Danas: Počast predsedniku Srbije, na skupu vodećih privrednika u Aspenu
USPEH TADIĆA U SAD

     Na međunarodnom poslovnom forumu u Aspenu, u Koloradu, gosti iz Srbije ostvarili su pun uspeh. Borisa Tadića je, uz velike počasti (kao gosta dana na skupu preko 500 vodećih američkih i ostalih biznismena) domaćin predstavio kao lidera jedne izmenjene i dobrodošle Srbije - kad je reč o poslovnom povezivanju, privatizaciji, o neophodnim reformama i ulasku ozbiljnog stranog kapitala u našu zemlju. A, na to se odmah nadovezala i serija obećavajućih kontakata koje su biznismeni i ostali članovi Tadićeve delegacije imali s potencijalnim stranim partnerima na ovoj tradicionalnoj konferenciji.
     Predsednik Srbije, sa delegacijom, završio je sinoć učešće na aspenskom forumu, pojedinačnim susretima sa šefovima nekoliko vodećih američkih multinacionalnih kompanija.
     A, isto to - samo u formi vrlo konkretnih razgovora i dogovora o budućoj saradnji - očekuje Borisa Tadića od subote u Čikagu, gde su zakazani susreti s direktorima Boinga i Motorole, kao i sa vodećim poslovnim predstavnicima srpske dijaspore iz tog dela Amerike.
     Sve u svemu, u svođenju bilansa prve etape američke turneje predsednika Srbije, osnovna konstatacija je da je, zaista, impresivan doček Borisa Tadića u Aspenu predstavljao vrlo vidljiv izraz olakšanja domaćina zbog ishoda naših izbora - uz automatsko otvaranje vrlo širokih poslovnih perspektiva, kad je reč o povezivanju unazađene privrede Srbije sa SAD i ostalim razvijenim svetom.
     Na skupu više od 500 vodećih poslovnih ljudi iz Amerike i sa mnogih drugih strana, predsednik Aspen instituta Volter Ajsakson figurativno je predstavio novog predsednika Srbije kao "najbolju političku vest u svetu u ovoj godini!" Uz tu prezentaciju, u Aspenu se čula i propratna poruka da Tadić dolazi iz Srbije koja "ima svoje probleme u reformama, procesu tranzicije i u povezivanju sa svetom". Ali, i iz Srbije, kako je naglašeno, koja je na nedavnom predsedničkim izborima pokazala da je raskinula sa svojom mračnom prošlošću - i kad je reč o ključnoj oblasti poslovnog povezivanja sa razvijenim svetom.
     Na preksinoćnjem zasedanju Biznis Foruma - gde je apsolutno tretiran kao glavni gost večeri - Tadić je govorio o aktuelnim srpskim prilikama i neprilikama. A, potom je detaljno odgovarao na pitanja vezana, pre svega, za mogućnosti stranog investiranja, za perspektivu zajedničkih projekata - kao i za pravnu sigurnost velikog međunarodnog biznisa koji bi sad mogao da bude vrlo blizu odluke o iskoraku u Srbiju.
     Od ponedeljka do srede, novi predsednik Srbije ima veoma ispunjen program susreta sa najvišim predstavnicima administracije i Kongresa u Vašingtonu, gde će se utvrđivati temelj političkih dogovora o perspektivi ekonomske saradnje, američkog investiranja i svega ostalog o čemu se ovih dana uveliko razgovoralo i načelno dogovoralo u Aspenu.

UKRATKO

     U kragujevačkoj ulici Miodraga Vlajica Šuke bice postavljena najsavremenija ulicna rasveta - 58 svetiljki, u vrednosti od 3,5 miliona dinara. Ta saobracajnica je veza sa evro-koridorom 10, kao i dva magistralna puta - prema Batocini i Topoli. Radove u potpunosti finansira Fond za uredjenje gradjevinskog zemljišta, koji u ovoj godini planira i trotoar u istoj, inače veoma prometnoj ulici, navodi RTK.

     Na prvom paraglajding "Ikar" kupu u Kragujevcu, u subotu, sa startom na vrhu Žeželja, a ciljem u Trmbasu, među dvadesetak takmičara iz desetak mesta u SCG, najbolje rezultate, u po tri leta, ostvarili su Zoran Petrović, iz Kraljeva, ispred Miodraga Bujića, sa Zlatibora i Jovana Novaka, iz Beograda. Takmičenje je privuklo veliku medijsku pažnju i proteklo u najboljem redu. Jedine teškoće takmičarima zadavalo je mirno vreme, gotovo bez daška vetra, koji olakšava start i komandovanje glajderima.

Nova radioterapija KBC u Kragujevcu
BEZ ČEKANJA NA ZRAČENJE

     U Kragujevačkom KBC u petak je svečano otvorena nova radioterapija, sa linearnim akceleratrorom, koji će eliminisati čekanje na zračenje tumora. U prisustvu predstavnika Kragujevca i KBC, novu radioterapiju je otvorio prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije.
     Po rečima prof. dr Radomira Pavlovića, direktora KBC, Ministarstvo zdravlja je u namenski objekat, sa tzv. bunkerom za akcelerator, uloižilo 42, a u nabavku aparatata za zračenje još 120 miliona dinara.
     - Onkološka zračna terapija nije radila tri i po godine, do prošlog oktobra, kada je osposobljen stari aparat KBC u Kragujevcu, od 7,5 meva, male snage, sa dve energije. Sada je obezbeđen novi aparat, od 18 meva, sa osam energija, izvanrednih mogućnosti. Mislim da će to jako pomoći obolelima od karcinoma, kojima je potrebna zračna terapija - izjavio je prof. Pavlović, za "Glas Kragujevca".
     - Zračna terapija radi u tri smene, a lista čekanja, sa 900, smanjena je na 100 pacijenata. Sa novim aparatom, koji će početi da se koristi početkom avgusta - po završetku neophodnih merenja - lista čekanja praktično neće postojati. Za sedam do 10 dana, od indikacije, pacijeti će moći da dođu na zračnu terapiju - dodaje direktor kragujevačkog KBC.
     Po njegovijm rečima, terapiju u Kragujevcu obično koriste pacijeti od Kosovske Mitrovice, Raške oblasti, zapadne Srbije, Šumadije, Pomoravlja, do Smedereva, a u slučaju potrebe i sa područja drugih onkoloških centara.
     - Bilo bi lepo da se ovaj centar koristi što ređe i da pacijenata ima što manje (...) Kada se suočimo sa tim od čega boluju naši građani, to su na prvom mestu bolesti srca i krvnih sudova, a odmah zatim maligne bolesti, za koje je presudno što brže, bolje i efikasnije lečenje - rekao je ministar Milosavljević, prilikom otvaranja radioterapije, po razgovoru sa članovima Stručnog kolegijuma KBC.
     - Ovaj centar to treba da predstavlja za Kragujevac, Šumadiju i Srbiju. Centar u Kragujevcu treba da bude deo aktivne mreže, sa centrima u Beogradu, Kamenici, Kladovu i Nišu. Da omogući da svaki građanin kojem je potrebno zračenje, dobije brzu, efikasnu, dobru uslugu, u dostojanstvenom prostoru. Da bude zadovoljan, sa poverenjem u svoje doktore, sestre i sve koji rade na ovim savremenim mašinama - dodao je ministar i izrazio zadovoljstvo modernizacijom zdravstva Srbije, posle punih 17 godina.

Predstavnici tri sindikara "Zastave" u Vladi Srbije
DRŽAVA OBEĆALA POMOĆ

     Na inicijativu Samostalnog sindikata "Zastave" i DMB-a, kao i "Nezavisnosti" i Sindikata automobilske industrije, njihovi predstavnici su se u četvrtak u Beogradu sastali sa dr Predragom Bubalom, ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvomu Vladi Republike Srbije.
     - Zaključeno je da Vlada stoji iza automobilske industrije Srbije i da će preuzeti napore da se ta delatnost nastavi. Resorna ministarstva preduzimaju mere za regulisanje dugova "Zastave", posebno prema "Fiatu" i bankama u stečaju. Zajednički je ocenjeno da će po regulisanju dugovanja "Zastava" biti atraktivnija za potencijalne investitore. Vlada će preduzeti mere za pronalaženje strateških partnera - saopšteno je iz "Zastave", u ime njena tri sindikata.
     - U okviru svojih nadležnosti, u slučaju izostanka drugih vidova podrške funkcionisanju "Zastave", država će preduzeti sve da nastavi proizvodnju i prodaju - navodi se takođe u saopštenju. - Zaključeno je i da se problem radnika u "Zastavi-zapošljavanju i obrazovanju", sa predlozima sindikata, razmatra na Savetu za stratešku konsolidaciju "Zastave", 21. jula, uz učešće Slobodana Lalovića, ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike. Nakon toga, ministar Bubalo posetiće Grupu "Zastava-vozila".

