POLITIKA

     Lokalni izbori u Srbiji biće odrzani 12. ili 19. septembra, izjavio je u petak predsednik Skupstine Srbije Predrag Markovic i najavio da ce te izbore zvanicno raspisati u nedelju, 1. avgusta.
     Marković je posebno istakao da će ovi izbori biti raspisani po važećem zakonu od 13. juna 2002. godine, jer ne treba menjati izborna pravila uoči izbora. Prema Markovićevim navodima, sve stranke su imale primedbe na neke delove tog zakona i on ih je blagovremeno upozoravao da se nešto preduzme, ali sada je kasno za promenu zakona. To znači da će se i na ovim izborima odbornici birati po proporcionalnom sistemu uz cenzus od tri odsto, a predsednici opština i gradonačelnici - po većinskom sistemu.
     Obracajuci se novinarima u parlamentu on je takodje ocenio da je broj medjunacionalnih ekcesa u Vojvodini “zabrinjavajuci”. Navodeci konkretne podatke, Markovic je istakao da je od Odbora za medjunacionalne odnose Skupstine, pravosudnih organa, MUP-a i lokalnih vlasti trazio detaljne izvjestaje i informacije o preduzetim merama za sprecavanje incidenata, navode Slobodna Evropa i Danas.

     Vlada Srbije mora utvrditi gde se nalaze haski optuzenici, kako bi dokazala svoju opredeljenost za saradnju sa Medjunarodnim tribunalom, izjavio je u Becu vicepremijer Miroljub Labus. On je napomenuo da Vlada vec cetiri meseca preduzima mere, kako bi se ustanovilo gde se nalaze optuzenici sa haske liste i da joj ostaje mogucnost da za dva do tri meseca prikupi informacije i podieli ih sa svetom. Ako se to ne uredi, niko nece verovati u aktivni angazman vlasti Srbije, upozorio je Labus, navodi Slobodna Evropa.

EKONOMIJA

     Bojan Dimitrijević, srpski ministar trgovine, turizma i usluga, upozorio je da bi, ukoliko se nastavi dosadašnji trend rasta cena, na kraju godine mogao premašiti deset odsto, što bi "iskočilo" iz projektovane ekonomske politike, na početku godine. On je rekao da je to signal za monetarnu i fiskalnu politiku da bude rigoroznija.
     - Rast cena na malo u maju je iznosio jedan odsto, u odnosu na prethodni mesec, dok ukupan rast cena u odnosu na decembar prošle godine iznosi 3,7 odsto, a troškova života za 4,8 odsto. Uzrok toga je poskupljenje sezonskog voća i povrća, motornog benzina od pet odsto, dizela, koji je poskupeo za 8,5 odsto, zatim povećanje akciza, kao i rast cene nafte na svetskoj berzi, kaže Dimitrijević.
     Ministar trgone dodaje da je nastavljena tendencija porasta industrijske proizvodnje, pre svega poljoprivredne, koja bi na kraju godine mogla zabeležiti povećanje za oko deset odsto. On je naglasio i da će na kraju godine biti zabeležen rast društvenog proizvoda za šest odsto.
     Dimitrijević je podsetio da je Vlada Srbije prekjuče usvojila Uredbu o premiranju žita, kao i da će seljaci od ovog leta moći da dobiju premiju "na ruke", a ne kao što je ranije bio slučaj kada se premija isplaćivala preko mlinskih organizacija. On je pozvao sva gazdinstva da se registruju i otvore račun kako bi mogli da prime novac.

      Prosečna plata u Srbiji u maju je iznosila 13.455 dinara i u donosu na prethodni mesec zabeležila je pad od 6,5 odsto, po podacima Republičkog zavoda za statistiku. Za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno izdvojiti 0,91 prosečnu platu, dok je za prosečnu potrošačku korpu bila potrebna jedna i po plata, navodi Danas.

     "Zastava Rezervni delovi" (www.zastava.net), specijalizovano za prodaju auto delova, prosirilo je ovih dana poslovnu delatnost i, u saradnji sa austrijskom Volks bankom (www.volksbank.co.yu), pocelo prodaju automobila na lizing. Ucesce je 5 procenata, a rokovi otplate su 24, 36, 48, 60 i 72 meseca. Uz zahtev za odobrenje finansijskog lizinga, potencijalni kupci "Zastavinih" vozila treba da donesu priznanicu za tri prethodne plate ili penzije, dokaz o stalnom zaposlenju i fotokopiju licne karte, dok ziranti nisu potrebni. Kupac placa porez na promet, registraciju i obavezno osiguranje, a kasko osiguranje se uplacuje preko lizinga, u 12 mesecnih rata.

     Osnovne skole "Svetozar Markovic" u Rekovcu i "Dusan Popovic" u Belusicu dobile su trideset racunara i tri pokretne laboratorije za hemiju, fiziku i biologiju. Za realizaciju ovog projekta vrednog preko 1,2 miliona dinara, americka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) obezbedila je 950.000, a lokalna zajednica blizu 320.000 dinara, prenosi Vibilia.

Danas: Primedbe iz Svetske banke srpskoj Agenciji za privatizaciju
MESECIMA BEZ TENDERA

     - Pišem vam da bih izrazio zabrinutost Svetske banke, zbog očiglednog usporavanja i – ponegde - zaostajanja u implementaciji srpskog programa privatizacije, u poslednja tri meseca. Verujemo da je nekoliko poslednjih poteza i akcija Agencije za privatizaciju u suprotnosti sa ranijim sporazumima Svetske banke i srpskih vlasti oko procesa privatizacije i procedura.
     Te reči prenosi Danas ekskluzivno, iz pisma, koje je direktoru Agencije za privatizaciju Branku Pavloviću, krajem juna, uputio Džerardo Koročano, menadžer u Privatnom i finansijskom sektoru Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju.
     U nedvosmislenom krajnje ozbiljnom upozorenju, funkcioner Svetske banke podseća - da od početka aprila nijedan novi tender nije raspisan, niti je bilo ponavljanja tendera, usporeni su napori da se reše sporovi oko Veterinarskog zavoda, Agrounije, Napretka i Jedinstva, a nisu prihvaćene ni preporuke konsultanata Svetske banke, oko Rubina i Srpske fabrike stakla.
     Posebnu zabrinutost Svetske banke izazivaju zbivanja oko subotičkog Severa, koji se nalazi u prvoj grupi preduzeća u procesu restrukturiranja, a koja su finansirana kreditom Svetske banke.
     Poređenja radi, čak i tokom veoma teškog političkog ambijenta u 2003. godini, Agencija za privatizaciju uspevala je da raspiše dva tendera mesečno. Napori Agencije za rešavanje spornih slučajeva (Veterinarski zavod, Agrounija, Napredak, Jedinstvo) su usporeni.
     Koročano naglašava, da u nekoliko slučajeva Agencija za privatizaciju nije prihvatila preporuke finansijskog konsultanta finansiranog od strane Odeljenja za tehničku pomoć Svetske banke, kao u vezi Rubina i Srpske fabrika stakla.
     U pismu se navodi da je Svetska banka razočarana nedostatkom napretka i u prodaji Livnice i Industrije kablova Jagodina, iz prve grupe preduzeća u procesu restrukturiranja, sporih priprema za restrukturiranje preduzeća iz druge grupe i neobjašnjivog zastoja u pronalaženju finansijskog konsultanta za preduzeća iz treće grupe.
     Koročano takođe, ističe zabrinutost zbog toga što su kapaciteti Agencije za privatizaciju za implementaciju kompleksnog programa privatizacije kontinuirano pogoršavani tokom poslednjih nekoliko meseci. Najstručniji eksperti napustili su Agenciju, a za one koji su ih zamenili trebaće meseci da se obuče.
     - Na kraju, nadamo se da će se nastaviti slobodna razmena informacija o privatizaciji sa Svetskom bankom, kako je utvrđeno Sporazumom o pregovaranju za kredit PFSAC II. Posebno se nadamo da ćemo od Agencije dobijati kvartalne izveštaje o napretku, sa opisom aktivnosti u toku poslednja tri meseca.
     Obzirom na dugoročno učešće Svetske banke u srpskom programu privatizacije, Koročano izražava nadu, da neće biti dugoročne promene smera Vladine politike, prema privatizaciji.

