Rekonstrukcija ulice Stojana Protića i budućeg trga Jovana Ristića
GRAD ULAŽE 20 MILIONA

     Ulica Stojana Protica, nekada Milana Blagojevica, je veliko gradilište. Kada citav posao bude okoncan, sredinom septembra, okolina – sa budućim trgom Jovana Ristića - trebalo bi da postane jedan od najlepših delova Kragujevca, u šta grad ulaže oko 20 miliona dinara.
     Oko 15 miliona dinara koštaće kompletna rekonstrukcija ulice Stojana Protića. Uporedo se gradi plato trga i postavlja spomenik Jovanu Ristiću, što će koštati još četiri miliona dinara. Autor spomenika, visokog preko tri metra, je Zoran Ilic, vajar iz Kragujevca. Popravlja se i fasada zgrade, pod zaštitom države, na ulglu ulice Jovana Ristića i dr Radovana Markovića, u šta grad investira još 400.000 dinara.
     - Radovi na budućem trgu Jovana Ristića, koji su u punom jeku, biće završeni do kraja avgusta. »Erozija« je angažovana na uređenju partera i postavljanju postamenta spomenika Jovanu Ristiću. »Zelenilo« nasipa humus. Po završetku tih radova, početkom septembra, treba da se montira spomenik, koji je već izliven. Prostor oivičen Lepenicom i dve frekventne reskrsnice, dobiće potpuno novi, lepši izgled, kao i osvetljenje, i iz partera, čime će postati prijatno mesto za okupljanje – kaže Dragutin Radosavljević, direktor Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta.
     - Rekonstruišu se i kolovoz i podzemne instalacije ulice Stojana Protića, koja dobija novu kompletnu infrastrukturu, na prvom mestu vodovodnu, staru gotovo 70 godina. Mada je ulica na regionalnom pravcu, Kragujevac – Jagodina, u finansiranju, nažalost, ne učestvuje Republička direkcija za puteve. Ipak smo se oslučili za hitne radove, zbog stanja u kojem se nalazila i značaja ulice za regionalni saobraćaj i za okolna naselja. To će biti jedan od najlepših regionalnih i magistralnih pravaca, koje smo obnovili u Kragujevcu – dodaje Radosavljević, za RTK i TV In.

Novo grejanje i bazen u Školi "Vuk Karadžić", uz pomoć USAID
UŠTEDE ZA NOVA ULAGANJA

     U kragujevačkoj Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" privodi se kraju izgradnja zatvorenog bazena i rekonstrukcija grejanja, donacijom gradjana Sjedinjenih Američkih Država, posredstvom Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) - u okviru programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" (CRDA) - kao i sredstvima Skupštine grada Kragujevca.
     Za bazen i grejanje u Školi "Vuk Karadžić" Skupština grada Kragujevca je obezbedila oko 52.000 dolara, a USAID - kroz CRDA program - skoro 100.000 dolara. CRDA program, u 22 opštine centralne Srbije, sprovodi američka nevladina organizacija ACDI/VOCA.
     Građani su, preko Saveta osnovanog za naselja "Filip Kljajić", Bresnica, Pivara i Beloševac, u okviru CRDA programa, procenili da su u Školi "Vuk Karadžić" potrebni bolji uslovi nastave. Savet je, zbog toga, podneo zahtev organizaciji ACDI/VOCA za odobrenje potrebnih finansijskih sredstava, koja je obezbedila USAID.
     - Sportovi u vodi su vrlo bitni za zdravlje i pravilan razvoj dece. Zbog toga smo počeli izgradnju bazena - dugačkog 12 i širokog četiri metra - čiji je završetak omogućio CRDA program. Rekonstrukcijom grejanja, čvrsto gorivo zamenjujemo gasom, što je dosta jeftinije - kaže Dragan Milošević direktor škole.
     Živan Milošević član Saveta gradjana Pivara, smatra da deca što ranije treba da nauče da plivaju i da se bave sportom:
     - Škola ima oko 1200 učenika i želimo da im stvorimo štvo bolje uslove za nastavu. Nadamo se da ćemo, uštedama na grejanju Škole omogućiti nova ulaganja.

Sabor trubača u Guči
ZOV ISPOD JELICE

     Tradicionalni Sabor trubača u Guči, od 5. do 8. avgusta, okupiće između 800 i 1.000 učesnika, članova kulturno-umetničkih društava i orkestara iz SCG, Nemačke, Fransucke, Švajcarske, Slovačke, Bugarske, Slovačke, Makedonije, Slovenije...
     Kao i svake godine - od prvog sabora 1961, kada su pesnik Branko V. Radičević i samouki vajar Niko Stojić, sa grupom entuzijasta, angažovali trubače Rake Kostića i još tri orkestra - u Guči se očekuju stotine hiljada posetilaca "Srpskog Nešvila".
     Pre više od četiri decenije, saborovanje je utemeljeno na Pokrov Presvete Bogorodice, 14. oktobra, u porti crkve Svetih arhangela Mihaila i Gavrila, u Guči. Odomaćio se, svakog avgusta, kada varošica u Zapadnoj Srbiji postane trubačka metropola.
     Čitavu dolina, pod planinom Jelicom, suprotno od čačanske strane, zakrče učesnici sabora, automobili po proplancima i dvorištima, kafane proširene ispod šatora i tremova, kola sa krompirom, tezge sa vašarskom robom, miris svadbarskog kupusa i pečenja...
     Kada započne veliko finale, petnaestak i više najboljih orkestara i svi - jednim dahom - zatrube "Sa Ovčara i Kablara", a bas se, kao top, prolomi dolinom, iskonski zov prvi put prožme nove posetioce, iz čitave Srbije, šire i dalje okoline, pa i prekookeanskih zemalja.
     Truba je jedan od najstarijih instrumenata. Kao ratnički muzički instrument, pominje se još u starozavetnim spisima, gde se kaže da je svojim zvukom srušio drevni Jerihon. Kroz vekove, mnogo puta je u borbene juriše pozivao i srpske ratnike, potseća "Bel Guest".

Zajedničke investicije u objekte kragujevačke "Elektrošumadije"
POMAŽE I USAID

       Na području JP "Elektrošumadija" - Kragujevac, protekle dve godine, izgrađeno je više elektroenergetskih objekata, uz pomoć Programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" (CRDA) donatora Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koji sprovodi američka NVO ACDI/VOCA.
       Programom za treću godinu aktivnosti ACDI/VOCA, predviđen je nastavak radova u MZ Ždraljica. Ovih dana, potpisan je ugovor između ACDI/VOCA i "Elektrošumadije", vredan 5.496.677 dinara. ACDI/VOCA će izdvojiti 1.361.677, Fond za uređenje grada Kragujevca - 911.856, MZ - 288.985, a "Elektrošumadija" 2.933.588 dinara. Završetak radova očekuje se do jeseni.
       "Elektrošumadija", koja je bila i izvođač radova, investirala je 2.812.912 dinara, dok je ACDI/VOCA obezbedila 4.332.619 dinara. Sredstva za izgradnju niskonaponske mreže, trafostanica i dalekovoda ulagale su i MZ, kao i Fond grada Kragujevca, za komunalnu delatnost na selu. Dosadašnjim radovima znatno su poboljšani naponski uslovi u više naselja.
       Vesna Savković, iz službe za informisanje ACDI/VOCA u Kragujevcu, naglašava je da je osnovni cilj petogodišnjeg CRDA programa povećanje učešća građana u odlučivanju, jer se upravo oni, na zajedničkim zborovima, opredeljuju za prioritete u svojim sredinama, koje će donator finansirati, navodi EPS, a prenosi ACDI/VOCA.

