Predstavnici Kragujevca primili učenike iz Piteštija, u Rumuniji
TRADICIONALNA RAZMENA I LETOVANJE

     Grupu od 30 učenika iz Piteštija, u Rumuniji, u subotu su, u Skupštini grada Kragujevca, primili Nebojša Krstić i Nikola Spasić, iz gradske vlade. Predstavnici Kragujevca poželeli su gostima iz Piteštija dobrodošlicu i prijatan boravak u Srbiji i Crnoj Gori.
     Tradicionalno dugogodišnje prijateljstvo i saradnja dva grada obuhvata i razmenu najboljih učenika, koji po obilasku Kragujevca i Piteštija, svakog leta, produžavaju na odmor, na Jadranskom i Crnom moru. Do kraja prve sedmice avgusta, najbolji učenici kragujevačkih osnovnih i Muzičke škole letovaće u Navodariju, a njihovi vršnjaci iz Piteštija, u Bijeloj, u pratnji domaćina iz gradova-pobratima.
     - Prijateljstvo Kragujevca i Piteštija traje više od 30 godina, pri čemu je deo tradicije postala i razmena učenika. Druženje i prijatreljstvo dece iz gradova-pobratima samo učvršćuje našu saradnju. Učenici koji dolaze i odlaze u posete, najbolji su ambasadori svojih zemalja - naglasio je Krstić.
     Gosti iz Rumunije preneli su pozdrave Vlade Puteštija, uz uverenje da će saradnja sa Kragujevca biti nastavljena, još mnogo godina, prenosi TV In.

EKONOMIJA

     Kragujevački sistem za prečišćavanje otpadnih voda, u naselju Cvetojevac, dobio je novu opremu, vrednu 200.000 EUR, sredstvima Evropske banke za obnovu i razvoj (www.ebrd.org), koja je Skupstini grada odobrila kredit, navodi Tanjug, prenosi Vibilia.

     “Zastava-Kovacnicu”, protekle sedmice posetili su predstavnici velikih kupaca iz inostranstva i razgovarali o proširenju dosadašnje saradnje.
     Nemacki “Rempel” iskazala je za 30 odsto vece potrebe, tako da ce mu ove godine biti isporuceno 700 tona otkovaka. Za isti procenat, ocekuje se i prosirenje poslova sa nemackim "Buderusom”. Za prvu ugradnju u vozila “Dženeral-Motorsa”, sa madjarskim “Linamanom”, predvidjen je izvoz kucišta za automatske menjace. Do kraja godine u Kanadu ce biti izvezeno oko 650 tona otkovaka.
     Za 2005, iskazana je potreba za 1.000 tona otkovaka iz Kragujevca. U "Kovacnici" kažu, da ce povecanu potražnju moci da izmire ako im Republicki Fond za razvoj odobri sredstva za proširenje kapaciteta. Takav zahtev su nadležnima vec uputili, navodi RTK.

Predstavnici Kragujevca na otvaranju obnovljenog Starog mosta preko Neretve
U MOSTARU MEĐU 52 DELEGACIJE

     Delegacija Kragujevca - na čelu sa gradonačelnikom dr Vlatkom Rajkovićem i Dušanom Golubovićem, predsednikom Gradske vlade - prisustvovala je u petak veče, u Mostaru - sa kojim su obnovljeni pobratimski odnosi - svecnom otvaranju obnovljenog Starog mosta, preko Neretve, srusenog novembra 1993. godine, tokom rata u BiH.
     Ceremoniji otvaranja Starog mosta, gde ce i ovaj put biti upriliceni tradicionalni skokovi u ledenu Neretvu, prisustvovale su 52 strane delegacije. Medju gostima su cetiri predsednika drzava, dva princa, osam predstavnika medjunarodnih organizacija, premijeri i ministri spoljnih poslova evropskih zemalja. Otvaranje Starog mosta direktno je pratilo preko 500 medijskih kuca iz celog sveta. Medju njima je i Televizija Kragujevac, navodi isti medij.
     - Danas slavimo pobedu nad zlim i povratak dobrog. Danas u Mostaru i BIH Evropa polaže istorijski ispit. Otvaranje mosta znači da je pobedio jedinstveni Mostar, jer spajanjem obala Neretve spajaju se i ljudi iz Mostara - ocenio je član Predsedništva BIH Sulejman Tihić, nekoliko sati uoči svečanog otvaranja obnovljenog Starog mosta.
     U Mostar su stigli brojni zvaničnici, među kojima su i predsednici Srbije i Crne Gore i Hrvatske Svetozar Marović i Stjepan Mesić.
     Donatorima, koji su učestvovali u obnovi Starog mosta, članovi Predsedništva BIH uručili su plakete. Plakete su uručene predstavnicima Svetske banke, Italije, Holandije, Razvojne banke Saveta Evrope, Hrvatske, Francuske, Turske, Uneska, Fondacije Aga Kan, Istraživačkog centra za islamsku istoriju, umetnost i arhitekturu, Svetskog fonda za spomenike iz Njujorka i bivšem gradonačelniku Mostara Safetu Oručeviću.
     Stari most, srušen 9. novembra 1993, kada su pripadnici Hrvatskog vijeća obrane na njega ispalili 86 granata, turski neimar Hajrudin Mimara završio je 1566. godine, navodi Danas.

Glas javnosti: Sudbina srpske imovine u Hrvatskoj pred raspletom
GRADAC PONOVO KRAGUJEVAČKO ODMARALIŠTE?

     Odlukom Hrvatske da ratifikuje Sporazum o sukcesiji između država bivše SFRJ, stvoreni su uslovi da Kragujevac ponovo aktuelizuje pitanje vraćanja u posed i korišćenja kompleksa objekata koji se nalaze u okviru odmarališta u primorskom gradiću Gradac.
     Kragujevac je 1954. od privatnika u Gracu kupio dva hektara zemljišta, na kojem se nalaze četiri paviljona sa centralnom zgradom i kuhinjom. U Gracu, na Jadranu, decenijama su letovali đaci iz osnovnih i srednjih škola Kragujevca, a ceo kompleks je adaptiran 1990.
     Tokom devedesetih godina prošlog veka, u odmaralištu su bile smeštene izbeglice, ali je prema saznanjima nadležnih iz Skupštine grada, odmaralište sada prazno. Ratifikovanjem Sporazuma, Hrvatska je u obavezi da vrati objekat u prvobitno stanje na dan 31.12.1990.
     Kako je najavljeno, delegacija grada Kragujevca trebalo bi da već krajem meseca otputuje u Gradac i sa predstavnicima lokalne uprave razgovara o daljoj sudbini odmarališta.
     Pored odmarališta u Gracu, aktuelizovana je i sudbina "Zastavinih" odmarališta u Pučištu, na hrvatskom ostrvu Braču i Ohridu, u Makedoniji, navodi list.