Prevencija gradske uprave i USAID, blesti zavisnosti u kragujevačkim školama
REŠENJA U ZAJEDNIČKOJ MREŽI

     U Skupštini Kragujevca u petak su svečano uručene potvrde prosvetnim radnicima 19 gradskih osnovnih škola, obučenima za prevenciju bolesti zavisnosti. Projekat "Bolesti zavisnosti", sa seminarima "Hoću zdravo da živim" i "Mislimo na vreme", uspešno je okončan krajem juna, iznela je Verica Šapić, gradski sekretar za socoijalnu politiku i zdravstvo.
     Gradska uprava prošle godine je osnovala i svoju Službu za prevenciju bolesti zavisnosti. Najnoviji projekat je realizovan i zahvaljujući donaciji građana SAD, preko Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), u okviru programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" (CRDA), koji u centralnoj srbiji sprovodi nevlanina organizacija ACDI/VOCA, iz iste zemlje.
     Prilikom uručivanja potvrda, dr Vesna Pajević, zadužena za socoijalnu politiku i zdravstvo, u Gradsoj vladi Kragujevca, izrazila je zadovoljstvo što su ostvareni ovakvi rezultati, posle dužeg suočavanja sa bolestima zavisnosti.
     - Sa jedne strane, to je znanje, koje ste stekli na ovim seminarima, a sa druge - materijal, koji može da koristi i nadam se posluži drugima, u narednom periodu, da se prevencija primeni - ocenila je Pajević i potsetila na problem bolesti zavisnosti, širom Evrope. - Još nisu pronađena prava rešenja, zbog čega su još značajniji ovakvi napori, da se pošasti stane na put i da se mladi ljudi spasu, u trenutku kriza, čestih u savremenom svetu.
     Pajević je ukazala i da lokalna zajednica i samouprava u Kragujevcu, preko Službe za borbu protiv bolesti zavisnosti, rešavaju takve probleme, formiranjem mreže za prevenciju, u čemu je neophodno i angažovanje roditelja.
     Učesnike u seminaru je pozdravio i Bojan Radojević, iz Službe za informisanje ACDI/VOCA, po čijim podacima je USAID finasirao sa 22.500, a Skupština grada Kragujevca sa oko 6.000 dolara kompjutersko opremanje kancelarije Službe za prevenciju, tribine, radionice i propagandni materijal.

Prijem u Skupštini grada 176 najboljih učenika u Kragujevcu
VELIKI BROJ NAGRAĐENIH

     Na prijemu u Skupštini grada, 176 najboljih učenika osnovnih i srednjih škola u Kragujevcu - koji su osvojili neko od prva tri mesta, na međunarodnim, saveznim i republičkim takmičenjima, u različitim oblastima - Predrag Cvetković, zadužen za obrazovanje, u Gradskoj vladi, zahvalio im je na rezultatima i nagradio ih knjigama.
     - Vama, koji ste dostojno predstavljali sebe, svoju porodicu, svoju školu i Kragujevac, grad se skromno odužuje, za uspomenu na ovakve uspehe - obratio se Cvetković najboljim učenicima i ocenio da je njihov broj impozantan. - Želim vam puno uspeha i ne sumnjam da ćemo se videti i iduće godine, uz još bolje rezultate.

POLITIKA

     Zvanicnici Skupstine Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine zalozili su se da predstavnici parlamenata dveju drzava ubuduce ucestvuju na skupovima medjudrzavnih veca, cime ce upotpuniti medjudrzavnu saradnju. O toj inicijativi novinare je u Beogradu obavestio predsedavajuci Predstavnickog doma Parlamentarne skupstine Bosne i Hercegovine Martin Raguz nakon razgovora sa predsednikom parlamenta drzavne zajednice Zoranom Samijem. Raguz je potvrdio da ce Bosnu i Hercegovinu na svecanoj inauguraciji predsednika Srbije Borisa Tadica predstavljati, clan drzavnog predsednistva Borislav Paravac, navodi Slobodna Evropa.

     Brisel bi mogao da trazi i od Hrvatske da uvede vize za gradjane SCG, kao sto je to nedavno ucinila Rumunije na zahtev Evropske komisije (EK), ako se u narednim godinama nista ne promeni u statusu Srbije i Crne Gore prema Evropskoj uniji (EU) (www.europa.eu.int).
     Kontrolisani ulaz gradjana trecih zemalja, bez obzira na tradicionalne veze i decenijama vazece rezime prelaska granice, bio je uslov Rumuniji i deo paketa pravosudja i unutrasnjih poslova iz pregovora o ulasku te zemlje u EU. Deo aranzmana EU i buduce clanice jeste vizni rezim harmonizovan s onim u Uniji koju cine 25 drzava.
     Ako se u narednim godinama nista bitno ne promeni u statusu SCG prema EU, EK ce uvodjenje viza za gradjane SCG traziti i od Hrvatske, ciju je odluku o privremenom ukidanju viza ranije srdacno pozdravila.
     Bezvizni rezim za gradjane SCG, odlukom Hrvatske vlade (www.vlada.hr), produzen je do 31. decembra ove godine, prenosi Vibilia.

     Sef delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori (SCG) Dzefri Baret (Geofrey Barrett) izjavio je da ce dokumet "Evropsko partnerstvo sa SCG" biti osnova odnosa Evropske unije (EU) i SCG, do integrisanja u tu organizaciju. Baret je posle razgovora sa clanovima Saveta ministara SCG o tom dokumentu novinarima kazao da on objedinjuje sve sto je EU zahtevala od SCG, u poslednje tri godine, navodi Slobodna Evropa.

     Priču o "seksisti TV direktoru u Srbiji", beleži Indipendent, u kratkim vestima iz Evrope.
     Aleksandar Tijanić, čija je i slika objavljena, našao se, piše list, na udaru organizacija za ženska prava i drugih grupa, zbog svojih seksističkih komenatara, objavljenih u jednom srpskom tabloidu.
     "Žene u crnom" optužile su direktora državne televizije u Srbiji da je prešao granicu za nekog ko se nalazi na javnoj funkciji kada je - piše Indipendent - istaknutog advokata za ljudska prava Biljanu Kovačević Vučo u Kuriru nazvao "polu-ženom, polu-konjem".

BBC: Savet ministara SCG
NEODLUČNOST ODLAŽE REŠENJA

     Na sednici Saveta ministara Srbije i Crne Gore verifikovani su mandati devetorici članova Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Predsednik tog tela, kako je najavljeno, trebalo bi uskoro da bude izabran, kada će Savet i formalno biti konstituisan.
     U saopštenju posle sednice nema ni reči o oceni bezbednosne situacije u zemlji, povodom mogućeg izručenja četvorice generala Haškom sudu.
     Politička neodlučnost, prema mnogim ocenama - pre svega DSS i njenog lidera Vojislava Koštunice - čini se da će pitanje rešenja ovog sve većeg problema Srbije, pa i Crne Gore prema međunarodnoj zajednici, odložiti za još neko vreme.
     U međuvremenu, novi predsednik Srbije Boris Tadić ponovio je stav o tom pitanju koji je iznosio tokom izborne kampanje:
     - Mi u svakom slučaju, iz procedure koja znači punu saradnju sa Haškim tribunalom, nijednog trenutka ne smemo da iskoraknemo, niti možemo, zato što moramo da vodimo računa o interesima ove zemlje i njenih gradjana.
     I Koštuničini partneri u vladi stoje na stanovištu da generali moraju u Hag. Veroljub Stevanovic u ime Srpskog pokreta obnove smatra da će stvari teći "onako kako je dobro za Srbiju, znači da će generali biti u Hagu, a da mi nećemo imati krizu vlade". Slično razmišlja i Goran Paunović iz G17 plus:
     - Najbolje bi bilo da se generali ohrabre, da se dobrovoljno predaju, a ako to nisu u stanju da učine, onda država mora da obezbedi poštovanje zakona.
     Funkcioneri DSS dodaju da su već sve rekli, pozivajući na puni, legalan pristup ovom pitanju i obostranoj - dvosmernoj saradnji kada je reč o Tribunalu u Hagu.