Još 14 kilometara gasovodne mreže u Kragujevcu
POLOVINU PLAĆA GRAD

       Kragujevac do kraja 2004. godine dobiće jos 14 kolometara gasovodne mreze i novih 1.100 prikljucaka, po ugovoru gradskog Fonda za uredjenje gradjevinskog zemljista i beogradskog "Energogasa" (www.energogas.co.yu). Vrednost investicije je 12,5 miliona dinara, a lokalna samouprava placa polovinu troskova prikljucaka na gasovodnu mrezu, prenosi Vibilia.

MERKATOR PLATIO LOKACIJE

     Kragujevačkom Fondu za uredjivanje gradjevinskog zemljišta Slovenacki "Merkator" je uplatio tri miliona eura za dve lokacije, na kojima planira izgradnju prodajnih objekata, izjavio je Dragutin Radosavljevic, direktor Fonda. On je rekao da ce izgradnja "Merkatorovog" poslovnog prostora, od 20.000 kvadrata, kod Sportske hale "Jezero", poceti u septembru. Radosavljevic kaže da je i nemacki lanac veleprodajnih robnih kuca "Metro" zainteresovan za izgradnju velikog Distributivnog centra, u Kragujevcu, navodi RTK.

POLITIKA

     Pakt stabilnosti za Jugoistočnu evropu je navršio pet godina. Tim povodom članice su ocijenile da je postignut vidan napredak u regionu, od post konfliktne situacije do stabilnosti i približavanja evropskim integracijama. U narednom periodu, fokus je i dalje na zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, a krajnji cilj je priključenje zemalja regiona evropskoj porodici, stoji u saopštenju ministara spoljnih poslova osam zemalja članica, navodi Slobodna Evropa.

EKONOMIJA

       Novim Zakonom o stecajnom postupku obezbedjuje se maksimalno kratko trajanje stecaja i potpuna zastita interesa poverilaca. Stecajni postupak se sada smatra hitnim postupkom, jer se propisuju precizni rokovi za sve ucesnike, ukljucujuci i sud.
       Poslovi upravljanja samim postupkom i donosenje posebnih odluka dati su u nadleznost stecajnom upravniku, dok centralno mesto u vodjenju stecajnog postupka ima stecajni sudija, koji kontrolise rad stecajnog upravnika i donosi najvaznije odluke u postupku, dok kontrolu njegovog rada obavlja stecajno vece.
       Kao obavezan organ stecajnog postupka sada se prvi put javlja skupstina poverilaca, koja bira nadzorni odbor i razmatra izvestaj stecajnog upravnika o toku postupka i stanju imovine duznika.
Ustanovljava se moratorijum - privremeno onemogucavanje ostvarenja prava poverilaca i izvrsenja na obezbedjenoj imovini, a zakonom je, takodje, jasno preciziran postupak prodaje imovine i brze naplate poverilaca, sa veoma kratkim rokovima od momenta prispeca sredstava od prodaje na racun.
       I Agencija za licenciranje stecajnih upravnika, cije je osnivanje predvidjeno istoimenim zakonom, koji je takodje dobio "zeleno svetlo" poslanika, obezbedice vecu odgovornost i kvalitetniji rad stecajnih upravnika i adekvatnu kontrolu stecaja.

       Srbija ce usvojiti standarde Evropske unije (www.europa.eu.int), o dozvoljenom stepenu radijacije u prehrambenim proizvodima, najavio je Bojan Dimitrijevic srpski ministar trgovine, turizma i usluga (www.minttu.sr.gov.yu).
       Propisi SCG su, inace, mnogo stroziji od evropskih zakona, u pogledu zastite od nezeljenih efekata radijacije.
       Ovih dana je paznju privukla zabrana uvoza slovenackoih sokova u Srbiju. Medjutim, "Fruktalov" (www.fructal.si) sok od borovnice je siguran i u skladu sa najstrozim evropskim propisima. Do zapleta u vezi sa sadrzajem cezijuma u nektaru od borovnice je doslo zbog neuskladjenosti zakonodavstva Evropske unije i SCG. "Fruktal" je zato odlucio da povuce sve proizvode koji sadrze borovnicu, sa trzista u kojima vaze propisi SCG, da bi odstranili sumnju u kvalitet i sigurnosti svojih proizvoda. Izmerene vrednosti radioaktivnog cezijuma su cak 24 puta nize od onih koje dopustaju stroga merila EU.

       Inzenjerska komora Srbije (www.ingkomora.org.yu) odzala je, 24. juna i 2. jula, prvu redovnu sednicu svoje Skupstine. Za predsednika Skupstine Komore izabran je prof. Branislav Mitrovic.
       Novi nadzorni odbor, na predlog Ministra za kapitalne investicije (www.mugrs.sr.gov.yu), cine predsednik dr Milisav Damnjanovic, red. profesor Gradjevinsko-arhtektonskog fakulteta (www.arh.bg.ac.yu) u Beogradu i clanovi dr Mica Jovanovic, vanr. profesor Tehnolosko - metalurskog fakulteta u Beogradu (www.tmf.bg.ac.yu) i mr Sasa Stosic, asistent Gradjevinskog fakulteta u Beogradu.
       Clanovi skupstine nisu prihvatili podnete Izvestaje upravnog odbora Komore o radu u proteklom periodu, ni o finansijskom poslovanju. Nije prihvacen ni izvestaj o radu nadzornog odbora u proteklom periodu, a zatim nisu prihvaceni ni plan rada za 2004. godinu, niti plan o finansijskom poslovanju u 2004. god koje je podneo upravni odbor. To je bio razlog da se izglasa nepoverenje upravnom odboru i da se zakaze vanredna skupstina Komore za oktobar 2004. god.
       Skupstina je odlucila da clanovi razresenog upravnog odbora ostanu na svojim funkcijama do izbora novog upravnog odbora, sa ogranicenim ovlascenjima u radu i odlucivanju.
       Za pripremu vanredne skupstine izabrana je radna grupa, koju cine clanovi skupstine komore, i koja ce raditi sa clanovima razresenog upravnog odbora. Na predlog predsednika skupstine toj radnoj grupi skupstine presedava dr Dusan Ilic, red. profesor Gradjevinsko - arhitektonskog fakulteta u Nisu, prenosi Vibilia.

