Drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji
TADIĆ ILI NIKOLIĆ

     U Srbiji je za nedelju zakazan drugi krug predsedničkih izbora, na kojima će 6.532.940 građana - na 8.538 biračkih mesta, od kojih je 241 na Kosovu i Metohiji, 15 u zatvorima, kao i 33 u inostranstvu - odlučivati između kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića i Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića. Pobednik u drugom krugu je kandidat koji osvoji više glasova.
     Drugi krug predsedničkih izbora posmatraće predstavnici više navladinih i međunarodnih organizacija - Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. CeSID je najavio da će, kao i u prvom krugu izbora, prve rezultate saopštiti u 21 sat, a da će u 22 sata saopštiti i konačnu procenu ishoda izbora, na osnovu uzorka sa oko 500 biračkih mesta. Ocene drugog kruga izbora posmatrači SE i OEBS saopštiće na konferenciji za novinare u Beogradu zakazanoj za ponedeljak, u Medija centru.
     - Na izborima u Srbije sve je manje nepravilnosti i incidenata, pa Centar za slobodne izbore i demokratiju počinje više da se okreće ka finansiranju stranaka i kampanja, izbornom zakonodavstvu, biračkim spiskovima i medijima - izjavio je agenciji Beta portparol CeSID Marko Blagojević. U prvom krugu predsedničkih izbora ozbiljnih incidenata upošte nije bilo, navodi agencija.

UKRATKO

     Kragujevacke "Zastava-masine" (www.zastavamasine.co.yu), posredstvom kineske drzavne Agencije za uvoz i izvoz alatnih masina, prodale su dve masine za unutrasnje provlacenje. Vrednost posla je 105.000 EUR. Masine su vec montirane u Fabrici menjaca za automobilsku industriju, u okolini Sangaja, a iz Kine ima najava za nastavak poslovne saradnje, prenosi Vibilia.

     Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelasić saopštio je u petak da će procenjena inflacija u ovom mesecu biti 1,4 odsto. To je gotovo upola više od predviđenih jedan odsto, na koliko je guverner nedavno procenio inflaciju u ovom mesecu. Rekao je i da su devizne rezerve Srbije, od početka godine, smanjene za 121.000.000 dolara i da su sada 3.360.000.000 dolara. Monetarni stručnjak Đorđe Đukić, iz Savetodavnog centra pri Ujedinjenim nacijama, rekao je Radiju "Slobodna Evropa", da smatra da opasnost od rasta inflacije i klizanja kursa dolazi od rasta plata, navodi Slobodna Evropa.

     U Kragujevcu je odrzano Medjunarodno savetovanje o planiranju i realizaciji infrastrukture, na kome je ucestvovalo oko 300 strucnjaka iz zemlje i inostranstva. U trodnevnom radu podneto je 45 saopstenja, a teme su bile: znacaj i uloga infrastrukture u razvoju prostora, planiranje infrastrukture i pravila, standardi i ekoloski uslovi za odnose infrastrukturnih sistema u prostoru.
     Zakljuci i poruke iz Kragujevca upuceni su Ministarstvu za kapitalne investicije i drugim institucijama. U toku Savetovanja, predstavljeni su usvojeni planovi infrastrukture i izlozeni radovi sa 12. Salona urbanizma i drugi, o kojima se govorilo na ovom skupu.
     Za vreme Savetovanja, na Skupstina Udruzenja urbanista Srbije prihvatila je projekat izrade predloga novog Zakona o planiranju i izgradnji, koji ce biti zavrsen do oktobra ove godine i predat u dalju proceduru.
     Savet Salona urbanizma je odlučio da ta manifestacija ove godine bude u Banja Luci. Odlučeno je i da se u Kragujevcu organizuje Letnja skola urbanizma.
     Savetovanje je otvorio prof. dr. Rajko Korica, zamenik ministra za kapitalne investicije. Skup su organizovali Udruzenje urbanista Srbije i kragujevacka Direkcija za urbanizam i izgradnju, koji su izdali i Zbornik radova. Glavni pokrovitelj je bilo Ministarstvo za kapitalne investicije Vlade Srbije, navodi Vibilia.

     Komandna odgovornost, zločini protiv čovečnosti i zaštita svedoka, predloženi su kao krivična dela, koja bi trebalo da budu sankcionisana novim zakonima, predloženim za usvajanje na jesen, objavilo je u petak Ministarstvo pravosuđa Srbije. Ministar Zoran Stojković je rekao da je reč o predlozima izmena Krivičnog zakona, Zakona o krivičnom postupku i Zakona o zaštiti svedoka. Ocenio da bi to moglo pomoći da Haški tribunal prepusti neka suđenja pravosuđu Srbije, navodi Slobodna Evropa.

     Na fakultete Univerziteta u Kragujevcu do sada je prijavljeno 2.650 buducih studenata, najviše na Ekonomski fakultet - preko 700. Sledi Filološko-umetrnicki fakultet, gde se za upis u prvu godinu prijavilo preko 500 svršenih srednjoškolaca. Prema odobrenoj kvoti, na ovaj fakultetmoci ce da se upiše 300 brucoša. Veci broj prijava od predvidjenih mesta stigao je i na Medicinski fakultet, dok je osetno manje interesovanje za Mašinski i Prirodno-matematicki fakultet.

     U kragujevackom Kliničko-bolničkom centru pocela je rekonstrukcija bolnickog kruga. Za dve sedmice, ulaz vozilima u bolnicu biće moguć jedino iz Kopitareve ulice. Nova kapija bice postavljena iznad Psihijatrijske klinike. Dosadašnji glavni ulaz bice zatvoren za vozila, jer je nefunkcionalan, zbog saobracaja u Zmaj Jovinoj ulici. Za snabdevanje hranom obezbedjen je poseban prilaz. Radove finansira KBC, sa USAID, posredstvom ACDI/VOCA, navodi RTK.

     Zdravstvene ustanove u Srbiji, prema projektu Ministarstva zdravlja (www.zdravlje.sr.gov.yu) - "Pracenje kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama" - duzne su dazakazane specijalisticke preglede obave za 60 minuta od zakazanog termina. Ako pacijent ceka zakazani pregled duze od 30 minuta, obaveza zdravstvenih radnika je da mu objasne zasto nije odmah primljen i zasto ceka. Istovremeno sa projektom "zlatnog sata", u zdravstvenim ustanovama startuje i obaveza obezbedjivanja najmanje tri sata rada specijalistickih sluzbi u popodnevnim satima, prenosi Vibilia.

Počela kupališna sezona u Kragujevcu
U BAZENE 45 MILIONA

     Posle višemesecne rekonstrukcije, kragujevački Gradski bazeni Javnog preduzeća Sportski centar "Mladost", od petka su otvoreni za kupače, kao i jezero u Šumaricama. Potpuno su rekonstruisani olimpijski i bazen sa skakaonicom. U rekonstrukciju bazena uloženo je preko 45 miliona dinara.
     - Bazeni su otvoreni od 10.30 radnim danom, a nedeljom od 10, do 18 časova. Noćna kupanja su 21 do 24 sata. Dnevna ulaznica je 100, a noćna 150 dinara. Imamo i atraktivni tobogan, ugostiteljsku ponudu, a skakaonica se ove godine neće koristiti - izjavio je Bratislav Đerovski, direktor JP SC »Mladost«, za »Glas Kragujevca«, najavljujući i takmičenja, kao u vaterpolu ili košarci u vodi, večernju zabavu i koncerte.
     Kao i na Gradskim bazenima, Sportski centar je i na jezeru u Šumaricama angažovao spasioce, od kojih je jedan u čamcu. Kupačima u Šumaricama na raspolaganju su i pedaline, sandoline i ležalje, na iznajmljivanje. Postavljene su ljuljaške. Prostor je oplemnejn novim sadnicama. Uređen je i ugostiteljski objekat, kraj jezera.
     Jezero je očišceno od trave i mulja, plaža i teren za bič volej su nasuti sa oko 200 kubika sitnog šljunka, postavljeni su novi tuševi i kabine za presvlacenje, obavljena je dezinsekcija.., navodi RTK.
   Direktor Đerovski dodaje - da su uređeni toaleti i mesto za odlaganje smeća, da se kupači informišu, preko novog ozvučenja plaže, da je predviđena rasveta šetališta, kraj jezera.