Seminar u Kragujevcu, o reformi penzionog sistema
REFOMOM PROTIV SIROMAŠTVA

      Suštinska novina u sistemu penzijsko invalidskog osiguranja je donošenje zakona o dobrovoljnom penzijskom osiguranju. Reforme penzijskog sistema trebalo bi da budu usmerene na smanjenje rizika od siromaštva, odnosno na podizanje nivoa socijalne sigurnosti.
       To je izneto na dvodnevnom seminaru u Kragujevcu, koji je počeo u četvrtak, u organizaciji Granskog sindikata penzionera Nezavisnost, sindikata penzionera iz Italije, u saradnji sa humanitarnom organizacijom Progetto Sviluppo CGIL. Sagledavajuci iskustva zemalja u tranziciji, posle pocetnih reformskih zakona, u narednom periodu radice se na daljem podizanju starosne granice, prenosi RTK.

Proglašeni najbolji ugostiteljski objekti na Koridoru 10
NAJORIGINALNIJIMA PO 10.000 DOLARA

       Najoriginalnije predloge za deset najboljih turistickih dozivljaja duz Koridora 10, odabrao je Kit Simons, direktor Misije USAID-a (www.usaid.org), sa clanovima medjunarodnog i domaceg zirija (Milica Cubrilo, direktorka Turisticke organizacije Srbije (www.serbia-tourism.org), Milos Tanaskovic, urednik programa "Srbija danas" Radiotelevizije Srbije (www.rts.co.yu), Edvard Endrjuz, generalni direktor hotela "Hajat", Slobodan Micic, direktor turisticke agencije "Kontiki" (www.kontiki.co.yu), Snezana Stojanovic, direktorka Turisticke organizacije Vojvodine (www.vojvodinatourism.com), kao i predstavnici Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge (www.minttu.sr.gov.yu), Privredne komore Srbije (www.pks.co.yu) i Ambasade Grcke (www.greekemb.co.yu)), 6. jula 2004. godine, u hotelu Hajat u Beogradu (www.belgrade.hyatt.com).
      Deset savrsenih mesta (po redu od madjarske do makedonske granice) su: Palic, Zobnatica, Backa Topola, Salas 84, Novi Sad, Carska Bara, Lozovicka cesma, Aleksandrovac, Podrum Radenkovic, Sokobanja, Nis, restoran Amerikanac, Predejane, motel, Bezicni internet (Vranje).
       Pobednicima ce biti uruceno do 10.000 dolara od USAID-a, preko izvrsnih partnera, kao i pomoc u pravovremenom izvodjenju predlozenog projekta, pred Olimipijadu 2004. u Atini (www.athens2004.com). Svih deset "savrsenih mesta" bice predstavljeni u vodicu/mapi koja ce biti urucena turistima u tranzitu, na granicnim prelazima od avgusta 2004.
       Projekat finansiraju gradjani Sjedinjenih Americkih Drzava preko Agencije za medjunarodni razvoj (USAID) i izvrsnih partnera CHF International (www.chfserbia.org), ADF (www.adf.org.yu), Mercy Corps (www.mercycorps.org) i ACDI/VOCA (www.acdivoca.org), kao i Turisticke organizacije Srbije. Projekat ima za cilj da unapredi poslovni razvoj duz Koridora 10, prenosi Vibilia.

UKRATKO

      Veterinarsku ambulantu u Drenovcu, kod Kragujevca, "Kompas-vet", u petak je otvorila Ivana Dulić-Marković, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije. Na farmi ovaca vinterberg, iložena su grla, šampiona proteklog Sajma poljoprivrede u Novom Sadu.

      Zahteve za obnovu oštećenih stambenih jedinica u Hrvatskoj, odnosno utvrđivanje potencijalnih korisnika projekata povratka i rekonstrukcije stambenih jedinica u Bosni i Hercegovini, nekadašnji žitelji tih republika mogu da podignu u Službi za zaštitu izbeglih, prognanih i raseljenih u Kragujevcu, ulica Cara Lazara broj 15. Rok za podnošenje zahteva za Bosnu i Hercagovinu je 25. jul, a za Hrvatsku je 30. septembar, saopštava Služba.

      U Srbiji je ukupno plasirano 85 miliona EUR, uz pomoc lizinga, a do kraja 2004. godine za finansiranje opreme i vozila bice ulozeno jos toliko sredstava. Ovo je istakao Ognjen Medic, predsednik Upravnog odbora Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS) koju je formiralo devet lizing firmi, na inicijativu SEED-a, prenosi Vibilia.

      Četrnaesti Internacionalni festival umetnika harmonike završen je u Kragujevcu. Na završnom koncertu, svirali su najbolji polaznici letnje škole harmonike. Koncert je otvorio kamerni ansambl harmonika kragujevacke Muzicke škole, koji ce vec naredne nedelje svoju školu i naš grad reprezentovati u Italiji. 14. Festival je okupio vrhunske umetnike, pedagoge i svirace.

      Fotografije Ljubiše Djonica, iz perioda 1890-1920, izbor Predraga Cileta Mihajlovica, celog leta bice dostupne Kragujevcanima u Modernoj galeriji Narodnog muzeja.
      Slika govori hijadu reci, culo se na matineu u Modernoj galeriji, a izložene fotografije veran su svedok ljudi, dogadjaja, kostima i gradjevina iz vremena koje je Kragujevac karakterisalo kao jedan od centara tadašnje Srbije. Strucnjaci iz Narodnog muzeja se nadaju da ce ova zanimljiva izložba potstaci Kragujevcane, koji u svojoj porodicnoj zaostavštini poseduju stare fotografije da ustupe strucnjacima na skeniranje svoje dragocenosti i tako ih ucine dostupnim široj javnosti. navodi RTK.

ZATVORENA ULICA S. PROTIĆA

       Od ponedeljka, do 19. septembra, za saobracaj ce biti zatvorena ulica Stojana Protica (ranije Milana Blagojevića), zbog rekonstrukcije. Vozila gradskog i prigradskog prevoza putnika, bice preusmerene na ulice dr Jovana Ristica (ranije Filipa Kljajića), Cara Dušana i Kosovsku. Za informacije, o javnom prevozu, u "Autosaobraćaju" na braspolaganju je telefon 034 334 038, a u "Vulović-transportu" 034 335 830, saopštava Branko Jovanović, gradski sekretar za komunikacije.

BBC: Šahovski as suočen sa posledicama kršenja sankcija protiv eks Jugoslavije
FIŠER UHAPŠEN U JAPANU

     Nekadašnji svetski šampion u šahu Bobi Fišer, uhapšen je u Japanu. On je zadržan na aerodromu u Tokiju, u prolazu na putu za Filipine. Iz Tokija je javljeno da će vrlo verovatno Fišer biti izručen SAD, gde je već deset godina raspisana poternica za njim.
     Bivši svetski šampion je 1992. godine boravio u tadašnjoj Jugoslaviji zbog šahovskog meča sa Spaskim, koji je organizovao vlasnik "Jugoskandik" banke, Jezdimir Vasiljević. Američke vlasti su ga još tada upozorile da ukoliko igra meč, da će prekršiti medjunarodne sankcije i da će biti suočen sa kaznom.
     Fišer je jedini američki šahista koji je osvojio titulu svetskog šampiona. On je stekao svetsku slavu 1972. godine, pobedom nad Borisom Spaskim iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza, od kraja Drugog svetskog rata svetskom šahovskom silom.