        Izborom prozapadnog reformiste za predsednika Srbije kompletiran je insitucionalni sistem državne zajednice i Srbija i Crna Gora je usmerena ka potpunoj saradnji sa tribunalom za ratne zločine, saopštili su najviši državni zvaničnici.
        - Unija Srbije i Crne Gore konačno je spremna da pokaže da prihvata svoje međunarodne obaveze - izjavio je predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, posle izbora Borisa Tadića za predsednika Srbije.
        Prilika koja se pruža neće trajati večno, upozorava Predrag Simić, viši savetnik ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vuka Draškovića:
        - Plašim se da bi nam igra mačke i miša mogla naneti ozbiljnu štetu. Na političarima je da to raščiste, a očigledno je da je to vruć krompir koji se prebacuje iz ruke u ruku.
        Savezna vlada je 8. jula formirala nacionalni savet za saradnju sa tribunalom u Hagu. Sastavljen od najviših zvaničnika iz obe konstitutivne republike. Savet na čelu sa ministrom Srbije i Crne Gore za ljudska prava Rasimom Ljajićem, zadužen je za preduzmanje neodložnih koraka u pravcu potpune saradnje, koju je savezna vlada opisala kao svoj strateški prioritet.
        Međutim, nastavlja se natezanje oko toga pod čijom je jurisdikcijom izručenje optuženih, jer neki ukazuju da je to na Savetu, dok drugi pozivaju zvaničnike Srbije da preduzmu neophodne mere.
        Glavni tužilac Haškog suda Karla del Ponte, u međuvremenu, nastavlja da ukazuje da priče o poboljšanju saradnje još nisu pretočene u konkretnu akciju.
        - Čekamo da policija počne da hapsi osobe protiv kojih su podignute optužnice i da vlada saopšti javnosti da je hapšenje tih ljudi međunarodna obaveza zemlje i da nije u suprotnosti sa nacionalnim interesima - izjavila je portparol Karle del Ponte, Florans Artman.
        Po njenim rečima, najnoviji razlog za zabrinutost je propuštena prilika da se uhapsi optuženi Goran Hadžić.
        Artman ističe i da je glavni optuženik tribunala Ratko Mladić znatno vreme proveo u Srbiji i Crnoj Gori, skrivajući se uglavnom u Srbiji. Mada je Beograd zvanično ostao pri tvrdnjama da se on ne nalazi u zemlji, vlasti su, kako se izveštava, pokušavale da dogovore Mladićevu predaju u zamenu za finansijsku podršku njemu i njegovoj porodicci.
        Ambasador SCG u Meksiku Vesna Pešić, bivši lider Građanskog saveza Srbije, izjavila je u četvrtak (29. jula) da je vreme da Beograd prestane da pokušava da ubedi tribunal kako Mladić nije u Srbiji:
        - Ako se sa njim pregovara, pregovarači sigurno ne putuju u inostranstvo na te pregovore. Hvala bogu, prestali smo da se igramo žmurke. To je veliki korak napred.

Rekonstrukcija magistrale Kragujevac - Kraljevo
RADOVI OD AVGUSTA

        Put Kragujevac - Kraljevo biće, od sredine avgusta, temeljno rekonstruisan, delom kredita Svetske banke, za obnovu magistralnih puteva - navodi Dragutin Radosavljević, direktor kragujevačkog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta.
        - Ceo putni pravac, od 52,2 kilometra, biće temeljno obnovljen. Na usponima, na ulazu u Kragujevac - u Korićanima i Dragobrači - biće izgrađena treća kolovozna traka, za spora vozila - kaže Radosavljević.
         Po njegovim rečima, za rekonstrukciju ove saobraćajnice biće utrošeno 16 miliona evra. Svetska banka je odobrila Srbiji 55 miliona dolara, za obnovu 240 kilometara magistralnih puteva.
         Saobraćajnica povezuje Kragujevac sa Ibarskom magistralom. Vrlo je frekventna, jer se skoro celokupan teretni saobraćaj sa Kosova, iz Novog Pazara, Raške i Kraljeva - prema severu - usmerava na pravac Kraljevo - Kragujevac, navodi FoNet, prenosi Danas.

Sindikalisti "Zastave" ohrabreni sporazumom sa FIAT-om
BRŽE DO PARTNERA

        Sindikat "Zastava-automobila"- "Nezavisnost" i Sindikat automobilske industrije Srbije, podržavaju napore Vlade Republike Srbije i Grupe "Zastava-vozila", na rešavanju vitalnih pitanja opstanka i razvoja automobilske industrije, kao i poboljšavanja materijalnog i socijalnog položaja radnika.
        Zajedničkim saopštenjem o tome u četvrtak su se oglasili Nenad Matić, predsednik "Nezavisnosti" i Dragan Ostojić, na čelu Sindikata automobilske industrije.
        Po istom saopštenju, ugovor sa FIAT-om je prvi, ali veliki korak u rešavanju dugogodišnjih problema "Zastave" i dobra je osnova za ubrzavanje i okončanje privatizacije.
        - Očekujemo i tražimo od Vlade Republike Srbije i poslovodstva Grupe "Zastava-vozila", da pregovore sa potencijalnim strateškim partnerima ubrzaju, jer ćemo samo kroz obezbeđivanje para od novih partnera moći da osavremenimo našu fabriku i stvorimo uslove za razvoj novog automobila - dodaje se u saopštenju.
        - Naš osnovni cilj je da se, kroz nova ulaganja i razvoj novog automobila stvore uslovi za bolji život radnika Fabrike, Kragujevca i svih naših kooperanata. Očekujemo da se i ovaj postupak, kao i pregovori sa FIAT-om okončaju brzo, efikasno i u korist Fabrike, radnika i države - zaključuju predstavnici sindikata.

UKRATKO

       Ekspedijica tandem-biciklista - slabovidih kopilota i članova Radničkog, kao pilota - u četvrtak je, iz Kragujevca, sa centralnog trga Kod krsta, započela trodnevnu ekspediciju, do 413,5 kilometara udaljenog Mostara, na finalna takmičenja skakača sa obnovljenog Starog mosta, preko Neretve.
       Prvog dana, biciklisti će prevaliti etapu do Uzica. U petak voze do Sarajeva. Poslednja etapa planirana je za 31. jul. Tandem biciklisti ce u Mostaru prisustvovati zavrsnoj svecanosti, povodom otvaranja obnovljenog Starog mosta. Pokrovitelj je Skupstina grada Kragujevca, a donator ACDI/VOCA.

      Hitna medicinska pomoć u Kragujevcu do kraja sledeće sedmice dobiće 10 novih vozila. Dva saniteta, sa medicinskom opremom, obezbedilo je Ministarstvo zdravlja Srbije. Zbog skupog održavanja, odllučeno je da se stara vozila prodaju i nabave nova. Od "Zastava prometa i servisa" naručeno je osam automobila, za pacijente na dijalizi, kao i za kućno lečenje, naovodi RTK.

      Za obnovu tri klinicka centra u Beogradu, Nisu, Novom Sadu i Klinicko-bolnickog centra u Kragujevcu neophodno je oko 150 mil EUR, procenila je Evropska agencija za rekonstrukciju EAR (www.ear.eu.int). Za nekih pet godina moglo bi se ocekivati da, uz novac iz budzeta i kredit Evropske investicione banke EIB (www.eib.org), ove zdravstvene ustanove budu mnogo funkcionalnije.

