj misiji Saveta Evrope - Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, od sedam članova, u što kraćem roku izdaju akreditacije za praćenje izbora za predsednika Srbije koji se održavaju u nedelju.
     Komisija je, posle duže rasprave, odbila predlog člana proširenog sastava Zorana Nikolića, predstavnika predsedničkog kandidata Branislava Ivkovića (SNS), da se od Ministarstva finansija zatraži blagovremena isplata budžetskih sredstava namenjenih po Zakonu o finasiranju političkih stranaka, finasiranju troškova izborne kampanje.
     Predizborna tišina trajaće do 13. juna u 20 časova, kada će biti završeni izbori za predsednika Republike.
     Zamenik ministra za dijasporu Aleksandar Čotrić navodi da je registrovano oko 10.000 pripadnika dijaspore, zainteresovanih da glasaju na predsedničkim izborima. Najveći interes pokazali su Srbi iz Francuske. Biračka mesta formirana su u većim centrima i izbori u dijaspori će biti održati tamo gde je prijavljeno najmanje 100 glasača, prenosi Tanjug.

Ublažavanje tranzicionog siromaštva u Srbiji
DRŽAVA NAJAVILA POMOĆ

     Vlada Srbije donela je uredbu za ublažavanje tranzicionog siromaštva, koja znači pomoć države za 13 opština.
     Na osnovu ove uredbe, 13 osiromašenih opština u Srbiji moći će da računa na državnu pomoć u ozdravljenju privrede i stimulisanju razvoja. Državnu pomoć će dobijati Kragujevac, Kraljevo, Majdanpek, Bor, Knjaževac, Dimitrovgrad, Leskovac, Medveđa, Raška, Priboj, Prijepolje, Loznica i Šid.
     Uredbom su praktično obuhvaćeni nekadašnji "gradovi fabrike", giganti srpske privrede, kojima je u proteklih 15 godina dohodak opao za više od 75 odsto, a broj nezaposlenih prešao 15 hiljada. U periodu od 1990. najveći sunovrat doživeli su Bor, čiji je dohodak umanjen za celih 90 odsto, i Majdanpek, čiji su prihodi smanjeni za 86 odsto, dok Priboj, Raška, Kragujevac i Medveđa sada ostvaruju od 22 do 24 odsto nekadašnjih prihoda.
     Najnovije analize Republičkog zavoda za razvoj privrede potvrđuju čvrstu vezu između dohotka i zaposlenosti. U Kragujevcu i još šest opština, čiji je dohodak manji od četvrtine onoga ostvarenog 1990, nezaposleno je oko 30 odsto stanovništva dok je ta stopa u Raškoj 45 a u Priboju 56 odsto, prenosi balkansecurity.com.

Rekonstrukcija psihijatrijske klinike u Kragujevcu, uz pomoć USAID
U OBNOVU 26.000 DOLARA

     U Kragujevcu je počela je rekonstrukcija Psihijatrijske klinike. Kliničko bolnički centar je u obnovu - računajući izgradnju plafona, novih kupatila, farbanje zidova, plafona i stolarije i ugradnja 120 neonki - uložio 12.500, a Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) skoro 13.800 dolara, u okviru programa ''Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju'' (CRDA), koji sprovodi američka nevladina organizacija ACDI/VOCA.
     - U poslednjih deset godina, na našu veliku žalost, zabeležen je porast broja osoba sa mentalnim i psihološkim problemima. Svi ti pacijenti lečeni su u dosta lošem okruženju, u zgradi koja je sagradjena početkom prošlog veka i koja je godinama u lošem stanju. Rekonstrukcija ove zgrade obezbediće kvalitetniju zdravstvenu uslugu našim pacijentima - kaže Goran Mihajlović, zamenik direktora KBC-a.
     Predsedavjući Saveta gradjana Palilule Jevdja Jevdjević dodaje, da je realizacija ovog projekta pokrenuta zbog loše situacije u zdravstvu.
     U protekloj godini, isporučen je mamograf KBC-u, završena je izgradnja Doma zdravlja u Palilulama, koji je kasnije, kroz CRDA program, opremljen medicinskim uredjajima. U trećoj godini CRDA programa - koja je u toku - KBC-u je isporučen kolor-dopler, kao i dva CTG-a, opremljen je vešeraj bolnice, mašinama za pranje i sušenje. Počele su i pripreme izgradnje parking prostora, saopštava ACDI/VOCA.

     Italija je u poslednje cetiri godine izdvojila vise od sedam miliona EUR za saradnju na bilateralnim i multilateralnim programima zastite zivotne sredine u Srbiji i Crnoj Gori.
     U Beogradu je otvorena stalna kancelarija Ministarstva za zastitu zivotne sredine Italije radi, pre svega, promovisanja investicija i intervencija u Srbiji italijanskih preduzeca, iz sektora zastite zivotne sredine. Sporazum o saradnji u cilju zastite zivotne sredine izmedju Italije i Srbije ogleda se u definisanju aktivnosti usmerenih ka jacanju politike zastite zivotne sredine, promovisanjem odrzivog privrednog razvoja, pruzanjem pomoci lokalnim institucijama u procesu tranzicije ka evropskim normativima i prihvatanju medjunarodnih konvencija, kao i u podsticanju koriscenja raspolozivih finansijskih mehanizama i fondova EU i drugih multilateralnih institucija. To ministarstvo je odabralo industrijsku zonu Panceva kao pilot zonu za realizaciju projekta. Industrijski kompleks ove zone, i pored zabrinjavajuceg uticaja na okruzenje i zdravlje gradjana, predstavlja i dalje strateski izvor za privredni rast i razvoj zemlje.

     GTZ projekat "Modernizacija komunalnih usluga" u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opstina osnovala je fond od 300.000 EUR za 2004. godinu. Pozvane su 64 opstine koje imaju manje od 20.000 stanovnika da podnesu zahteve za projekte poboljsanja vodosnabdevanja, kanalizacije, sakupljanja smeca, ustedu energije, uredjenje pijaca i socijalne infrastrukture. Vecina opstina prijavila je probleme u vodosnabdevanju i uklanjanju otpada, a 15 ce dobiti donacije koje ce pokriti polovinu planiranih investicija (maksimum 25.000 EUR), prenosi Vibilia.