Novi stanovi za raseljene u Kragujevcu
I HUMANOST MERA RAZVOJA

     U kragujevačkom naselju Grujina Česma, na Sunčanom bregu, 14 stanova za starije izbeglice i raseljene sa Kosmeta, u četvrtak su svečano predali na korišćenje Valeria Biagiotti, prvi sekrtar Ambasade Italije, Juliette Hage, zamenica stalnog predstavnika UNDP-a, Vesna Piperski Tucakov, zamenik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu pilitiku, Dragiša Dabetić, republički komesar za izbeglice Srbije i prof. dr Dobrica Milovanović, potpredsednik Skupštine grada Kragujevca.
     Tucakov je naglasila da je - kao i uvek - dobra saradnja Komesarijata za izbeglice, donatora, nevladinih organizacija i lokalne samouprave, dala dobre rezultate. Uz želje za prijatno stanovanje, novim domaćinima, ocenila je da su novi stanovi u Kragujevcu veliki doprinos za sve.
     - Poznato je da je SCG i dalje, nažalost, vodeća u Evropi po broju izbeglica, sa čime se svakodnevno suočavamo, već 15 godina. Drago mi je što smo, posle humanitarne faze, počeli da nalazimo krajnja rešenja - dodao je Dabetić, uz pohvale za završetak stanova na Sunčanom bregu i izraze zahvalnosti Vladi Italije, na toj donaciji, u nizu sličnih akcija za integraciju izbeglica u Srbiji. - Zahvalio bih se i UNDP-u, preko kojeg je program ostvaren, kao i ostalim učesnicima u akciji i u izgradnji ovih domova.
     Dabetić je posebno naglasio da Kragujevac uspešno rešava jedan od najvećih problema izbeglica i raseljenog stanovništva u Srbiji. Istakao je da ekonomske teškoće i ukupna kretanja u Kragujevcun nisu umanjili volju za rešavanje pitanja izbeglih i raseljenih.
     - Humanost i razvojni potencijali društva prepoznaju se i po odnosu prema socijalno ugroženima, kao što su stariji, izbegle i raseljene osobe. Skupština grada Kragujevca ranije, danas i u budućnosti hoće da pomaže ovakve projekte. Uvek ćemo biti spremni da podržimo rešavanje problema velikog broja izbeglih i raseljenih u Kragujevcu, na razne načine, kao dodelom lokacija, ili učešćem u projektu - pozdravio je Milovanović goste i zahvalio donatorima, u ime Skupštine grada.
     Milovanović je naglasio da je Kragujevac izuzetno zahvalan, na podršci, Italijanskoj vladi, razvojnom programu Ujedinjenih nacija, organizacijama kao "Proggeto Sviluppo", "Intersos", kao i Ministarstvu za rad i Komesarijatu za izbeglice Srbije.

USAID pomogao uređivanje zelenih površina u Kragujevcu
TRIM STAZA U ŠUMARICAMA

     Za za uredjenje zelenih površina u Kragujevcu nabavljene su po dve motorne kosačice i električne testere, dva moto-kultivatora, kao i ostala prateća oprema.
     Za kupovinu opreme, Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) obezbedila je oko 22.500 dolara, dok je JKP ''Zelenilo'' izdvojilo 7.800 dolara za 800 metara trim staze u Šumaricama.
     U okviru programa ‘’Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju’’ (CRDA), koju sredstvima USAID sprovodi američka nevladina organizacija ACDI/VOCA, gradjani Kragujevca su - preko svog Saveta za naselja Vašarište, Šumarice, Erdogliju i «21. oktobar», kao prioritet izabrali uredjenje zelenih površina i izgradnju trim staza, radi boljeg životnog okruženja i boljih uslova za rekreativnim bavljenjem sportom.
     - Ispunjavajući osnovni cilj programa CRDA, a to je poboljšanje kvaliteta života svih gradjana, mi smo se odlučili za ovaj projekat. Želja nam je bila da stvorimo što bolje životno okruženje i bolje uslove za rekreaciju - kaže Milovan Petrović, predsedavajući Saveta gradjana.
     - Novcem, kojim JKP ''Zelenilo'' raspolaže, uspevamo samo da pokrijemo tekuće troškove, pa su nam mašine koje smo dobili zaista vredan poklon. Kvalitet rada našeg preduzeća će biti bolji, a time i naš grad lepši - kaže Dobrila Desivojević, direktor JP ''Zelenilo'', navodi ACDI/VOCA.

UKRATKO

       Probleme Gruzanskog jezera, u cijem se zastitnom pojasu priobalja bespravno ogradjuju parcele, prosiruju i nasipaju putevi, cime se priprema teren za pocetak gradnje objekata, nemocna je da resi opstina Knic. Jezero je u haoticnom stanju, jer je uzurpacija priobalja evidentna i ne postoji nikakva kontrola zastite vode i sanitarne zone priobalja. Novi korisnik jezera - "Morava" iz Cacka - o svemu ovome se ne izjasnjava. Ni komunalno preduzece 'Vodovod' nema nikakvog uticaja na kvalitet vode, uzvodno od brane, vec samo na vodu u postrojenjima.

       Kragujevacki Institut za zastitu zdravlja uskoro ce dobiti novu virusolosku laboratoriju, koja ce omoguciti kvalitetniju dijagnostiku koksaki virusa, ali i testove za Lajmsku bolest, koju prenose krpelji, prenosi Vibilia.

       Tender za privatizaciju kragujevačke fabrike "21. oktobar", bice raspisan najkasnije za 30 dana, najavio je direktor tog preduzeca Zoran Milašinovic.
       Republicka Agencija za privatizaciju dace konacnu procenu vrednosti preduzeca i odrediti uslove tendera. U fabrici kažu da je zainteresovano pet stranih kupaca, medju kojima i sadašnji ino partneri, sa kojima su sklopljeni dvogodišnji ugovori o saradnji - italijanski "Plastal" i nemacka firma "Šefenaher". Direktor Milašinovic dodaje, da ce biti raspisan uslovni tender, što znaci da ce vlasnik biti onaj ko ponudi najbolje uslove, ali mora nastaviti zapocete poslove preduzeca, odnosno saradnju sa "Plastalom" i "Šefenaherom".

       Na kragujevačkom Trgu Jovana Ristica, na uglu istoimene i ulice Filipa Kljajića, kod dvomostovlja preko Lepenice, krajem avgusta, bice otkriven spomenik tom graditelju moderne Srbije, jednoj od najznacajnijih licnosti 19. veka, iz srca Šumadije. Autor spomenika, visokog preko tri metra, je Zoran Ilic, vajar iz Kragujevca, koji je uradio i spomenik Kralju Aleksandru I Karađorđeviću u Staroj koloniji.
       Na oko 1.000 kvadrata Trga Jovana Ristića, rođenog u ulici koja od skoro ponovo nosi njegovo ime, "Eroztija" gradi skver. Pored specijalne rasvete, na skveru ce biti postavljene klupe, cvetni aranžmani, a radi se i nova ograda, izmedju dva Lepenicka mosta. Za skver i spomenik kragujevački Fond za uredjivanje gradjevinskog zemljišta uložio je oko četiri miliona dinara, navodi RTK.

       Za izgradnju mini hidroelektrana u Srbiji postoji 856 registrovanih potencijalnih lokacija. Takve elektrane ukupne snage od 443 megavata sa godisnjom proizvodnjom od 1.555 gigavat casova pokrile bi 8,5 procenata ukupne potrosnje elektricne energije u Srbiji, koja se sada uvozi.
       Neophodno je doneti Zakon o energetici, obezbediti finansijsku podrsku i kredite za instaliranje i nabavku opreme za proizvodnju elektricne energije da bi se u Srbiji iskoristili potencijali mini hidroelektrana koje koriste obnovljive izvore energije.
       Hidroelektrana od 100 kilovata moze godisnje da proizvede 700.000 kilovat sati, sto, prema sadasnjoj ceni struje, obezbedjuje godisnji prihod od oko 20.000 EUR.
       Takva hidroelektrana u proizvodnji "Zastava hidroelektrane" (www.zastava.net) kosta od 65.000 do 75.000 EUR, pri cemu se isporucuje turbina sa generatorom i elektro ormanom, a pokretanje postrojenja obavljaju strucnjaci tog preduzeca.
       Stucnjaci "Zastava hidroelektrane" obavljaju poslednja ispitivanja i kontrolu rada "dzepne hidroelektrane" snage 1,5 kilovata koja ce za 15 dana biti isporucena Miloradu Vujcicu iz Republike Srpske.