       Za ulaganje u privredu i otvaranje kreditnih linija za Srbiju interesovanje su iskazale tri velike evropske banke, pri cemu "Dojce bank" (Deutsche Bank) (www.deutsche-bank.de) zeli da kupi dugorocne drzavne obveznice.
       Najveca italijanska banka "BCI Intesa" (www.bancaintesa.it) zainteresovana je da kupi jednu od domacih banaka u drustvenom vlasnistvu, sa razvijenom mrezom ekspozitura i filijala, a grcka "EFG Eurobank" (www.eurobank.gr), koja vec posluje u Srbiji, zeli da prosiri poslovanje.
       Italijanska "Unicredito banca" (www.unicredito.it) , austrijska "Erste Bank" (www.sparkasse.at/erstebank/group/home) i "Bank Austria" (www.ba-ca.com), grcka "Alfa banka", britanska "Dzeneral ilektrik jurop kapital", slovenacka "Nova Ljubljanska banka D.D." (www.nlb.si), madjarska "OTP bank" (www.otpbank.hu) i francuska " Societe Generale" (www.socgenyu.com) prijavile su se na medjunarodni tender za privatizaciju "Jubanke" (www.jubanka.co.yu).

       Polovinom jula 2004. Republicka direkcija za puteve je postavila oko 100 pokretnih toaleta na naplatnim rampama i stajalistima duz autoputa Beograd-Nis. Plan je da se postavi jos 50 toaleta na putu do granicnih prelaza sa Hrvatskom i Madjarskom, prenosi Vibilia.

Southeast European Times: Srbija i Crna Gora pojačaće borbu protiv trgovine ljudima
PRIORITET NACIONALNA STRATEGIJA

     Srbija i Crna Gora svrstana je u «drugu kategoriju nadzorne liste», u ovogodišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta, o globalnoj trgovini ljudima. Nadzorna lista - novina u četvorogodišnjim istraživanjima - sadrži zemlje koje još nisu usvojile pravne standarde SAD i mogu da se nađu u nižoj kategoriji, ali su obećale da će sprovesti značajne napore za ispunjavanje standarda, ili su već pokrenule taj proces.
     U istraživanju koje je Udruženje žrtava u Srbiji uradilo za misiju OEBS-a u Beogradu otkriveno je da u SCG postoje najmanje od 1.134 žrtve trgovine ljudima, uključujući 940 žena, 94 dece i 100 muškaraca. Stvaran broj je svakako veći, obzirom da je studija urađena u ograničenom periodu - između 1. maja i 30. avgusta 2003. godine.
     SCG, navodi se u studiji, nije samo zemlja koja se koristi za tranzit i privremeni smeštaj žrtava trgovine. Ona sve više postaje zemlja u kojoj se žrtve vrbuju.
     Žene, žrtve trgovine, uglavnom su stare između 18 i 30 godina. Većina žrtava je iz inostranstva, iz Moldavije, Ukrajine i Rumunije, a znatan broj i iz same SCG. Žene se uglavnom prodaju radi seksualne eksploatacije.
     Kada je u pitanju trgovina decom, SCG je najčešće zemlja porekla. Najveća opasnost preti romskoj deci, kao i bez roditelja, deci sa specijalnim potrebama i iz siromašnih, ili rastavljenih porodica.
     Muškarci, žrtve trgovine, dolaze pre svega iz Kine, Avganistana, Rumunije, Iraka, Irana, Turske, Pakistana, Banlageša i Srbije i Crne Gore. Oni takođe prihvataju obećanja da će dobiti posao u EU, a potom su primorani na ropstvo.
     Prema rečima predstavnika OEBS-a Hanelore Valijer, glavni prioritet SCG, u borbi protiv trgovine ljudima, trebalo bi da bude usvajanje nacionalne strategije. Ona je takođe rekla da su kazne do sada bile neadekvatne. Trgovina ljudima je tek prošle godine prvi put definisana kao posebno krivično delo, prema srpskom zakonu. Policija je od tada ostvarila značajne rezultate. Međutim, zvaničnici kažu da ostaje još mnogo toga što Srbija mora da učini, kako bi stala na put ovoj vrsti kriminala.

Pozivni i Centar za izdavanje građevinskih dozvola u Kragujevcu
BEZ KOMPLIKOVANIH PROCEDURA

       Kragujevac će uskoro dobiti Centar za izdavanje građevinskih dozvola i Pozivni centar, preko kojeg će se građani informisati o funkcionisanju i uslugama Skupštine grada, gradske uprave i javnih preduzeća. Centar će biti smešten u Skupštini grada, a računarskom mrežom biće povezane Direkcija za urbanizam, Sekretarijat za urbanizam i sva gradska javna preduzeća. Kragujevac je prvi grad u Srbiji koji je dobio Objedinjeni centar za izdavanje građevinskih dozvola, a slični projekti biće realizovani u još nekoliko gradova u Republici
       Vrednost projekta - koji su finansirali Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), posredstvom ACDI/VOCA i DAI, kao i Skupština grada - je 140.000 dolara, a realizovan je u okviru Programa za razvoj lokalne samouprave koji se već četiri godine sprovodi na teritoriji Centralne Srbije. Direktor tog programa Stiven Rozenberg izjavio je da će Objedinjeni centar za izdavanje građevinskih dozvola znatno skratiti dosadašnju veoma komplikovanu administrativnu proceduru izdavanja dokumenata i da će se taj posao ubuduće završavati lako i efikasno. On je ocenio da su realizacijom tog projekta stvoreni povoljniji uslovi za investiciona ulaganja u Kragujevcu, od čega će grad u budućnosti imati višestruke koristi.
       - Nadamo se da će ovaj centar podstaći investiciono ulaganje i ekonomski razvoj Kragujevca. Ukoliko je ljudima lakše da dodu do potrebnih dokumenata to će ih ohrabriti na nove investicije, od čega će grad imati velike koristi - rekao je Rozenberg, navodi FoNet, a prenosi Danas.