     Voz "Olimpus", na relaciji Ljubljana-Beograd-Solun, koji iz Beograda polazi u sedam sati, vozi do Atine, gde po redu vožnje stiže u pet sati i 40 minuta, narednog dana, saopšteno je iz ŽTP "Beograd". U sastavu ovog voza (410-411) iz Beograda polazi dvoja kola za sedenje i jedna sa ležajevima. Cena povrate karte drugog razreda izmedju Beograda i Atine iznosi 95,20 evra. Ukoliko se koriste kušet kola doplata na cenu vozne karte u jednom smeru iznosi 10 evra. Na ovoj relaciji nije predvidjen prevoz praćenih automobila. Letnji red vožnje ovih vozova važiće do 2.oktobra, prenosi Tanjug.

Tribina u Kragujevcu, o slobodi medija
PRAVA JEDINO OGRANIČENJE

     - Sloboda izražavanja se stalno postavlja, u svim društvima, pa i onima koja su duboko u demokratiji. Još 1722. godine zabeleženo je - da je sloboda govora pravo svakoga, dok ne povređuje i ometa pravo drugoga. To je jedina granica. Posle više od 200 godina, to je potvrđeno Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i u Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i sloboda.
     To je, uz ostalo, naglasila dr Mirjana Todorović, prof. sociologije na Pravnom fakultetu u Beogradu, na tribini »Novo pravo medija i njegova evropska dimenzija«, u Galeriji Narodne biblioteke »Vuk Karadžić«, u organizaciji Centra za unapređivanje pravnih studija i Fondacije »Konrad Adenauer«, uz podršku Skupštine grada, sa Resorom za medije, Izvršnog odbora, u Kragujevcu:
     - Pravo koriščenja slobode izražavanja, primanja i saopštavanja informacija, povlači dužnosti i odgovornosti, zaštite ugleda ili prava drugih. Drugim rečima - osnovno, prirodno ljudsko pravo na čast, ugled i dostojanstvo ličnosti može biti ugroženo drugim pravom, na kome se temelji slobodan poredak. Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, da prima i širi obaveštenja i ideje, bilo kojim sredstvima.
     - Ali – takođe – niko se ne može izložiti proizvoljnom mešanju u privatni život, porodicu, niti napadima na čast i ugled – stoji u Konvenciji i Deklaraciji – citirala je prof. Todorović osnovna dokumenta o tome, navodeći da je sloboda izražavanja u Srbiji prošla kroz više faza, na koje je potsetila.
     Prof. dr Vladimir Vodinelić, direktor Centra za unapređivanje pravnih studija, dodao je – da su zatvorene mračne stranice Zakona o javnom informisanju, iz 1988. godine, autoritarnog režima, čiji su glavni akteri danas u Hagu.
     - Ako bismo slušali one koji su danas na vlasti - a nadležni su da se staraju o sektoru medija - ne izgleda da smo mnogo odmakli od tog mračnog vremena – ocenio je prof. Vodinelić, citirajući izjavu resornog ministra, od pre mesec dana - da je Zakon o javnom informisanju recidiv mračnih vremena, ali da je tu, u ovoj fazi razvoja. Vodinelić je izneo - da evropski standardi – ipak - zahtevaju Zakon o informisanju.
     - Bez tog zakona se ne sme, jer obevezujući izvoiri prava garantuju slobodu izražavanja i medija. Ako imate ustavnu garanciju slobode medija, onda morate imati i Zakon o medijima. Ustravna garancija obavezuje Skupštinu, kao zakonodavca, da uredi sve što je u vezi sa slobodom medija neophodno, da bi ta garancija mogla da živi, kao stvarna, pravna norma – upozorio je prof. Vodinelić - kako umesto prava ne bi vladala moć.

EKONOMIJA

     U Šumadijskom okrugu, registrovano je 265 poljoprivrednih gazdinstava. Gotovo trecina registrovanih, 94 poljoprivredna proizvodjaca je iz Topole, dok je najmanje registrovanih u opštini Lapovo svega tri proizvodjaca. Ministarstvo za poljoprivredu sklopilo je ugovore sa 23 banke, kod kojih ce poljoprivrednici moci da konkurišu za kratkorocne ili dugorocne kredite. Registracija poljoprivrednih gazdinstava, koja je pocela 17. maja i dobrovoljna je, obavlja se u Upravi za javna placanja nakon otvaranja namenskog racuna u nekoj od banaka.

     Asfaltiranje saobracajnica oko trga Vojvode Radomira Putnika, u Kragujevcu, završeno je, a narednih dana bice uredjene pešacke staze i trotoari na platou kod "Zlatne ruže". U rekonstrukciju gradskog jezgra - kojom je obuhvacen prostor od ulice 27. marta do Krsta, plato ispred “Zlatne ruže”, parking kod Hotela "Kragujevac", kao i ulica Svetolika Mladenovica - Fond za uredjenje gradjevinskog zemljišta uložio je 19 miliona dinara, navodi RTK.

     Stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) na hleb, mleko, sescer, ulje i druge prehrambene proizvode iznosice osam procenata i to nece dovesti do poskupljenja osnovnih zivotnih namirnica, izjavio je srpski ministar finansija Mladjan Dinkic (www.mfin.sr.gov.yu). Snizenje stope poreza na dodatnu vrednost ce biti u primeni od 1. januara 2005, a opsta stopa tog poreza ce biti 18 procenata.

     Inzenjerska komora Srbije (www.ingkomora.org.yu) mora biti decentralizovana i regionalizovana, jer je sadasnji nacin funkcionisanja ove organizacije nakon donosenja Zakona o planiranju i izgradnji neodrziv, navode u Pokrajinskom sekretarijatu za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo Vojvodine (www.arhiurb.vojvodina.sr.gov.yu) i predlozu dve verzije izmena i dopuna Statuta IK Srbije, koje su prezentovane predstavnicima IKS i nadleznog ministarstva.
     Prema prvom predlogu, Pokrajinskog sekretarijata, IKS mora biti podeljena na vise regionalnih komora - Vojvodina, Beograd, Sumadija, Zapadna i Istocna Srbija. Mora postojati dvostepenost odlucivanja, predvidjena je nadleznost IKS kao drugostepenog organa, kao i organa koji donosi eticki kodeks, cenovnik i utvrdjuje osnovna merila za izdavanje licenci i clanarina.