EKONOMIJA

     Novi tender za koncesije na koriscenje vode, u Ministarstvu poljoprivrede (www.minpolj.sr.gov.yu), najavljuju krajem 2004. godine.
     Postoji pet zainteresovanih preduzeca za nove koncesije. Do sada je u Republici izgradjena i pocela sa radom jedna fabrika za flasiranje vode, u Bukovici kod Savnika, ciji su proizvodi (voda "gorska") vec nasli mesto na trzistu SCG. Investitor je preduzece "Sportsmen first production", koje je u medjuvremenu, preimenovano u DOO "Gorska". Ugovore o dugorocnim koncesijama na koriscenje vode za flasiranje sa cetiri domaca izvorista Vlada (www.srbija.sr.gov.yu) je potpisala sredinom aprila.

     Ugovor o koncesiji, za Alipasine izvore kod Plava, potpisan je na 19 godina, za vrelo Tunjeva, kod Niksica, na 30 godina, za Rozajsko vrelo na 25 godina i Djedov izvor, u Kolasinu, na 30 godina.
     Ugovorima je predvidjen period pripreme tehnicke dokumentacije i izgradnje objekata za flasiranje vode, koji ce trajati od 12 do 24 meseca. Nakon toga pocinje koriscenje koncesija na rok od 19 do 30 godina. Cetiri koncesionara su se obavezala da ce placati naknade za koriscenje vode, i to osnovnu, 3 odsto od prodajne cene vode, i posebnu naknadu, koja je uskladjena sa usvojenim ponudama, od 0,5 do 1,5 odsto. Od cetiri ugovora procenjuje se da ce drzava, samo po osnovu koncesija, prihodovati 1,2 miliona EUR godisnje. Od te sume, Vladi ce pripasti oko 70, a 30 procenata jedinicama lokalne samouprave.
     Za Djedov izvor u Kolasinu ugovor o koncesiji potpisan je sa radnom jedinicom Radigojno, u osnivanju, u vlasnistvu kompanije Tim iz Banatskih Karlovaca. Ova kompanija flasiranu vodu planira da prodaje u Srbiji i na delu Crnogorskog primorja. Koncesiju za flasiranje vode sa Alipasinih izvora Vlada je dodelila vlasnicima kompanija "Verko constructions" i "Baby plumbing", sa sedistem u SAD, Mrkulic Enveru, Sefkiji i Izetu. Vodu ce prodavati u zemljama eks Jugoslavije, a dobro bi se prodavala i u Americi. Na izvoristu Ravnjak u Bistrici, kod Mojkovca, sa firmom Velinton Evropa LTD iz Londona i na izvoristu Ropusica, u Gornjem Lipovu, kod Kolasina, sa podgorickim preduzecem "Fin invest". Londonskoj kompaniji rokovi predvidjeni ugovorom su istekli i aneksom ugovora on je produzen za šest meseci.

     Ambasador Kraljevine Svedske u SCG Lars Goran Enkseldt potvrdio je namere poznate svedske firme "Volvo" (www.volvo.com) da u Cacku otvori regionalni centar za servis transportnih vozila, prenosi Vibilia.

UKRATKO

     Promocija i edukacija mladih osnovni je cilj nove organizacije KG Jut sektor, koju je osnovao tim iz Studentske unije Kragujevackog Univerziteta. Kroz projekat “Menjajuci sebe, menjam i svoj grad” oni zele da afirmisu mlade, na stalnoj edukaciji i usavrsavanju i da pomognu u stvaranju uslova za bolji zivotni standard. KG Jut sektor zeli da promovise svaki vid kulturnog izrazavanja mladih. To ce ciniti i preko svog internet sajta. Realizaciju projekta pomogla je Skupstina grada Kragujevca, navodi RTK.

     Saobracajna policija (www.mup.sr.gov.yu) uskoro ce imati tehnicke mogucnosti da otkrije vozace pod uticajem narkotika. Njima ce se na posebnom stapicu uzimati uzorak pljuvacke, koji ce se zatim stavljati u aparat, da bi se dobio rezultat u roku od pet minuta. Saobracajna policija ce najverovatnije izabrati uredjaj "dreger drug test".
     Ako se utvrdi da je vozac drogiran, on sam snosi troskove bolnickog testiranja a u suprotnom - "casti" saobracajna policija.
     Precizirane su i kazne za vozace sklone narkomaniji - od 1.800 do 21.000 din, uz oduzimanje vozacke dozvale u periodu od tri meseca do godinu dana. Ako je zbog droge doslo i do saobracajne nesrece, "automatski" sledi i boravak u zatvoru od 30 do 60 dana.
     "Dreger drug test" otkriva da li je testirana licnost pod dejstvom kanabisa, benzodiazepina, amfetamina, ekstazija, kokaina, opijata... Svi dobijeni rezultati mogu se dokumentovati u vidu zapisa, na kome se nalazi identifikacija vrste droge, a ovi podaci mogu se i arhivirati u kompjuterskoj bazi podataka.
     "Dreger drug test", uz kuciste, ima i stampac, tastaturu, kasetu za uzimanje uzoraka - deset komada u jednom pakovanju. Veci je od alkotesta, ali je sasvim pogodan za upotrebu od strane patrola saobracajne policije, koje njime dobijaju najsavremeniju tehniku koju koriste i njihove kolege u drzavama Evropske unije (www.europa.eu.int).

     Koriscenje starih plasticnih boca stetno je po zdravlje, upozoravaju Kanadski naucnici sa Univerziteta Kalgari. Navika da se u ispraznjenu bocu ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije dvostruko je opasna. Prvi razlog je razvoj bakterija u boci. Drugi razlog je cinjenica da polimer od koga se boce prave - polietilen terpalat - s vremenom oslobadja opasne toksicke materijale, od kojih je ona sa imenom DEHA posebno opasna i dokazano kancerogena. Zato naucnici isticu da su boce namenjene jednokratnoj upotrebi, te da ih posle toga treba reciklirati, prenosi Vibilia.

Potpredsednik Skupštine Kragujevca najavio veći uticaj u Savetu Evrope
PRIORITET PROJEKTI ZA EU

     - Izbor za za člana Upravnog odbora i potpredsednika Asocijacije agencija za lokalnu demokratiju, Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, Saveta Evrope, iz Strazbura, shvatam i kao veliko priznanje gradu Kragujevcu i potvrdu njegove afirmacije. Tim rečima, uz ostalo, prof. dr Dobrica Milovanović, potpredsednik Skupštine grada, prokomentarisao je u četvtak, na prijemu za novinare u Kragujevcu, svoj izbor na odgovorne evropske dužnosti.
     - Pojedinac ne bi mogao da bilo šta napravi, ako sama sredina nije ocenjena kao pogodna za dalje aktivnosti, u smeru kako ih vidi Strazbur i Asocijacija agencija za lokalnu demokratiju - dodao je Milovanović, odgovarajući i na drugi deo pitanja o svojim budućim zalaganjima, u tim forumima:
     - Neophodno je reči, iako je možda malo i rano, da ću nastojati da u okviru Asocijacije nametnem i neke naše teme. Sigurno da je osnovno - kako napraviti najbolje projekte, koji bi mogli da zavrede pažnju fonfova Evropske unije. To je nešto što je sigurno prioritet i za šta je potrebna pomoć svih ljudi, u lokalnoj zajednici, kad se radi o Kragujevcu, kao i iz svih partnerskih gradova, širom Evrope, u njihovoj podršci Jugoistočnom delu kontinenta, posebno Balkana.
     Branko Jovanović, gradski sekretar za komunikacije, pokrenuo je inicijativu za kandidovanje, pred Evropskom unijom, zajedničkog projekta, sa kragujevačkim novinarima, za poboljšavanje informisanja.
     Marko Stojić, saradnik i stipendista, iz Kragujevca, Agencije za lokalnu demokratiju, kao njen glavni zadatak naveo je ubrzavanje procesa priključenja Evropskoj uniji zemalja Balkana.
     - Postoji saglasnost da Agencije pojačaju aktivnosti u regionu, kako bi što bolje sagledale i razumele potrebe lokalnog stanovništva i tome prilagodile dalje aktivnosti. Za sada je osnovano 11 Agencija lokalne demokratije. U Srbiji i Crnoj gori postoje tri agencije – u Subotici, Nišu i Nikšiću - da se na regionalnim i lokalnim nivoima afirmišu demokratske vrednosti, zaustave ratna dešavanja, preduprede novi konflikti i građanima približe ideje o evroatlanskim integracijama - potsetio je Stojić.