Međunarodni dan podrške žrtvama torture
ČESTO ZLOSTAVLJANJE

     Neophodno je da se krivično delo torture, mučenja, uvrsti u Krivični zakon i da se ratifikuje Opcioni protokol za sprovođenje Evropske konvencije protiv torture, rečeno je - na predstavljanju knjige "Tortura u ratu, posledice i rehabilitacija", u izdanju Centra za rehabilitaciju žrtava torture – prenosi Danas, povodom međunarodnog dana podrške takvim žrtvama.
   Iako je mučenje sankcionisano krivičnim delima zlostavljanja u službi, iznuđivanje iskaza i nezakonito hapšenje, nepostojanje ovog krivičnog dela u Zakonu je problem. Pored toga, država ne ispunjava obavezu na koju je upozorio Komitet UN protiv torture. Izmene Zakonika o krivičnom postupku unekoliko su smanjile slučajeve policijske torture u pretkrivičnom postupku i istrazi, ali nema spektakularnih rezultata, istakli su učesnici u raspravi. I dalje je policijska tortura česta i uglavnom nekažnjena, jer se počiniocima izriču uslovne kazne, ili bezuslovne, koje omogućuju da počinioci ostanu u službi.
   Žarko Petrović, advokat Komiteta pravnika za ljudska prava, konstatovao je da "u odnosu nekih ljudi iz tužilaštava postoji vidljiva zadrška, kada je reč o krivičnom gonjenju policajaca, protiv kojih su podnete krivične prijave za zlostavu u službi".
   Isti list, pored ostalih, izveštava da je direktor PKB Kragujevac i vođa pobunjenih radnika te firme - koji godinu dana protestuju zbog nezakonite privatizacije PKB Transporta - Novak Vitković brutalno pretučen, u centru grada. Radnik PKB Kragujevca Hranislav Dimitrijević i još neke njegove kolege tvrde da su Vitkovića preksinoć, nešto iza 18 sati, u bašti restorana PKB, ulici Aleksandra I Karađorđevića, pretukli pripadnici kragujevačke policije, navodi list.
    Iz SUP Kragujevac, u međuvremenu, saopšteno je - da se slučaj ispituje i da će rezultati biti prezentirani tužiocu, kao i u vezi nedavnih primedbi fotoreportera Miloša Ignjatovića, da je bio izložen nepotrebnom nasilju policajca.

PRESUDAN ODZIV BIRAČA

      U Srbiji je pocela izborna tišina, uoci drugog kruga predsednickih izbora, koji ce se održati u nedelju, 27. juna.
      U drugom krugu predsedničkih izbora, na 158 mesta u Kragujevcu, izjašnjavaće se 153.411 birača. To je za 41 birača, sudski upisanog pred drugi krug, više nego na izjašnjavanju 13. juna, u prvom krugu predsedničkih izbora, u srcu Šumadije i Srbije.
     Republicka izborna komisija je utvrdila konacan broj od 6.532.940 biraca, koji ce se izjašnjavati o dvojici kandidata: Borisu Tadicu iz Demokratske stranke i Tomislavu Nikolicu, iz Srpske radikalne stranke.
      Analize govore - da ce odziv biraca u Srbiji biti od presudnog znacaja - navodi BBC.
      Biraci ce moci da glasaju na nešti više od osam i po hiljada birackih mesta, na teritoriji Srbije, od kojih je 241 na Kosovu. Republicka izborna komisija bi trebalo da utvrdi rezultate izbora u roku od 96 sati, od završetka glasanja, odnosno najkasnije do 1. jula, u 20 sati, do kada bi trebalo da budu i objavljeni u "Službenom glasniku", dodaje isti medij.
     Centar za slobodne izbore i demokratiju pozvao je građane da u nedelju, 27. juna, izađu i glasaju za predsednika Srbije.
     - Strašno je bitno da građani Srbije znaju - da u nedelju ne treba da sedimo, već da izaberemo predsednika - poručio je Marko Blagojević, član Upravnog odbora CeSID, koji će imati posmatrače na pojedinim biračkim mestima.
     Posmatrač CeSID-a u Republičkoj izbornoj komisiji Miloš Todorović podsetio je birače koji nisu u mogućnosti da dođu na glasačko mesto, da mogu da glasaju i kod kuće, ali da do 11 sati moraju da obaveste birački odbor o tome, navodi Danas.

Univerzitet u Kragujevcu
REKROR PROF. DR MILOŠ ĐURAN

     Dr Miloš Đuran, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta, izabran je za rektora Univerziteta u Kragujevcu, sa dvogodišnjim mandatom, odlučio je u petak, tajnim glasanjem, novi Savet te visokoškolske institucije. Prof. dr Veroljub Dugalić izabran je za predsednika Saveta Univerziteta, navodi RTK.

EKONOMIJA

       Radnici "Zastave-oružja", kao što duže najavljuju iz sindikalne organizacije te fabrike, organizovace u utorak protest pred Ministarstvom odbrane SCG, koliko je poznato, prve radnicke demonstracije ispred te državne institucije.
      - Zatvoricemo 29. juna fabriku, što znaci da planiramo da toga dana na protest pred Ministarstvom odbrane SCG u Beogradu povedemo svih 3.600 radnika - rekao je novinaru Danasa predsednik Sindikata "Zastave-oružja" Jugoslav Ristic. On istice da ce oružari, narednog utorka u Beogradu, od nadležnih u Ministarstvu odbrane zahtevati upošljavanje kapaciteta "Zastave Oružja", jer je država vecinski vlasnik, a time i poslodavac. Oružari ce tražiti i konverziju duga "Zastave-oružja" prema Ministarstvu odbrane, od 320 miliona dinara, u trajni ulog države, u kapitalu fabrike.

       Na prošlonedeljnom Sajmu oružja u Parizu "Zastava-oružje" je, posredstvom Jugoimporta SDPR, izložila pištolje "CZ 999" i "TOP 20", pušku M 21, konstruisanu po NATO standardima, i dalekometnu vojnu pušku "crna strela". Direktorka marketinga kragujevacke fabrike Zorica Đordevic kaže da su se, prema informaciji iz Jugoimporta, posetioci i potencijalni kupci na Sajmu u Parizu veoma interesovali za pištolje "CZ 999" i "TOP 20", kao i za pušku M 21. Neodlaskom naše delegacije na Sajam u Parizu naneta nam je velika šteta, smatra ona, navodi Danas.

     Zastava (www.zastava.net) je postigla nacelnu saglasnost sa italijanskim Fiatom (www.fiat.com), da dug kragujevacke fabrike prema italijanskom poslovnom partneru od oko 35 miliona EUR bude delom reprogramiran, a ostatak isplacen. Otpis duga trebalo bi izvrsiti po modelu Pariskog kluba (www.clubdeparis.org), u iznosu od 66 odsto, dok bi preostali iznos bio izmiren u odredjenom roku, i to verovatno iz prihoda od privatizacije.

     Ministarstvo za kapitalne investicije Srbije (www.mugrs.sr.gov.yu) i Ministarstvo pomorstva i saobracaja Crne Gore formirali su tim strucnjaka koji ce poceti da radi na realizaciji projekta autoputa Beograd - Bar.
     Razgovarali su o izgradnji delova tog autoputa, od Beograda do Pozege i od Podgorice do Kolasina. Taj putni pravac je znacajan i za centralnu Evropu, a njegova izgradnja ima podrsku Vlade Italije (www.governo.it), koja je preko Barija, Bara i Beograda povezana sa Srednjom Evropom. Crna Gora ce sopstvenim novcem poceti da gradi putpuno novu saobracajnicu od Podgorice do Kolasina. Prioritet dve vlade bice da se koridor od Beograda do Jadranskog mora uvrsti u evropsku transportnu mrezu.
     U Beogradu ce biti odrzan sastanak sa italijanskim ministrom saobracaja (www.trasportinavigazione.it), o autoputu Beograd-Bar. Ocekuje se i sastanak sa premijerom Italije na istu temu. Izgradnju tog puta podrzale bi i najvece svetske firme, koje se bave izgradnjom puteva, poput "Buick" i "Vinci". Predstavnici vise kompanija prethodnih dana boravili su u Srbiji i interesovali su se kada ce biti raspisan tender, prenosi Vibilia. 