     Prva domaca plemenita rasa ovce stvorena je u Pirotu, posle 40 godina selekcionog rada, na farmi Zavoda za poljoprivredu, izjavio je Goran Popovic, direktor ta ustanove. Pirotska oplemenjena ovca pogodna je za brdsko-planinsko podrucje ali odlicne rezultate daje i u ravnicarskim uslovima. Tezina odraslog grla je za ovce od 60 do 65 kilograma, a za ovnove od 100 do 120 kilograma. Od ovce se dobija cetiri kilograma vune, a od ovnova osam kilograma. Za 150 dana laktacije, ova ovca daje 70 do 90 litara mleka, sa sedam do osam procenata masti, prenosi Vibilia.

     U Savet za stratešku konsolidaciju »Zastave« Vlada Srbije imenovala je za predsednika Predraga Bubala, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, a za članove Radomira Naumova, ministra rudarstva i energetike, Zorana Simovića, zamenika ministra privrede, Vesnu Arsić, zamenika minisrtra trgovine i turizma, Vukoicu Šćekića, zamenika ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Veroljuba Stevanovića, predsednika Odbora za industriju Skupštine Srbije, dr Vlatka Rajkovića, gradonačelnika Kragujevca i Zorana Radojevića, direktora »Zastava-vozila«.

      Konkurs za dodelu sredstava za subvenciju samozapošljavanja nezaposlenih lica, objavilo je Ministarstvo za rad i zapošljavanje, u saradnji sa nacionalnom službom za zapošljavanje. Konkurs je otvoren do 23. juna. Pravo na podnošenje zahteva imaju iskljucivo lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, koja planiraju da registruju spostvenu radnju, ili preduzece, navodi RTK.

UKRATKO

         Predstavnici »Radničkog otpora« zahtevaju od Vlade Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, po dogovoru u Beogradu, isplatu jedne rate duga od po 10.000 dinara za 30.000 radnika iz »Zastave«, kao gest dobre volje i poverenja i očekuju odgovor do petka.

     Na Danima polja u Kragujevcu, u četvrtak su predstavljene vodeće sorte pšenice, ječma i ovsa, standardnih i novih sorti, visokog prinosa i odličnog kvaliteta, kako navodi dr Milanko Pavlović, direktor Centra za strna žita, domaćina te tradicionalne manifestacije. Organizovan je i mini sajam poljoprivredne mehanizacije, priključnih mašina, zaštitnih i sredstava za pripremu stočne hrane.

     UO EPS smenio je direktora kragujevačke »Elektrošumadije« Bobana Milanovića i na tu dužnost postavio Ivana Savčića. U Sindikata »Elektrošumadije« su usprotivio promeni na čelu preduzeća, ocenjujući da je u ovom slučaju politika nadvladala struku, kao i da je Savčić mlad i perspektivan inženjer, ali ne i dovoljno iskusan za funkciju direktora.

     Fakulteti kragujevačkog Univerziteta očekuju pravilniju preraspodelu budžetskih sredstava za visoko obrazovanjea i što hitniju uredbu o rešavanju deficita, zaključilo je, u četvrtak, Nastavno naučno veće i saglasilo se, uz ostalo, sa osnivanjem na Filološko-umetničkom fakultetu novih studijskih grupa, za muziku u medijima, solo pevanje, flautu, zidno slikarstvo i unutrašnju arhitekturu. Rektor, prof. dr Mirko Rosić navodi da na univerzitetima u Srbiji neki fakulteti ostvaruju znatne prihode, što bi trebalo da se ima u vidu prilikom donošenja nove uredbe od koje se očekuje pokriće deficita u finansiranju materijalnih troškova.

     Bojan Lazić, nosilac mnogobrojnih nagrada na takmičenjima mladih matematičara i fizičara dobio je knjigu o Hari Poteru, sa posvetom Borisa Tadića - "Nauka iznad svega, samo napred« - od Dragana Planića, predsednika Gradskog odbora DS u Kragujevcu, koji je poručio, da Srbija treba da zadrži svoje školovane stručnjake.

         Pocela je obuka trenera, sa podrucja Kragujevca, u okviru Medjunarodnog programa za podršku razvoju malih i srednjih preduzeca, u saradnji sa Programom Svetske banke za razvoj privatnog biznisa u Jugoistocnoj Evropi i organizaciji Opšteg udruženja preduzetnika ''Sloga''. Trodnevni seminar omogucice buducim trenerima da steknu nova i unaprede postojeca znanja u metodologiji obuke i veštine predavanja i prezentovanja. Za program interaktivne obuke, Svetska banka je, pored sredstava, angažovala i eksperta.

     Fudbaleri Radnickog, u 32. kolu zapadne grupe Srpske lige, igrali su na kragujevačkom stadionu “Cika Daca” nerešeno- 2:2 - sa Buducnoscu iz Valjeva. Kragujevacki tim je do vrednog boda u borbi za opstanak stigao u poslednjim trenucima utakmice. Do kraja prvenstva bice odigrana još dva kola. Radnicki ce snage odmeriti sa Jošanicom u Novom Pazaru i sa ekipom Železnicara iz Smedereva na svom terenu

     Zaprašivanje protiv komaraca, u Kragujevcu, zakazano je od 10. do 20. juna, iz vazduha, zavisno od meteoroloških prilika, u ranim vecernjim satima, u Šumaricama, okolini jezera Bubanj, Košutnjaku, pored Lepenice i u parkovima, sredstvom bezopasnim za ljude. Upozoreno je da preparat za zaprašivanje nepovoljno utice na pcele, koje treba da se zaštite, navodi RTK.