       Kragujevacka "Forma ideale" proizvodi komadni namestaj, prepoznatljiv po kombinaciji punog drveta i plocastog materijala. U proizvodnji, veleprodaji i nekoliko prodajnih salona u Kragujevcu, Nisu, Beogradu i Zajecaru zaposleno je oko 150 radnika. "Forma ideale" u svojim radnjama nudi i proizvode iz uvoza, iz Poljske, Madjarske i Italije.

       Dinar se "volsebno" vratio u Crnu Goru. Ko ne veruje, moze se u to uveriti u sutomorskim, ali i u nekim barskim trgovinama. "Primamo i menjamo dinare", "dinar je nasa valuta", "mi volimo dinare". Ovo su samo neki od natpisa jasno uocljivih na gotovo svakom standu sutomorske zelene pijace ove turisticke sezone. Pouceni iskustvom iz ranijih sezona, ovdasnji prodavci voca i povrca omogucili su Srbijancima, koji su na crnogorskoj obali tradicionalno najbrojniji turisti, da trguju svojom nacionalnom valutom. Od prodavaca na sutomorskoj pijaci saznaje se da EUR vredi 75 dinara, prenosi Vibilia.

Glas Amerike: Panel u Senatu SAD "Nezavršeni posao na Balkanu"
SNAŽNA PORUKA SRBIJE

     Pred Odborom za inostranu politiku američkog Senata održana panel diskusija "Nezavršeni poslao na Balkanu". Otvarajući raspravu, član Odbora, senator Džordž Vojnović rekao je kako nasilje u martu ove godine na Kosovu, upozorava da posao na Balkanu nije završen.
     Senator Vojnović je rekao da su SAD pojačale svoju aktivnost na Kosovu i ocijenio da je to "dobro i da se aktivnosti Vašingtona u pokrajini moraju internzivirati i nastaviti".

Uslovi
    - Na Kosovu se moraju obezbijediti mir i stabilnost, povratak raseljenih i poštovanje prava i sloboda svih etničkih zajednica u pokrajini - rekao je Vojinović.
     Po njegovim rečima, od je suštinske važnosti za stabilnost regiona i napredak ka evroatlanskim integracijama je hapšenje i transfer u Hag optuženih za ratne zločine Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Ante Gotovine.
     Izbor Borisa Tadića za predsjednika Srbije, senator iz Ohaja pozdravio je kao dobrodošao za demokratiju.
     Pomoćnik zamenika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Ketlin Stivens, govorila je o preprekama razvoju i stabilnosti u regionu. Po njenim rečima, decenija rata ostavila je etničke podele i ekonomski je devastirala region. Prepreke bržem napretku su i ratni zločinci, koji su još na slobodi, kao i više od milion raseljenih i izbjeglih osoba.
     - Porozne granice i nedostatak vladavine prava i zakona izazivaju ozbiljnu zabrinutost SAD, kako u smislu bezbednosti tako i u vezi sa poštovanjem ljudskih prava - rekla je Stivens i ocenila da je spora "tranzicija od pomoći regionu ka koncentraciji na unapređenje trgovinskih odnosa".
     Podsetila je i da je puna saradnja Beograda sa Haškim tribunalom uslov za prijem Srbije i Crne Gore u Partnerstvo za mir i izradu Studije izvodljivosti za članstvo u EU.
     - Nedavno sam se vratila iz Beograda. Moje razumevanje - baš kao i shvatanje podsekretara Marka Grosmana - je da Beograd ozbiljno shvata obavezu saradnje sa Haškim tribunalom. Stanovnici Srbije su izborom Borisa Tadića, koji se između ostalog u predizbornoj kampanji zalagao za saradnju sa Hagom, svetu poslali snažnu, jasnu poruku. Mislim da je obaveza saradnje sa Hagom danas jasna i premijeru Koštunici - rekla je Stivens.

Pomoć
     Zamenik sekretara za odbranu za pitanja međunaodne bezbednosti, Mira Rikardel, kazala je kako su SAD na Balkan došle sa saveznicima i kako će se sa saveznicima i povući sa Balkana. Stoga je najavila da će deo američkih trupa - sa antiterorističkim zadacima i mandatom za hapšenje haških optuženika - ostati u Bosni i Hercegovini. Ocenila je da izazovi ostaju na Kosovu gdje je "progres značajno sporiji od očekivanog".
     - Podržavamo članstvo SCG u Partnerstvu za mir, ali se pre toga moraju ispuniti uslovi NATO – saradnja sa Haškim tribunalom i povlačenje tužbe protiv Alijanse pred međunarodnim sudom - podsetila je Rikardel. Dodala je da od novog predsjednika Srbije Tadića - obzirom na njegov doprinos u reformi vojnih snaga - očekuje da SCG približi NATO-u u drugim evroarlanskim asocijacijama.
     Pentagon pomaže SCG na putu ka Partnerstvu za mir. Trenutno se realizuje osam projekata u civilnoj kontroli oružanih snaga. Za narednu godinu planirano je 17 projekata bilateralne vojne saradnje.
     Rikardel je objavila i da su Beograd i Vašington dogovorili saradnju Vojske SCG, sa Nacionalnom Gardom iz savezne države Ohajo. Kazala je i da se nada da će Beograd potpisati član 98 o neizručivanju američkih državljana Međunarodnom sudu.
     Odgovorajući na pitanja senatora Vojnovića i Džozefa Bajdena. u vezi sa brojnošću međunarodnih trupa na Kosovu, rekla je da smatra kako je za garanciju stabilnosti na Kosovu dovoljno 18 hiljada vojnika, među kojima je i 1.800 američkih.
     Senator Bajden pitao je, između ostalog, da li je plan Beograda za decentralizaciju Kosova dobar, ili se "radi o Trojanskom konju sa namjerom da se podijeli Kosovo". Stivens je dogovorila da bi taj plan trebalo da bude na stolu, kada se bude vodio dijalog o decentralizaciji, lokanoj samoupravi i zaštiti manjina.
     - Napredak za Kosovu su demokratski standardi i dok se ne dostignu teško je govoriti o statusu. Moj odgovor onima koji kažu da je nezavisnost uslov za standarde je sledeći – Kosovo će biti deo Evrope, a najbrži put u evropsku integraciju je implementacija demokratrskih standarda - kazala je Stivens.