Poseta predsednika Srbije SAD-u, u Vašingtonu ocenjana kao veoma uspešna
STABILNOST USLOV INVESTIRANJA

     Martin Slezinger, direktor Istočno-evropskih studija u vašingtonskom Centru Vudro Vilson misli da nijedan lider iz Srbije i bivše Jugoslavije nije primljen na tako visokom nivou, još od 1991. godine, kada je Vašington, sa vrlo malo uspeha, posetio tadašnji premijer SFRJ Ante Marković:
     - Administracija SAD želi da Srbiji pošalje signal da hoće da unapredi i potpuno normalizuje naše odnose, da se ostvari plodna saradnja i da pomogne Srbiji da uđe u NATO.
     - Istina je da je velika tema ovih razgovora bila i saradnja sa Haškim Tribunalom, što je konstantna tema američko-srpskih odnosa već duži niz godina. Mislim da predsednik Tadić zna da taj problem mora da bude rešen, jer su - na žalost – time uslovljeni bilateralni odnosi Beograda sa Vašingtonom. Ne znam šta administracija predsednika Buša očekuje od predsednika Tadića, ali postoji mogućnost da - u slučaju nekih skorih narednih izbora – zažalimo, ako budemo vršili preveliki pritisak i ako to rezultira rastom popularnosti nacionalista. No, o tom - potom. Mislim da je Tadić u svakom slučaju okončao uspešnu posetu Vašingtonu, jer je administracija želela da ta poseta bude uspešna.
     - Predsednik Tadić je, u više navrata - tokom susreta sa predsatvnicima američkog političkog i privrednog establišmenta - naglasio potrebu investiranja u Srbiju i, time, otvaranja novih radnih mesta, kao jednog od bitnih preduslova za stabilnost Srbije.
     Slezinger je ipak skeptičan u vezi sa skorim značajnijim američkim investicijama u srpsku privredu:
     - Ono što bi moralo da prethodi dolasku investitora - imajući u vidu iskustva drugih zemalja - jeste neophodnost vladavine zakona i realna politička stabilnost. Tek onda bi se moglo govoriti o privlačenju jačih investicija, iz inostranstva. Biće, dakle, nekog napretka, ali neće odmah doći do značajnih ulaganja.

Fiat umanjio dug Zastavi, sa 41,5 na 11,5 miliona evra
OMOGUĆENI PRIVATIZACIJA I PARTNERSTVO

     Italijanski automobilski koncern Fiat prihvatio je da otpiše 72,5 odsto od ukupnog potraživanja, koje je imao prema kragujevačkoj grupi Zastava, saopštio je u četvrtak Predrag Bubalo, srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom.
     - Pregovori su počeli pre mesec i po dana, u Rimu, kada smo se odlučili za taj potez, zbog svojevrsne blokade u ekonomskoj saradnji, pre svega u realizaciji ekonomske pomoći koju je italijanska vlada odobrila našoj zemlji. Pregovori su juče okončani - objasnio je Bubalo.
    Prema njegovim rečima, dug Zastave Fiatu sa 41,5 miliona evra sveden je na 11,5 milona evra. Na taj način, naglasio je Bubalo, postignut je ogroman uspeh, koji će omogućiti dalju konsolidaciju i restrukturiranje Zastave, pre svega u funkciji privatizacije i traženja strateškog partnera.
     - Imali smo situaciju da nije bilo puno zainteresovanih za Zastavu, a i oni koji su bili zaintersovani ustuknuli bi kada bi im Fiat ispostavio račun starog duga - rekao je Bubalo:
     - Sada ćemo nastaviti sa ostalim poveriocima, koji su, pre svega, domaći privredni subjekti, banke, od kojih su neke u stečaju i likvidaciji, a jedna od njih je na tenderskoj prodaji. Biće velikih i značajnih otpisa. Cilj nam je da grupu Zastava relaksiramo dugova, da ih dovedemo na najniži mogući nivo i time povećamo atraktivnost za privatizaciju.
     - Neki delovi ići veoma brzo u proces privatizacije i iz prodaje tih delova će se naplatiti deo koji je ostao prema Fiatu, što znači da Vlada nije morala i neće, kao ni Narodna banka Srbije, davati nikakve državne garancije i prevaliti taj dug na poreske obveznike države, već će, naprotiv, naplata duga Fiatu u narednih 18 meseci biti iz privatizacionog prihoda grupe Zastava - precizirao je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, navodi FoNet, prenosi Danas.
     Bubalo bi trebalo da već sledeće nedelje dođe u Kragujevac i da detaljnije predstavi plan kako će se rešiti ostatak duga "Zastave" od 27,5 odsto, kao i na koji način država planira da reši problem duga "Zastave" prema bankama koje su u stečaju, dodaje Glas javnosti.
     Prema njegovim rečima, olakšanje za radnike kragujevačkog giganta doći će tak kada se bude više radilo, kada bude više posla i kada bude pronađen strateški partner.
     - Treba još čekati i biti strpljiv da radnici osete boljitak, ali na ovaj način stvaramo šansu da uopšte do tog boljitka dođe - zaključio je Bubalo i ukazao da bez rešavanja dugova i dubioza, koji su se nagomilali u prethodnom periodu, Zastava nema ni šanse da opstane, navodi RTS.

       Kragujevačka Gradska vlada odobrila je 150.000 dinara za ispitivanje izvora, u Lužnicama i Stragarima, za koje se veruje da su lekoviti, što će ispitati stručnjaci Službe za balneoklimatologiju, Instituta za rehabilitaciju, iz Beograda.
       Nikola Spasić, zadužen za privredu i agrar, izvestio je ostale članove Gradske vlade, da će dalji koraci zavisiti od rezultata ispitivanja, koja treba da provere tvrdnje žitelja Lužnica i Sragara - da su izvori u tim mestima zaista lekoviti.

Predstavnici Kragujevca na otvaranju obnovljenog mosta u Mostaru
GRADONAČELNIK PREDVODI DELEGACIJU

     Svečanom otvaranju obnovljenog Starog mosta, preko Neretve, u Mostaru, danas će prisustvovati i predstavnici Kragujevca, na čelu sa gradonačelnikom dr Vlatkom Rajkovićem i Dušanom Golubovićem, predsednikom Gradske vlade.
     Iz Mostara, sa tradicionalnim prijateljstvom sa Kragujevcem, decenijama pre ratnih razaranja u eks Jugoislaviji, Indipendent donosi podužu ilustrovanu reportažu o - kako se navodi - mostu koji sada spaja mržnju i nadu.
     List piše da ni sa obnovljenim kamenim mostom Mostar se neće skoro vratiti u ono bezbrižno vreme, kada su mostarski dečaci svih nacionalnosti mamili aplauze gledalaca, svojim hrabrim skokovima u Neretvu.
     Uspomene na nedavni rat, sukobi i podele i dalje su jaki ali se - sa obnovljenim mostom - vraća nada i u obnovu turizma, što lokalnom stanovništvu može povratiti osećaj zajedničke budućnosti i, možda, uzajamne tolerancije, piše Indipendent.