U Skupštini grada uručene diplome talentovanim učenicima
NAUKA IZ CENTRA

     U Skupštini grada Kragujevca, 35 učenika - nagrađenih na 46. Republičkoj smotri talenata u Kladovu, održanoj od 27. do 30. maja – u sredu su primili diplome, uz učešće svojih mentora, akademika prof. dr Dušana Simića, direktora Regionalnog centra za talente, kao i predstavnika lokalne samouprave.
     - Skupština grada je ponosna što može da vas pozdravi i učini makar simbolični gest, pokušavajući da afirmiše i stimuliše vaš rad i rezultate, očekivane na osnovu truda koji ste uložili, sa svojim mentorima, na čelu sa prof. Simićem. Bez obzira na takmičenja, u Kragujevcu ima osnova i škola koje grade svoj put za budućnost, nadam se mnogo bolji nego zadnjih godina ili decenija – obratio se prof. dr Dobrica Milovanović, potpredsednik Skupštine grada, nagrađenim učenicima i njihovim mentorima.
     Pored prof. Simića, čestitkama i priznanjima pridružio se i Predrag Cvetković, zadužen za obrazovanje u Gradskoj vladi, naglašavajući značaj Regionalnog centra za talente, za čitavo društvo, u razvoju nauke.
     Simić je izneo da je, od 625 prijavljenih, uglavnom odličnih učenika, iz 40-tak škola u Šumadiji i Pomoravlju, testiranjem izabrano170. Stočetrdesetdvoje su se kvalifikovali za Regionanu, a 52-oje za Republičku smotru, gde je osvojeno 13 prvih, 10 drugih, četiri treće i 13 specijalnih nagrada, u izuzetno oštroj selekciji.
     Priznanja su odata i mentorima - za matematiku Ani Nikolić, Ani Hinić, Slađani Dimitrijević, Mariji Ivanović, Dragani Milojević, dr Branislavu Popoviću, dr Radosavu Đorđeviću, Nenadu Vuloviću i Radojku Damjanoviću, za informatiku Ivanu Miliću i Zoranu Vasiljeviću, za fiziku Katarini Đorđević, za hemiju dr Zorici Bugarčić, Tanji Soldatović i Emini Bošković, za Engleski jezik Mariji Dimitrijević, Radmili Paunović Štajn i Jasmini Simić, za Srpski jezik i književnost Ljiljani Radomirović, a za biologiju dr Marini Topuzović.

NAGRAĐENI      Specijalnu i prvu nagrada iz matematike osvojila je Ljubica Mudrić, a iz Engleskog jezika Đurđija Jevtić iz Prve kragujevačke gimnazije, kao i Jovana Vlajić, OŠ »Svetozar Marković«-Lapovo, a specijalnu i drugu nagradu iz biologije Aleksandra Stoiljković, iz Druge kragujevačke gimnazije.      Specijalne nagrade iz matematike osvojili su Kristina Vasić (OŠ »Mirko Jovanović«), Mihajlo Zdravković (OŠ »Stanislav Sremčević«), Bojan Lazić (OŠ »Milutin i Draginja Todorović«) i Đorđe Baralić iz Prve gimnazije, u Kragujevcu. Miša Alimpić, iz iste škole, osvojio drugu i specijalnu nagradu iz matematike.      Specijalne nagrade iz informatike osvojili su Mlađan Antić (OŠ »Branko Krsmanović«-Sikirica, kao i Tijana Đukić i Aleksandar Nedić, iz Prve kragujevačke gimnazije, a iz fizike Tamara Popović, iz iste škole.      Prvonagrađeni iz matematike su Milan Micić i Ivan Krstić (Prva kragujevačka gimnazija), kao i Danijelna Milenković (Gimnazija-Paraćin), iz hemije Igor Ilić, iz Prve, kao i Dušan Mijatović, Ivan Nikolić i Sanja Labudović, iz Druge kragujevačke gimnazije, iz Engleskog jezika Katarina Vujičić (OŠ »Svetozar Marković«-Lapovo) i Rade Grujić (Prva kragujevačka gimnazija), a iz Srpskog jezika i književnosti Anita Filipović (»Branko Krsmanović«-Sikirica).      Druge nagrade iz matematike osvojili su Ivana Živković, Marko Ćirić i Nina Vasković (Prva kragujevačka gimnazija), iz hemije Saška Pešić (OŠ »Branko Krsmanović«-Sikirica), iz Engleskog jezika Nataša Antonijević (OŠ »Stanislav Sremčević«-Kragujevac), Ognjen Kojanić (OŠ »Svetozar Marković«-Lapovo) i Jelena Josijević (Prva kragujevačka gimnazija).      Treće nagrade iz matematike osvojili su Marija Kondić, Stefan Milenković i Mina Vasković (Prva kragujevačka gimnazija),a iz hemije Jelena Glišić (OŠ »Branko Krsmanović«-Sikirica).

Međunarodno savetovanje u Kragujevcu, o planiranju i izgradnji
OSIGURAN PRIKLJUČAK

     U Kragujevcu je u sredu pocelo trodnevno Medjunarodno savetovanje, preko 300 ucesnika iz zemlje i inostranstva, o planiranju i realizaciji infrastruktura.
     Infrastrukturni razvoj prioritetni je cilj zemalja u tranziciji. Medjunarodno savetovanje doprinece da strucnjaci na osnovu iskustava iz zemlje i inostranstva sagledaju strateške pozicije Kragujevca, kao i da odrede prioritete u daljem infrastrukturnom razvoju. Posebna pažnja bice posvecena javnom gradskom saobracaju i uvodjenju trolejbusa u prevoz putnika.
     - Ono na čemu ćete raditi ostaviće sigurno traga u budućim poslovima. Ministarstvo za kapitalne investicije radi na pitanju putne mreže i Koridora 10. Sasvim sigurno, priključenje Kragujevca, do Batočine, auto-putem je već pokrenuto. Prva deonica je već prisutna. Pored puteva i železnice ima i drugih zanimljivih infrastrukturnih kapitalnih objekata, značajnih za razvoj - rekao je Rajko Korica, zamenik republičkog ministra za kapitalne investicije, u urbanizmu.

Švedski ombudsman za dečja prava u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji
PODRŠKA ĐACIMA-VOLONTERIMA

     - Kad bi u Srbiji postojao ombudsman za dečja prava, mislim da bi njegov primarni zadatak bio da se bavi reorganizacijom u školstvu, kako prostora tako i komunikacije. Da deca imaju pravo - da ih neko sasluša i to ne usput.
     To je u sredu izjavila je Lena Niberg, ombudsman za prava deteta u Švedskoj, prilikom, posete Prvoj kragujevačkoj gimnaziji.
     Dečji kulturni centar Švedske iz Beograda dugogodišnji je saradnik kragujevačkih gimnazijalaca. Sa aktivistima "Sopčeta" u Prvoj gimnaziji, radi na programu "Radost Evrope", o čemu su kragujevački đaci-volonteri izdali bilten. Niberg je podržala njihov rad, navodi RTK.