Glas Amerike
USLOVI HAG I SARADNJA

      - Evropska Unija ce u doglednom vremenu preuzeti misiju KAFOR-a na Kosovu. Evropska Unija takode od pocetka vodi posao stabilizacije Makedonije. Krajem godine, Evropska Unija preuzece i ulogu od NATO-a u Bosni. Na samitu NATO-a u Istanbulu to ce biti i zvanicno ratifikovano.
      Pred pocetak samita u Istanbulu, to je "Glasu Amerike" izjavio viši saradnik korporacije Rend, Robert Hanter. Saradnik tog istraživackog centra koji usko saraduje sa Pentagonom, bio je i americki ambasador pri Evropskoj Uniji i NATO-u tokom konflikta na Balkanu. On potseca da je intervencija u Bosni i Hercegovini 1995. pokrenuta na inicijativu Sjedinjenih Država i NATO-a, koji vec devet godina obavlja mirovnu misiju u Bosni.
      - Iako sve te misije još dugo nece biti okoncane, imamo i dobrih vesti. Uprkos martovskom nasilju na Kosovu, u tom se regionu više ne gine. U Bosni se više ne može ponoviti situacija u kojoj se masovno gine. Istina, nisu sve napetosti uklonjene, ekonomije tek treba u punom smislu da stanu na noge. Nijedna od tih zemalja nije clanica Evropske Unije, ali prvi put u novijoj istoriji Balkana ljudi mogu da ostave mucnu prošlost iza sebe i da sa poverenjem okrenu buducnosti.
      Kakvi su izgledi Srbije da ude u Partnerstvo za mir?
      - Ja svakako ocekujem da Srbija bude ukljucena u Partnerstvo za mir. No, postoji nekoliko problema. U Hagu se za sada sudi gospodinu Miloševicu, za koga se mora reci da snosi znatnu odgovornost za ubistva, mucenja i ubistva. Medutim, dvojica istinski teških prestupnika Radovan Karadžic i Ratko Mladic još uvek su u bekstvu i to najverovatnije u Srbiji, ili bar sa znanjem nekih u Srbiji.
      - Ukoliko budu saradivali sa NATO-om i budu priveli te najteže prestupnike pravdi, zadovoljice i poslednji uslov za ulazak u Partnerstvo za mir. Dok se to ne dogodi, Srbija nema mnogo šansi.
      - Kada je rec o Bosni i Hercegovini, ona bi mogla da ude u Partnerstvo za mir cim njene tri etnicke zajednice budu pokazale da mogu da obezbede efikasnu zajednicku vlast i ostvare odreden stepen stvarnog pomirenja. Verujem da bi to moglo da se ostvari cak vrlo brzo. Sve te zemlje, jednostvano, moraju da dokažu da više nisu proizvodjaci nestabilnosti ,nego da su cinioci cvršce stabilnosti.

Završni miting Borisa Tadića u Kragujevcu
SVI ZA EVROPSKU SRBIJU

     - Šumadinci i Šumadinke, građani Srbije, ovi izbori nisu stvar jednog čoveka i interesa. To je stvar opšteg interesa, stvar svih nas. Ovi izbori su naša stvar. Odlučuju o našoj budućnosti, o Srbiji kao državi - obratio se Boris Tadić, u četvrtak veče, učesnicima svog završnog mitinga, u kampanji za predsednika Srbije, na centralnom trgu Kod krsta, u Kragujevcu, u srcu Srbije i Šumadije.
     Pred više hiljada učesnika, Tadića su podržali i Branko Cvejić, Miroslav Ilić, Bora Dugić, sa brojnim pratiocima iz politike, kulture, sporta... Pročitana je pozdravna poruka Vide Ognjenović, ambasodara u Norveškoj.
     - Političari su "kvarljiva roba". Vrlo je važno kontrolisati ljude, koji dođu - ne na vlast, već na dužnost. Da se ne opuste. Da se ne opustim ni ja. Da me posmatrate, da vidite kako radim, da ne date da skrajnem. Vodite računa o tome. I ja ću da vodim računa o tome - naglasio je Tadić.
     Dodao je, da je u Srbiji potrebna drugačija politika i nova generacija političara, koji razumeju i osećaju sadašnjost:
     - Moramo da razumemo ljudsku muku. Ljuska muka u ovoj zemlji je teška. Ali imamo nadu, imamo šansu, imamo snagu. Ne verujte onima, koji kažu da sve mora da bude kao u poslednjoj deceniji prošloga veka. Ne mora. Mi moramo da stvorimo novo vreme, za ovaj narod, za ovu decu, za njihovu decu. To samo mi možemo da uradimo.
     - Moj predlog je veoma jednostavan - nastavio je Tadić. - Hajde da napravimo fantastičnu zemlju. Da napravimo sjajnu zemlju. Kada odemo u svet, da se zna da smo iz Srbije. Da nas prepoznaju po odličnim proizvodima, da veruju u naše vrline, talente, rad, ideje. Kao što prepoznaju naše sportiste, kojima sam zahvalan, kao članovima plavog, olimpijskog, veslačkog četverca, koji su ovde sa nama.
     - Mi, građani Srbije, imamo ogroman potencijal. Samo je na nama da odredimo - kojom ćemo brzinom u Evropsku uniju. Ja hoću da budem predsedik zemlje, koja ide prema Evropskoj uniji, a ne stoji u mestu. Da rešava svoje probleme i vodi računa o životu svojih ljudi - poručio je Tadić, uz burno odobravanje.
     Po njegovim rečima, završnica predsedničke kampanje je više od politike. Odlučuje se - kakvu poruku Srbija šalje svojim građanima, kao i svetu:
     - Ovo su dani kada je potrebno sabrati svu energiju, da se utakmica završi do kraja. Sportskim rečnikom - imamo utakmicu u rukama. Ogromna većina je na našoj strani. Za samo dva dana, na ideji evropske i jake Srbije, uspeli smo da okupimo sve političke stranke demokratske orijentacije, kao i nacionalnih manjina u Srbiji. Sa nama su i stranke srpskog naroda u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji.
     Tadić je podvukao, da svi žele jaku i evropsku Srbiju, radi čega 27. juna treba da izađu na izbore.
      Miting je završen šetnjom učesnika, ulicama Kragujevca, u dobrom raspoloženju i uz pozdrave, sa prozora i balkona, u centru grada.

B92: Drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji
RAZLIKE NA TV DUELU