Zastava Energetika
REMONTI ZA GREJNU SEZONU

     Kragujevačka "Zastava Energetika" počela je remonte kotlovskih postrojenja i toplovodne mreže, kako bi spremno dočekala grejnu sezonu, za snabdevanje grada toplotnom energijom.
     Portparol Gradske toplane Jelena Bošković navodi da će to preduzeće u neophodne popravke uložiti oko 46 miliona dinara. Po njenim rečima, trenutno je u toku remont kotlova tri i četiri, u krugu preduzeća, za čiju sanaciju će biti utrošeno oko 10 miliona dinara.
     - Planirano je da remontni radovi budu završeni do sredine septembra, da bi se nakon toga krenulo sa punjenjem instalacija i ‘Energetika’ bila spremna da u slučaju niskih temperatura otpočne sa grejanjem posle 1. oktobra - kaže je Bošković.
     Za predstojeću grejnu sezonu planirano je da se obezbedi 92.000 tona, a na deponiji je već 15.000 tona uglja. U toku su i pregovori sa "Jugopetrolom", o isporuci mazuta, od 1. avgusta, navodi Beta.

Predsednik Srbije Boris Tadić okončao višednevnu posetu SAD
SARADNJA VITALNI INTERES

     Predsednik Srbije Boris Tadić, izjavio je da je vitalni interes Srbije da ima najbolje moguće odnose sa SAD i izrazio zadovoljstvo podrškom koju je dobio za dalji razvoj demokratskih procesa i političke stabilnosti, kao i za uključivanje zemlje u evroatlantske integracije.
     Po završetku višednevne zvanične posete Sjedinjenim državama - tokom koje je razgovarao sa najvišim zvaničnicima Pentagona, Stejt dipartmenta, Senata i Kongresa, kao i sa privrednicima, zvaničnicima Svetske banke i dijasporom - Tadić je izneo da su Srbiji 'otvorena vrata za privrednu, ekonomsku i političku saradnju' sa SAD i da 'od nas zavisi na koji ćemo način to iskoristiti'.
     Na aerodromu u Beogradu, Tadić je izjavio da je jedan od preduslova za razvoj odnosa sa SAD saradnja sa Haškim sudom, te da je svim sagovornicima preneo da o tome postoji konsenzus na nivou vlade i predsednika Srbije. Akcenat u razgovorima o Haškom tribunalu bio je na slučaju generala Ratka Mladića, rekao je Tadić.
     - Dobili smo uverevanje da će se SAD, u slučaju ispunjavanja ove obaveze - ako je Ratko Mladić na teritoriji Srbije, ili pomoći - ako je u Republici Srpskoj ili BiH, založiti kod Haškog tribunala da se druga suđenja za optužene za ratne zločine organizuju u našoj zemlji - rekao je Tadić.
     Tadić je naglasio važnost oštre osude martovskog nasilja albanskih ekstremista na Kosovu, kako u Stejt dipartmentu, tako i u Senatu i Kongresu, a posebno je izrazio zadovoljstvo prihvatanjem njegovog stava da bi pripadnici SAD u KFOR-u trebalo da ostanu na Kosovu.
     Predsednik Srbije je ukazao da su i članovi Kongresa, koji su predstavljani u javnosti kao zastupnici interesa albanske strane, najavili da će se založili za politički dijalog za rešenje pitanja Kosova. Naglasio je i da nijedan kongresmen nije bio protiv plana srpskih vlasti o decentralizaciji Kosova, što je opisao kao 'važan diplomatski znak'.
     Tadić je rekao i da je Srbija blizu formiranja grupe lobista među članovima Senata i Kongresa, kakvu ima većina zemalja, a naglasio je da će, kao predsednik države, lično preuzeti taj izuzetno značajan spoljnopolitički projekat, jer je to legitiman način da Srbija brani svoj interes u najuticajnijoj zemlji sveta, navodi RTS.

Izvršni odbor Kragujevca
RAZVOJ PO PLANU DO 2015.

        Izvršni odbor grada, na 108. sednici, u četvrtak, doneo je, uz ostalo, odluku o izradi Greneralnog plana "Kragujevac 2015", čiji je nacrt prethodno prihvatila Komisija za plan.
Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, u Gradskoj vladi, objasnio je - da je sličnu odluku, Skupština grada usvojila, pre dve godine, po staroj zakonskoj proceduri.
        - Završena je druga faza, odnosno Prednacrt Generalnog plana "Kragujevac 2015". Kao što je poznato, 13. maja prošle godine, strupio je na snagu novi zakon o Planiranju i izgradnji. Odluku, sa pratećim programom, trebalo je prilagoditi novoj zakosnkoj regulativi - kazao je Planić.
Po njegovim rečima, osnovno je razdvajanje javnog građevinskog zemljišta i javnog interesa, od ostalog građevinskog zemljišta, u osam meseci rada na usaglašavanju sa novim Zakonom.
Planić je potsetio - da je najviše vremena uloženo u Dokumentacionu osnovu, sa velikim brojem studija, pobrojanih u Programu.
        - U maju prošle godine, imali smo Prednacrt Generalnog plana, koji je pretrpeo izvesne promene, na osnovu promedbi struke i javnosti. Nacrt Plana se uveliko radi. Komisija za planove je ocenila da su usaglašeni prirodni činioci i stvorene vrednosti, na principima održivog razvoja, da su sačuvani osnovni koridori, principi i vrednosti, u Kraguujevcu - izneo je Planić.
        Generalnim planom je obuhvaćeno 7.858 hektara, ili 78,58 kvadratnih kilometara, od političko-adminitsrativne teritorije grada Kragujevca, koja iznosi 835 kvadratnih kilometara. Ostatak je pokriven Prostornim planom grada Kragujevca, iz 1987. Završetak novog Plana očekuje se iduće godine, za šta je već doneta odluka.
        - Do 2015. godine, planira se uvećanje građevinskog reona, za skoro 1.000 hektara, u odnosu na mogućnosti koje je davao Generalni plan do 2005. Po brojnim analizama, u svim oblastima, Kragujevac treba i mora da nastavi razvoj, za šta Genaralni plan 2015. stvara uslove, kao i za znatno veće strane investicije i aktiviranje domaćeg kapitala - rekao je Planić.
        Dodao je da su potrebni politička stabilnost i kvalitetni uslovi za privređivanje, i na lokalnom nivou, koje Plan obezbeđuje, a za čiju je potpunu realizaciju, u desetogodišnjme periodu, potrebno oko 850 miliona evra.
        Javna rasprava i uvid u sadržaj Plana su zakazani za avgust i do polovine septembra, za eventualne primedbe i izmene. Nakon toga, sledi ugovor o implementaciji, što znači da će se Plan striktno poštovati, bez stihijskog razvoja.