Radnički otpor iz Kragujevca pred Vladom Srbiije
POMOĆ BEZ ZARADA

     Više stotina kragujevačkih bivših radnika, od kojih je najviše iz "Zastave", okupilo se u utorak ispred zgrade Vlade Srbije, zahtevajući isplatu zaostalih zarada, uplatu doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje, utvrđivanje odgovornosti pojedinaca koji su doveli radnike u loš položaj i zaustavljanje procesa privatizacije, pod ovakvim uslovima.
     Na sastanku u Ministarstvu privrede, predstavnika političke partije Radnički otpor iz Kragujevca, sa ministrima Slobodanom Lalovićem, Predragom Bubalom i Zorom Simović, predstavnici Vlade obećali su pomoć u regulisanju uplate staža, ali ne i isplate zarada.
     Predsednik Radničkog otpora Radiša Pavlović pokazao je novinarima pismo podrške, koje je 10. avgusta prošle godine Vojislav Koštunica, kao lider DSS-a, poslao radnicima. Tada je Koštunica podržao sve zahteve kragujevačkih radnika. Iako su u utorak radnici želeli da razgovaraju sa njim i podsete ga na to pismo, premijer ih nije primio, jer, kako je objašnjeno nije bio u zgradi Vlade. Pavlović navodi da radnici ne odustaju od zahteva da se sastanu sa Koštunicom.
     - Mi smo došli ovde sa upozorenjem i zahtevom da se isplati jedna rata za radnike bivše ‘Zastava grupe’. Ne tražimo mnogo, ne tražimo sve rate odjednom. Tražimo znak dobre volje, da se reši naš problem. Može se napraviti dinamika isplate, kada se zna da se rešava i problem stare devize štednje. Mi nismo došli ovde da razbijamo, došli smo da ih upozorimo. Ako Vlada danas ne ispuni naše zahteve, pred drugi krug predsedničkih izbora doćićemo ovamo sa 50 autobusa - rekao je Pavlović.
     Bivšim radnicima, koji su se okupili ispred zgrade Vlade Srbije, već četiri godine nije uplaćen radni staž niti socijalno osiguranje. U razgovoru sa reporterom B92, oni su naveli da mesečno, kao zaradu dobijaju 45 odsto od prosečne plate u zemlji.
     - Od ’96. nisam primila ništa, do 2000. kada mi je data privremena penzija. Penziju još nemam, jer mi nije uplaćivan radni staž - rekla je jedna bivša radnica. Druga kaže da je na traci u fabrici automobila radila 30 godina, i da je posle toga dobila "šut-kartu".
     -Sada primam 45 odsto od plate onih koji su ostali da rade - rekla je ona. Jedan radnik dodaje da je 32 godine radio i da danas nema ništa. Na Birou je dve godine. Nisu mu plaćali radni staž, ni regres:
     - Tri godine ništa, otkako sam napustio posao. Sad sam na Birou. Nema više posla...
      Radnički otpor registrovan je kao politička organizacija, navodi B92.

EKONOMIJA

     Pocela je dobrovoljna registracija poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, kako bi se uspostavio sistem direktnih placanja u poljoprivredi. Rec je o uplati subvencija, regresa i premija direktno na racune poljoprivrednika, da bi se pruzila mogucnost proizvodjacima da konkurisu za povoljne kratkorocne ili dugorocne kredite. Da bi se poljoprivrednici upisali u registar moraju da otvore namenski tekuci racun u nekoj od banaka u Srbiji, koje daju saglasnost da ce pratiti program kreditiranja koji je predlozila Vlada Srbije.
     Cilj projekta je da se budzetskim sredstvima podstakne poljoprivredna proizvodnja i ojaca bankarski sistem kao i veza izmedju banaka i poljoprivrede. Potencijal za bankarski sistem od ovog projekta je veliki. Rec je o 6 milijardi dinara subvencija (oko 85 miliona EUR), koje ce se isplacivati iskljucivo preko racuna. Tome treba dodati i 3,77 milijardi dinara (oko 55 miliona EUR) izdvojenih za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje. Predvidjeno je kratkorocno i dugorocno kreditiranje poljoprivrednih proizvodjaca. Kratkorocni krediti su namenjeni fizickim licima, poljoprivrednicima, i odobravace se na period do godinu dana, sa kamatnom stopom od 5,5 odsto godisnje, bez devizne klauzule, a iznos kredita zavisice od poljoprivrednog gazdinstva. Za gazdinstvo koje ima povrsinu do jednog hektara iznos kredita bice do 10.000 dinara, od jednog do pet hektara do 40.000 din, a preko pet hektara do 80.000 dinara.
     Sto se tice dugorocnog kreditiranja, da bi se uslo u ovaj program, potrebna je participacija banaka sa 30 odsto. Dugorocni krediti odobravace se za izgradnju i kupovinu opreme za navodnjavanje, kupovinu poljomehanizacije, podizanje visegodisnjih zasada, podizanje staklenika i plastenika i kreditiranje stocarske proizvodnje. Otplata dugorocnih kredita je pet godina, uz kamatu od tri odsto godisnje, uz koriscenje valutne klauzule. Odlozeni rok placanja od tri godine predvidjen je za kupovinu i izgradnju sistema za navodnjavanje i opremu za navodnjavanje, podizanje visegodisnjih zasada i kreditiranje stocarske proizvodnje, dok je za podizanje plastenika i staklenika, kao i kupovinu poljoprivredne mehanizacije "grejs" period godinu dana.

     Prema Uredbi Vlade Srbije od 27. maja, preduzetnik ima pravo na subvenciju od 7.000 din za nabavljenu jednu fiskalnu registar kasu, ako nema neizmirenih poreskih obaveza od obavljanja samostalne delatnosti.

     Preduzece "Autocacak komerc", ovlasceni prodavac IVECO programa, jedan je od pet dilera ovog poznatog evropskog proizvodjaca privrednih vozila u Srbiji i Crnoj Gori. Trziste novog dilera IVECO programa je, pre svega podrucje Centralne Srbije, sa planom da prodaju 150 vozila u 2004. godini.
     Od pocetka maja uredjen je servis i prodaja rezervnih delova a zvanicno, svecano otvaranje, u dogovoru sa Italijanima i po njihovoj saglasnosti, bice krajem maja. U 2003. godini prodali su 65 vozila sto je za uslove koji vladaju na nasem trzistu veoma dobro, prenosi Vibilia.