       Jedino sučeljavanje stavova, kandidati Boris Tadić i Tomislav Nikolić imali su u sredu uveče u TV duelu na Radio televiziji Srbije. U prvom delu emisije Tadić i Nikolić predstavljali su svoja viđenja o rešavanju najbitnijih problema u Srbiji, dok su u drugom delu kandidati odgovarali na pitanja novinara gostiju.
       Jedno od pitanja bilo je vezi pojedinih članova Demokratske stranke sa kriminalom, na šta je kandidat te stranke Boris Tadić odgovorio:
       - Nezavisno od stranačke pripadnosti, svako ko se ogrešio o zakon, mora da odgovara, bilo da je u pitanju član DS-a, SRS-a, DSS-a ili bilo koje stranke ili ako nije član bilo koje stranke. Jedno na taj način možemo na neki način u moralnom smislu da ozdravimo ovo društvo i da se približimo evropskim standardima, jer nijedna evropska odluka neće podrazumevati da naša zemlja bude primljena u EU, a to je naš životni interes, ukoliko ljudi koji su u vezi sa kriminalom bivaju političari.
       Upitan o vezama članova SRS-a sa kriminalom i mafijom, Nikolić je odgovorio da ni jedan član njegove stranke nema veze ni sa jednom organizovanom grupom ili kriminalnom organizacijom:
       - Ruku u vatru neću da stavljam. Hoću da tu izjavu dam na sudu, ako treba, ali trebalo bi da pitate ko je onda bio sa njima povezan. Policijske akcije, istrage, izjave svedoka, govore da SRS tu ne treba tražiti. Čitavu spregu sa kriminalcima, nastajanje surovog, organizovanog kriminala, vežite za 5. oktobar.
       Na pitanje o podršci koju je, uoči drugog kruga predsedničkih izbora, dobio od Bogoljuba Karića i Vojislava Koštunice, Tadić je rekao da je vrlina političara da okupi većinu:
       - Bogoljub Karić je postavio svoj uslov, a to je da bude mandatar vlade. Ja taj uslov nisam prihvatio, ja sam rekao da je to moj stav. Sutradan je Bogoljub Karić objavio javnosti da daje podršku Borisu Tadiću kao predsedničkom kandidatu i to na otvoren način. Vojislav Koštunica je isto učinio. Za mene je to veoma značajno. Da li je neko, zbog tih podrški, ili podrške Miroljuba Labusa, odustao od toga da glasa za mene, na to mogu da odgovorim da to nisu svi, koji su podržavali Karića i Koštunicu, koji su moji glasači. Oni će na sledećim izborima glasati za te stranke, ali u ovom trenutku mi smo uspeli da okupimo većinu.
       Odgovarajući na pitanje hoće li, ako bude izabran, biti predsednik izolovan od sveta, Nikolić je odgovorio da on ako pobedi to neće biti po volji nikoga iz sveta, već po volji birača:
       - Postavite biračima da razmisle hoću li ja dovoljno dobro moći da ih u Srbiji zastupam. Imaću toliko posla u Srbiji, toliko je toga pokvareno u Srbiji, da nije imala pravog predsednika sedam godina. Zatražiću prijem, i otići ću u svaku zemlju u svetu u kojoj ima pomoći. Ja više neću biti zatvoren ni za koga. To je ostalo iza nas. Evropa se nije proslavila odnosom prema Srbiji.

      U kragujevačkom naselju Stanovo, u toku je asfaltiranje 240 metara ulice Levačkog odreda, za šta je Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) obezbedila skoro 35.000, a nešto više od 15.000 dolara gradski Fond za uredjenje gradjevinskog zemljišta.
      U okviru programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" (CRDA), koji sprovodi američka nevladina organizacija ACDI/VOCA, realizacija je omogućena donacijom gradjana SAD. Za asfaltiranje su se odlučili gradjani Kragujevca, preko svog Saveta, za mesne zajednice Stanovo, Erdeč, Male Pčelice, Veliko Polje i Korićani.
      - Cilj svih projekata CRDA programa je bolji život gradjana - kaže Radoslav Milentijević, predsedavajući Saveta gradjana. Po njegovim rečima, pre asfaltiranja, život je leti ugrožavala prašina, a blato u zimskim mesecima, navodi ACDI/VOCA.

EKONOMIJA

       Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje trebalo bi da pojednostavi sadašnji sistem doprinosa. Stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznosiće 22 odsto, za zdravstveno osiguranje 12,3 odsto, dok će doprinosi za nezaposlenost biti 1,5 odsto - najavio je Mlađan Dinkić, ministar finansija, u Vladi Srbije. On je predstavio zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i zakon o igrama na sreću, koji će se, između ostalih, naći na prvoj sledećoj sednici parlamenta.
       Dinkić je istakao da se ukida sistem od osam minimalnih osnovica doprinosa, prema stručnoj spremi i uvodi jedinstvena osnovica (40 odsto prosečne zarade) u nivou koji odgovara do sada najnižoj osnovici. U poređenju starog i novog sistema, koji će biti uspostavljen nakon usvajanja zakona, efekat ukidanja minimalnih osnovica, po stepenu stručne smene, je od jedan do 62 odsto, pri čemu je kod onih koji imaju visoku stručnu spremu opterećenje čak tri puta manje. Ukupna stopa doprinosa u Srbiji od 35,8 odsto. Samo osam zemalja ima ukupnu stopu doprinosa nižu od Srbije, rekao je Dinkić.
       Zakon predviđa značajno fiskalno rasterećenje (od 20 do 30 odsto), pre svega obveznika koji su u teškoj ekonomskoj situaciji, a posebno za preduzeća sa niskim zaradama, koja su do sada imala obavezu plaćanja doprinosa čak i ukoliko nije isplaćena plata radnicima. To sada ukidamo i nema plaćanja doprinosa ukoliko radnici nisu dobili platu. To će posebno biti olakšica za tekstilnu, kožnu industriju, industriju nameštaja, istakao je Dinkić, navodi Blic.

       Prva ovogodisnja carter linija koja povezuje Beograd i Pulu, otvara se 1. jula, kad bi na pulski aerodrom trebalo da sleti avion s turistima iz Srbije i Crne Gore. Rec je o liniji kojom ce do kraja oktobra, jednom sedmicno, biti dovozeni turisti iz SCG na podrucje Istre i Kvarnera. Izmedju dva grada saobracace avion tipa "Foker", kapaciteta sto putnika, u vlasnistvu aviokompanije "Montenegro Airlines" (www.montenegroairlines.cg.yu), koji je zakupila beogradska turisticka agencija "Rotema" (www.rotema.co.yu). Sedmodnevni aranzman na severnom Jadranu, zajedno s avio letom, stajace 280 EUR. Croatia airlines (www.croatiaairlines.hr) ne razmislja o uvodjenju redovnog i carter avio-saobracaja izmedju Jadrana i Srbije, jer jos nije potpisan bilateralni ugovor o vazdusnom saobracaju.

Gradski bazeni
OTVARANJE U PETAK

      Kupališna sezona na Gradskim bazenima u Kragujevcu zvanicno ce poceti u petak izjavio je Bratislav Djerovski, direktor Sportskog centra "Mladost" .
       U renoviranje bazena uloženo je oko 45 miliona dinara, rekao je Djerovski i dodao da ce zahvaljujuci toj investiciji Kragujevcani dobiti dva nova bazena. Jedan bazen namenjen je za skokove, dok je drugi - olimpijski, sa kompenzacionim precišcavanjem vode i filter stanicama za doziranje hemikalija, što ce maksimalno poboljšati kvalitet vode za kupanje, kazao je Djerovski. Ulaznica za Gradske bazene ove godine košta 100 dinara.
      Na jezeru u Šumaricama, koje je u nadležnosti SC "Mladost", prethodnih dana bilo je kupaca. Jezero je ocišceno od trave i mulja, plaža je nasuta sa oko 200 kubika peska, postavljeni su tuševi i kabine za presvlacenje. Ocekuje se da tokom sezone bude postavljena i dodatna rasveta, dodao je Djerovski, navodi RTK.

SARAJEVO JEDINSTVENO

       Gradonacelnik Sarajeva (www.sarajevo.ba) Muhidin Hamadzic izjavio je da postoji "sasvim izgledna mogucnost" da Sarajevo ponovo bude jedinstven grad. Preduslov za to je da se donese drzavni zakon o glavnom gradu i da se grad Sarajevo izuzme iz kantona i iz entiteta, prenosi Vibilia.