Memorandum o razumevanju Kragujevca i UNICEF-a
OPTIMALNA STRATEGIJA ZA DECU

     U Skupštini grada, Memorandum o razumevanju Kragujevca i Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF), u sredu su potpisali direktorka te organizacije za Srbiju i Crnu Goru Ann-Lis Svensson i dr Vlatko Rajković, gradonačelnik.
     Memorandumom definiše saradnja na izradi Lokalnog plana akcije za decu za period 2005-2010. godine, uz velikodušnu finansijsku pomoć Kanadske vlade, odnosno Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA), čiji je beogradski predstavnik Srđan Svirčev prisustvovao potpisivanju, nakon kojeg je od Rajkovića primio zahvalnicu grada Kragujevca.
     - Priprema Lokalnog plana akcije za decu (LPA) je deo strateškog procesa za obezbeđivanje optimalnog okruženja za decu, u skladu sa principima Konvencije o pravima deteta, dokumenta Svet po meri dece i Plana akcije za decu Vlade Republike Srbije. LPA strateški definiše kratkoročne, srednjeročne i dugoročne strategije i prioritetne akcije, za održivi razvoj dece i mladih, kao i obezbeđivanje njihovog aktivnog učestvovanja u donošenju odluka u lokalnoj zajednici - saopštavaju potpisnici memoranduma.
     - Primena podrazumeva postojanje održive gradske strukture i strukture lokalne zajednice, jer se samo na taj način definisane aktivnosti mogu sprovesti u delo, pratiti napredak ka ostvarivanju ciljeva ove politike i institucionalizovati učestvovanje dece u procesu donošenja odluka.
      - LPA će se zasnivati na postojećim gradskim planovima i strategijama razvoja, a kao okvir će mu poslužiti republički planovi i strategije razvoja (kao što je Strategija za smanjenje siromaštva). Očekuje se da će u procesu izrade i kasnije primene i praćenja LPA aktivno učestvovati svi sektori državnog, privatnog i civilnog društva, kao i celokupno stanovništvo, a posebno deca, mladi i njihove porodice.
     - Grad Kragujevac se obavezuje da vodi celokupni proces izrade LPA, da uspostavi međusektorski savet, koji će se sastojati od predstavnika gradske uprave, državnog i privatnog sektora, građanskog društva, dece i mladih, zatim da imenuje lokalni tim za upravljanje projektom, koji će biti zadužen za koordinaciju i usmeravanje procesa i da izradi lokalnu analizu sitacije stanja dece u Gradu Kragujevcu. Obaveze Grada takođe uključuju i organizovanje širokog konsultativnog procesa sa svim akterima u lokalnoj zajednici, a naročito sa marginalizovanim grupama stanovništva, kao i razvoj i primenu lokalnog sistema prikupljanja podataka, koji se zasniva na računarskom programu DevInfo, a koji će poslužiti kao osnova za praćenje napretka i realizovanja ovog plana akcije.
     - UNICEF se obavezuje da će obezbediti tehničku i stručnu podršku Gradu, tokom inicijalne faze izrade LPA i stvaranja baze podataka i organizovanja potrebnih gradskih struktura za praćenje ostvarivanja postavljenih ciljeva, u cilju jačanja struktura planiranja i institucija u samom gradu - saopšteno je povodom potpisivanja Memoranduma u Kragujevcu.

     Predstavnica UNICEF-a je izrazila zadovoljstvo zbog pokretanja inicijative, u interesu dece, u Kragujevcu. Prokomentarisala je - da se prošlost ne može popravljati, ali da se mnogo može uraditi za budućnost, koju predstavljaju najmlađi.
     - Jako je važno da se na ovaj način obezbede sve mogućnosti za decu Kragujevca, kako bi mogla da razvijaju svoje kapacitete. Za to su potrebni dobro zdravlje, obrazovanje, da se prema njima dobro postupa, što važi za svu decu. Takva njihova budućnost je mnogo važnija od izgradnje puteva, ili bilo koje druge aktivnosti - poručila je Svensson:
     - LPA definiše budućnost dece i uslove njihovog razvoja, narednih 10-15 godina. Želimo da na ovaj način pravilno usmerimo sve zainteresovane, kao i lokalne aktere. Možemo puno da postignemo. Prvi važan korak je da svi budemo usmereni ka istom cilju, a zatim da se postaramo da to i sprovedemo.
     Svenson je naglasila da je LPA u opštem interesu, da će biti razvijen sistem monitoringa, počev od analize postojeće situacije i praćenja - kako napreduju ovakve aktivnosti.
     - Pratićemo da ni jedno dete ne bude isključeno, što je jako važno u uslovima sve većeg siromaštva, posebno pojedinih društvenih kategorija. UNICEF će podržati napore Kragujevca, u kojem će se - samostalno - razvijati vlastiti plan različitih sektora - objasnila je Svensson i izrazila uverenje, da će takve aktivnosti biti veoma uspešne.
      Svirčev je izrazio zadovoljstvo što prisustvuje potpisivanju Memoranduma Kragujevca i UNICEF i naglasio značaj pravilnog razvoja dece i omladine, u nadi da će takvim ciljevima doprineti ovakvi zajednički napori.

UKRATKO

     Dragutin Radosavljević, direktor Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta izjavio je, za RTK, da je grad rešio imovinske odnose i obezbedio projekat, dozvolu i polovinu od potrebnih 120 miliona dinara, za nastavak rekonstrukcije magistralnog pravca M.23, na ulasku u Kragujevac, od mosta na Uglješnici, kroz Petrovac, do trafo-stanice u Sušici, dužine 2,2 kilometra, dela Internacionalih brigada i Avalske ulice. Radosavljević dodaje da je izabran i izvođač i da je potrebno da u Republičkoj direkciji za puteve i Ministarstvu za kapitalne investicije obezbede učešće republike, sa drugom polovinom sredstava.

     Odeljenje u Batočini Fakutleta za poslovni menadžment, menadžment u zdravstvu i agromenadžment otvoriće ove školske godine Univerzitet primenjenih nauka "Megatrend" iz Beograda. Inicijativu za otvaranje odeljenja u Batočini pokrenuli su žitelji Rače, Lapova i Batočine, a studije izvodljivosti uradio je tim menadžera "Zajedno za Zastavu". Odluka o otvaranju Odeljenja jednog od najstarijih privatnih srpskih univerziteta naći će se krajem ovog meseca i na dnevnom redu Skupštine opštine Batočina, izjavio je za "Glas javnosti" Dragoljub Radojević, direktor Kancelarije Tima, navodi isti list.

POLITIKA

     Predsednik Srbije Boris Tadić u sredu putuje u višednevnu zvaničnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama. Tadić će razgovarati sa zvaničnicima administarcije i predstavnicima Kongresa i Senata, rečeno je Beti u Predsedništvu Srbije. Predsednik Srbije će u Aspenu, država Kolorado, prisustvovati sastanku Biznis foruma, koji čine 500 najuticajnijih biznismena iz celog sveta, na cetvrtoj godissnjoj konferenciji, ciji je cilj razmena ideja medju svetskim liderima, prenose B92 i Tanjug. Slobodna Evropa dodaje da će predsednik Srbije razgovarati sa zvaniccnicima administarcije i predstavnicima Kongresa i Senata.

     Premijer Velike Britanije Toni Bler - u pismu premijeru Srbije Vojislavu Koštunici - podržao je pristupanje Srbije i Crne Gore evroatlantskim integracijama i dodao da je za ostvarivanje tog cilja važna puna saradnja s Haškim tribunalom. Kako se navodi u saopštenju Vlade Srbije, Bler je pozdravio izbor Borisa Tadića za predsednika Srbije i ocenio da je Koštuničina podrška bila vitalna u obezbeđivanju pobede demokratskih snaga u Srbiji. Javnost u Srbiji jasno je pokazala da želi evropsku budućnost, a izbor novog predsednika omogućava približavanje tom cilju i daje novu snagu reformskom programu u Srbiji, navodi Bler, prenosi B92.

EKONOMIJA

     Promet trgovine na malo u Srbiji, u prva tri meseca ove godine, povećan je 17,6 odsto, u odnosu na isti lanjski period, saopštio je Republički zavod za statistiku. Promet u centralnoj Srbiji povećan 19,9, a u Vojvodini 11,1 odsto. Promet je najviše povećan u prodavnicama mešovite robe - 34,5 odsto, dok je u maloprodajnim objektima - trgovina famaceutskim, medicinskim, kozmetičkim i toaletnim preparatima - veći 13,8 odsto.

     Sadašnji protesti zaposlenih i drugih ljudi u Srbiji nisu tipični štrajkovi i nikako se ne može reći da su oni povezani, već predstavljaju "tip gradjanskog bunta protiv pogrešne socijalne politike države", izjavio je Tanjugu predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak. On kaže da su svi svesni da se društvo nalazi u tranziciji i da je neophodna pomoć države i njenih organa.

     Rizik investiranja značajno je smanjen, u proteklih nekoliko meseci, u Srbiji, koja više nije najrizičnija zemlja za strana ulaganja u jugoistočnoj Evropi izjavio je Miroljub Labus potpredsednik Republičke vlade. Po njegovoj proceni, do kraja godine, strane investicije trebalo bi da dostignu 700 miliona dolara, od kojih će - verovatno - 250 miliona biti obezbedjeno kroz proces privatizacije, 300 miliona od direktnih stranih ulaganja, 70 do 80 miliona evra iz portfolio investicija i isto toliko kroz reinvestiranje u Srbiju, navodi Tanjug.

     Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja Srbije izdala je nalog da se van prometa stave sve zatečene količine soka od borovnice.
     Ministarstvo je izdalo nalog za sokove proizvedene u pogonima fabrike "Fruktal" u Sloveniji i Makedoniji. U saopštenju ministarstva navodi se da je u toku dodatna provera svih serija sokova od borovnice, proizvodjača "Fruktal" d.d Ajdovščina iz Slovenije i "Fruktal Mak" iz Makedonije.
Kako ministarstvo navodi u saopštenju, te mere su preduzete posle saopštenja Ministarstva zdravlja Crne Gore, koje je pre nekoliko dana ustanovilo prisustvo radioaktivne materije u "Fruktalovom" soku od borovnice. Uzorci su analizirani u Centru za ekotoksikološka ispitivanja u Podgorici, a rezultat je potvrdjen u ponovnoj analizi u Kliničkom centru Srbije, odnosno u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu u Beogradu, prenosi B92.

Nastavak privredne saradnje Kragujevca i Reggio Emilie
NOVI PROJEKTI I ULAGANJA

     U Skupštini grada Kragujevca, domaći i preduzetnici iz Reggio Emilie, posredstvom Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća "Šumadija" i drugih partnera u Italiji, u utorak su razgovarali o nastavku privredne saradnje.
     - Od 12 italijsnkih firmi, koje učestvuju u današnjim razgovorima, većina traži partnere, radi zajedničke proizvodnje, u Kragujevcu, što će doneti napredak našoj privredi i preduzetnicima - izjavila je Jasminka Luković Jagličić, direktor Agencije "Šumadija.
     U razgovorima su učestvovali i predstavnici Trgovinske komore, Uduženja malih i srednjih preduzeća, kao i preduzetnika, proizvođači mašinogradnje, iz Reggio Emilie.
     Organizovan je kontakt 55 domaćih firmi, sa partnerima iz Italije, među kojima su i predstavnici grada Reggio Emilia i Agencije Reggio nel Mondo. Rezultati bi trebalo da omoguće i otvaranje novih privrednih kapaciteta i radnih mesta, u Kragujevcu i Šumadiji, očekuju u Agenciji.
     Partneri iz Italije smatraju da u Kragujevcu i Šumadiji postoji stručna radna snaga, za zajednička ulaganja. Saradnja je započeta u okviru višegodišnjeg partnerstva Kragujevca i Reggio Emilie, u okviru projekta UNOPS-a Grad gradu (City to City).
     - Najveći rezultat ranijih razgovora je ugovor, iz februara, privatizovane kompanije "Košutnjak" iz Kragujevca, sa partnerom iz Reggio Emilie. Današnji razgovori otvoriće nove teme i mogućnosti za nove ugovore - dodaju u Agencjiji "Šumadija".
     Predstavnik Trgovinske komore iz Reggio Emilie Đovani Matioli navodi da se na ovaj način već četiri godine realizuju projekti, koje finansiraju Ujedinjene nacije, radi unapređenja saradnje na Balkanu i zajedničkih ciljeva sa partnerima iz Italije.
     - Očekujemo trgovinske odnose, ali - zašto ne - i odnose saradnje, mešovitih firmi (join venture), u Srbiji, što je novost - izneo je Matioli. Potsetio je i na bratimljenje Kragujevca i Reggio Emilie, početkom godine, od čega očekuje nove projekte i saradnju.
     U sredu, razgovori sa Italijanima nastavljeni su u Jagodini.

Predstavnici tokijskog Folklore report u Kragujevcu
TRADICIJA U OTVORENOSTI

     U Skupštini grada, Slavica Trifunović, zadužena za kulturu i Predrag Cvetković, nadležan za prosvetu, u Gradskoj vladi, u ponedeljak su primili predstavnike tokijskog Folklore report, u pratnji folklorista KUD "Čajavec", iz Banjaluke, kao i "Abrađevića", iz Kragujevca.
     Pozdravljajući goste iz Japana, Trifunović je ukazala na mogućnost 40-dnevne turneje kragujevačkog "Abrapševića", u toj zamlji, 2007. godine.
     - Izuzetna nam je čast, što je naš KUD, sa stogodišnjom tradicijom, kandidat za ovako značajnu turneju. Kragujevac je tradicionalno otvoren grad, spreman za saradsnju sa čitavim svetom. Uložili smo veliku energiju u obnovu starih i uspostavljanje novih veza - iznela je Trifunović.
     Predsednik Folklore report Tetsuo Masunaga je izrazio interesovanje za kulturu Šumadije, Srbije i istočne Evrope, što je od 9. februara do 20. marta dovelo do gostovanja u Japanu i KUD "Čajavec", iz Banjaluke, koji je predstavio folklornu tradiciju naroda Bosne i Hercegovine.
     Cvetković je ocenio da su kultura prosveta i obrazovanje neodvojivi uslovi i elementi ovakve saradnje, od izuzetnog značaja za Kragujevac i KUD "Abrašević", jedno od najstarijih društava u Srbiji, koje čuva i neguje tradicionalni nacionalni melos.

Iz Skupštine grada Kragujevca ispraćeni učenici u Rumuniju i Nemačku
RAZMENA I SA INGOLŠTATOM

     U Skupštini grada, predstavnici Kragujevca, u utorak, ispratili su grupe učenika u Pitešti i na letovanje, na Crnom moru, u okviru dugogodišnje saradnje sa tim rumunskim gradom, kao i u Ingolštat, u Nemačkoj, sa kojim je pokrenuta razmena mladih.
     Kragujevačkim učenicima su se obratili, poželeli im srećan put, lep odmor, nova prijateljstva i uspeh u "radionicama", u Ingolštatu, prof. dr Dobrica Milovanović, potpredsednik Skupštine grada i Predrag Cvetković, zadužen za prosvetu, u Gradskoj vladi.
     Milovanović je ukazao da se i lično uverio, da gostoprimljivost domaćina iz Piteštija, prema Kragujevčanima, prevazilazi svako očekivanje. Po 30 učenika, iz oba grada, po tradiciji, godinama letuju u Rumuniji i na Crnogorskom primorju, po obilasku Piteštija i Kragujevca.
     - Sarađujemo i sa Sirenom u Francuskoj, a i mnogo kragujevačkih srednjih škola neposredno sarađuju sa partnerima, širom Evrope - potsetio je Cvetković, kao i da se na ovaj način proširuju međunarodni odnosi, poktrenuti sa Piteštijem pre 31 godinu.
     Obraćajući se grupi od osam učenika, koji putuju u Ingolštat, Cvetković je naglasio, da su od posebnog značaja njihovi novi kontakti, sa vršnjacima iz još sedam gradova Evrope, u okviru Sedmog međunarodnog susreta mladih "Evropa bez granica", od 17. do 31. jula.

UKRATKO

        Završena ja druga faza rekonstrukcije još 850 metara Beogradske ulice - na pravcu M.23 i izlasku prema Topoli - vredna preko 33 miliona dinara.
        - Pre dve godine, završena je prva faza, približne dužine. Na svih 1.700 metara Beogradske ulice, koja je sada među najlepššima u gradu, zamenjene su postojeće i izgrađene nove instalacije. Saobraćajnica je povezana i sa Grudnim odeljenjem KBC. Predviđena je i pečačka staza, od tog Odeljenja do Univerziteta - izneo je, Dragutin Radosavljević, direktor kragujevačkog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, uz ostalo.

       Pasivne uzorkivace vazduha u Zastava Energetici, Namenskoj i kod Velikog parka, ispred Prirodno matematickog fakulteta, postavili su strucnjaci iz Ceske i Novog Sada.
       Time je pocela realizacija medjunarodnog projekta u Kragujevcu, Pancevu i Novom Sadu, na utvrdjivanju lokacija na kojima postoji mogucnost zagadjenja vazduha piralenom. Svakog meseca, filteri sa aparata za uzorkovanje vazduha slace se na analize u institute u Cekoj i Grkoj. Odredjivanje zagadjenosti vazduha i vodenih eko sistema, na podrucju eks Jugoslavije, finansira se i realizuje u okviru medjunarodnog projekta APOPSBAL i Evropske Unije.