Seminar o zaštiti prirode u Kragujevcu
NAPREDAK KA EVROPSKOJ UNIJI

     Komunalni, industrijski i medicinski čvrtsti otpad, ne računajući radioaktivni, koji se posebno tretira, može hemijski i mikrobiološki da ugrozi okolinu, pa i vodu za piće, ukoliko se odlaže u blizni izvorišta. Deponovanje u reke i jezera može da zatruje akumulacije i lanac ishrane, što se često zaboravlja, kao i da je neophodan sistem pravilnog, zdravog upravljanja, svim vrstama otpada.
     To je upozorila prof. dr Marina Ilić, iz Instituta za fizičku i opštu hemiju, na seminarau, u Skupštini grada Kragujevca, "Budi svestan - živi sa prirodom", u okviru projekta zaštite životne sredine i održivog razvoja, u Jugoistočnoj Evropi. Suorganizatori su Agencija lokalne demokratije, za Centralnu i južnu Srbiju (Local Democracy Agency for Central and Southern Serbia), kao i Stalna konferencija gradova i opština.
     Po rečima prof. dr Dobrice Milovanovića, potpredsednika Skupštine grada Kragujevca, životna sredina u Srbiji nije u stanju u kakvom bi trebalo da bude. To je u Kragujevcu shvaćeno, u nameri da se iskoriste svi potencijali i podsticaji, kako bi se ispunile procedure i zahtevi, na putu ka Evropskoj uniji i u obezbeđivanju zdrave životne sredine, za buduća pokolenja. Centralna uloga Kragujevca treba da se potvrdi i na sastanku u Barseloni.
     - Ovo je jedan u seriji skupova, u afirmisanju naših ljudi, okruženja i tema. Shvatamo da samo tako možemo da postignemo makar mali napredak, ka evropskim integracijama. Zaštita životne sredine je jedna od tema, koja zavređuje možda i najveću pažnju, iako smo preokupirani nedostatkom ekonomskog razvoja - pozdravio je Milovanović učesnike seminara, među kojima i iz Instituta "Kirilo Savić", sa željom da se iskoriste sva iskustva:
     - Kao grad, učinićemo sve, i u budućnosti, da zaista, na ovom planu, postignemo mnogo više nego što danas možemo da kažemo. Da - nadam se - nađemo svoje mesto, na nacionalnom planu, kao oni koji će ispuniti deo svojih obaveza, prema sebi, međunarodnom okruženju, a pre svega prema budućim generacijama.

UKRATKO

     Međunarodni monetarni fond odobrio je Srbiji i Crnoj Gori dve rate kredita ukupne vrednosti 147 miliona dolara. Ministar finansija u Vladi Srbije Mlađan Dinkić izjavio je za B92 da je tako nastavljen trogodišnji aranžman s MMF, posle gotovo jednogodišnje pauze.
     - Znači da je pozitivno ocenjena ekonomska politika Vlade, znači da imamo ekonomsku politiku u koju i strani i domaći investitori mogu imati poverenja, da održavamo makroekonomsku stabilnost i da imamo veoma nizak deficit, samo 2,5 odsto društvenog bruto-proizvoda, što je čak za 1,4 odsto niže u odnosu na budžetski deficit koji smo imali prošle godine - rekao je Dinkić, navodi B92.

     Ministar finansija Srbije Mladjan Dinkić izrazio je sumnju da će novac koji je 90-tih godina prošlog veka iznesen iz zemlje biti vraćen u Srbiju.
     - Realnost je da novac jako brzo menja vlasnike i račune i da se retko dešava da nešto što je izneseno iz zemlje pre desetak i više godina bude vraćeno -ocenio je Dinkić, u Leskovcu, u razgovoru sa novinarima, navodi Tanjug.

     U organizaciji Radničkog otpora, oko 1.000 kragujevačkih radnika dolazi u Beograd pred Vladu Srbije.
      Oni će u utorak ponoviti zahteve za isplatu dela zarada i usvajanje socijalnog programa za sve radnike. Članovi Radničkog otpora, koji je registrovan kao politička stranka, predaće svoje zahteve Vladi Srbije, među kojima su isplata zaostalih zarada, uplata doprinosa za penziono i socijalno osiguranje, utvrđivanje odgovornosti krivaca za sadašnji položaj radnika i zaustavljanje procesa privatizacije, pod ovakvim uslovima.
      Predsednik "Radničkog otpora" Radiša Pavlović rekao je da je protest u Beogradu protest upozorenja, navodi B92.

     Na fakultetima kragujevačkog Univerziteta, u školskoj 2003-2004. godini biće mesta za upis 2.010 brucoša, čije će se školovanje finansirati iz budžeta i 2.003 studenata koji će se samofinansirati.
     Na Agronomskom fakultetu u Čačku mesta ima za 270 studenata, od kojih će za 160 biti obezbeđeno budžetsko finansiranje, a na Ekonomskom fakultetu 390 budžetskih i 700 samofinansirajućih.
     Na Medicinskom fakultetu planirano je da se upiše 170 brucoša, od koji će se 140 školovati o državnom trošku, a na Pravnom fakultetu ima mesta za 235 budžetskih i 565 samofinansirajućih studenata.
     Na pet odseka PMF-a biće mesta za 295 budžetskih i stotinu samofinansirajućih studenata, dok se na Tehničkom fakultetu u Čačku planira upis 165 budžetskih i 115 samofinansirajućih studenata. Na Mašinskom fakultetu u Kraljevu planiran je upis 90 budžetskih i 120 samofinansirajućih studenata.
     Na Filološko-umetničkom fakultetu na odsecima za filologiju, primenjenu i muzičku umetnost ima mesta za ukupno 130 budžetskih i 163 samofinansirajuća studenta.
     Na Učiteljskom fakultetu u Jagodini planiran je upis 130 brucoša, od kojih 95 budžetskih, a na istoimenom fakultetu u Užicu - 75 budžetskih i 45 samofinansirajućih studenata, navodi Glas javnosti.

Predstavnik Ekonomskog odeljenja Ambasade SAD posetio Kragujevac
OPTIMISTIČKE PROGNOZE SARADNJE