       Kragujevacka "Zastava-Kovacnica" (www.zastava-kovacnica.co.yu), od januara do juna ove godine, proizvela je 2.100 tona otkovaka. Polovina je plasirana tradicionalnim kupcima u Nemackoj, Belgiji i Madjarskoj. Trziste Kanade zahteva sve vece kolicine otkovaka.
       Ukoliko bi se uskoro obezbedila sredstva iz Fonda za razvoj Republike Srbije (www.fondzarazvoj.sr.gov.yu), moguce je da se vec u ovoj godini prebaci plan, koji predvidja proizvodnju 4.600 tona otkovaka.
       Potrebe za otkovcima na domacem i stranom trzistu duplo su vece od trenutne proizvodnje, tako da bi se investiranjem i dokapitalizacijom vec u prvoj godini proizvodilo vise od 8.000 tona otkovaka, za poznate kupce.
       Za nastavak obnove, "Kovacnici" je neophodna podrska Fonda za razvoj, kojom bi se omogucila nabavka nove opreme, za dupliranje sadasnje proizvodnje. Za tu investiciju potrebno je pet miliona EUR.
       I od povecane proizvodnje - kazu u "Kovacnici" - plasman bi se zadrzao u odnosu pola-pola, na domacem i stranom trzistu.
Prethodne cetiri godine, zavrsena je rekonstrukcija proizvodnih hala i povecana isporuka domacim i stranim kupcima.
       Ulaganjem u proizvodni ciklus, za duzi period, bile bi zadovoljene potrebe trzista.
Pored stalnih kupaca iz "Zastave" (www.zastava.net) i preduzeca iz beogradskog basena, IMR (www.imr-rakovica.com) i IMT (www.imt.co.yu), cetiri puta su povecale porudzbine otkovaka za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije za africko trziste, prenosi Vibilia.

CRKVA U NOVOM RUHU

      Restauracija kragujevačke Saborne crkve, Uspenja Presvete Bogorodice, trebalo bi da se završi za nekoliko meseci. Renoviranje sedišta Šumadijske eparhije traje četiri godine. U obnovu Hrama uloženo je pet i po miliona dinara. Spoljašnjost Hrama trebalo bi da bude završena do Svetog Ilije, 2. avgusta. Ove godine navršava se 120 godina od prvog bogosluženja u Sabornoj crkvi, čija je izgradnja počela 1869. godine, navodi RTK.

POLITIKA

       Americki drzavni podsekretar za politicka pitanja Mark Grosman izjavio je u Beogradu da je vrijeme da Ratko Mladic i cetvorica vojnih i policijskih generala budu izruceni Haskom tribunalu. Nakon susreta sa ministrom inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vukom Draskovicem, Grosman je istakao da ce americka administracija nakon izrucenja Mladica podrzati eventualnu odluku Tribunala da odredjene slucajeve prepusti domacem pravosudju. Grosman je, tokom susreta sa Borisom Tadicem, prenio cestitke predsednika Dzordza Busa i drzavnog sekretara Kolina Pauela novoizabranom predsjedniku Srbije, kao i njihov poziv da poseti Vasington.

       Boraviste haskog begunca Radovana Kardzica je poznato, ali je njegovo hapsenje stvar “vise politike” tvrdi sarajevski “Dnevni Avaz” pozivajuci se na medjunarodne krugove. Izvor lista je kazao da je ratni vodja bosanskih Srba "u krletki iz koje tesko moze izaci, ako mu to neko ne dozvoli". Sagovornik “Dnevnog avaza” je dodao, da je nedavna SFOR-ova kontrola granica uz Drinu bila samo privid neke ozbiljnije operacije i da se Karadzic nalazi na sasvim drugoj lokaciji, navodi Slobodna Evropa.

       Kada je reč o pravdi, Tajms u komentaru o poukama procesa koji se vode protiv Slobodana Miloševića i Sadama Huseina, a koje opisuje kao "diplomatsku konfrontaciju demokratija i diktatura", između ostalog piše da su ciljevi tih suđenja da se pomogne obnovi civilnog društva tj. "vrsti denacifikacije" Srbije i Iraka, te da se pokaže da tirani ne prolaze nekažnjeno, kao i da ojača uverenje Zapada da su ratovi koje je vodio bili opravdani.
       - Opasnost takvih procesa je, pak, da se pretvore u izolovane spektakle, u kojima se sva krivica pogrešno pripiše samo jednom čoveku i tako spreči "pročiščenje" kultura u kojima su ponikli - zaključuje Tajms.

UKRATKO

     Na oglednim poljima Centra za strana žita u Kragujevcu u četvrtak je pokrenuta stalna godišnja poljoprivredna, turistička i kulturna manifestacija "Zlatno zrno Šumadije". Organizazator je Šumadijski okrug.
     Za avgust, u Kniću je zakazano dodeljivanje nagrade najboljim proizvođačima pšenice, kombajnerima i mlinarima. Mr Miroslav Marinković, načelnik Šumadijskog okruga, kaže - da je proizvodnja hleba težak i naporan posao, čijem boljem vrednovanju treba da doprinesu i priznanja, ove manifestacije, nakon žetve, navodi RTK.

Dr Vladimir Vučković, ekonomski savetnik SCEPPA, za Danas
STANDARD IZNAD MOGUĆNOSTI

     - Ma koliko mi mislili da loše živimo, to je bolje nego što zaslužujemo. Imamo veći standard nego što nam omogućavaju ekonomske performanse. To je preteća pojava, naročito u javnom sektoru. Ako bismo populistički gledali, mogli bismo da se upitamo - kako to da nam sada raste cena struje, a istovremeno rastu plate u Elektroprivredi. To nije suština problema. Problem je što niko ne govori o rastu plata, vezanom za porast produktivnosti rada - kaže dr Vladimir Vučković, ekonomski savetnik SCEPPA i asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za Danas:
     - Druga stvar koja je već nekoliko meseci pristutna je usporavanje privatizacije. Čitava ta priča oko revizije, provere onoga što je privatizovano, sam po sebi nije loša, pod uslovom da nije istaknuta u prvi plan, a još manje da čitava privatizaciju nije svedena na to. Jako je opasno ovo što se radi sa "Sartidom", jer je to trenutno najpropulzivnije preduzeće u Srbiji. Čelik je trenutno naš glavni izvozni proizvod, veći deo proizvodnje "Sartida" se izvozi, evidentna su ulaganja u proizvodnju, u planu su još veća.
     Treći problem, po oceni dr Vučkovića, je zastoj u donošenju sistemskih zakona:
     - To je nešto što nam je neophodno, od antimonopolskih zakona, preko stečajnog zakonodavstva, zakona o finansijskom tržištu, o hartijama od vrednosti, investicionim fondovima...
     Po oceni dr Vučkovića, populizam preti i u spoljnotrgovinskoj politici:
     - Ako postoje osnovane i utemeljene sumnje da se roba iz Kine ili Turske carini na neadekvatan način, ne sme se taj problem rešavati tako što će se poći od neke orijentacione cene, koju mi smatramo realnom...
     - Ako imate probleme u platnom bilansu, kao što ih mi imamo, onda prema tzv. regulativi STO morate da imate jake dokaze da je tačno ono što tvrdite. Morate da imate preciznu kalkulaciju robe i onda možete ubedljivo svetu da dokažete - zbog čega primenjujete neke od mera, bilo da je reč o većim carinama, bilo o antidampinškim ograničenjima - kaže dr Vučković, zaključujući da je naš jedini izlaz u političkoj saglasnosti i socijalnom konsenzusu, čega nije bilo ni 2000. godine.