Gasifikacija Kragujevca, jedinstvena i najizgrađenija u Srbiji
I GRAD FINANSIRA MREŽU

       Kragujevac će do kraja godine dobiti još 14 kilometara gasovodne mreže, po ugovoru koji su u sredu, u Direkciji za urbanizam i izgradnju, potpisali, u ime Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, direktor Dragutin Radosavljević i Milutin Prodanović, direktor Beogradskog "Energogasa".
       Na taj način, Kragujevac je postao grad sa najrazvijenijim snabdevanjem prirodnim gasom.
       Po polovinu sredstava obezbeđuju grad Kragujevac - po čemu je jedinstven u Srbiji - kao i naplata priključaka na gasovodnu mrežu, objašnjava Radosavljević.
       Individualni korisnici će za nove priključke na mrežu od sada plaćati 660 evra, uz mogućnost otplate na 11 mesečnih rata.
       - Naši planovi za ovu godinu bili su preko 30 kilometara nove gasovodne mreže. Takav investicioni program je redukovan, pošto je ukinut porez na fond zarada - na čemu je naš Fond izgubio oko sto miliona dinara - jer se lokalni budžet našao u makazama ministra Dinkića - objašnjava Radosavljević.
       Prodanović dodaje da je ugovor rezultat dobre saradje "Energogasa" sa lokalnom samoupravom Kragujevca:
       - Ovih 14 kilometara nove disributivne mreže omogućiće priključivanje još oko 1.100 korisnika gasa. To znači da će taj energent u Kragujevcu koristiti ukupno 3.500 domaćinstava.
       Na novoozgrađenu mrežu najpre će se priključiti potrošači koji su ugovore sa "Energogasom" potpisali pre više od 10 godina i izmirili svoje obaveze, navodi TV In.

Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju
USAID POMOGAO AMBULANTU

       U okviru programa ''Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju'' (CRDA), počela je adaptacija ambulante u Čumiću, kod Kragujevca.
       Za adaptaciju ambulante Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID), donacijom gradjana SAD, obezbedila je skoro 11.800 dolara, dok je mesna zajednica Čumić uložila 4.000 dolara.
       CRDA program, u 22 opštine centralne Srbije, sprovodi američka nevladina organizacija ACDI/VOCA.
       Gradjani Kragujevca su, protekle godine, preko Saveta za Stragare, Čumić, Ramaću, Kamenicu, Masloševo, Vlakču i Ugljarevac, u okviru CRDA programa, ocenili da je neophodna adaptacija prostor ambulante, sa stanom za lekara.
       - Zgrada je izgradjena 1952. godine i do sada su radjene sitne popravke. Godinama se nalazi u lošem stanju i adaptacija je bila neophodna, ali Zdravstveni centar nije ima dovoljno novca za ove radove. Rekonstrukcija će svakako obezbediti kvalitetniju zdravstvenu uslugu našim pacijentima - kaže Mirko Srećković, direktor Doma zdravlja.
       Član Saveta gradjana iz Čumiča Milija Sekulić dodaje, da je projekat izabran zbog veoma loše situacije u zdravstvu.
       - Ambulantu koristi oko 3.500 žitelji Čumića, Svetlića, Trnave, Lužnica i Jarušica, koji bi na preglede u Kragujevcu morali da putuju više od 15 kilometara - kaže Sekulić.

Danas: Predsednik Srbije preksinoć se sastao s vodećim ljudima SAD
I ČEJNI PODRŽAVA BEOGRAD

       Predsednik Srbije Boris Tadić prekjuče u Vašingtonu sastao se sa najuticajnijim ličnostima američke prestonice, a kruna je bio susret sa američkim potpredsednikom Dikom Čejnijem, u Beloj kući.
       Predsednik Tadić bio je, s grupom predstavnika američkog biznisa i industrije, gost na večeri u Vašingtonu čiji je domaćin bio predsednik korporacije Ju Es Stil Džon Srma, saopštila je danas ta kompanija. Tadić je prisutnima govorio o poboljšanju odnosa između Srbije i SAD i povećanju američkih investicija, koje bi bile kamen temeljac odnosa dveju zemalja, kaže se u saopštenju.
       Opšti je utisak, da su "sve konverzacije bile vrlo prijateljske i konkretne". Sada Srbija i SAD počinju da razgovaraju kao partneri i prijatelji, još je jedna ocena srpsko-američkih kontakata na najvišem nivou.
       Tadić će se juče, trećeg dana boravka u Vašingtonu, susreo i sa predsednikom Svetske banke Džejmsom Volfensonom i demokratskim senatorom Džozefom Bajdenom i održao i konferenciju za novinare u Nacionalnom press-klubu.
       - Potrebna su nam radna mesta i direktne američke investicije u našu privredu - precizirao je Tadić i ocenio da je na relaciji Beograd - Vašington otvoreno novo poglavlje, navode Beta iFONET

EKONOMIJA

       Sabacki kombinat "7. juli" ulozio je u proizvodnju zdrave hrane 2,5 mil EUR, sto je kako tvrde u tom poljoprivredno-inudstrijskom kombinatu najveca investicija u agraru Srbije. Rec je o najvecem plasteniku pod jednim krovom u Evropi, koji se prostire na povrsini od 4,3 hektara. U tom plasteniku gajice se ekoloski zdravo povrce.
       Plastenik je prototip sa prvi put u svetu primenjenim grejanjem na cetiri nivoa. Prinosi u ovakvom plasteniku su od 30 do 70 puta veci nego u gajenju kultura na otvorenom, a planirano je da do kraja godine bude proizvedeno 450 tona paradajza, 400 tona krastavca i 250 tona paprike. Za odrzavanje temperature i zagrevanje koristi se geotermalna voda temperature 56 stepeni Celzijusa koja izvire na posedu PIK-a sa dubine od 1.002 m, a biljke ce oprasivati ventilatori, zujalice koje mikrovibracijama otresaju cvet, kao i bumbari. U plasteniku, koji je konstruisala francuska firma "Risel" (Richelle), optimalni uslovi za uzgajanje biljaka kontrolisu se preko sondi koje mere vlaznost vazduha, temperaturu, provetrenost i povezane su sa kompjuterima.
       U okviru projekta, do kraja 2005. godine planira se izgradnja ekoloskog skladista od 7.300 m2 i jos jednog plastenika povrsine 6 hektara.Kombinat ima 320 hektara kvalitetnog zemljista pod sistemom za navodnjavanje na kojem se gaje povrce i zitarice, a u sklopu PIK-a rade i mlin i fabrika stocne hrane. PIK "7. juli" je privatizovan polovinom prosle godine od kada posluje u okviru sabackog preduzeca "Farmakom MB".