       Telefonsko savetovaliste za trudnice i majke zdrave dece, do tri godine, pa i malo starijie, u Kragujevcu, posredstvom telefona 383-248, otvoreno je svakodnevno, od sedam do 20 casova. Za konsultacije i pitanja koja prevazilaze strucnost patronaznih sestri, angaovani su i pedijatri, specijalisti opste medicine i ginekolozi. Opremu za rad Savetovalista obezbedili su USAID, posredstvom ACDI/VOCA, Skupstina grada i Danski savet za izbeglice, navodi RTK.

       Agencija "Virtual Team" (www.virtualteam.co.yu) iz Kragujevca, dobila je priznanje Customer Experience Winner za 2004. godinu, u okviru World Wide Certified Partner Awards, u konkurenciji nekoliko hiljada partnera kompanije Microsoft, Redmond, USA (www.microsoft.com). Svake godine, Microsoft raspisuje konkurs za izbor najboljih informatickih resenja. U kategoriji Customer Experience - softversko resenje 3P - Pracenje Poslovnih Procesa proglaseno je za pobednika.Virtual Team je prva softverska kompanija sa ovih prostora koja je prosle godine dobila drugu nagradu za resenje Virtual True. Ove godine je ne samo ponovila taj uspeh, vec nacinila i korak dalje, postala je pobednik.

       Obnova Karadjordjevog grada, u Topoli, konacno bi trebalo da pocne. Zaduzbina kralja Petra Prvog bie nosilac krupnog poduhvata, cija ce realizacija potrajati vise godina, penosi Vibilia.

Zastava automobili
PROIZVEDENO 5.500 VOZILA

     U "Zastava automobilima" u prvoj polovini godine proizvedeno je 5.500 vozila, od kojih je na domaćem tržištu prodato 5.164, a oko pet odsto na inostranom tržištu.
     Planom za ovu godinu predviđena je proizvodnja 18.000 vozila. U fabričkom krugu trenutno je na zalihama 4.000 vozila.
     Po podacima febričke Direkcije za marketing, od ukupne prodaje na domaćem tržištu, 52 odsto je realizovano u gotovini, 28 procenata na kredit, a deseti deo na lizing. Najviše je prodato modela "koral 1.1", čak 34 odsto, zatim "skala 101" i "koral 1.1 In".
     U fabrici ističu da je na proizvodnju vozila najviše uticala teška finansijska situacija i nedostatak obrtnih sredstava, za finansiranje uvoza i kooperacije, koja teško uspeva da prati proizvodnju vozila "Zastava".
     Zaposleni u "Zastava automobilima" ovog leta neće koristiti kolektivni godišnji odmor. Tokom jula i avgusta, planirana je proizvodnja 3.200 vozila.
     Automobili "Zastava" plasiraju se najvećim delom na domaće tržište, zbog zahteva Evropske unije za uvođenje motora "euro 3", tako da je do oktobra meseca ugovoren jedino izvoz u Makedoniju.
     Trenutno je aktuelna prodaja vozila na kredit, posredstvom "Rajfajzen" i "Sosijete ženeral" banake, sa rokom otplate na 60 meseci, u raznim varijantama i rokovima otplate.
     U Službi prodaje, dodaju - da veći broj finansijskih institucija prodaje automobile"Zastava" na lizing. Najveći plasman ostvarila je "Zastava Istrabenz lizing", sa rokom otplate na 60 meseci, navodi Beta, a prenosi Danas.

Nova podrška Evropske unije reformama u Srbiji
STABILIZACIJA PODSTREK INVESTICIJAMA

       Ministri inostranih poslova Evropske unije (EU), na sastanku u Briselu i zaključcima Svog saveta, o zapadnom Balkanu, predstavnika 25 zemalja članica, ponovo su izrazili zadovoljstvo ishodom nedavnih predsedničkih izbora u Srbiji na kojima je pobedio demokratski kandidat Boris Tadić. Ocenjeno je da je takav izbor "potvrdio opredeljenost srpskog naroda za reforme i evropsku budućnost".
       Ministar inostranih poslova Ivo Vajgl, pozdravio je inauguraciju demokrate Borisa Tadića za predsednika Srbije i založio se da države EU Srbiji pošalju pozitivne signale. Jedan od pozitivnih signala, po mišljenju Vajgla, bi svakako bio napredak u pripremi Studije o izvodljivosti za odpočinjanje pregovora o Stabilizacijskom sporazumu o pridruživanju Srbije i Crne Gore (SCG) Uniji, navodi Tanjug.
       BBC dodaje, da su evropski ministri ponovili spremnost da pomognu naporima Srbije i Crne Gore da "nastavi putem u EU". U evropskim krugovima postoji potpuna saglasnost o potrebi da se novom, demokratskom predsedniku Tadiću i Vladi u svemu pomogne u "teškim zadacima unutrašnje institucionalne, ekonomske i socijalne stabilizacije u Srbiji i njenoj državnoj zajednici sa Crnom Gorom".
       - Stabilizacija u Srbiji i državnoj zajednici, uz vođstvo jasno opredeljeno za reforme i Evropu, predstavljala bi i podstrek dolasku stranih investitora, pogotovo ako se, uz dokaze o jačoj saradnji sa haškim sudom, Srbija i Crna Gora približi programu saradnje sa NATO-om - Partnerstvu za mir - navodi isti medij.
       Iz istog izvora se dodaje, da izvori u Briselu smatraju da bi "opipljiviji korak" u saradnji sa haškim sudom uklonio prepreku i za Srbiju i za Evropsku uniju, da ubrzaju i prodube obostrano željeni proces približavanja Srbije i Crne Gore evropskim strukturama.
       Zvaničnici u Evropskoj komisiji i Savetu ministara preneli su BBC-u ocenu da bi i mali, postepeni koraci i napredak u poboljšanju socijalno-ekonomske situacije u Srbiji i Crnoj Gori, uz jačanje pravne države, suzbijanje korupcije i slamanje uticaja organizovanog kriminala i ostataka starog režima, uverili građane Srbije da "evropsko opredeljenje na izborima opravdava njihova nadanja".
       Istovremeno se očekuje da u najskorije vreme dođe do potvrde političke volje i jasnog dogovora Beograda i Podgorice o efikasnom delovanju ustanova državne zajednice i usaglašavanju trgovinskog i carinskog sistema.

Boris Tadić preuzeo dužnost predsednika Srbije
BOLJI ŽIVOT U EVROPI

      Svečanim polaganjem zakletve pred poslanicima Narodne skupštine, Boris Tadić je u nedelju zvanično postao predsednik Srbije.
      Prisustvovali su narodni poslanici, predstavnici Vlade Srbije, predvođeni premijerom Vojislavom Koštunicom i potpredsednikom vlade Miroljubom Labusom, predsednici Ustavnog i Vrhovnog suda Srbije, guverner Narodne banke Srbije i predstavnici Srpske pravoslavne crkve i drugih verskih zajednica u Srbiji.

Kucaćemo na zatvorena vrata
      Predsednik Tadić ocenio je da je priključenje Srbije Evropskoj uniji i Partnerstvu za mir od ključne važnosti za stabilnost i ekonomski prosperitet države.
      - Dragi građani Srbije, mesto Srbije je u Evropi. Budućnost naše otadžbine mora da znači bolji život, viši standard, stabilnu državu. Veliki izazov je pred nama i naš put u Evropu neće biti lak. Biće potrebno uložiti izuzetan napor, i moraćemo da ga uložimo svi zajedno. Na tom putu nailazićemo i na zatvorena vrata, a ako i dalje budu zatvorena, kucaćemo. Nećemo odustati ni klonuti duhom i, na kraju – ima da ih otvorimo - rekao je Tadić.
      Inauguraciji je prisustvovao veliki broj stranih zvaničnika, koji su pozdravili Tadićev izbor i ocenili da će novi predsednik obezbediti brži put Srbije ka evroatlanskim integracijama. Komandant južnog krila NATO Gregori Džonson izjavio je da je za Alijansu saradnja sa Beogradom od velike važnosti i dodao da je NATO "veoma zadovoljan ulogom koju je SCG zauzela u regionu" i da "jedva čeka da poboljša odnose sa Srbijom i Crnom Gorom.
      Među gostima je bio i generalni sekretar Saveta Evrope Valter Švimer, koji je rakao da deli sa srpskim narodom radost, da su se konačno odigrali izbori i da je izabran demokratski, evropski orijentisan predsednik, što je još jedan korak ka normalizaciji Srbije, i korak dalje ka evropskim integracijama Srbije.
      Erhard Busek, regionalni kordinator u Paktu za stabilnost jugoistočne Evrope, kaže da je jako važno što je Srbija konačno dobila predsednika.
      - Pakt za stabilnost je veoma srećan ovim izborom - rekao je Busek, navodi B92.
     BBC prenosi da je Tadić naglasio osnovne vrednosti za koje se zalaže, obećavajući stabilnost, kraj političkih podela i ubrzani put ka evroatlanskim integracijama, na svečanosti koja je, prema oceni organizatora, bila spoj modernog i tradicionalnog.
      Najviše zvanice na svečanosti inaguracije novog predsednika Srbije bili su i šefovi diplomatija nekoliko evropskih zemalja, poput Grčke, Austrije, BiH i Hrvatske, kao i predsedavajući OEBS-a i ministar inostranih poslova Bugarske.