U Kragujevcu pokrenuta saradnja gradova SCG i Urala
CILJEVI U OBOSTRANOM INTERESU

      U Skupštini grada Kragujevca, gradonačelnik dr Vlatko Rajković, kao predsednik Stalne konferencije gradova i opština, u sredu je potpisao protokol o saradnji sa Anatolijem Jaruševski Mihajlovičem, generalnim sekretarom Udruženja gradova Urala.
       - Naši prijatelji sa Urala su u Srbiji, kao gosti Stalne konferencije gradova i opština. Počastvovali su nas posetom Kragujevcu. Sporazum o saradnji potpisujemo sa posebnim zadovoljstvom. Mi smo otvoreni za saradnju, koja nam nedostaje sa lokalnim samoupravama iz Ruske Federacije - rekao je Rajković, uz izraze zahvalnosti na poseti Kragujevcu i Šumadiji.
      - Veliko nam je zadovoljstvo što smo na ovom mestu, na vašoj blagorodnoj balkanskoj zemlji, gde su zajednički koreni naroda Rusije i Srbije. Kao u svim velikim porodicama, odnosi između članova možda nisu uvek bili najbolji, ali bez obzira na čitavu istoriju, naši narodi su uvek ostajali bratski - uzvratio je Mihajlovič, uz pozdrave, u ime gradonačelnika gradova Urala i Sibira:
      - Imamo zajedničke ciljeve, da razvijamo saradnju, koja će pomoći da naši građani, obe zemlje, žive bolje. Da ta saradnja bude na obostranu korist. Sada kada smo se upoznali sa vašim gradovima i privredom, više smo nego ubeđeni da je moguća saradnja u gotovo svim oblastima - u privredi, kulturi, obrazovanja, teškoj i lakoj industriji itd. Pretpostavljam da imamo iste poglede i ciljeve - dodao je Mihajlovič.
      Posle potpisivanja sporazume i razmene prigodnih poglona, Rajković je potvrdio da postoje mnogobrojne spone i oblasti buduće saradnje, kao u privredi, kulturi, obrazovanju.
      - Budite sigurni da ćemo u Stalnoj konferenciji sve učiniti da se ovaj sporazum realizuje i da se naša saradnja unapredi i podigne na zaista primeran novo - zaključio je Rajković, u prisustvu potpredsednika Skupštine grada prof. dr Dobrice Milovanovića, Dušana Golubovića, predsednika Gradske vlade Kragujevca, kao i Ljubinke Kaluđerović, sekretara Stalne konferencije gradova i opština.

Potpredsednik Skupštine Kragujevca u upravi Asocijacije lokalnih demokratija Saveta evrope
MILOVANOVIĆU DVOSTRUKO POVERENJE

     Potpredsednik Skupštine grada Kragujevca, prof. dr Dobrica Milovanović izabran je u petak za potpredsednika Biroa Upravnog odbora, koji funkcioniše kao Predsedništvo Asocijacije agencija za lokalnu demokratiju, Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, Saveta Evrope, iz Strazbura.
     Asocijaciju čine više od 80 partnera. Milovanović je najpre izabran u Upravni odbor Asocijacije - kao kandidat sa najviše glasova - u drugom krugu, na njenoj Generalnoj skupštini.
     - Ovo je drugi izbor Upravnog odbora i Predsedništva Asocijacije lokalnih demokratija Saveta evrope, od otvaranja njenih prvih lokalnoih agencija, od početka 90-tih godina, u Jugoistočnoj Evropi - kao u Subotici, Nišu i Nikšiću, u SCG - izjavio je u sredu prof. Milovanović, po povratku iz Barselone.
     - Asocijacija je osnovana 1999. godine, u Strazburu, sa Biroom, kao svojim Predsedništvom. Biro čine dva potpredsednika, generalni sekretar i blagajnik. Asocijacija je formirana kao službeno telo, ispred Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta evrope. Po isteku prethodnog mandata, koji je praktično trajao četiri i po godine, u Barseloni je održana izborna sednica Generalne skupštine. Generalna skupština, inače, zaseda svake godine, ali ne uvek kao izborna - kaže Milovanović, za "Glas Kragujevca":
     - Bio sam jedan od nominovanih i u konstituvnom delu ostao za drugi krug, kao jedini predstavnik SCG. Nije bilo predstavnika iz Makedonije, Hrvatske i nekih drugih balkanskih država. U drugom krugu se konačno bira sedam, pored još osam članova Upravnog odbora, koje imenuju institucije Saveta Evrope.
     Glasalo je 78, a za Milovanovića čak 73 evropska partnera. Partneri su Barselona i drugi gradovi i njihove asocijacije, kao naša Stalna konferencija, nevladine organizacije sa Balkana, ali i celog Starog kontinetna. Dosta partnera je i među francuskim, britanskim, norveškim gradovima.
     - Asocijacija, u Jugoistočnoj Evropi, promoviše mir, stabilnost, demokratiju, kroz edukaciju i realizaciju projekata. Agencije za lokalnu demokratiju su oči i uši Saveta Evrope, na ovom području - objašnjava Milovanović. - Agencije se otvaraju u zemljama tranzicije, a podržava ih čitava Evropa. Njihov cilj je da u Jugosistočnoj evropi afirmišu zajedničke vrednosti i integrativne prosece.
     Predsednika Biroa, Đanfranka Martinija, direktno je izabrao Kongres lokalnih i regionalnih vlasti saveta Evrope, kao stalno zaposlenog, sa izvršnim direktorom Asocijacije i tehničkim licima, u Strazburu.
     - Najviši nivo, u izborima, je za funkcije dva potpredsednika Biroa. Predsednik Martini je ocenio - da kandidati za potpredsednike treba da se utvrde i na osnovu broja glasova, koje su dobili prilikom izbora Upravnog odbora - dodaje Milovanović.
     Ponovo se glasalo u dva kruga. Milovanović izabran prvi. Naknadno se odlučivano o drugom potpredsedniku Biroa, za kojeg je izabran Danac Per Vinter, koji živi u Briselu, a inače je bivši predstavnik Evropske komisije, za Hrvatsku.

Novi stanovi sredstvima Skupštine grada i NVO Progetto Sviluppo
KROV ZA 16 UGROŽENIH PORODICA

      U naselju Bagremar, u Ilindenskoj ulici, u sredu su dodeljeni ključevi 16 novoizgrađenih stanova, za prvo prihvatanje izbeglica, iz kolektivnih centara. Posle 2007. godine, stanovi će biti dodeljeni socijalno ugroženim porodicama, iz Kragujevca.
      Stanove su predali na korišćenje prestavnici Kragujevca i nevladine organizacije Progetto Sviluppo, sindikata CGIL, iz Italije, koja je finansirala izgradnju, sa oko 250 hiljada evra. Skupština grada Kragujevca je obezbedila građevinsko zemljište i svu potrebnu dokumentaciju.
      Pored gradonačelnika dr Vlatka Rajkovića, prisustvovali su i Antonio Galante, predsednik i Paola Maieli, koordinator za Srbiju, organizacije Progetto Sviluppo, kao i Vesna Pajević i Dragan Planić, iz Gradske vlade Kragujevca.
     Uskoro bi u Kragujevcu trebalo da bude završena još jedna zgrada za izbegla i prognana lica, kao i socijalno ugrožene porodice, čiju izgradnju finansira nemacka organizacija Dijakonija, navodi RTK.

POLITIKA

       Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov čestitao je Borisu Tadiću izbor za predsednika Srbije, ističući da je uveren da će njegovom pobedom i konačnim formiranjem organa zakonodavne i izvršne vlasti u Beogradu biti stvoreni uslovi za definititvan izlazak Srbije iz krize. Šef ruske diplomatije je ocenio da je Tadićeva pobeda važna i za delotvorno sprovodjenje reformi u svim sferama društvenog života u Srbiji.

       Zvanična Atina čestitala je Borisu Tadiću izbor za predsednika Srbije, uz obećanje da će pružiti podršku Srbiji i Crnoj Gori za ulazak u Evropsku uniju i NATO.
       - Pobeda Tadića je značajna poruka za region (...) Grčka će pomoći Srbiji u naporima da pristupi adekvatnim reformama i ojača demokratske institucije - izjavio je portparol ministarstva inostranih poslova Grčke Jorgos Kumucakos.

       Za vreme predsedničke kampanje Borisu Tadiću stizali su preteća pisma i anonimni telefonski pozivi, izjavio je član Predsedništva Demokratske stranke Dragan Šutanovac, dodajući da se Tadić ne boji za svoju bezbednost.
       - Ne znam ko je pretio, a pisma su pisana rečnikom koji su i vrapci naučili za vreme komunističkog režima - rekao je Šutanovac za "Glas javnosti". On je istako da je je Tadiću, onog trenutka kad je izborni rezultat postao definitivan, pored stranačkog, dodeljeno i zvanično obezbedjenje Ministarstva unutrašnjih poslova.