       Evropska unija (www.europa.eu.int) ce potrositi 13,4 miliona evra da pomogne Srbiji u reformi poreskog sistema.

       Visoki predstavnici Srbije i Crne Gore i Svajcarske potpisali su Memorandum o razumevanju, kojim je regulisana tehnicka i finansijska pomoc Svajcarske SCG u vrednosti nesto vecoj od 2,5 mil EUR. Pomoc svajcarske vlade ce se realizovati u okviru Programa promocije trgovine u SCG, u periodu od 2004. do 2007. Saradnja ce se odvijati u oblasti trgovinske politike i strategije za pristupanje SCG Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i u poboljsanom funkcionisanju carinske sluzbe i unapredjenju zeleznickog saobracaja u okviru Zeleznicko-transportnog preduzeca "Beograd".
       Memorandumom su predvidjeni i projekti na planu poboljsanja pristupa izvoznom trzistu za mala i srednja preduzeca iz Srbije i Crne Gore, i usvajanju standarda "Euregap" od strane izvoznika poljoprivrednih proizvoda iz Srbije i Crne Gore.

Nove postdiplomske studije na Univerzitetu u Kragujevcu
PRVI PUT FARMACEUTSKA MEDICINA

       Postdiplomska nastava iz oblasti farmaceutske medicine, koju organizuje Univerzitet u Kragujevcu, prva je ove vrste u SCG i regionu.
       Radi se o multidisciplinarnom obliku poslediplomske nastave kojim se edukuju medicinari i farmaceuti da upoznaju i ukljuce se u kontrolu svih faza proizvodnje jednog leka, od istrazivanja i razvoja do proizvodnje i registracije. Postdiplomske studije iz farmaceutske medicine trajace 2 godine, a cena je 1.500 EUR godisnje.

Nastavak posete predsednika Srbije Borisa Tadića SAD-u
SARADNJA NACIONALNI INTERES

       Drzavni sekretar SAD Kolin Pauel i predsednik Srbije Boris Tadich su jucce u polucasovnom susretu razgovarali o nizu tema kao o saradnji Srbije sa Haskim tribunalom, Kosovu i Metohiji, regionalnoj stabilnosti na Balkanu, kao i o ekonomskoj saradnji dve zemlje. Pauel je obecao da ce SAD uciniti sve, da pomognu Srbiji na putu ka Evropskoj uniji, Partnerstvu za mir i NATO.
        Predsednik Tadić ocenio je kao "vrlo sadržajne" i "vrlo korisne" razgovore koje je vodio sa američkim sekretarom za odbranu Donaldom Ramsfeldom. Kako je rekao, razgovarali su o vojnoj saradnji, Kosovu i Metohiji i neophodnosi uspostavljanja mira i stabilnosti na Balkanu.

Ciljevi
       Ocenujući da je vojna saradnja sa Sjedinjenim Državama nacionalni interes Srbije, Tadić je u izjavi za BK televiziju precizirao da je "nemoguće razvijati odbrambeni sektor jedne zemlje bez saradnje sa najvećom vojnom silom sveta i zemljom koja odredjuje generalnu politiku NATO".
Predsednik Srbije razgovarao je i sa američkim kongresmenima u Vašingtonu, liderom većine Tomom Dilejom i liderom kongresne manjine Nensi Pelozi.
       Teme su bile aktuelna pitanja i bilateralni odnosi dveju zemalja, kao i podrška ulasku Srbije i Crne Gore u "Partnerstvo za mir" i druge evroatlantske integracije. Najveća pažnja je posvećena Kosovu i Metohiji, posebno bezbednosti i povratku svih raseljenih stanovnika u pokrajinu, prenosi Tanjug.
       Glas Amerike navodi da su se posle sastanka u Stejt dipartmentu, predsednik Tadić i državni sekretar Pauel obratili novinarima. Pauel je čestitao Tadiću na izbornoj pobedi, rekavši da je srpski narod time potvrdio da želi da se reforme nastave.
       - Rekao sam predsedniku Tadiću da ću obavestiti predsednika Buša o našim razgovorima i obećao mu da ćemo učiniti sve što možemo, dok on bude radio na osvarenju zacrtanih cilejva - izjavio je Paul.
       Naglasio je i da je izvodjenje Ratka Mladića pred lice pravde jedno od glavnih kamena spoticanja i dodao - da će Amerika sa Srbijom zajednički raditi na rešenju tog problema.

Novo poglavlje
       - Želimo da saradjujemo sa Srbijom u njenim nastojanjima da stupi u Partnersvo za mir, na putu ka uključenju u NATO i Evropsku uniju - naglasio je Pauel.
       Tadić je zaključio da je sastanak sa američkim državnim sekretarom bio vrlo kristan i ponovio Pauelov stav - da je saradnja Beograda sa Hagom važna za budućnost i stabilnost Srbije.
       On je napomenuo da je ekonomska saradnja Beograda i Vašingtona od suštinskog značaja za političku stabilnost Srbije.
       - Potrebna su nam radna mesta i direktne američke investicije u našu privredu. Na relaciji Beograd - Vašington otvoreno je novo poglavlje - ocenio je Tadić.
       Osvrnuvši se na pitanje Kosova, sekretar Pauel je ponovio američki stav "standardi pre statusa". Predsednik Tadić je rekao da plan Bograda o decentralizaciji Kosova može da bude vrlo koristan jer pruža jako dobre okvire za konačno rešenje kosovskog pitanja.
       Tadić je naglasio da je sitacija na Kosovu nestabilna, posle martovnog nasilja i da je neophodno da se posebna pažnja posveti bezbednosti Srba u toj pokrajini.
       Na kraju obraćanja novinarima, u društvu američkg državnog sekretara, predsednik Srbije je naglasio potrebu punopravnog članstva SCG u evroatlantskim strukturama, kao preduslov za rešenje bezbednosnih problema na Balkanu, uključujući i Kosovo.

Poslovni medija klub u Kragujevcu
PROGRAMI IZ CENTRA

       U Kragujevcu je osnovan Poslovni medija klub, koji je pokrenula Regionalna privredna komora (www.kg-cci.co.yu), iako svi poslovi na tome jos nisu zavrseni.
       Klub se nalazi u prostorijama Komore, u Ulici Zorana Djindjica 10. U okviru Komore, Klub treba brzo i kvalitetno da prezentira potencijale i nove programe preduzeca iz Sumadije i Pomoravlja. Na taj nacin, Kragujevac ce i u informativnom smislu postati centar regije, a Klub bi trebalo da bude spona izmedju privrede i javnosti.
       Poslovni medija klub za sada raspolaze jednom kancelarijom, ali bi uskoro trebalo da dobije i moderno opremljenu salu, sa ozvucenjem i video-bimom. Aktivnosti Kluba ce se odvijati u saradnji sa Udruzenjem novinara Srbije (www.nuns.org.yu), prenosi Vibilia.