     Kristofer Danet, prvi sekretar Ambasade SAD - koji se bavi ekonomskim razvojem, u odnosima sa SSG - u ponedeljak je razgovarao sa gradonačelnikom dr Vlatkom Rajkovićem, prof. dr Dobricom Milovanovićem, potpredsednikom Skupštine grada, Nikolom Spasićem, zaduženim za privredu i agrar u Gradskoj vladi i Slobodanom Lazićem, gradskim sekretarom za privredu, u Kragujevcu.
     - Razgovarali smo o ekonomskom razvoju čitave regije, pre svega grada Kragujevca. G. Daneta smo informisali - šta je u tome urađeno protekle četiri godine. Govorili smo i o zajedničkim projektima u ekonomskom rezvoju, uglavnom preko programa za reformu lokalne samouprave, kao i za revitalizaciju lokalne zajednice, kroz demokratsku akciju. Takođe, i o pojedinačnim aktivnostima Ambasade SAD, prema Kragujevcu i privredi grada Kragujevca - izjavio je Rajković, u toku razgovora sa Danetom, u Skupštini grada Kragujevca, dodajući:
     - Konstatovali smo da je ta saradnja bila zaista na najvišem nivou. Uvek kada su postojale mogućnosti da se privredi grada Kragujevca, od strane Ambasade SAD u SCG, pomogne, to je uvek i činjeno. Prošle godine, ostvarili smo značajan napredak. Srbija i Crna gora su postale povlašćene nacije u trgovini sa SAD. Ukinuta su ograničenja u uvozu sa našeg područja, dobrim delom zahvaljujući aktivnosti Ambasade SAD, ovde u SCG.
     Rajković je naglasio da je od najvećeg značaja budućnost izgradnje takvih odnosa i nastavio:
     - G. Danet nam je izneo veoma optimistične prognoze - da su Ambasada i Vlada SAD spremne da se intenzivno uključe u ovu oblast. Naravno, prethodno je potrobno da se ispitaju mogućnosti, ne samo na nacionalnom, već i na lokalnim nivoima. Ovo je jedna od poseta mnogim regijama u Srbiji. Zahvalni smo što je Kragujevac zaista na prvom mestu i što u Ambasadi SAD daju ovako izuzetan značaj ovom, centralnom delu Srbije i Kragujevcu.
     Danet je dodao - na Srpskom jeziku - da mu je drago što je u Kragujevcu, na početku svog upoznavanja sa ekonomskom situacijom u Srbiji, izvan Beograda:
     - Cilj moje posete je susret sa političkim liderima, menadžerima u društvenom i privatnom biznisu i sa radnicima. upoznavanje sa aktuelnim ekonomskim uslovima, potencijalom i izazovima, za budući ekonomski razvoj, u Kragujevcu i drugim gradovima Srbije. Imao sam vrlo dobar i koristan sastanak sa gradonačelnikom Rajkovićem i njegovom ekipom, ako mogu da se tako izrazim. Saznao sam mnogo o ekonomskoj situaciji u Kragujevcu.
     Danet je dodao, da je veoma zadovoljan organizacijom razgovora u Kragujevcu, uz zahvalnost što može da poseti "Zastavu" i da se upozna sa privredom u gradu.
     - Poznato je da se Kragujevac, kao srce industrijske proizvodnje Srbije, suočava sa izazovima. Jedan od najvećih ciljeva ambasadora Polta i Ambasade je - da podrže ekonomski razvoj Srbije i Crne Gore. Ambasador Polt je rekao g. Labusu - na sastanku, pre nekoliko dana - da je vaš uspeh, u Srbiji i Kragujevcu, i naš uspeh i planirani cilj - zaključio je prvi sekretar Ambasade SAD, za ekonomske odnose sa SCG, uz nove izraze zahvalnosti na angažovanju predstavnika Kragujevca.

Predstavnici Ministarstva zdravlja Srbije u Kragujevcu
PRIMERNA INTEGRISANA NEGA

     Očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva je među prioritetima, u koje se Kragujevac u velikoj meri uključio. Pokrenute su velike kampanje, kao na prevenciji pušenja. Ministri zdravlja Srbije i Crne Gore inicirali su potpisivanje, do 29. juna, Okvirne konvencije o kontroli duvana, čija je ratifikacija približavanje Evropskoj uniji.
     To je, uz ostalo, iznela prof. dr Snežana Simić, pomoćnik ministra, za reformu zdravstva Srbije, u Skupštini grada Kragujevca, gde se u ponedeljak sastala sa predstavnicima lokalne samouprave i medicinskih ustanova, posle obilaska Doma zdravlja u Palilulama, Dispanzera za žene, Antituberkuloznog dispanzera i Službe za hitnu pomoć.
     Po njenim rečima, predviđeno je unapređenje položaja zdravstvene službe, u sistemu zdravstvene zaštite. Najviše je postignuto u opremanju zdravstvenih ustanova, po projektima Svetske banke i Evropske agencije za rekonstrukciju.
     - Tu je i Kliničko-bolnički centar Kragujevac, koji će vrlo brzo biti i Klinički centar - najavila je prof. Simić.
     Po njenim rečima, očekuju se projekti rekonstrukcije, u okviru postojeće Studije izvodljivosti Evropske agencije za rekonstrukciju, izdvajanjem određenih sredstava za bolji fizički izgled, rekonstrukciju i unapređenje uslova rada. Osim toga, dogovoreno je poboljšanje položaja i primanja zdravstvenih radnika i saradnika.
     Program integrisane kućne nege, u Kragujevcu, koji već više godina objedinjuje socjalne i zdravstvene usluge, pozitivno je ocenjen, kao novina koja se primenjuje i pre reformi, sa državnog nivoa, navodi RTK.
     - Započeli smo nekoliko ovakvih projekata, zanimljivih i za druge krajeve u Srbiji, što možemo da ponudimo Ministarstvu zdravlja, kao dobar pilot-projekat - naglasila je dr Vesna Pajević, zadužena za zdravstvo i socijalnu politiku, u Gradskoj vladi, kao i da se mora unaprediti primarna zdravstvena zaštita.

UKRATKO

     Međunarodno savetovanje o planiranju i izgradnji infrastrukture, u Kragujevcu, od 9. do 11. juna - u organizaciji Direkcije za urbanizam i izgradnju grada i Udruzenja urbanista Srbije, uz učešće predstavnika ministarstava za kapitalne investicije, kao i za evergetiku i rudarstvo Srbije, banaka i graditeljskih preduzeca i institucija - treba da predstavi 45 stručnih radova, pred 300 domaćih i učesnika iz Nemačke, Italije, Češke, Slovačke, Francuske, Velike Britanije i Argentine. Razgovaraće se i o životnom značaju, za Kragujevac, sa širom regijom, povezivanja sa Evro-koridorom 10, dogradnjom 24 kilometra postojeće magistrale, u puni profil auto-puta, za šta je pripremljena i potrebna dokumentacija.

     Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, za Jugoistočnu Evropu i Opšte udruženje preduzetnika Sloga, u Kragujevcu, oprganizovali su dvodnevnu obuku o uslovima međunarodnih zajmodavaca, u okviru marketing i strateških planova, kao i finansijske analize poslovanja, čime se potvrđuju sposobnosti korisnika kredita da servisira dug. Izneto je da pored obezbeđenja kreditazajmodavci traže da im se dokumentuje i vrednost vlasničkih uloga, zaliha, dugova, infrastrukture...