USAID opremio sportski Gol-bal klub osoba oštećenog vida u Kragujevcu
I GRAD ZADOVOLJAVA POSEBNE POTREBE

       Sportski klub ''Junior'', osoba oštećenog vida, u Kragujevcu, u utorak je dobio sprortsku opremu za gol-bal i tandem biciklizam, dok su prostorije opremljene kompjuterskom tehnikom. Projekat je realizovan donacijom gradjana SAD, od 15.700 dolara, posredstvom Američkeagencije za medjunarodni razvoj (USAID) i nevladine organizacije ACDI/VOCA.
       Goran Nikolić, sekretar Kluba, najavio je, da će sportisti "Juniora" i kragujevačkog ''Radničkog'' tandem biciklama, u četvrtak krenuti u Mostar, gde će biti gosti Medjunarodnog takmičenja skakača sa obnovljenog Starog mosta preko Neretve.
       Predstavnici Gradske vlade Miloš Srejović i Dragan Planić - koji je simbolično isprobao sportsku opremu i jedan od bicikala - izrazili su podršku Kragujevca ovakvim projekatima i obezbeđivanju drugih uslova za osobe sa posebnim potrebama.
       I gradjani Kragujevca su ocenili kao prioritet pomoć slepim osobama, koje se bave sportom, u okviru programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" (CRDA), koji finansira USAID, a u Centralnoj Srbiji sprovodi ACDI/VOCA.
       Kupljene su tri tandem bicikle, sa kompletnom opremom (dresovi dugih i kratkih rukava, pantalone, jakne, naočare), oprema za golbal (po šest dresova i šortseva, po šest pari štucni, štitnika za kolena i laktove, kao i trenerke i patike). U okviru istog projekta, obezbeđeni su kompjuteri i prateća oprema za Udruženje slepih.
       - Gol-bal je novi sport na ovim prostorima, kojim se bave slepi. Opremom koju smo dobili biće poboljšani uslovi za sport osoba oštećenog vida - kaže Goran Nikolić, sekretar Kluba, navodi ACDI/VOCA.

Pokošeno podvodno rastinje na jezerima u Šumaricama i na Bubnju
BEOGRAD USTUPIO OPREMU

     Kragujevačko Javno preduzeće Sportski centar "Mladost", nakon uređenja plaže, pokosilo je podvodno rastinje, na jezeru u Šumaricama, kao i u naselju Bubanj, opremom JP "Ada ciganlija", iz Beograda. Rastinje je ugrožavalo bezbednost kupača u Šumaricama, kao i faunu na Bubnju.
     Kosidba podvodnog rastinja, specijalnom mašinom, nabavljenom u SAD, jedinstvenom na Balkanu, trajalo je sedam dana. Bratislav Đerovski, direktor JP SC "Mladost" kaže da su vremenske prilike pogodovale bujanju rastinja, zbog čega je zatražena pomoć u opremi, vrednoj 170.000 dolara.
     - Posredstvom gradskih uprava, u Kragujevcu i Beogradu, uspeli smo da opremu "Ade ciganlije" obezbedimo bez naknade i pokrijemo samo najosnovnije troškove - izjavio je Đerovski, za TV In, kao i da se nastavlja sa redovnim održavanjem, u čemu će se koristiti i iskustva iz Beograda.

Radnici "Filipa Kljajića" zaustavili sudske izvršitelje
NENAPLAĆENO 150.000 DINARA

       Radnici Industrije galovih lanaca "Filip Kljajić", u Kragujevcu, sprečili su u utorak sudske izvršitelje da zaplene fabričku imovinu, vrednu 150.000 dinara. Predsednik Samostalnog sindikata Nebojša Serafimović je izjavio da su se radnici spontano okupili da brane imovinu i da neće dozvoliti da se ubuduće plene mašine i bagatelno prodaju.
       - Fabrika je u restrukturiranju. Poslovodno rukovodstvo čini sve da se "Filip Kljajić" oporavi - kaže Serafinović i dodaje, da je deo radnika, kojima se duguje po osnovu neplaćenih zarada, povukao svoje tužbe. Takođe su neki radnici izvršna rešenja stavili u stanje mirovanja, dok se "Filip Kljajić" ne oporavi, privatizuje, ili nađe strateškog partnera. Time će - kako računaju u fabrici - obezbediti mogućnost da se, pored redovnih, izmire i obaveze prema radnicima, navodi Glas javnosti.

BBC: Vlada Srbije između talasa štrajkova i strogih odredbi sporazuma sa MMF
NEIZBEŽNI SUKOBI

       Radnici elektrodistribucija u Srbiji privremeno su obustavili svoj juče započeti protest u centru Beograda kako bi sačekali odgovor vlade na njihove zahteve. Taj odgovor čekaće se do četvrtka kada su najavljena nova i masovnija okupljanja u organizaciji sindikata Elektroprivrede Srbije, ali i nekih drugih nezadovoljnih, poput proizvođača malina koji prete da će tog dana blokirati najznačajnije saobraćajnice u državi.
       Nije baš najjasnije jesu li radnici elektrodistribucija odustali od neprekidnog protesta ispred zgrade ministarstva energetike zbog želje da ministru i premijeru daju još jednu šansu, ili zbog uporne kiše koja je ceo dan lila u Beogradu. Slično vreme meteorolozi najavljuju i za sredu, pa je nastavak protesta, ako do toga ipak dođe, predviđen za četvrtak, kada će kako stvari stoje vrlo aktivni biti i malinari, koji izgleda bolje prate vremensku prognozu.
       Pregovore radnika i ministra za energetiku Radomira Naumova ni jedna strana nije ocenila kao uspešne, a ministar je rekao da novca za povećanje plata nema, dok je preraspodela unutar EPS-a moguća. Po oceni ekonomskih analitačara, pozicija vlade nije zavidna, a manevarskog prostora gotovo i da nema. S jedne strane su uporni štrajkači raznih javnih preduzeća, a s druge striktne odredbe sporazuma sa MMF-om, od kojih se ne može odstupiti.
       Ekonomski komentator nedeljnika "Vreme" Dimitrije Boarov veruje da će se Vlada odupreti pritiscima, jer praktično nema alternativu. Po njegovim rečima, Vlada sada ima dva cilja. Da što više odloži izbore, na kojima bi trenutno loše prošla. Zbog toga mora da vodi čvršću politiku i da postigne neke krupnije uspehe u celini, a ne da izlazi ovom ili onom interesu u susret, smatra Boarov. Pritisci na vladu plod su dugodišnje politike centralizacije, gde je novac išao u jednu kasu, iz koje se delilo, kaže Boarov, dodajući da štrajkači veruju da je i danas tako:
       - Stvari su se samo delimično promenile. Centralizam je i dalje veoma jak, tako da Vlada, ako želi da se rastereti pritiska ulice, mora da decentralizuje odlučivanje, na nizu sektora i da energičnije nastavi sa privatizacijom i razdvajanjem ekonomije od "najsuvlje politike". Politika koja šalje poruku da se ne treba plašiti vlasti, vođena od 2000. do danas, nije uvek primerena. Ako hoće da funkcioniše, vlast mora da ulazi u sukobe sa interesnim grupama. Ne sme da dozvoli da se pravi haos, u ime parcijalnih interesa. Prema tome, ili će Vlada pokazati ozbiljnost, pa i strogost, ili će Srbija nastaviti da pluta, od izbora do izbora, svaka tri meseca.

UKRATKO

       Treci deo humanitarne pomoci za zdravstvo, od 17 miliona USD, koju je kineska vlada uputila SCG, stize u vrednosti od 30 miliona juana, odnosno oko 3,9 miliona USD, krajem septembra. Kineska strana ce, nakon okoncanja tendera, koji je vec raspisan u Pekingu, u luku Bar (www.lukabar.cg.yu) dopremiti 10 skenera i 20 ulstrazvucnih aparata, a ministarstva zdravlja SCG raspodelice opremu na svojim teritorijama, prenosi Vibilia.