UKRATKO

       Poslanici Evropskog parlamenta izabrali su juče, u prvom krugu glasanja, španskog socijalistu Žozepa Borela za novog predsednika Skupštine, na prvom zasedanju novog saziva tog parlamenta. Novi saziv parlamenta izabran je nakon proširenja Evropske unije na 25 država članica, 1. maja.
       - Mislim da za mnogo ljudi u Evropi, za mnogo radnika i mladih, Evropa ulazi u rizik da postane Trojanski konj neoliberalizma, pre nego da nađe put kako bi sačuvala evropski socijalni model - ocenjuje Borel.
       Rezultat trgovine između lidera EU je i druga ključna funkcija predsednika Evropske komisije, na koju je kandidovan Hose Manuel Durao Barozu, bivši portugalski premijer. Poslanici evropskog parlamenta njih 732, su na jučerašnjem zasedanju formalno potvrdili njegov izbor, navodi Danas.

       Na kragujevackom jezeru u Šumaricama pocelo je podvodno košenje trave. Najpre ce biti ocišcen priobalni, a potom i veci deo jezera. Bujna vegetacija bice pokošena i izbacena specijalnom mašinom, jedinom na Balkanu, ciji je vlasnik Javno preduzece "Ada Ciganlija", odnosno Beograd. I pored 17 zahteva, iz cele Srbije, kragujevacko jezero je prvo koje ce biti ocišceno, van Beograda. Sportski centar Mladost platice samo troškove boravka zaposlenih i gorivo pošto su Beogradjani ustupili mašinu bez novcane nadoknade, kao i kragujevački auto-dizaličar Rosic.

       Košarkaši kragujevačke "Zastave" i vršackog "Lajonsa", odigrace - krajem avgusta ili pocetkom septembra - utakmicu, na neutralnom terenu, za plasman u Prvu ligu. Poraženi ostaje clan Prve "B" lige. Na Skupštini Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore, održanoj juce u Beogradu, odluceno je da Prva liga u predstojecoj sezoni broji 14 klubova. Poznato je 13 clanova, dok ce cetrnaesti biti Kragujevacka "Zastava" ili vršacki "Lajons", navodi RTK.

Rekordna žetva pšenice u Šumadiji
"ŽITOPRODUKT" OTKUPLJUJE 30.000 TONA

       Kragujevački Žitoprodukt otkupiće otkupiće oko 30.000 tona pšenice, ovogodišnjeg, rekordnog roda pšenice, čime će oboriti rekord od pre 14 godina.
       U Žitoproduktu kažu da su rekordni prinosi omogućili stabilnu cenu hleba. Iako žetva jos nije završena, u silosima ovog preduzeca vec je uskladisteno oko 17.000 tona psenice. Kao i do sada, skladistenje se nece naplaćivati od poljoprivrednika, dok ce sve obaveze prema njima biti na vreme izmirene.
       Dobra saradnja ocekuje se i sa vojvodjanskim, kao i šumadijskim poljoprivrednicima, sa kojima Žitoprodukt tradicionalno posluje, navodi RTK.

Rođaci i prijatelji u okolini Kragujevca traže grob nemačkog vojnika
ZA KERNOM DO KIKOJEVCA

       Nedavni Sporazum o saradnji sa Ingolštatom i Dani Bavarske u Kragujevcu, iz tog dela Nemačke, do Šumadije i sela Kikojevca, doneli su i potragu za grobom Johanna Kerna, vojnika Vermahta, iz Drugog svetskog rata.
       Sa Jelenom Nikitović, iz Kragujevca, tajnu tzv. "groba 2" u Kikojevcu, pokušao je da rasvetli Karl Kornprobst, iz Ingolštata. Na tom mestu su 1945. godine navodno sahranjivani katolici, među kojima i Kern, koji je umro u zarobljeništvu, kako je obaveštena njegova porodica.
       Jednodnevni obilazak groblja u Kikojevcu nije urodio plodom, pa je porodica Johanna Kerna, iz okoline Ingolštata, dostavila "Glasu Kragujevca" podatke o njemu, sa molbom da joj se pomogne u daljoj potrazi.
       Kern je rođen 1903, u Steudachu, kod Erlangena, gde je proveo detinjstvo i mladost. U Fredrichofen, kod Ingolštata, preselio se 1930, po ženidbi sa Christinom Saft. Osnovali su poljoprivredno domaćinstvo i dobili kćerke Margaretthe, 1935. i Johannu, dve godine kasnije.
       Rat ga je odvojio od porodice 1943. godine, 1944. je povređen u Italiji, u padu s konja, poslat kući na oporavak, a po povratku zarobljen u Jugoslaviji. O njegovoj smrti, porodica u Nemačkoj je saznala tek 1947. godine.

Delegacija Kragujevca na otvaranju obnovljenog mosta preko Neretve
UZVRATNA POSETA MOSTARU

     Gradonačelnik dr Vlatko Rajković i predsednik gradske vlade Dušan Golubović predvodiće delegaciju Kragujevca, u petak, na svečanom otvaranju obnovljenog Starog mosta preko Neretve, u Mostaru, navodi Beta, prenosi B92.
     Saradnja Kragujevca i Mostara datira od 1972. godine. Povelja o bratimljenju dva grada potpisana je 1976. godine. Nakon ratnih zbivanja u eks Jugoslaviji, u kojima je Stari most srušen, 1993. godine, obnova saradnje je pokrenuta, prilikom nedavnog obeležavanja dana i slave Kragujevca, na Đurđevdan, uz učešće predstavnika Mostara, na čelu sa gradonačelnikom Hamdijom Jahićem.

Rekonstrukcija ulice Stojana Protića
NOVA SAOBRAĆAJNICA I INSTALACIJE

     Ulica Stojana Protica (nekadašnja Milana Blagojevića) - jedna od najstarijih i najprometnijih u gradu - od utorka je zatvorena za saobracaj, zbog rekonstrukcije, posle više od 30 godina.
     Za kompletnu adaptaciju ovog regionalnog putnog pravca kragujevački Fond za uređivanje gradjevinskog zemljišta izdvojio je 15 miliona dinara, a radovi ce potrajati do 15. septembra.
     Trotoari i kolovoz su amortizovani gradskim i saobraćaju ka Jagodini. Pored zamene kolovoza i pešackih staza bice kompletno rekonstruisane instalacije, računajući i vodovodnu mrežu.