Saobraćaj preduslov razvoja centralne Srbije
BOLJA MREŽA ZA EVROPU

     Postojeći evropski, magistralni, infrastrukturni koridor 10, posebno auto-put E-75, na deonici Beograd - Niš, u proteklom periodu nije imao očekivani uticaj na saobraćajnu integraciju, podsticanje privrednog i uravnoteženijeg regionalnog razvoja centralne Srbije.
     To je prvi zaključak dr Marije Maksin-Mićić i Nikole Krunića, iz Instituta za arhitekturu i urbanizam Srbije, o značaju magistralnih saobraćajnih koridora za razvoj urbanih centara središnjeg dela Srbije.
     - Jedan od razloga je nivo razvijenosti, gustina sekundarne saobraćajne mreže i broj njenih priključaka na auto-put. Sekundarnom mrežom, u odnosu na auto-put u Panevropskom saobraćajnom koridoru 10, podrazumeva se mreža puteva nacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja, kojom se obezbeđuje dostupnost područja, regija i urbanih centara. Zapadni delovi Šumadije (zapadno od Kragujevca), zapadni i jugozapadni delovi središnje Srbije su saobraćajno slabo dostupni. To jest - opremljeni su nedovoljno kvalitetnom sekundarnom putnom mrežom - navode autori ovog naučnog rada.
     Prema njihovim ocenama, drugi razlog izostanka očekivanih efekata Koridora 10 na uravnoteženiji regionalni razvoj središnje Srbije je - odsustvo usmeravanja razvoja urbanih, aglomeracionih sistema, podrškama odgovarajućih politika. U prvom redu - regionalne i opšte-ekonomske politike. U ovom slučaju - politike aglomeracionih sistema, u mogućoj zoni uticaja makroregionalnog centra Kragujevca.
     - Izgradnja, opremanje i uređenje magistralne i regionalne putne mreže, središnjeg dela Srbije, smanjilo bi relativnu udaljenost pojedinih urbanih centara. To bi indirektno doprinelo jačanju i povezivanju njihovih privrednih, tehnoloških, zdravstvenih, obrazovnih, kulturnih, informatičkih, administrativnih i drugih funkcija, u zoni mogućeg uticaja makroregionalnog centra. Naročito centara u zapadnomoravskom i južnom delu ibarskog pojasa. To će omogućiti i ostvarivanje ciljeva Prostornog plana i strategije razvoja Srbije - ocenuju autori.
     Posebno je upozoreno da na taj način - bržim razvojem makroregionalnog centra Kragujevca, kao i regionalnih i drugih centara - zapadno i jugozapadno od Koridora 10 - treba da se smanje nepovoljna demografska kretanja i doprinese demetropolizaciji Srbije.

EKONOMIJA

     Čelnici Radničkog otpora iz Kragujevca Radiša Pavlović i Petar Đorđević odazvali su se u utorak pozivu ministra Slobodana Lalovića i u Beogradu, sa predstavnicima ministarstava za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, za finansije i za privredu, nastavili pregovore o isplati zakinutih i zaostalih zarada i povezivanju radnog staža Zastavinim i ostalim ovdašnjim radnicima, kao i o utvrđivanju odgovornosti svih onih koji su radnike doveli u beznadežan položaj.
     Uoči polaska za Beograd, predsednik Radničkog otpora je na pres konferenciji istakao da država treba da stane iza duga radnicima, kao što je to učinila kad su devizne štediše u pitanju. On je pritom rekao da bi Vlada Srbije pokazala gest dobre volje ukoliko bi svim Zastavinim radnicima isplatila po 10.000 dinara jednokratno, dok bi ostatak duga trebalo da bude vraćen prema dinamici koja bi bila utvrđena u pregovorima sa predstavnicima nadležnih ministarstava.
     Ukoliko za juče zakazani pregovori u Beogradu ne urode plodom, članovi Radničkog otpora, poručeno je iz ove organizacije, danas će sa 20 autobusa ponovo organizovati protest pred Vladom Srbije.
     U Radničkom otporu procenjuju da samo preduzeća bivše Grupe Zastava svim svojim radnicima kako prekobrojnima, tako i onim još uvek radno angažovanim, na ime zakinutih zarada, duguju čak oko 30 miliona evra. Aktivisti Radničkog otpora, mahom prekobrojni i bivši radnici Zastave i drugih preduzeća tvrde da su im zarade - mimo njihovog znanja i odredbi kolektivnog ugovora - zakidane od 1997. do 2001. godine, navodi Danas.

     Predstavnici 20-ak privrednih firmi iz Kragujevaca i Šumadije osnovali su u Kragujevcu Društvo za unapređenje privredne saradnje Republike Češke i Republike Srbije.
     U novoosnovano Društvo učlanila se i ambasadorka Češke u SCG Judita Štouračova, koja je u ponedeljak boravila u Kragujevcu u oproštajnoj posjeti, jer joj mandat ambasadora ističe 31. juna.
     Društvo za privrednu sardanju Češke i Srbije u Kragujevcu osnovano je na inicijativu načelnika Šumadijskog okruga Miroslava Marinkovića, a za prvog predsjednika izabran je kragujevački privrednik Petar Cvetković, navodi Srna.
     Osnovni ciljevi Udruzenja su robna razmena, modernizacija tehnologije, predavanja, seminari i slicno. Clanstvo u Udruženju je besplatno i dobrovoljno, a ocekuje se da ce pomoci u ekonomskoj saradnji ceskih i šumadijskih preduzetnika, navodi RTK.

     Javno preduzece PTT saobracaja "Srbija" (www.ptt.yu) predstavilo je novu postansko-informaticku " Track and Trace " uslugu za elektronsko pracenje postanskih posiljaka, od prijema do urucenja. Glavna prednost nove usluge je mogucnost automatizovanog kartovanja posiljaka, sto ce znatno skratiti vreme njihovog zavodjenja.
     Projekat, koji se sprovodi u saradnji sa kanadskom postom, omogucice korisnicima skraceni postupak potrazivanja, kao i mogucnost pracenja posiljke, putem interneta, na adresi www.trackandtrace.ptt.yu.
     Nakon prve faze instalacije tog sistema bice omoguceno pracenje ekspres posiljaka, vrednosnih pisama i paketa, a sistem je takodje kompatibilan sa sistemom za pracenje posiljaka Medjunarodnog postanskog saveza (www.ipc.be) i omogucava pracenje medjunarodnih posiljaka.
     Sa stanovista PTT-a, sistem ce pruziti tacne podatke o obimu i kvalitetu izvrsenih usluga u realnom vremenu, kao i lakse unapredjenje prerade posiljaka, sto ce znacajno unaprediti usluge te kompanije, prenosi Vibilia.

     Potrošnja u domaćinstvima u Srbiji opala je u aprilu za gotovo tri odsto, pokazuje novo istraživanje agencije „Medium galup“.
     Značajan pad u potrošnji osnovnih prehrambenih namirnica, sredstava za higijenu i artikala koji nisu neophodni, u odnosu na mart, posledica je porasta cena navedenih proizvoda, njihovom ređom kupovinom i na kraju opadanjem standarda građana Srbije - ocenjuje „Medium Galup“, u okviru globalnog svetskog projekta Potrošački panel.
     U aprilu, u odnosu na mart, osnovne prehrambene namirnice (mleko, jestivo ulje) manje se pazare za 2,07 odsto. Sredstava za higijenu (prašak za veš i sapun) za 1,93 odsto, a ostalih artikala, koji nisu neophodni za 7,7 odsto. Ukupno gledano, potrošnja je u aprilu opala za 2,68 odsto.
     Podaci o padu potrošnje reflektuju se na procenu materijalne situacije domaćinstava kao i na druge opšte stavove o društvenoj situaciji u zemlji.
     U odnosu na prošlu godinu, najveći broj ispitanika ocenjuje svoje materijalno stanje kao podnošljivo - njih 39,7 odsto i loše 35,9 odsto. Ali, ove godine se značajno smanjio broj onih koji smatraju da je uglavnom dobra situacija, njih je 8,8 odsto. Povećao se i broj onih koji svoju materijalnu situaciju ocenjuju kao neizdrživu - 12,2 odsto. Ova kompanija za istraživanje javnog mnenja i tržišta, svakodnevno prati potrošnju hiljadu porodica u Srbiji, odabranih tako da reprezentuju čitavu potrošačku populaciju Srbije. Uzorkom je obuhvaćeno oko 3.000 ljudi, prati se oko 40 kategorija proizvoda i na hiljade robnih marki, navode Novosti.

     Železničko-transportno preduzeće "Beograd" saopštava da će svakog petka, od 25 juna do 4. septembra, saobraćati direktni sezonski vozovi od Beograda do Splita i Rijeke, bez usputnih zaustavljanja.
     Voz iz Beograda polaziće svakog petka, u 18 sati i 50 minuta i voziti do Ogulina, gde će se odvajati kola za Split i Rijeku. Cena karte u jednom smeru biće 30 evra, a povratne karte 49 evra, navodi Beta, a prenosi Glas javnosti.