Delegacija Trenčinskog regiona u Skupštini grada Kragujevca
SARADNJA OTVARA FONDOVE

     U Skupštini grada Kragujevca, dr Ratko Jovanović, zadužen za lokalnu samoupravu i Nikola Spasić, odgovoran za privredu i agrar, u Gradskoj vladi, u utorak su primili predstavnike Trenčinskog regiona, u Slovačkoj - Jozefa Fabiana, predsednika regiona i Vladimira Skolu, iz Regionalne agencije za razvoj - u pratnji mr Miroslava Marinkovića, načelnika Šumadijskog okruga.
     Uz izraze dobrodošlice, Spasić je najavio proširenje saradnje sa Trenčinom - gradom pobratimom Kragujevca - i na taj slovački region, u kojem je razvijena metalska industrija, kao i u srcu Šumadije. Marinković je dodao, da su povezivanje regiona inicirali diplomatski predstavnici obe zemlje, da je delegacija Trenčina posetila sve opštine Šumadijskog okruga, kao i da je ekonomija na prvom mestu buduće saradnje.
     Po rečima Marinkovića, na području Trenčina pokreće se proizvodnja preko milion automobila godišnje, u fabrikama "Folksvagen", u Bratislavi, "Pežo", u Trnavi, kao i "Kia-Daevu", Žilini.
     Zahvaljujući na dobrodošlici, Fabian je ukazao da pored evropskog principa partnerstva, regione u Slovačkoj i Srbiji i Crnoj Gori povezuje i prijateljstvo, potvrđeno kroz istoriju.
     - Iz tog razloga smo ovde, da pomognemo, da što brže i efikasnije iskoristite boigate evropske i svetske fondove. Ekonomska i industrijska struktura kragujevačkog i trenčinskog regiona su veoma slične - naglasio je Fabian, kao i da su dragocena iskustva iz Slovačke, u tim oblastima. - Na osnovu takvog iskustva, možemo da pomognemo u transformaciji automobilske i druge industrije, u Kragujevcu.
     Fabian je, ujedno, zvanično pozvao Marinkovića u Trenčin, radi potpisivanja ugovora o saradnji, koja treba da doprinese i usavršavanju sistema školstva, u Srbiji. Predstavnici Trenčina su uputili i poziv preduzetnicima, zainteresovanim za privrednu saradnju i naglasili da je cilj uspostavljanja ovakvih odnosa sa Slovačkoim, da Srbija i Crna Gora, računajući i Šumadiju, što pre postane punopravni član Evropske unije.

Karavan prijateljstva iz Italije u Kragujevcu
NOVA SLIKA O SRBIJI

     Delegacija italijanske Asocijacije za mir, u okviru karavana prijateljstva, u utorak je posetrila Kragujevac, gde su je, u Skupštini grada, primili Slavica Trifunović, zadužena za kulturu i Predrag Cvetković, nadležan za prosvetu, u Gradskoj vladi.
     Članovi delegacije iz Italije su rešeni da ovekoveče utiske sa karavana prijateljstva i da ih prenesu u svoju zemlju, čime nastoje da promene ustraljenu medijsku sliku o Srbiji. Novu posetu Kragujevcu, predstavnici Asocijacije za mir najavili su u vreme oktobarskih svečanosti.

Virtual Team iz Kragujevca pobednik na konkursu Microsofta
SOFTVER AUTOMATIZUJE POSLOVANJE

     Kragujevačka firma Virtual Team pobedila je na ovogodišnjem Microsoftovom konkursu za partnere, u kategoriji Winning Customers Award. Projekat te firme, 3P – Praćenje Poslovnih Procesa, koji objedinjuje nekoliko Microsoft tehnologija i alata, izabran je kao najbolji u regionu EMEA (Evropa, Bliski Istok i Afrika).
     Microsoft svake godine raspisuje konkurs za izbor najboljih informatičkih proizvoda u 16 kategorija, na kome pravo učešća imaju svi sertifikovani partneri kompanije. U svakoj kategoriji u finale ulazi pet rešenja, po jedno iz svakog regiona sveta. Na ovogodišnjem konkursu učestvovalo je preko 1.000 radova, koje je od sredine marta do kraja juna ocenjivao žiri od 150 članova.
     Poslovni softver 3P automatizuje izdavanje putnih naloga, nabavku robe i upravljanje blagajnom i olakšava planiranje i evidenciju godišnjih odmora i odsustvovanja zaposlenih.
     Firma Virtual Team osnovana je pre dve i po godine, ima deset programera, a na prošlogodišnjem Microsoftovom konkursu osvojila je drugo mesto u svojoj kategoriji, navode Mikro vesti.

       U "Zastava-zapošljavanju i obrazovanju" (ZZO) - od jeseni 2001 - 2.200 radnika su se opredelili da budu izbrisani sa platnog spiska, u zemenu za otpremnine, od po 100 evra, po godini radnog staža.
       Status oko 6.500 preostalih radnika u ZZO, mesecne isplate 45 odsto zarada, koje bi imali da su ostali na nekadašnjim radnim mestima, izvestan je do septembra 2005. godine. Od resornih ministarstava ocekuje se odgovor na predloge ZZO-a, da se otpremnine više ne isplacuju na ruke, vec da se kao akcije unesu u firme, koje imaju razvojne programe. Takve firme bi dobile beskamatni kapital, a radnici radno mesto, kao akcionari. Odgovor se ceka i na predlozeno izjednacavanje prava radnika na ZZO-u, sa nezaposlenima, na evidenciji Službe za zapošljavanje, navodi RTK.

KAMERNI HOROVI U KRAGUJEVCU

     Peti medjunarodni festival kamernih horova bice održan u Kragujevcu, u drugoj polovini avgusta.
     Ucestvovace horovi iz Bugarske, Madjarske, Slovenije i Crne Gore, a ocekuje se zvanicna potvrda ucešca i kamernog hora iz Grcke. Na sedmodnevnom festivalu, najavljeno je oko 200 izvodjaca. Svake veceri horovi ce imati nastupe u svecanoj sali Prve gimnazije, u auli Palate pravde, kao i u Sabornoj crkvi. Predviđen je i zavrsni koncert - svih ucesnika - u Gradskoj dvorani "Sumadija", navodi RTK.

Blokade puteva nezakonite
ZLOUPOTREBE DO NAPLATE PROLASKA

     Ministarstvo pravosuđa Srbije saopštilo je da blokade puteva, do kojih dolazi tokom protesta i štrajkova, nisu u skladu sa zakonima.
     Saopšteno je da je reč o skupovima van preduzeća i da se stoga na te skupove ne primenjuje Zakon o štrajku, nego Zakon o okupljanju građana kojim je regulisano da demonstranti ne smeju da utiču na saobraćaj, navodi Slobodna Evropa.
     Tanjug citira premijera Srbije Vojislava Kosstunicu, da je veoma vazno da radnici i sindikalne organizacije odustanu od blokada puteva i da pomognu Vladi i drzavi, da se problem pokretanja privrede zajednicki i dugorocno resava, jer blokade nanose veliku stetu drzavi, privredi i gradjanima.
     - Već veoma dugo u Srbiji veliki broj ljudi živi teško i imam puno razumevanje za postojanje nezadovoljstva, posebno za nezadovoljstvo radnika - rekao je Koštunica, istakavši da domaću privredu opterećuju ozbiljne teškoće, prenosi agencija.
     Po nekim svedočanjima, sa nedavne blokade auto-puta, kod Paraćina, zloupotrebe su dovele i do naplata njenog obilaska, kroz prosečenu žičanu ogradu te međunarodne saobraćajnice i okolne njive, dok su preduzimljivi pojedinci dobro zaradili, prodajim kisele vode i po 150 dinara za bocu.