EKONOMIJA

     Za saradnju i privatizaciju "Zastave" (www.zastava.net) zainteresovana je Kompanija "Millat Tractors Limited", iz Pakistana. Kompanija "Millat Tractors Limited" koja, u saradnji sa "Fergusonom" (www.ferguson.com) i "Perkinsom" (www.perkins.com) iz Velike Britanije, proizvodi nekoliko vrsta vozila, najveci je proizvodjac traktora u Pakistanu.

     Hrvatska vlada (www.vlada.hr) odobrila je drzavnom preduzecu Hrvatske auto-ceste (www.hac.hr) da s Evropskom investicijskom bankom (EIB) (www.eib.org) sklopi ugovor za finansiranje zavrsetka autoputa na Koridoru 10, odnosno deonici od Zupanje do granice sa Srbijom. Zavrsetak gradnje te deonice planiran je za 2006. Godinu, prenosi Vibilia.

Slobodna Evropa
SAD NUDE DOGOVOR

     Sjedinjene Američke Države nude Srbiji dogovor da Ratko Mladić, bivši zapovednik srpskih snaga u Bosni i Hercegovini bude izručen Haškom tribunalu, gde je optužen za ratne zločine uključujući i genocid, a da za uzvrat suđenja ostalim osobama optuženim za ratne zločine budu organizovana u Srbiji.
     Britanska agencija "Rojters" (Reuters) je javila iz Vašingtona da su taj dogovor američki zvaničnici ponudili u Vašingtonu predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
     Predsednik Tadić je rekao u ponedeljak u intervjuu globalnoj TV mreži CNN - da će vlasti Srbije uhapsiti Ratka Mladića i poslati ga u Hag kada ga pronađu. Rekao je prethodno i to da je njegova zemlja spremna da izvršava obaveze prema Haškom tribunalu, ali da očekuje da "svet razume unutrašnje teškoće" Srbije.
     Predsednik Tadić bi, prema nezvaničnim informacijama, trebalo da se sastane i sa potpredsednikom Sjedinjenih Američkih Država Dikom Čejnijem (Dick Cheney) i sa američkim državnim sekretarom Kolinom Pauelom (Colin Powell).
     Američki magazin "Tajm" (Time) objavljuje u evropskom izdanju da vlasti Srbije tajno pregovaraju sa Ratkom Mladićem, bivšim zapovednikom srpskih snaga u Bosni i Hercegovini, o njegovoj predaji Haškom tribunalu.
     List prenosi izjavu neimenovanih zvaničnika vlade da se ishod očekuje "za par sedmica" i neimenovanog zapadnog diplomate prema kojem "definitivno ima nekih pomaka" i "mesta optimizmu". Ni jedna od tih informacija do sada nije zvanično ni potvrđena ni demantovana.

SHEFER U BEOGRADU

     Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer (Jaap de Hoop Scheffer) ponovio je u ponedeljak zvaničnicima u Beogradu, da su uslovi za učlanjenje zajednice Srbije i Crne Gore u program "Partnerstvo za mir" - potpuna saradnja sa Haškim tribunalom i povlačenje tužbe za agresiju, koju je nekadašnja SR Jugoslavija podigla pred Međunarodnim sudom pravde, protiv država članica ovog vojnog saveza.
     - Iskreno se nadam da ćemo biti svedoci političkog pomaka u SCG u pravcu pune saradnje sa Haškim tribunalom i povlačenja tužbe, jer smatram da vlasti u Beogradu i NATO imaju zajednički interes, a to je puna stabilnost regiona - rekao je Shefer, na konferenciji za medije, nakon sastanka sa zvaničnicima Srbije i Crne Gore. On se odvojeno sastao sa ministrima spoljnih poslova SCG Vukom Draškovićem i i odbrane Prvoslavom Davinićem, sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem i sa predsednicima vlada Srbije Vojislavom Koštunicom i i Crne Gore Milom Đukanovićem, navodi Slobodna Evropa.

Uspeh mladog Kragujevčanina na Matematičkoj olimpijadi u Atini
BARALIĆU BRONZANA MEDALJA

      Đorđe Baralić, učenik Prve kragujevačke gimnazije, osvojio je bronzanu medalju na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, od 8. do 18. jula, u Atini.
      Srebrne medalje su dobili Marko Radovanović i Milan Novaković, a bronzu su osvojili Aleksandar Pejčev i Uroš Rajković, đaci Matematičke gimnazije, iz Beograda.
      U ekipi je bila i Petra Stojsavljević, iz Sombora, koja nije osvojila medalju, ali je puno doprinela uspehu naših matematičara na takmičenju. Bila je glavna za dobru atmosferu.
      Pripreme za Olimpijadu su organizovane u Novom Sadu. Tokom godine učenici su se pripremali i u svojim školama. U Grčkoj, družili su se sa učenicima iz Hrvatske, Bosne, Makedonije.
      Olimpijci su završili srednju školu i upisali Prirodno-matematički, ili Elektrotehnički fakultet. Druženje sa matematičarima nastaviće sledeće godine, na studentskom takmičenjima, navodi Glas Javnosti.

NOVI KONTEJNERI

     Kragujevačko JKP "Cistoca" postavila je oko 150 novih kontejnera u Mesnim zajednicama Erdoglija, "21. oktobar", "Filip Kljajic", Nova kolonija, Stara radnicka kolonija i u pojedinim delovima Pivare i Sušice.
     Za kupovinu kontejnera Skupština grada izdvojila je 8 miliona dinara. Osim vec postavljenih 150, tokom narednih mesec dana bice isporuceno i postavljeno još 350 kontejnera, navodi RTK.

UKRATKO

       Na prezentaciji programa Nemacke humanitarna organizacija "Help" - koja vec drugu godinu realizuje projekat "Smanjenje siromaštva putem podrške zapocinjanju sopstvenog biznisa i socijalo-ekonomska integracija izbeglica i interno raseljenih lica" - u Kragujevcu, zaintersovanima su podeljeni upitnici o socijalnom statusu i poslu kojim nameravaju da se bave. Prošle godine, pravo na pomoc u opremi i materijalu za pocinjanje sopstevenog posla, ili proširenje delatnosti, od po 800 evra, u Kragujevcu je dobilo 60 osoba. Ove godine pomoc je povecana na 1.200 evra., a mogu da konkurišu osobe sa podrucja Kraljeva, Kragujevca, Užica i Požege.