POLITIKA

     Predsednik parlamenta državne zajednice Zoran Šami istakao je da javnost treba upoznati sa suštinom ideje ulaska u Evropsku uniju jer mnogi misle da mi možemo da uđemo u Uniju ako igramo po nekim našim balkanskim pravilima na koja smo navikli, a ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić ukazao je da vlasti u Beogradu sarađuju sa Haškim tribunalom i da tu saradnju ne treba vezivati samo kroz izručenja optuženih, a zatim istakao:
     - Srbija i Crna Gora na predstojećem NATO samitu zbog Ratka Mladića neće biti primljena u Partnerstvo za mir.
     Ministar Ljajić je u razgovoru sa izaslanikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kaj Ejdeom, koji istražuje uzroke političke krize i martovskih nemira na Kosovu, ocenio da predlog za decentralizaciju Kosova znači primenu međunarodnih demokratskih standarda, čiji je cilj bezbedan život svih u toj pokrajini. Ejde je - u razgovoru sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom - izjavio je da su za međunarodnu zajednicu prioriteti pronalaženje počinilaca martovskog nasilja nad Srbima i rekonstrukcija porušenih srpskih i nealbanskih kuća i crkava i za naredni period najavio drugačiji pristup u radu međunarodne zajednice na Kosovu, koji treba da bude efikasniji od onoga koji je doveo do martovskog nasilja, navodi Glas Amerike.

     Predsednik Gradjanskog saveza Srbije Goran Svilanovic izjavio je da Vlada Srbije mora da nastavi istragu o generalu Ratka Mladicu i da dokaze da on nije u Srbiji. On je predlozio da vlada "donese odluku da se sto pre Tribunalu u Hagu izruce optuzeni generali, od kojih je jedan van domasaja srpskih vlasti", navodi Slobodna Evropa.

     Peter Šider, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (SE), izjavio je u ponedeljak u Strazburu, da SCG kasni sa ispunjavanjem svojih obaveza prema SE. Posebno je ukazao na predsedničke izbore, koji su trenutno u toku, istakavši da će drugi krug glasanja biti od suštinskog značaja za određivanje smera u kojem će se zemlja kretati u budućnosti.
     Za to vreme, lider Demokratske stranke Boris Tadić sastao se u ponedeljak u Briselu sa zvaničnicima EU. EU je naglasila da sastanak nije bio usredsređen na drugi krug izbora u Srbiji, iako je Tadić kandidat za predsednika. Unija je saopštila da vodi računa da se ne meša u proces, mada se nada pobedi proevropskog kandidata.
     U međuvremenu, general Nebojša Pavković, načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije, u vreme vladavine Miloševićevog režima, izjavio je u ponedeljak - da se neće predati Haškom sudu za ratne zločine. On se nalazi među nekolicinom bivših visokih policijskih i vojnih zvaničnika koji insistiraju da im se sudi u Srbiji, navode B92, Beta i Tanjug, a prenosi Southeast European Times.

     Medjunarodna zajednica prihvatice svaki rezultat predsednickih izbora u Srbiji, ako su oni demokratski i fer, ali ce od toga ko ce biti izabran sustinski zavisiti dalji napredak ka evropskim i evroatlantskim integracijama. To je sustina stava, koji su ministru spoljnih poslova SCG Vuku Draskovicu preneli zvanicnici EU, OEBS i Austrije, tokom njegovih nedavnih poseta Luksemburgu i Becu, receno je na brifingu u Ministarstvu spoljnih poslova.

     Predsednicki kandidat Demokratske stranke Boris Tadic izjavio je da su zvanicnici Evropske unije pozitivno reagovali na njegovu zelju za ulazak zemlje u EU, do kraja mandata buduceg predsednika Srbije.
     Predsednicki kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic izjavio je da ce se povuci sa mesta predsednika Srbije i iz politike, ako se pokaze da je prepreka evropskoj buducnosti drzave, navodi Slobodna Evropa.

EVROPSKA TITULA U KRAGUJEVCU

     Miloš Vukolic, clan Karate kluba ”Kragujevac”, osvojio je tutulu prvaka Evrope, u borbama na prvom juniorskom prvenstvu, u verziji federacije Šotokan, koje je održano u Pragu.
       Bronzane medalje pripale su Lidiji Nikolic i Nikoli Brkovicu, takodje u borbama. Reprezentativci Srbije i Crne Gore osvojili su ukupno 21 medalju. Na sastanku Evropskog borda federacije Šotokan odluceno je da se naredni šampionat ”starog kontinenta” za juniore održi u našoj zemlji, navodi RTK.

Još jedna asfaltirana ulica u Vinogradima
NOVA DONACIJA USAID

      U kragujevačkom naselju Vinogradi, u toku je asfaltiranje 250 metara Belodrimske ulice.
      Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) obezbedila je skoro 42.000 dolara, iz donacije građana SAD, u okviru Programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" (CRDA), dok je preostalih 18.000 dolara uložio kragujevački Fond za uredjivanje gradjevinskog zemljišta.
      CRDA program, u 22 opštine centralne Srbije, sprovodi američka nevladina organizacija ACDI/VOCA.
      Za asfaltiranje su se - u okviru CRDA programa - odlučili gradjani Kragujevca, preko svog Saveta, za mesne zajednice Aerodrom, Sušica, Vinogradi i Uglješnica.
      - Stvoreni su uslovi za frekventniji saobraćaj u Belodrimskoj, kao i rasterećenje susednih ulica, od značaja za žitelje čitavog kraja. I prvi deo Belodrimske ulice, u dužini od 210 metara, kao i prilaz školi "Sveti Sava", prošle godine, asfaltiran je takođe u okviru CRDA programa - potseća Zoran Nikolić, predsedavajući Saveta gradjana, navodi ACDI/VOCA.

EKONOMIJA

       Republički ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Predrag Bubalo izjavio je da je prioritetni cilj vlade Republike Srbije i tog ministarstva da pomogne efikasnijem uključivanju srpske privrede na evropsko i svetsko tržište.
       - Da bi ovaj cilj što pre ostvarili, skoncentrisali smo se na dve ključne aktivnosti. Prvo, da privučemo što više stranih investitora na naše tržište i, s druge strane, da pomognemo našim privrednicima da u što većoj meri nastupe na evropskom i svetskom tržištu - rekao je Bubalo.
Bubalo je predložio guverneru Narodne banke Srbije Radovanu Jelašiću da se uvedu dva kursa dinara prema evru, od kojih bi viši važio za uvoznike, a niži za izvoznike. Bubalo je precizirao da bi kurs od 100 dinara za evro važio za uvoznike, a kurs od 50 dinara za evro za izvoznike u srpskoj privredi

        Predsednik Saveta Narodne banke Srbije Vojin Bjelica izjavio je Tanjugu, da predlog ministra za ekonomske odnose s inostranstvom Predraga Bubala, o dva kursa dinara prema evru - jedan za uvoznike, a drugi za izvoznike - smatra nerelanim i neprimenjivim u našim uslovima.
      - Tako nešto nije prilagodjeno našim uslovima i za to nema osnova - ocenio je Bjelica, dodavši da se ministar Bubalo možda i šalio.

      Prosečna majska zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa, iznosila je 13.455 dinara, što je nominalno 6,53, a realno 7,91 odsto manje nego u aprilu, saopštio je Republički zavod za statistiku. Prosečna neto zarada u maju u privredi iznosila je 12.542 dinara i nominalno je 7,41, a realno 8,78 manja od aprilske, navodi Tanjug.

UKRATKO

     Svrseni srednjoskolci, koji zele da upisu neki od fakulteta u Srbiji, moci ce da se prijave za polaganje prijemnog ispita od 23. do 25. juna. Prijemne ispite, zavisno od fakulteta, polagace od 29. juna do 1. jula. Prvi, junski konkursni rok za sve univerzitete u Srbiji traje od 23. juna do 16. jula, kada mora da bude zavrsen i upis svih studenata koji su polozili u tom roku.
     Od 26.791 mesta za upis na univerzitetima u Srbiji, najvise ih je na Beogradskom univerzitetu - 8.670 za studente cije ce obrazovanje biti finansirano iz republickog budzeta i 6.190 mesta za studente koji ce placati skolarinu. Na Univerzitetu u Kragujevcu, koji obuhvata i fakultete u Kraljevu, Cacku, Jagodini i Uzicu, ima 2.010 mesta za studente koji ce se skolovati o trosku drzave i 2.003 mesta za samofinansirajuce studente.