     Skupština grada je pokrenula Studija ispitivanja osnovnih ekoloških parametra u 14 kragujevackih sela. Centar za strna žita Kragujevac, kao nosilac projekta, treba da ispita sadržaj azota, fosfora, kalijuma i teških metala, u zemlji, radi pouzdanije slika o kvalitetu zemljišta. Istovremeno, Prirodno matematicki fakultet ispituje kvalitet tekuce vode i eventualne tragove teških metala u biljnim proizvodima. Nakon istraživanja, poljoprivredni proizvodjaci dobice preporuke - kako da koriste mineralna djubriva i hemijske elemente, na odredjenim podrucjima.

 U Adžinim Livadama, nadomak Kragujevca, osnovano je Udruženje "Medna gora", radi zaštite Gledićkih planina, očuvanja prirodne ravnoteže i unapređenja uslova za život u tom kraju. Načelnik Šumadijskog okruga i jedan od osnivača Udruženja, mr Miroslav Marinković, navodi da je cilj vlalorizacija prirodnih lepota, radi održivog razvoja i oživljavanja postojećih potencijala, kako bi se stanovništvo zadržalo, a gosti privukli u taj kraj, ne čekajući na druge, a računajući na pomoć svih.

     U Vlakči, kod Stragara, obeležena je 120. godišnjica od rođenja avijatičara Mihajla Petrovića, prve žrtve ratnog vazduhoplovstva - 1913, kada je imao samo 29 godina. Zabaleženo je da je završio u Francuskoj pilotsku školu, kao najuspešniji među prvih šest kvalifikovanih letača srpske avijacije i 976. u svetu, pesnik i patriota. Obeležavanje godišnjice Petrovićevog rođenja nastavljeno je posle gotovo pola veka, uz učešće predstavnika Skupštine grada Kragujevca, Vojske SCG, žitelja Vlakče i gostiju. Kiša je sprečila aero-miting, ali ne i dvokrilac, da nadleti njegovu rodnu Vlakču.

      Ekipni pobednik finalnog atletskog takmicenja Kupa SCG, na kragujevačkom stadionu, je beogradska Crvena Zvezda. Domaćini iz kragujevackog Radnickog, osvojili su cetiri prva mesta. Pobedili su Ana Stankovic, u skoku u dalj, troskokaš Zoran Rankovic, Branko Djuricic, u skoku u vis i Mladen Pavlovic, sprinter. Najbolji rezultat takmicenja ostvario je Luka Rujevic, iz beogradskog Partizana, novim državnim juniorskim rekordom od 57 metara i 14 centimetara, u bacanju diska, navodi RTK.

Danas
VLADIN USTAV

     Dok se štabovi dovijaju kako da u finišu što bolje "plasiraju" svog predsedničkog kandidata na izbornom tržištu Srbije, republički premijer Vojislav Koštunica skreće na sebe pažnju javnosti izjavom da je Vlada pripremila tekst novog ustava i pustila ga u skupštinsku proceduru. Svakako je za pohvalu što ustav, i pored izborne groznice, nije zaboravljen. Uostalom, bez ustava nema zaokružene pravne države. Međutim, očekivalo se da predlog najvišeg pravnog akta predstavi predsednik republičkog parlamenta i v.d. šefa države Predrag Marković, pod čijim pokroviteljstvom su i formirani skupštinski odbor, pa potom i pododbor zadužen za pripremu ustava.
     Umesto toga, Marković svodi bilans svog tromesečnog rada, a Koštunica promoviše Vladin predlog ustava, dezavuišući skupštinska tela. Kao da su njih dvojica zamenili uloge, što je i u suprotnosti sa zalaganjem Koštuničinih demokrata da se Skupština stavi iznad Vlade. Osim toga, imaju li članovi Vlade i druga posla osim da pišu ustav? Samo "oživljavanje" proizvodnje uz reviziju privatizacije i povećanje cena i dažbina bio bi preveliki zalogaj i za razvijenije zemlje od naše.
     Možda se iza ove naprasne žurbe da se napiše ustav krije strah da bi Vladi, zavisno od ishoda izbora, mogao da bude skraćen vek trajanja, i da bi mogla da ode u istoriju bez vidljivijeg traga za sobom. To što je Vlada, kako kaže Koštunica, dosad "donela" 30 zakona (iako zakone donosi Skupština, a ne Vlada koja ih samo predlaže) svakako nije za odbacivanje, mada je, tvrdi Marković, samo trećina propisa nova (sve ostalo su izmene postojećih). Predstavnici bivše vlasti su u njima prepoznali rešenja koja su oni nekada predlagali, a sadašnja parlamentarna većina, dok je bila u opoziciji, sprečila njihovo donošenje. Ispada da je Vlada za protekla tri meseca svoga rada više radila na patentiranju tuđih nego svojih izuma.
     Najzad, ne sužava li se vlast time što Vlada preuzima sve u svoje ruke? I kako shvatiti Koštuničinu primedbu da je bivša dosovska vlast blokirala rad na novom ustavu (znajući da su upravo njegove demokrate prve napustile Ustavnu komisiju), osim kao pokušaj da preuzme primat u pravljenju ustava.
     Ovo je još jedan Vladin prilog u stvaranju pravne države, iako bi ustav, kao najviši pravni akt, trebalo da pripremaju eksperti. Na Vladi je da im daje logističku, uglavnom materijalnu, podršku, dok je posao stranačkih lidera da postignu konsenzus oko spornih pitanja. Stoga se čini da je predlogom da Srbija bude država srpskog naroda i građana Srbije (kao da Srbi nisu građani), i odustajanjem od stvaranja regiona (koji predstavljaju stepen decentralizacije vlasti), Koštunica predsedničkim kandidatima (do)bacio dobar "šlagvort" u izbornom finišu. Moguće je da je požurio da javno podnese izveštaj o radu Vlade, posebno potencirajući ustav, da ne bi bio prinuđen da krši pravila igre po kojima je zabranjen svaki vid promocije i propagande u vreme izborne ćutnje, kada Vladi ističe sto dana rada. Ali, ako skupštinska tela počnu da rade, to bi moglo da izazove nova stranačka trvenja koja bi samo otežala uspostavljanje konsenzusa i donošenje ustava.