EKONIMIJA

    Predsatvnici Zastavinih sindikata zahtevaju od Vlade Srbije, da jasno definiše da li je našoj zemlji potrebna automobilska industrija ili ne. Oni su dali rok od 10 dana, premijeru i predsedniku Srbije da posete Zastavu i počnu pregovore oko strateških pitanja. U suprotnom, najavljen je štrajk za 20. jul i odlazak 5.000 Zastavinih radnika u Beograd. Zahteve Sindikalne organizacije Zastava automobila, Sindikata metalaca i automobilske industrije Srbije, podržali su i narodni poslanici iz Kragujevca. Predstvanici Sindikata naglasavaju da od konstituisanja Vlade Srbije nisu mogli da uspostave socijlani dijalog sa ministarstvom privrede, jer Vlada nema resornog ministra, navodi RTK.

       Ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalović rekao je da u Srbiji u proseku ima 40 odsto viška radnika u preduzećima predvidjenim za restruktuiranje u drugoj polovini godine.
       Ta preduzeća biće restruktuirana ukoliko bude para za socijalne programe, napomenuo je Lalović, u emisiji RTS "Otvoreni studio" i potvrdio da je pripremljen Nacrt socijalnog sporazuma, koji bi trebalo da potpišu Vlada, sindikati i poslodavci, što je neophodan preduslov za uspešnu tranziciju.

       Ministarstvo za poljoprivredu saopštilo je danas da su razgovori delegacija Vlade Srbije i Izvršnog veća Vojvodine, u Subotici, okončani uspešno dogovorom, o otkupnoj ceni pšenice od sedam dinara po kilogramu i uz isplatu u tri rate. Vlada Srbije i Izvršno veće Vojvodine obavezale su se da plate jedan dinar premije na predatu pšenicu i dodatnih 0,5 dinara na prodatu količinu pšenice, odnosno 1,5 dinara premije ukoliko se pšenica odmah proda, navodi Tanjug.

       Preduzeće "Žitomlin" iz Jagodine, vodeći proizvođač hleba i peciva u Pomoravskom okrugu, snizio je cenu belog hleba sa 23 na 18 dinara.
       Direktorka "Žitomlina" Jasmina Filipović rekla je da je razlog za pojeftinjenje pad cena pšenice i brašna na tržištu i dobri prinosi koje ostvaruju ratari ove godine. Ona je rekla da je "Žitomlin" počeo otkup pšenice ovogodišnje žetve i naglasila da će od poljoprivrednika otkupiti sve ponuđene količine, a primiće i na čuvanje i skladištenje pšenicu u vlastitim silosima, čiji su kapaciteti 40.000 tona, navodi ista agencija, a prenosi dnevna štampa.

       Kompanija SBB - Srpske kablovske mreze (www.sbb.co.yu) potpisala je ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (www.ebrd.org) o kreditu u iznosu od 15 miliona EUR. Aranzman ukljucuje i kupovinu akcija SBB-a u vrednosti od 1 mil EUR cime je Evropska banka za obnovu i razvoj postala jedan od suvlasnika najveceg operatera kablovsko-distributivnih sistema u Srbiji. Sredstva iz kredita ce biti iskoriscena za konsolidaciju trzista operatora KDS u Srbiji i za prosirenje usluga SBB-a, prenosi Vibilia.

UKRATKO

       Zdravko Čolić ponovo je oduševio više hiljada Kragujevčana, na koncertu koji je u utorak, posle dve godine, održao na gradskom stadionu "Čika Dača".
       Kao i uvek bilo je dece, mnogo mladih devojaka, mladića, ali i onih koji su davno ušli u četrdesete a bogme gaze i pedesete godine. Za Čolićevu pesmu teško je naći pravu reč, ali kada neko uspe da natera devojčicu da svog malog plišanog medu pokloni pevaču, i ženu u godinama da po nekoliko puta preskače ogradu s namerom da mu pokloni ružu, onda se može reći da je pesma bila lepa, a koncert uspeo, navodi Glas javnosti.

U Kragujecu svečano otvoren prvi Centar za radnu orijentaciju u Srbiji
POSAO PO RIMSKOM ISKUSTVU

     U kragujevalkom naselju Aerodrom, u prostorijama Mesne zajednice, već četiri meseca radi Centar za radnu orijentaciju, po iskustvima iz Rima. Predstavnici grada, UNOPS-a i Nevladine organizacije Progetto Sviluppo, italijnaskog sindikata CGIL, u utorak su potpisali sporazum i svečano otvorili Centar.
     Kragujevački Centar za radnu orijentaciju je prvi u Srbiji i Crnoj Gori, što je posebno naglasio dr Antonioi Luzi, šef kancelarije UNOPS-a u Beogradu. Slični centri su predviđeni i u drugim kragujevačkim naseljima, sa dosta nezaposlenih, kao pilot-projekat, koji treba da se primeni u čitavoj Srbiji.
     Kao novi koncept aktivnog traženja posla, projekt je podržao i Dragan Golušin, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, u Vladi Republike Srbije, koji je prisustvovao potpisivanju sporazuma. Sporazum su potpisali Dr Antonio Luzi, dr Vlatno Rajković, gradonačelnik Kragujevca i Antonio Galante, predsednik NVO Progetto Sviluppo CGIL.
         Gradonačelnik Rajković je pozdravio učesnike projekta i poželeo dobrodošlicu partnerima iz Italije, predstavnicima UNOPS-a, NVO Progetto Sviluppo CGIL, Cooperatione Italiana, kao i Vlade Srbije.
         - Centar za radnu orijentaciju Kragujevca i Šumadije moderan je, fleksibilni servis, prilagođen potrebama ljudi, koji se uključuju na tržište rada. Najkraće rečeno, predstavlja logističku podršku ljudima, u aktivnom traženju posla, jačajući njihove kapacitete i opskrbljujući ih informacijama - kazao je Rajković, naglašavajući da je to je od ogromnog značaja za Kragujevac.
         Gradonačelnik je izneo da je u Šumadijskom okrugu skoro 37.000 nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja. Još preko 6.000 građana su u "Zastava-zapošljavanju i obrazovanju", pored oko 16.000 izbeglih i raseljenih osoba.
      - Na drugoj strani, privreda i država su u tranziciji, bez dovoljnog podsticaja samozapošljavanju i preduzetništvu. To su izazovi, koje jedino kao partneri, svim raspoloživim resursima, možemo da savladamo - ocenio je Rajković i ukazao na značaj iskustava stranih partnera iz Evropske unije, u ostvarivanju ovakvih ciljeva, primenom savremene, informatičke i logističke podrške nezaposlenima
       Po rečima dr Vesne Pejević, zadužene za zdravstvo i socijalnu politiku u Gradskoj vladi Kragujevca, najveća vrednost ovog projekta je potpuno novi pristup reševanju nezaposlenosti.
       - Primenjen je uspešan model Ministarstva za periferije grada Rima. Nezaposlenost je naš najveći problem, sa kojim se suočavaju i zemlje Evropske unije, koje su pronašle ovakva rešenja. Novost - koju nudi Centar za radnu orijentaciju - je da ovde niko nije na evidenciji čekanja posla. Ovde se daju mogućnosti i obeveštenja nezaposlenima - šta mogu da očekuju - uz potpunu podršku, da se suoče sa svojim problemom - iznela je Pajević.

      Luzi se osvrnuo na trogodišnju saradnju sa predstavnicima uprave Kragujevca i zajedničku političku volju, u formiranju Centra za radnu orijentaciju. Relaizovani su i drugi projekti programa "Grad gradu", sa desetinama partnera iz Italije.
       - Centar za radnu orijentaciju se realizuje u okviru šireg programa. Učestvuje i Agencija za lokalni razvoj. Imamo i projekat za kućnu negu starih osoba. U evropskoj politici rada i socijalne zaštite, nezaposlenost nije ni malo jednostavna. Nema jednostranih rešenja. Potrebni su zajednički odgovori i rad javnih uprava, na lokalnom i nacionalnom nivou, kao i drugih, međunarodnih organizacija - konstatovao je Luzi.