     Za upis u prvi razred srednje škole žalbe i konacni rezultati polaganja kvalifikacionih ispita bice poznati 27. juna. Popunjavanje liste želja odabranih škola je 28. i 29. juna. Upis u prvi razred srednjih škola je 6. i 7. jula, dok drugi upisni krug pocinje dva dana kasnije, 9. jula.

     Regionalna privredna komora i Zastava Zapošljavanje i obrazovanje, organizovali su predavanje "Uzgoj puževa na specijalnim farmama". Pored autora knjige o uzgoju puževa, predavanje je okupilo i predstvanike Zavoda za zaštitu prirode, otkupljivace i potencijalne finansijere, iz Kredi banke. U seoskim i mešovitim domacinstvima uzgoj puževa mogao bi da bude jedan od alternativnih nacina proizvodnje. Program je ponudjen i bivšim radnicima Zastave.

     Povereništvo za izbeglice u Kragujevcu navodi - da je položaj izbeglih osoba težak, kao i da one dele sudbinu lokalnog stanovništva, u gradu sa 35.000 nezaposlenih. U Kragujevcu je smešteno oko 13.000 raseljenih i 2.300 izbeglica, sa prostora republika bivše Jugoslavije. Medju njima ima i onih, koji su u izbeglištvu vise od 10 godina. Oko 600 raseljanih i izbeglih smešteno je u šest kolektivnih centara. Srbija i Crna Gora je zemlja sa najviše izbeglih lica u Evropi, navodi RTK.

BBC: TADIĆ U BRISELU

      Predsednički kandidat Demokratske stranke Boris Tadić u Briselu je razgovarao sa visokim funkcionerima Evropske Unije, u cilju unapređenja saradnje Beograda i evropske Dvadesetpetorice.
      Zvaničnici u Briselu naglasili su da Tadića primaju kao stranačkog lidera, a ne kao predsedničkog kandidata, trudeći se po svoj prilici da ne ostave utisak kako se mešaju u izbore za predsednika Srbije, koji su sada ušli u drugi krug.
      U izjavama posle razgovora zvaničnici pak nisu ostavili sumnje u pogledu toga sa kakvom političkom opcijom smatraju da mogu da sarađuju u Beogradu.
      Visoki predstavnik EU Havijer Solana je posle susreta sa Tadićem izrazio mišljenje da će Srbija sa jakim i demokratskim liderim moći brže i u većoj meri da se približi Uniji. Dodao je da će, kada Srbija uđe u Evropsku uniju, to doneti prosperitet njenim građanima.
      Komesar Evropske unije za spoljnu politiku Kris Paten rekao je posle razgovora sa Borisom Tadićem da je Unija dosad investirala u Srbiju 900 miliona evra te da će nastaviti da ulaže ako bude radila sa prijateljima.
      Tadić je izrazio nadu da će Srbija i Crna Gora ući u Evropsku uniju tokom predsedničkog mandata, koji želi da osvoji na izborima u nedelju.

Glas Amerike
PARTNERSVO SA SCG INTERES SAD

       - Preostala su tri-četiri pitanja koja treba rešiti u odnosima izmedju SAD i Srbije i Crne Gore. Prvo i najvažnije je da se olakša proces bolje i brže intergracije te zemlje u zapadne i medjunarodne institucije. Kada pogledate sadašnju situaciju na Balkanu, uočićete neku vrstu “crne rupe”, odnosno Srbiju i Crnu Goru, kao rezultat brojnih problema i ratova tokom protkelih 10-15 godina. U američkom je interesu da se ta “crna rupa” odstrani i da Srbija i Crna Gora postane puni partner Sjedinjenih Država na Balkanu, a da Vašington olakša taj integracioni proces. Pored toga, još nije rešeno pitanje Kosova. Ne verujem da bi Kosovo trebalo zapostaviti i prepustiti ga isključivo akademskim prepucavanjima o “standardima pre statusa”. Ujedinjene nacije bi već sada trebalo da postave ključno pitanje i da odgovore: da li mogu da nagradjuju agresiju i nasilje na Kosovu. Mislim da bi odgovor trebalo da bude negativan. Treće pitanje se odnosi na saradnju Srbije i Crne Gore sa Haškim tribunalom. Sjedinjene Države bi želele da širok spektar srpskih političkih lidera saradjuje sa Vašingtonom i Haškim sudom, ne zato što se smatraju obaveznim, već kao put ka katarzi i progresu Srbije, spovodjenju reformi i odbacivanju grešaka iz prošlosti – navodi Džon Sitilidis, predsednik vašingtonskog instituta Centar za politiku zapada.
       Kakva je moguća uloga Srbije i Crne Gore, na regionalnom, političkom i ekonomskom planu i šire, u Evropi?
       - Od kako su počeli balkanski ratovi, ranih 1990-tih, mi u Vašingtonu postali smo svesni da je tokom hladnog rata Jugoslavija bila zemlja koja je imala najimpresivniji tržišni sistem u poredjenju sa drugim zemljama Varšavskog pakta i održavala je, uopšte uzevši, dobre ekonomske odnose sa Sjedinjenim Državama i Evropom. Reč je o dobro obrazovanom i relativno iskusnom proizvodnom sektoru u Srbiji, u domenu slobodnog tržista i tehničke ekspertize. Da li bi Srbija i Crna Gora mogla da ponovo postane ekonomska lokomotiva Balkana - otvoreno je pitanje. Glavni problem je u tome što Sjedinjene Države smatraju tu zemlju politički nestabilnom. Za sada imate kompaniju “Ju-es stil” u Srbiji , ali potrebno ih je daleko više. Ako uzmete u obzir proizvodne kapacitete industrije, finansijske usluge i drugo, ta zemlja bi mogla da bude stvarni ekonomski pratner Sjedinjenih Država, ali treba razraditi pristup američkom tržistu, ponuditi robu koja bi se plasirala na ovo tržište i, što je najvažnije, uspostaviti dugoročnu političku stabilnost, sprovesti istinske reforme i projektovati stabilnost, odnosno osigurati da promene u toj zemlji budu trajne – odgovara Sitilidis
       Da li po vašem mišljenju postoji opasnost od terorizma na Balkanu?
       - Opasnost od terorzima postoji. Tokom rata u Bosni i Hercegovini, hiljade mudžahedina stigle su u tu zemlju, sa zadatkom da promovišu funadmentalistički islam. Da su u tome uspeli, to bi naškodilo ne samo Bosni i Hercegovini, već i Balkanu i Evropi. Ostaci tih mudžahedina još uvek su u tom reigonu. Na sreću, do sada ti ekstremisti nisu isplivali na površinu u toj zemlji, niti su se proširili u susedne zemlje. Ako se sećate, bivši američki sekretar za odbranu, Vilijam Koen, otkazao je 1999. godine svoju posetu Albaniji, iz bezbednosnih razloga, odnosno zbog prisustva Al Kaide. Od tada smo očevici nasilja i terorizma, ne samo na Balkanu, već širom sveta. Same Sjedinjene Države imaju interni problme sa terorizmom, počevši sa incidentom u Oklahoma sitiju, 1995, do napada na Svetski trgovinski centar, u Njujorku, 1993. i 2001. Mi moramo da razradimo najbolja rešenja za maksimalno smanjenje opasnosti od terorizma, ovde i širom sveta. Ne verujem da je na Balkanu sada akutna opasnost od Al Kaide, ili Vahabista, ali u Evropi postoji mogućnost sjedinjavanja ambicija terorista i organizovanog kriminala, ne radi realizacije nekih političkih ambicija, već radi profita. Šta da se uradi, recimo, ako bi sadašnji krijumčarski kanali, preko Balkana, za šverc droge iz Avganistana u zapadnu Evropu, počeli da se koriste za prenos hemijskog, ili biološkog oružja. To su stvarne bezbednosne opasnosti, koje će Sjedinjene Države nastojati da eliminišu, saradnjom sa Beogradom i drugim zemljama na Balkanu i u Evropi – zaključuje Sitilidis.