POLITIKA

     Vlada Srbije promeniće pravila o prinudnoj naplati poreza, izjavio je Tanjugu srpski ministar finansija Mlađan Dinkić i precizirao da će to značiti blokadu ne samo računa dužnika, već i potraživanja, tako da će biti onemogućeno obavljanje kompenzacija. On je prilikom posete nacionalnoj novinskoj agenciji najavio da će ubuduće Poreska uprava pribeći i prodaji na licitaciji imovine dužnika koji ne obezbede potrebne garancije da će izmiriti dug, prenosi RTS.

     Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je u Briselu, da je povlačenje tužbi koje su Bosna i Hrvatska podnele protiv nekadašnje SRJ Međunarodnom sudu pravde u Hagu problem čije je 'rešenje na Balkanu'.
     Atlantski savez zato ovo pitanje ne može da komentariše, rekao je Shefer na konferenciji za novinare posle zajedničkog sastanka Saveta NATO i Političko-bezbednosnog komiteta Evropske unije.
     Shefer je naglasio da je za približavanje Srbije i Crne Gore Partnerstvu za mir 'važan uslov povlačenje tužbe' koju je vlada SRJ, u vreme režima Slobodana Miloševića, podnela Međunarodnom sudu pravde protiv nekih zemalja NATO zbog bombardovanja SRJ 1999. godine, navodi RTS.

UKRATKO

     Udruzenja osiguravajucih organizacija SCG najavilo je da ce se primenjivati zajednicka tarifa za osiguranje automobila i da se ukidaju povlastice. Osiguranicima se od 20. jula nece davati vauceri, bonovi za nabavku razne robe, besplatne polise, besplatni tehnicki pregledi, popusti u novcu ili naturi, pokloni, sponzorstva, donacije niti bilo koja druga davanja, na teret tehnicke premije.

     Do kraja 2004. godine dve trecine teritorije Srbije bice pokriveno mrezom GPS (globalni pozicioni sistem). Uz postojece cetiri trenutno se postavlja jos sest permanentnih stanica, koje pokrivaju teritoriju Vojvodine i sire podrucje Beograda, a uskoro ce zvanizno biti pustene u rad. Do kraja 2004. godine montirace se jos devet stalnih stanica, cime se pokrivaju kompletan Koridor 10 i Ibarska magistrala. Permanentne stanice rade 24 h dnevno i salju signale korisnicima GPS. Ovaj sistem je veoma znacajan za vojsku, policiju, hitnu pomoc, taksi sluzbu, recni i drumski saobracaj, ali koristi i geodetama, jer ce poslovi premera moci da se obavljaju pet puta brze i jeftinije. Kvalitet ove mreze ogleda se u velikoj preciznosti, jer se pozicija odredjuje tacnoscu od jednog centimatra. GPS je americki globalni sistem i sluzi za navigaciju i odredjivanje pozicija na Zemlji. Oko Zemlje kruze 24 satelita na visini od 20.000 km, koji emituju signale ka korisnicima mreze. Sistem sluzi za orijentaciju u prostoru, odredjivanje mesta gde se korisnik nalazi. Pomocu ovog sistema iz kontrolnih centara mogu da se prate automobili, kamioni i da se svakog trenutna zna njihova pozicija, prenosi Vibilia.

     Grom izazvan pozivom preko mobilnog telefona povredio je 14 kineskih i jednog slovenačkog turistu, koji su obilazili Kineski zid, izvestio je "Čajna dejli" iz Pekinga. Nesreća se desila na delu Zida kod grada Džujonguana, udaljenog 50 kilometara od Pekinga, kada se, privukavši munju, mobilni telefon jednog turiste bukvalno pretvorio u buktinju. Povređeni turisti su prebačeni u bolnicu. Elektromagnetni talasi, koje emituju mobilni telefoni, odlični su provodnici struje i zato je opasnost od groma velika, izjavio je Liju Šuhua, profesor Univerziteta u Pekingu, navodi Glas javnosti.

Sporazum o saradnji Kragujevca i Programa reforme lokalne samouprave
NAJBRŽE DO DOZVOLA

        Kragujevac će do septembra dobiti najsevremeniji Gradski informacioni sistem, sa centrima za mnogo brže izdavanje građevinskih dozvola, kao i za informisanje, posredstvom Interneta, o načinu funkcionisanja, uslugama javnih-komunalnih preduzeća, radu Skupštine grada, Gradske uprave i njenih službi.
        Donacijom građana SAD, posredstvom Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i nevladine organizacije ACDI/VOCA, za računarsku opremu je obezbeđeno 80.000 dolara. Još po 30.000 dolara obezbedili su američka konsultantska kompanija DAI, iz istog izvora, koja u Srbiji sprovodi Program reforme lokalne samouprave (SLGRP), kao i Skupština grada Kragujevca, iz vlastitih sredstava.
        Sporazum o saradnji, na tome, u Skupštini Kragujevca, u ponedeljak su potpisali gradonačelnik dr Vlatko Rajković i Stiven Rozenberg, direktor programa SLGRP, koji je izrazio uverenje da će centri biti uzor, i za druge gradove.
        Centar za izdavanje dozvola u Kragujevcu, institucionalizvanim uslugama građanima, u lokalnoj samoupravi, jedinstvenim uslugama, pojednostaviće složene procedure pribavljanja dozvola za gradnju, saopštili su organizatori. Rozenberg je izneo i procenu - da je za takve dozvole bio potreban obilazak 54 šaltera, ili institucija, što treba da se smanji na samo jedan ili dva dolaska u budući objedinjeni centar.
        Učesnike u potpisivanju sporazuma, pored gradonačelnika Rajkovića, pozdravio je i Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, u Gradskoj vladi, koja je još sredinom 2001. godine osnovala Savetodavni odbor, za formiranje gradskog informacionog sistema. Planić je izneo da će novi centri funkcionisati kao deo gradskog Informacionog sistema, koji će koristiti građanima.
       Gradonačelnik Kragujevca je zahvalio svim učesnicima u realizaciji ovako složenog projekta, iz ACDI/VOCA, DAI, kao i iz javnog sektora.
       - Za koji mesec, možemo očekivati i finalno oživljavanje centra. Novac, uložen posredstvom ACDI/VOCA i DAI, obezbedile su Vlada SAD i njena Agencija za međunarodni razvoj, u okviru pomoći koju već nekoliko godina, šalju Srbiji. Jako je puno projekata koji se u Srbiji ostvaruju, zahvaljujući Američkoj agenciji za međunarodni razvoj - ukazao je Rajković, kao i da ACDI/VOCA sprovodi samo deo takvih programa.