Kragujevački šampioni u karateu u Skupštini grada
BOLJI USLOVI ZA SVE

     - Karate je jako lep sport, pogotovu za decu, jer razvija psihofizičke sposobnosti. Nastavite da trenirate. Znam za vaše i uspehe trenera, koji vode vaš klub. Sve nas raduje vaš uspeh na Evropskom prvenstvu, na čemu vam srdačno čestitam, u svoje, u ime resora i grada, naročito osvajačima medalja.
     Tim rečima, obratio se Miloš Srejović, zadužem za sport i fizičku kulturu, u Gradskoj vladi, na prijemu, za članove Karate kluba "Kragujevac", po povratku sa Evropskog prvenstva u Pragu. Po rečima Srejovića, Karate klub "Kragujevac" može da bude primer i u masovnosti i kvalitetu rada i uspesima na takmičenjima.
     - Trudićemo se da obezbedimo što kvalitetnije i bolje uslove za sve takmičare, naročito za najmlađe, u svim sportovima - dodao je Srejović.
     Predstavnici Kluba su potsetili, da su mladi kragujevački karatisti u Pragu osvojili četiri evropske medalje, od kojih jednu šampionsku - Miloša Vukolića. Mladi karatisti su bili ambasadori Kragujevca, u Češkoj, gde je, na Evropskom prvenstvu, učestvovalo sedam takmičara iz ovog kluba.

Francuska kompanija "Vansi" zainteresovana za izgradnju puteva u Srbiji
DO INVESTICIJA KONCESIJAMA

     Francuska kompanija za koncesije i gradnju "Vansi" (Vinci) (www.vinci.com) planira da se, preko svoje dve frime u Srbiji "Inter-Most" i "Novkol" (www.novkol.co.yu), ukljuci u velike kapitalne investicije - izgradnju mostova, puteva i metroa, najavili su u Beogradu predstavnici te firme.
     Predstavnici te firme sastali su se sa srpskim premijerom i ministrom za kapitalne investicije, koji su pruzili podrsku nastojanjima "Vansija", da se ukljuci u poslove u Srbiji.
     Ta firma izgradnju obavlja kroz koncesije, sto znatno ubrzava i pojeftinjuje gradnju. "Vansi" je posebno zainteresovan da, u saradnji sa domacim firmama, ucestvuje u izgradnji magistrale Beograd - juzni Jadran i puteva Novi Sad - Subotica i Nis - Dimitrovgrad.
     "Vansi" je pocetkom ove godine osnovao u Srbiji firmu "Inter-Most", posto mu nije poslo za rukom da kupi "Mostogradnju" (www.mostogradnja.co.yu), ali je i dalje zainteresovan za blisku saradnju sa tom firmom.
     "Inter - Most" je vec poceo obavljanje nekih manjih poslova, a namera je da za tri-četiri godine postane vodece gradjevinsko preduzece u zemlji i da zaposli oko 400 visokostrucnih kadrova.
     U maju, "Vansi" je kupio 70 odsto kapitala firme "Novkol", koju su 1997. godine osnovali rukovodioci "Novog kolektiva." "Novkol" se, pre svega, bavi izgradnjom vodovoda i kanalizacije, sanitarnih cvorova i drenazom zemljista i godisnje obavi poslove u vrednosti pet miliona EUR. Do sada su radili, uglavnom, u Beogradu, ali planiraju da poslove prosire i na ostala mesta u Srbiji.
     Predsednik "Vansi konstruksiona" (construction) Filip Ratinski (Philippe Ratynski) rekao je da ta firma radi u 80 zemalja, gde godisnje ima oko 250 gradilista. Promet iznosi 18,1 milijardi EUR, a prva je u svetu po izgradnji parkinga, kroz koncesije, prenosi Vibilia.

POLITIKA

     Za građane Srbije, ali pre svega za žrtve u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, važno je da se počinjeni zločini obelodane čak i ako se pokaže da Milošević nije za njih odgovoran, konstatuje Fajnenšel Tajms, kao i da su prava koja optuženi ima u Hagu pokazala do koje je mere Tribunal bio spreman na ustupke, da bi bio pravičan. Suđenje Miloševiću u Srbiji ne bi pomoglo, zbog težine sumnji u objektivnost tamošnjih sudova što je kritika koja će stići i na adresu suđenja Sadamu Huseinu, u Bagdadu. Slučaj pred Haškim sudom je zato ključni ispit za daleko transparentniji oblik izražavanja međunarodne pravde. Možda tegoban i skup, ali vredan te cene ako uspe da odvrati buduće diktatore od sličnih nedela, zaključuje Fajnenšel Tajms.

     Tajms beleži pisanje sarajevskih medija, o navodnim tajnim pregovorima o predaji Haškom sudu koje su - tvrdi se - sa predstavnicima NATO i uz koordinaciju britanske obaveštajne službe, uoči samita Alijanse u Istanbulu, vodili Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
     Navodeći da su pregovori propali, zbog nesuglasica oko mesta gde bi se dvojici ratnih lidera bosanskih Srba sudilo, Tajms piše da je jedan izvor iz redova NATO u Bosni potvrdio da su razgovori sa dvojicom najtraženijih ljudi u Evropi vođeni, iako zapadne diplomate u Sarajevu kažu da o tome ništa ne znaju. Tajms piše i da su tokom poslednjih meseci pojačani napori da se Karadžić uhvati, a mreža njegovih jataka razbije. U tri navrata je pokušano hapšenje Karadžića. U jednoj od tih akcija učestvovali su i pripadnici eltine britanske jedinice komandosa, SAS-a. Nekoliko osoba. koje navodno pripadaju mreži koja štiti Karadžića. oteli su na ulici i potom ih saslušavali pripadnici američkih službi, piše Tajms.

     Predsednik Srbije Boris Tadic izjavio je da odbjegli haski optuzenik Ratko Mladic mora odgovarati pred Medjunarodnim tribunalom i da premijer Srbije Vojislav Kostunica "intenzivno radi" na hapsenju ratnog komandanta snaga bosanskih Srba. U intervjuu za najnoviji broj njemackog nedeljnika “Spigl” ("Der Spiegl"), Tadic je ocienio da je nedavnim smenama srpskih funkcionera , visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Pedi Esdaun (Paddy Ashdown) "prouzrokovao opasnu situaciju", prenosi Slobodna Evropa.

Southeast European Times
Koliko je daleko Srbija i Crna Gora od ulaska u EU?
NOVI KORAK KA IZAZOVIMA

      Pobedom reformskog kandidata Borisa Tadića na prošlonedeljnim predsedničkim izborima, Srbija je napravila veliki korak prema integraciji u EU i NATO.
      Ishod izbora pozdravili su EU i Sjedinjene Države, koji su istakli da jedva čekaju da sarađuju sa Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom i članovima srpske vlade, dok budu nastavljali sa reformama, započetim u oktobru 2000. godine.

Međunarodni sud
     Evropska komisija (EK) saopštila je da je Tadićeva pobeda znak da je Srbija odlučila da raskrsti sa prošlošću. Portparol EK Ema Udvin izjavila je da će Unija učiniti sve što je u njenoj moći da pomogne narodu Srbije da napreduje kao članstvu u EU. Međutim, izbor demokratskog predsednika tek je jedan korak na putu na kome je Srbija i Crna Gora. Pred državnom zajednicom i dalje su brojni izazovi.
     Ta činjenica bila je očigledna za vreme posete komesara za spoljne odnose EU Krisa Patena Beogradu, u maju. Paten je bio pozitivan i istakao da želi Srbiju i Crnu Goru u EU, ali je takođe naglasio da dalji napredak zavisi od koraka koje preduzimaju Beograd i Podgorica.
     - EU ne može da bude ta koja će da obezbedi političku volju za rešavanje pitanja u Srbiji i Crnoj Gori ako ta volja već ne postoji - kazao je Paten, koji je razgovarao sa Koštunicom, kao i sa njegovim crnogorskim kolegom Milom Đukanovićem i predsednikom državne zajednice Svetozarom Marovićem.
     - Želimo da vas vidimo bliže EU, ali to je u vašim rukama i rukama vaših političkih vođa - rekao je Paten.
     Unija je postavila nekoliko uslova koji moraju da budu ispunjeni pre nego što studija o izvodljivosti integracije Srbije i Crne Gore u EU bude mogla da se nastavi. Prvi prioritet je puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Usklađivanje ekonomskih sistema      Srbije i Crne Gore takođe se smatra veoma važnim, kao i primena svih pratećih propisa.
      Pitanje saradnje sa MKSJ svodi se na zahtev tog suda da Beograd uhapsi i izruči bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića. Srpske vlasti tvrde da on više nije u Srbiji i da je tamo poslednji put viđen 2001. godine. Međutim, glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte tvrdi suprotno. Druga tačka sporenja je neizručivanje četiri generala vojske i policije zbog optužbi za zločine počinjene na Kosovu. Generali su obelodanili da se dobrovoljno neće predati. Izvori bliski vlasti kažu da će biti izručeni ubrzo, sada kada su završeni predsednički izbori.