Ambasador Češke Judita Štouračova u oproštajnoj poseti Kragujevcu
NOVE FORME PARTNERSTVA

      Ambasador Češke Republike Judita Štouračova u ponedeljak je, u Kragujevcu, razgovarala sa gradonačelnikom dr Vlatkom Rajkovićem, prof. dr Dobricom Milovanovićem, potpredsednikom Skupštine grada, kao i načelnikom Šumadijskog okruga mr Miroslavom Marinkovićem i prisustvovala sastanku sa šumadijskim privrednicima, u oproštajnoj poseti, pred završetak mandata i odlazak na novu dužnost.
      Marinković je izrazio zadovoljstvo posetom Štouračove i potsetio na saradnju Kragujevca, sa Vladom Češke, od demokratskih promena u Srbiji, perioda humanitarne pomoći i donacija - kao "mostova za demokratiju" i izrade Studije izvodljivoisti i opravdanosti izgradnje auto-puta do Batočine i Evro-kotridora 10, kao i uvođenja trolejbusa u javni prevoz - do ekonomske saradnje.
      - Imamo i ugovor o saradnji Južnomoravskog regiona u Češkoj, sa Šumadijom. Naše opštine koriste donacije Češke, od po 50-ak hiljada evra. Realizujemo i donaciju, izrade projektne dokumentacije za izgradnju auto-puta Kragujevac - Batočina - dodao je Marinković, naglašavajući da su stvoreni preduslovi dalje ekonomske saradnje.
      Štouračova se zahvalila na lepim rečima i inicijativama za nastavak saradnje, kojima je obrazložila i svoje naviše ocene odnosa sa Kragujevcem, u odnosu na druge gradove u Srbiji.
       Rajković je, uz izraze zahvalnosti, naglasio da su za vreme mandata Štouračove znatno unapređeni odnosi sa Češkom, posebno Kragujevca sa gradovima u toj zemlji i njenoj Južnomoravskoj regiji:
      - Bilo je puno zajedničkih projekata, od kojih su mnogi u toku i napreduju punom parom. Urađena je fizibiliti studija auto-puta, u čemu očekujemo nastavak posla. Radi se i studija upravljanja čvrstim otpadom. Južnomoravska regija će biti uključena u zajednički projekat Agencije za regionalni razvoj, u novom obliku, pošto se kao glavni sponzor ukazala Evropska komisija, odnosno Unija, u kojoj je odnedavno i Češka.
      - Imamo konkretne projekte i nove forme partnerstva, uz učešće naših okruga, kao i kancelarije za takvu saradnju, u Kragujevcu, koji mi je veoma drag - uzvratila je Štouračova, u razgovoru sa predstavnicima Kragujevca. Po njenim rečima, predstavnici Kragujevca i Češke su se zbližili, u okviru decentralizovane, lokalne saradnje, čemu je doprinela i Stalna konferencija gradova i opština, kojom predsedava Rajković.

Podsticaj poljoprivrede iz kragujevačkih Robnih rezervi
ZA ĐUBRIVO I DIZEL 1,26 MILIONA

     Neutrošeni prihodi, od milion dinara, iz prošle godine, kragujevačke Direkcije za robne rezerve, iskoristiće se za nabavku mineralnog NPK đubriva, a još 263.200 dinara - za pokriće negativne razlike u ceni dizel goriva, pozajmljenog zemljoradničkim zadrugama, tokom 2004. Sa takvim rešenjem saglasila se Gradska vlada i pokrenula javnu nabavku do 1.050 tona NPK đubriva.
     - Komisija Izvršnog odbora grada, za praćenje realizacije sredstava za razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje, predložila je, da se navedena sredstava trajno ustupe Direkciji za robne reuzerve u Kragujevcu. Ustupljehna sredstva Direkcija će namenski utrošiti za nabavku NPK mineralnog đubriva i pokrivanje negativne razlike u ceni dizel goriva, kojim zadruge snabdevaju poljoprivredne proizvođače. Pravo na naknadu razlike u ceni stiču zemljoradničke zadruge i druga pravna lica, sa kojima je Direkcija zaključila ugovor o pozajmici dizel goriva i uredila uslove, koje treba ispuniti, da bi se opstvarilo pravo na naknadu negativne razlike u ceni - navodi se u obrazloženju.

VLADA SRBIJE

      Kvalifikacioni ispit za upis u srednje škole počinje u ponedeljak, od 10 časova, polaganjem testa iz maternjeg jezika. Učenici će test iz matematike polagati, u isto vreme, u utorak, saopštava Ministarstvo prosvete i sporta Vlade Republike Srbije.
      Broj ispitne kombinacije testa iz srpskog jezika izvući će ministar prosvete i sporta Ljiljana Čolić, u ponedeljak, u 9.45 časova u Kamenoj sali Radio Beograda, a broj kombinacije iz matematike izvući će predsednik Republičke upisne komisije i pomoćnik ministra Ljubomir Protić, u isto vreme u utorak. Prvi program Radio Beograda direktno će prenositi izvlačenje broja kombinacije iz koje će učenici raditi zadatke.

      U Udruženju banaka Srbije u petak su potpisani ugovori između Garancijskog fonda i 30 poslovnih banaka, o osiguranju kredita preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima.
      Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić, izjavio je da će kapital Garancijskog fonda, u ovoj godini, biti obezbeđen iz republičkog budžeta, u iznosu od milijardu i po dinara, pri čemu se iznos kredita banaka množi sa koeficijantom 2,5, tako da će kreditni potencijal banaka iznositi oko 100 miliona evra, prenosi Tanjug.

      Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) saopštila je da će od Evropske unije, uz preostali julski, zatražiti i dodatni jesenji rok, kako bi i u tom periodu srpska preduzeća mogla da konkurišu za dobijanje bespovratne finansijske pomoći, u okviru Programa za unapređenje marketinga izvozno orijentisanih preduzeća (SEMDAS), koji sprovodi SIEPA uz pomoć Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR).
      Ukoliko dodatni rok ne bude odobren, julski rok ističe 16. jula, i sredstva će, ukoliko do tada ne budu dodeljena, biti vraćena donatoru, navodi se u saopštenju.
      Program SEMDAS, koji je EU podržala donacijom u iznosu od 1,14 miliona evra, pruža preduzeću mogućnost da u šest prijavnih rokova bespovratno dobije ukupno do 50.000 evra. U prva tri roka odobreno je 410.000 evra i 32 kompanije, od približno 50 prijavljenih, dobile su tražena sredstva, precizira se u saopštenju i dodaje da niko nije konkurisao za maksimalan iznos.
      Za sprovođenje niza projekata predviđenih Programom razvoja izvoza, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza dobila je od EU pomoć u iznosu od 2,5 miliona evra. Osnovni cilj Programa je stvaranje preduslova za unapređenje srpskog izvoza i jačanje veza domaćih preduzeća sa inostranim trgovinskim partnerima. Program podrazumeva intenziviranje aktivnosti ove agencije na polju promocije izvoznih mogućnosti Srbije i konstruktivniju tehničku podršku potencijalnim izvoznicima. Takođe, uključeni su i projekti pružanja finansijske pomoći domaćim preduzećima u cilju unapređenja konkurentnosti proizvoda, kao i subvencionisanje nastupa srpskih izvoznika i plasmana proizvoda na evropskim tržištima.

      Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije saopštila je, povodom prenamnoženja gubara, da je ministar Ivana Dulić-Marković donela Naredbu o sprovođenju mera radi sprečavanja šteta i širenja ovog insekta i formirala Štab za praćenje mera propisanih Naredbom, u koji su uključeni predstavnici naučnih, stručnih i državnih institucija.
      U saopštenju se navodi - da je Uprava za šume, u leto 2003. godine, izdala nalog korisnicima šuma da utvrde površine i intenziteta napada gubara, na državnim i privatnim posedima. Utvrđen je napad gubara, različitog intenziteta, na površini od 163,355 hektara, na 94,584 hektara na državnim i 68,771 hektara na privatnim posednima.
      Očekuje se da će do kraja juna štete za ovu godinu prestati, usled promena u biološkom ciklusu razvića insekta. Oštećena stabla obnoviće lisnu masu, ali uz umanjene vitalnosti i smanjenja prirasta. Svim sopstvenicima i korisnicima šuma posebno se ukazuje da je neophodne dalje suzbijanju gubarevih jajnih legala - od kraja avgusta ove do početka proleća naredne godine - jer se u protivnom, naredne godine mogu očekivati štete na daleko većim površinama, dodaje se u saopštenju.