       U Decjem domu Mladost, u Kragujevcu, pocela je realizacija projekta "Povratak u buducnost", namenjenog mladima bez roditeljskog staranja. Osnovni cilj je rekonstrukcija proslosti, sticenika Doma, kako bi stekli snagu za buducnost, putem video zapisa.
       Sticenici su dobili tri digitalna foto aparata i pratecu opremu, a uskoro ce u Dom stici i digitalna kamera. Mladi ce tako imati priliku da naprave video zapis o svom životu, što bi trebalo da doprinese razvoju njihove licnosti. Drugi cilj je da deca nauce da rukuju digitalnom opremom, u cemu ce ih poducavati profesionalni fotograf. U okviru projekta bice formirana i vršnjacka grupa za podršku, koja ce pomagati deci bez roditeljskog staranja kada se suoce sa teškim trenucima iz svoje prošlosti, navodi RTK.

USAID pomogao nabavku razboja za kragujevačke tkalje
KUPCI U FRANCUSKOJ I NEMAČKOJ

       Kragujevačkoj Ženskoj tekstilnoj radionici isporučeno je 13 razboja - pet velikih i osam malih. Prošireni su kapaciteti i stvoreni uslovi za angažovanje više tkalja. Isporučeno je i 350 kilograma pamuka.
       Radionica je član je Mreže ženskih tekstilnih radionica. Ima oko 160 članica, od kojih se osamdesetak aktivno bavi tkanjem. Neke od njih na ovaj način dopunjuju kućni budžet, dok je nekima tkanje jedini izvor prihoda.
       Donacijom gradjana SAD obezbeđeno je 18.000 dolara, posredstvom Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) i programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratku akciju", koji u 22 opštine centralne Srbije, sprovodi američka nevladina organizacija ACDI/VOCA. Ženska tekstilana radionica je kupila pet razboja, za koje je izdvojila 5.000 dolara.
       Gradjani Kragujevca su, preko svog Saveta za mesne zajednice Bubanj, "1. maj", Centar i Lepenica, kao prioritet izabrali otvaranje novih radnih mesta.
        - Imamo široku lepezu proizvoda: kolekcije za kuću, ćilime, prostirke, stoljnjake... Tkamo i šalove, torbe, materijale i odevne predmete. U pronalazenju tržišta, dosta nam pomaže Mreža ženskih tekstilnih radionica. Neki od naših proizvoda se prodaju u Nemačkoj i Francuskoj - kaže Svetlana Milenković koordinator radionice.
       Po njenim rečima, tkalje iz Kragujevca obučavaju i žename u drugim gradovima. Ovih dana, takva obuka organizovana je u Topoli.
       - Teška ekonomska situacija i loš ekonomski položaj bio je razlog što smo ovaj projekat izdvojili kao prioritet - navodi Zorica Lazarević, predsedavajući Saveta gradjana, navodi ACDI-VOCA.

POLITIKA

       Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je u Čikagu s guvernerom Ilinoisa Rodom Blagojevićem, o mogućnostima za ekonomsku saradnju ismeđu Srbije i te američke savezne države.
     Guverner Blagojević je izraziio spremnost da razmotri i mogućnost otvaranja privredne komore Ilinoisa u Srbiji.
       - Moji roditelji su došli iz Šumadije i ja nikada nisam zaboravio svoje korene i poreklo. Upravo zato želim da pomognem saradnji između Ilinoisa i Srbije - rekao je Blagojević.
       Tadić se u Čikagu sastao i sa Ričardom Dejlijem, gradonačelnikom tog višemilionskog američkog grada u kome živi najveća kolonija Srba u SAD.
       Posle razgovora, Tadić je otputovao u Vašington, gde će se u ponedeljak i u utorak sastati sa državnim sekretarom Kolinom Pauelom i više uticajnih kongresmena Najavljen je i susret sa američkim potpredsednikom Dikom Čejnijem, navodi FoNet, a prenosi Glas javnosti.

       Prvacima srpske dijaspore Boris Tadić je rekao da je u Čikago došao da utiče na ujedinjenje nekoliko dobrih, aktivnih organizacija i udruženja u Sjedinjenim Americkim Državama, kako bi veze Srbije sa zapadnim svetom bile što efikasnije.
       Na prijemu u konzulatu Srbije i Crne Gore, Tadić je u subotu uveče po lokalnom vremenu naglasio da želi stvaranje novih odnosa sa SAD, na čemu će i raditi, javila je vašingtonska radio stanica "Glas Amerike", prenosi Tanjug.

       Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer u ponedeljak je u zvaničnoj poseti Beogradu.
      Shefer će se sastati sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, ministrom spoljnih poslova SCG Vukom Draškovićem, ministrom odbrane SCG Prvoslavom Davinićem. Generalni sekretar NATO-a će u Beogradu razgovarati i sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem, te premijerima Srbije Vojislavom Koštunicom i Crne Gore Milom Đukanovićem, navodi B92.

Glas Amerike
KERI ČESTITAO SRBIMA

       - Sa zadovoljstvom čestitam Srpskoj nacionalnoj federaciji ”Srpske dane.“ Mnogi Amerikanci se sa dubokom zahvalnošću sećaju herojskih napora svojih srpskih prijatelja da spasu američke pilote, oborene iza neprijateljskih linija tokom Drugog svetskog rata. Danas Amerikanci srpskog porekla nastavljaju da doprinose našoj zemlji dok organizacije poput Srpske nacionalne federacije igraju važnu ulogu u unparedjenju američkog multikulturalnog identiteta.
       To je Amerikancima srpskog porekla poručio predsednički kandidat Demoraktske stranke, Džon Keri, povodom godišnje proslave ”Srpskih dana“ - 87. po redu - koju Srpska nacionalna federacija održava u Pitsburgu, od 16. do 18 jula. Ovogodišnjim ”Srpskim danima“ obeležava se i 103. godišnjica osnivanja organizacije Amerikanca sprskog porekla, ”Srpske nacionalne federacije.“
       Keri je ukazao da su srpski doseljenici dolazili u Ameriku prožeti nadom u bolju budućnost. Neumorno radeći u velikim industrijskim centrima ove zemlje, učestvovali su u postavljanju temelja američkog rasta, dodao je on.
       - Srbi su postali poslovni lideri, dobitnici Medalje časti, guverneri u Ilinoju i senatori u Ohaju. Uz podršku Amerikanaca kakvi ste vi, Džon Edvards i ja ćemo sledeće četiri godine provesti u borbi da Ameriku ojačamo na domaćem planu i da joj obezbedimo ugled u svetu. Dalji američki angažman i vodeća uloga na Balkanu od suštinskog su značaja za tu našu viziju - ukazao je Keri i odao priznanje srpkom narodu što je pod teškim uslovima održao uspešne izobre.
       - Proslavljajući ”Srpske dane“ slavimo fundamentalni princip jednakosti i odajemo priznanje svima onima u istoriji naše zemlje - ukljućujući mnoge američke Srbe - koji su na tom principu izgradili bolji život. Proslavljamo našu zajedničku prošlost i našu zajedničku budućnost - zaključuje se u poruci Kerija.