Poziv Evropskoj uniji
      U kratkim vestima, Gardijan ukazuje na deo Tadićevog inauguracionog govora u kojem je kao prioritet označio saradnju sa haškim sudom, dok Dejli Telegraf ističe da je zakletvu juče položio prvi prodemokratski predsednik Srbije od II svetskog rata.
      I Indipendent ističe da je Tadić prvi nekomunista na čelu Srbije od II svetskog rata, a u prvi plan stavlja njegovu strategiju približavanja Evropskoj uniji, kao i težnju da Srbija mora da postane stub prijateljstva i mira u regionu.
      Osvrćući se na kritike što se inauguracija poklopila sa komemoracijom srebreničkih žrtava, list ukazuje na Tadićevu tvrdnju da je reč o pukoj slučajnosti i izjavu da poštuje tuđu tugu.
     U intervjuu Fajnenšel Tajmsu, Boris Tadić pozvao je Evropsku uniju da politički i ekonomski podrži Srbiju ubrzanjem sklapanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i finansiranjem obnove domova i crkava uništenim u martovskom nasilju na Kosovu.
      - Kosovo nije izgubljeno. Ukoliko ikada bude izgubljeno za Srbiju, biće izgubljeno i za Evropu - rekao je Tadić Fajnenšel Tajmsu.
      List prenosi i Tadićevo zalaganje za "punu i poštenu saradnju sa haškim sudom", ali i ocenu da "su sve nacije na Balkanu odgovorne za nasilje" što je novi predsednik Srbije ilustrovao opaskom da su njegovog dedu ubile ustaše.
      Tadić se založio za civilnu kontrolu oružanih snaga, a proces optuženima za ubistvo Zorana Đinića ocenio kao odlučujući za budućnost društva i kredibilitet pravosudnog sistema, prenosi Fajnenšel Tajms.

Stabilnost
      Tadić je ocenio da je saradnja najvažnijih državnih institucija neophodna za stabilnost države i dobrobit njenih građana i istakao da je sada zaokružen proces formiranja tri osnovne grane vlasti.
     Posle inauguracije, predsednik Srbije Boris Tadić ocenio da je priključenje Srbije Evropskoj uniji i Partnerstvu za mir od ključne važnosti za stabilnost i ekonomski prosperitet države.
      - Članstvo u EU pomoći će nam u daljem ekonomskom razvoju, a predstavljaće i garanciju bezbednosti i nedeljivosti naše teritorije. Za naše građane značiće viši standard, nova radna mesta i punu slobodu kretanja. Mesto Srbije je u Evropi, ali veliki je izazov pred nama i naš put u Evropu neće biti lak. Biće potrebno uložiti izuzetan napor i moraćemo ga uložiti svi zajedno - rekao je Tadić.
     Govoreći o spoljnoj politici, Tadić je izrazio nadu da će Srbija postati stožer miroljubive politike u regionu i založio se za ravnopravnu saradnju sa Vašingtonom, Moskvom i Briselom. Kao ključni interes bezbednosne politike Srbije i Crne Gore Tadić je označio učlanjenje u Partnerstvo za mir i nastavak reforme sistema bezbednosti.
      Inauguraciji predsednika Srbije prisustvovao je veliki broj stranih zvaničnika koji su pozdravili Tadićev izbor i ocenili da će novi predsednik obezbediti brži put Srbije ka evroatlanskim integracijama, zaključuje Glas Amerike.
      Nakon polaganja zakletve, Tadić je ocenio da je saradnja sa Haškim sudom prioritet a priključenje Evropskoj uniji i Partnerstvu za mir, od ključne važnosti za stabilnost i ekonomski prosperitet države.
      Ceremoniji su osim domacih uzvanica prisustvovali i predstavnici 40 drzava. Tadić je treći predsednik Srbije od 1990.godine. Pre njega ovu dužnost su obavljali Slobodan Milošević i Milan Milutinović, koji su sada u zatvoru Tribunala za ratne zločine u Hagu, potseća Slobodna Evropa.

EKONOMIJA

       Izgradnja auto-puta od Evro-koridora 10 i Batočine - dogradnjom postojeće saobraćajnice, do srca Šumadije, dužine oko 24 kilometra, u vrednosti oko 30 miliona evra - jedan je od strateških projekata Skupštine grada, Direkcije za urbanizam i izgradnju Kragujevca i Republičke direkcije za puteve Srbije.
       Još 70-tih godina proteklog veka, sačinjen je tehnički projekat ovog auto-puta, koji se u najvećoj meri poklapa sa postojećom trasom. Ministarstvo saobraćaja je predvidelo čak pet ukrštanja budućeg auto-puta, sa drugim pravcima. Prošle godine, sačinjena je i Studija o izvodljivosti, uz podršku Vlade Republike Češke.
       Postojeći put ne odgovara, pogotovu za saobraćaj koji se očekuje. U eksploataciji auto-puta, od 2007. godine, posebna pažnja posvećena je isplativosti investicije, od putarina - od oko šest centi po kilometru. Stručnjaci ocenjuju da je investicija opravdana, uz koncesije i afirmaciju ideja javno-privatnog sektora u Srbiji, zaključuje se u Studiji.

       Sindikat EPS nastavio je štrajk u Beogradu, gde je nastavljen protest, uz učešće zaposleni u Elektrodistribuciji iz Kraljeva. Štrajkački odbor navodi da poslovodstvo nije bilo spremno da prihvati minimum zahteva. Branko Gojković, predsednik Štrajkačkog odbora kragujevačke "Elektrošumadije", za TV In, navodi - da su sve elektrodistribucije stekle uslov za ulazak u štrajk, koji se zajednički koordinira.
       - Zarade u distribucijama su 15 do 20 odsto niže nego u ostalim kompanijama EPS. Nismo voljni da i dalje trpimo tu nepravdu. Radnici zahtevaju ujednačavanje zarada, u svim distribucijama - komentariše Gojković. Ukoliko poslovodstvo i nadležna ministarstva Vlade Srbije ne izađu u susret ovakvim zahtevima, učesnici najavljuju centralni protest u Beogradu.
       - Racionalizacija i reorganizacija EPS, neophodan su uslov za uspešno i konkurentsko poslovanje na tržištu električne energije, po evropskim standardima - izjavenio je generalni direktor Vladimir Đorđević. On je potsetio da je reorganizacija počela pre dve godine, kada je - odlukom vlade - iz EPS izdvojeno i osamostaljeno osam preduzeća, sa 2.600 zaposlenih, navodi TV In.

UKRATKO

       U Kragujevcu su peti put organizovane "Alaske veceri". Ispred restorana Sidro, kulinari su se takmicili u pripremanju riblje corbe. Najviše ucesnika bilo je iz Kragujevca, ali su specijalitete predstavili i kulinari iz Gornjeg Milanovca, Velikog Gradišta i sela Zatonja, na Srebrnom jezeru.
       Pobednik je Vlada Stojadinovic, a drugoplasirani Ivan Jovanovic, iz Velikog Gradišta, dok je trece mesto osvojio Kragujevcanin Branko Markovic. Oni ce, krajem avgusta, na zemunskom Lidu, predstavljati Kragujevac i restoran Sidro, na republickoj smotri Zlatni kotlic, navodi RTK.