Tržište
     Druga velika prepreka ulasku u EU jeste nedostatak jedinstvenog srpsko-crnogorskog tržišta. Srbija i Crna Gora nemaju ni zajedničku valutu -- Crna Gora već dve godine koristi evro umesto dinara. Godine će proći pre nego što te dve republike usklade svoje carinske stope za 56 poljoprivrednih proizvoda, kao što to zahteva EU. Analitičari kažu da državna zajednica i dve republike članice moraju da donesu gotovo 80 hiljada propisa, da bi svoja zakonodavstva uskladili sa evropskim.
     Pored toga, status državne zajednice neizvestan je. Osnivački sporazum građanima dve republike dao je pravo da posle tri godine odluče da li žele da nastave zajedno, ili da se rastanu, odnosno da budu nezavisni. Crnogorski premijer Milo Đukanović - koji se zalaže za nezavisnost - više puta je naglasio da će referenduma biti. Do sada nisu bili formirani svi organi državne zajednice. Iako je napokon osnovan Savezni sud, zajednici i dalje nedostaju zastava i druga državna obeležja.
     Predstavnici vlada Srbije i Crne Gore obećali su Patenu, da će ubrzano raditi na harmonizaciji odnosa. Prema Koštuničinim rečima, za vreme prvih 50 dana vladavine njegovog kabineta doneto je čak 17 ključnih zakona.
     Analitičari u Srbiji i Crnoj Gori kažu, da se državna zajednica može približiti članstvu u EU samo velikim naporima i radom i da se šansa ne sme propustiti. Da bi državna zajednica ušla u EU 2007. godine - sa susednom Bugarskom, Rumunijom ili Hrvatskom - morala bi da Studiju izvodljivosti sa uspehom završi do kraja godine. Do početka 2005. trebalo bi da bude sklopljen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a zajednička valuta trebalo bi da bude uspostavljena u prvom semestru. To su teški zadaci, naročito ako se ima u vidu da državna zajednica nema ministarstvo kome je poveren zadatak rada na evropskim integracijama.
     Posledice ostanka izvan EU videle su se prilikom proširenja Unije prvog maja. Zbog nedostatka propisa o poslovanju, Srbija i Crna Gora neće moći da nastavi da izvozi robu u deset novih zemalja članica. Ako taj zastoj u trgovini potraje, to bi mogao da bude veliki udarac ionako krhkoj srpsko-crnogorskoj ekonomiji.

Centar za radnu orijentaciju u Kragujevcu, prvi u Srbiji
NOVI KONCEPT, SA UNOPSOM

      Prvi Centar za radnu orijentaciju u Srbiji - u kragujevačkom naselju Aerodrom - od 3. marta ove godine, pokazao je dobre rezultate, u programu razvoja (Progetto Sviluppo) i podršci 500 nezaposlenih, učenika, studenata i potencijalnih preduzetnika, zahvaljujući gradu Rimu, UNOPS-u italijanskim nevladnim organizacijama i sindikatu CGIL.
      Svečano otvaranje Centra za utorak su - u Skupštini grada Kragujevca - najavili dr Vesna Pajević, zadužena za zdravstvo i socijalnu politiku u Gradskoj vladi, Marija Grazia Ničita (CGIL) i Paola Majeli (Progetto Sviluppo).
      Pajević je ukazala i da se u Kragujevcu - sa preko 30.000 nezaposlenih i još toliko raseljenih, izbeglih i osoba sa formalnim zaposlenjem - sprovodi ideja rimskog Ministarstva za periferije, u višegodišnjoj saradnji sa UNOPS-om, po programu City to City. Centar nudi brojne informacije i konsultacije sa stručnjacima - u aktivnom traženju posla.
      Sa Skupštinom grada, u Kragujevcu u realizaciji učestvuju i Filijala Nacionalne službe zapošljavanja, Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzeća "Šumadija", "Zastava-zapošljavanje i obrazovanje", Opšte udruženje preduzetnika "Sloga", Asocijacijsa poslodavaca "Šumadija" i UGS "Nezavisnost".
      - Novi model rešavanja nezaposlenosti uspešno se primenjuje u mnogim zemljama Evrope. U sladu je sa reformskim konceptima, koji podrazumevaju i aktivnije planiranje karijere, kao i doživotno obrazovanje - saopšteno je, uz ostalo.

EKONOMIJA

      U "Zastava-automobilima" je potvrđeno da su indijske firme "Tatamotors", iz Pune i "Ašok Lejland", iz Bangalora, zainteresovane da jedan od svojih modela srednje klase proizvode u Kragujevcu, ali i da u svojim pogonima montiraju inovirane modele "floride" i "korala".
      Iz Indije je najavljena i mogućnost saradnje između kompanije "Tatamotors" i fabrike "Zastava-kamioni", u zajedničkoj proizvodnji džipova i pik-ap vozila, veće nosivosti.
      Tokom leta, odvojeni ekspertski timovi indijskih kompanija i "Zastave" detaljno će analizirati sve aspekte buduće poslovne saradnje, nakon čega će se pristupiti potpisivanju ugovora, čija bi vrednost u prvoj godini mogla dostići oko 90 miliona dolara, navodi FoNet, a prenosi Glas javnosti.

     Zlatno zrno Šumadije - poljoprivredna, turisticka i kulturna manifestacija, povodom žetve pšenice i drugih žitarica, zakazana je za cetvrtak, na oglednom polju Centra za strna žita u Kragujevcu, uz ucešce predstavnika Ministarstva poljoprivrede Srbije. Nova manifestacija, koja treba da postane tradicionalna, u ponedeljak je najavljena u Šumadijskom okrugu.

Zavičajno društvo "Tanasko Rajić", u Stragarima
OPŠTINA U GORNJOJ JASENICI

      - Zavičajno društvo "Tanasko Rajić" u Stragarima, osnovano 19. juna, treba da unapredi kvalitet života i rada u Gornjoj Jasenici. To je područje buduće Opštine Stragari, sa oko 6.000 žitelja i 10 sela, u okolini. Statutom Društva predviđeno je i obeležavanje datuma i događaja, značajnih za naš kraj i ličnosti iz Gornje Jasenice - navodi Milutin Matić, jedan od osnivača i član uprave Društva "Tanasko Rajić", za "Glas Kragujevca".
      Po njegovim rečima, Društvo će negovati kulturu i tradiciju. Čuvaće od zaborava istorijsku prošlost kraja, koji je i zavičaj Tanaska Rajića, tobdžije i barjaktara vožda Karađorđa Petrovića, iz Prvog srpskog ustanka.
      - Osnovali smo i odbore za privredu, agrar i turizam, za infrastrukturu, kao i za školstvo, kulturu i ekologiju. Do kraja 2004, obeležićemo 250. godišnjice rođenja Tanaska Rajića. Iduće godine, želimo da obeležimo i dva veka od uspostavljanja ustavne i sudske vlasti, u Srbiji, formiranjem Praviteljstvujušćeg sovjeta serbskog, u manastiru Voljavča, kod Stragara - dodaje Matić:
      - Potsetićemo i na 110. godišnjicu rođenja prvog srpskog olimpijca, Dušana Miloševića, atletičara, trkača na 100 i 200 metara, iz Stragara. Milošević je trebalo da učestvuje na Olimpijadi u Stokholmu, 1912. Međutim, iz nama nepoznatih razloga, imao je trovanje hranom, pred takmičenje. Smatralo se da je jedan od favorita i - po našem mišljenju - došlo je do neke vrste dopinga.
      Društvo za sada okuplja 30 članova. Po Matićevim rečima, otvoreno je za sve zainteresovane, koji mogu da se jave i prof. Zoranu Jariću, predsedniku Upravnog odbora Društva, u Osnovnoj školi u Stragarima.