Šumadijski okrug
SARADNJA SA SLOVACIMA

     Načelnik Šumadijskog okruga mr Miroslav Marinković primio je u ponedeljak delegaciju Zapadno-Slovačke Trenčinske regije, koju predvode Jozef Fabian, predsednik regionalne samouprave i Vladimir Skola, direktor Trenčinske agencije za regionalni razvoj.
     Razgovarano je o mogućnostima privredne i kulturne saradnje. Do susreta je došlo na diplomatsku inicijativu. Trenčinska delegacija će obići i Aranđelovac i Topolu, a posetila je i Lapovo, Batočinu i Raču, kako bi sagledala mogućnosti saradnje opština dva okruga, navodi RTK.
     Za utorak, zakazan je svečani prijem delegacije Trenčinskog okruga, u Skupštini grada Kragujevca. Slovake treba da prime Nikola Spasić i dr Ratko Jovanović, iz Gradske vlade. Trenčinska delegacija posetiće i memorijalmi muzej "21. oktobar", kao i Slovačko groblje, u Spomen parku "Kragujevački oktobar".

Predstavnici Kragujevca, na svečanosti obnove Starog mosta, u Mostaru
NEPROMENJENO PRIJATELJSTVO

       - Kragujevac je jedan od gradova-prijatelja, koji je bio uz nas tokom ratnih 90-tih godina - izjavio je Hamndija Jahić, gradonačelnik Mostara, na prijemu, na najvišem nivou, za delegaciju iz Kragujevca, u okviru svečanosti otvaranja obnopvljenog Starog mosta, preko Neretve, srušenog u ratu 1993. godine.
       Simbolika dugogodišnjeg prijateljstva gradova-pobratima iskazana je zajedničkim sađenjem palme, sa predstavnicima Italije i Nemačke. Na zajedničkom prijemu, ocenjeno je da je obnova multietničkog života i tolerancije prioritet, na prostorima eks Jugoslavije.
       - Kragujevac je svoje pravo demokratsko i slobodarsko raspoloženje pokazivao čak i u najtežim trenucima. Znamo da je u Kragujevcu bilo ljudi, protiv izazivanja rata na prostoru bivše Jugoslavije, što su jasno i glasno izražavali. Drago nam je da su ti prijatelji danas sa nama i da delimo zajedničku radost - izjavio je za RTK Hamdija Jahić, gradonačelnik Mostara.
       Dr Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca je izrazio zadovoljstvo učešćem u velikom događaju za Mostar i prostor čitave bivše Jugoslavije.
       - Naše veze se nisu nikada prekidale, čak ni u najtežim danima. Mnogi od nas nisu ni bili u vlasti, ali smo održavali veze sa ovim ljudima. Želeli smo im sve najbolje, da što pre prestanu rathe strahote, koje su toliko slične da se teško i razlikuju - rakeo je Rajković.
       Predrag Cvetković, zadužen za prosvetu u Gradskoj vladi Kragujevca, dodaje da rat nije promenio uzajamna osećenja predstavnika dva grada, u Šumadiji i Hercegovini. Najavio je nove veze i između škola dva grada i ekskurzije, kao nedavo učenika Prve kragujevačke gimnazije, koji su prvi posetili Sarajevo.

Predsednik Srbije Boris Tadić najavio promenu političke klime u regionu
STABILNOST U INVESTICIJAMA I STANDARDU

       Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, na RTS, da - u ime Demokratske stranke, čiji je lider - neće insistirati na raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i upozorio da bi novi izbori bili nešto najopasnije za ekonomiju Srbije, u ovom trenutku.
       - Niko ne sme da ugrožava tuđa prava tako što brani svoja - rekao je predsednik Srbije Boris Tadić, na pitanje o protestima, blokadama saobraćajnica.
       - Ljudi imaju pravo da štrajkuju, da demonstriraju, da iskazuju svoje mišljenje, kada je njihovo pravo ugroženo. Veliki su problemi, posebno u poljoprivredi. To su strukturni problemi i oni moraju da se rešavaju. To je interes i ove zemlje, a ne samo onih koji proizvode hranu. Zaposedanje puteva, danas, ne znači samo da vi branite svoje pravo i skrećete pažnju na svoj problem, nego znači da ste i nekog drugog sprečili da zarađuje za svoju koricu hleba - prokomentarisao je Tadić.
       Davanje statusa nezavisnosti Kosovu za njega bi bilo apsolutno neprihvatljivo. Ocenio je da bi takav potez stvorio nestabilnost u regionu.
       Drzavna zajednica SCG treba da povuce tuzbu protiv NATO-a, kao i Hrvatska i Bosna i Hercegovina protiv SCG, i to treba svi da ucine istovremeno, izjavio je predsednik Tadich.
       - Smatram da sve tužbe treba da padnu istovremeno, da bismo napravili novu političku klimu, novi investicionu klimu, novu bezbednosnu klimu, u regionu, jer moramo da razmišljamo o stabilnosti zemlje, o novim radnim mestima - rekao je Tadić.
       - Ako se ne desi pad svih tih tužbi istovremeno, nećemo moći da obezbedimo dovoljan nivo investicija, koje treba da obezbede podizanje životnog standarda naših građana, i bićemo trajno nestabilna zemlja. Ali, nisam za to da ne vodimo računa o tužbama Bosne i Hercegovine i Hrvatske, protiv naše zemlje - kaže Tadić.
       Tadić je rekao i da ne veruje da će se Ratko Mladić dobrovoljno predati Haškom tribunalu i ocenio da ne postoji mogućnost da tom haškom optuženiku bude suđeno u zemlji. Istakao je da mu je mnogo važnije da se Srbiji otvore nove mogućnosti za razvoj, a prvi uslov je saradnja sa međunarodnim institucijama.
       Takođe je ponovio stav, da vlasti u Beogradu nisu omogućile bekstvo Gorana Hadžića, kog je Haški tribunal optužio za ratne zločine.
       Rekao je i da će polovinu svog vremena provoditi u inostranstvu, kako bi štitio interese Srbije, naglasivši da će tri ključne tačke njegove spoljne politike biti SAD, Evropska unije i Rusija, prenose B92, RTS i Tanjug.

U hramu na Oplenci i kod spomenika Vračaru
POMEN KARAĐORĐU

       Sveštenici Šumadijske eparhije služiće svetu liturgiju i parastos u Crkvi svetog Đorđa, na Oplencu, povodom 187. godišnjice smrti Karađorđa Petrovića, vođe Prvog srpskog ustanka.
       Predstavnici Udruženja ratnika oslobodilačkih ratova Srbije, od 1912. do 1920. godine i potomaka, položiće vence kod Karađorđevog spomenika, na vračarskom platou, ispred Hrama svetog Save, navodi RTS.