UKRATKO

      Ugovor o nastavku finansiranja uredjenja reke Zdraljice, u Kragujevcu, potpisali su predstavnici Direkcije za urbanizam i izgradnju i Republickog javnog preduzeca "Srbijavode" (www.srbijavode.com). Po 15 miliona dinara obezbedile su Skupstina grada Kragujevca i "Srbijavode", dok je imovinske odnose, u vrednosti od 30 miliona dinara, resio kragujevacki Fond za uredjivanje gradjevinskog zemljista. Skupstina grada i Republicko javno preduzece "Srbijavode", i prosle godine, ulozili su u ovaj posao po 15 miliona dinara. Sa tom investicijom potpuno se resava zastita od velikih voda kragujevackog prigradskog naselja Belosevac i dela fabrike "Zastava", kroz ciji krug protice Zdraljica. Izvodjac radova je preduzece "Erozija", iz Kragujevca, prenosi Vibilia.

        Za saradnju sa kragujevačkom "Zastavom" zainteresovan je Brano Tupanjac, američki biznismen srpskog porekla iz Čikaga. On je o potencijalnim ulaganjima u Kragujevac nedavno razgovarao sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom i generalnim direktorom Grupe "Zastava vozila" Zoranom Radojevićem, saznaje Danas. Po nezvaničnim informacijama, Tupanjac - koji slovi za jednog od najbogatijih ljudi srpske dijaspore u Americi i svetu - najavio je ponovni dolazak u Srbiju i nove razgovore o eventualnim ulaganjima u "Zastavu", navodi list.

       U kragujevačkoj Mesnoj zajednici Sušica otvoreno je decje igralište. Tobogani, klackalice, korpe za otpatke i uredjenje travnjaka koštali su oko 150 hiljada dinara. Sredstva je obezbedio Fond za uredjivanje gradjevinskog zemljista. Pomogle su i privatne firme i samostalne trgovinske radnje, u naselju. Na svecanom otvaranju igralista deca iz ovog i okolnih naselja uzivala su u zabavnom programu, koji su priredili lokalni bend i madjionicar, navodi RTK.

"Glas javnosti": U Srbiju za 18 meseci uvezeno 118.957 korišćenih automobila
SVE VIŠE POLOVNJAKA

       U Srbiju je prošle godine uvezeno 79.414 korišćenih automobila, po podacima Republičke uprave carina. Za šest ovogodišnjih meseci uvezeno je još 39.543. takvih četvorotočkaša, pa se pretpostavlja da će lanjski broj polovnjaka biti i premašen.
       Država bi od ovakvog uvoza trebalo godišnje da inkasira više miliona evra, od poreza i carine, da građani i firme koje preprodaju uvezene automobile ne pribegavaju malverzacijama, kako bi smanjili dažbine. Jedan od najčešćih načina izbegavanja obaveza su lažne fakture, sa sumama umanjenim u odnosu na stvarnu cenu vozila, tvrdi anonimni sagovornik "Glasa javnosti".
       Takođe napominje, da ponekad i kupci mogu da budu oštećeni jer se događa da carinici procene da uvezeni automobil košta više nego što je realno plaćen, mada su takvi slučajevi veoma retki.
       Priču o lažnim fakturama osporila je Biljana Đorđević, šef carinske ispostave Beograd, za carinjenje korišćenih motornih vozila pravnih i fizičkih lica, koja tvrdi da se utvrđivanje carinske osnovice za fizička lica ne obavlja na osnovu fakture.
       Kada je reč o automobilima koje uvoze firme, Đorđevićeva kaže da se porez i carina samo u ovom slučaju utvrđuju na osnovu fakture koje oni poseduju, ali da treba uzeti u obzir da pravna lica kupuju više automobila i zbog toga dobijaju povoljniju cenu u inostranstvu.

Kragujevačka Izborna komisija donela odluke o lokalnim izborima
ZA GRADONAČELNIKA 4.362 POTPISA

       Kragujevačka Gradska izborna komisija - na čelu sa Goranom Ivanovićem, sekretarom Skupštine i Uprave grada - u petak je, na svojoj prvoj sednici, donela odluke o lokalnim izborima, raspisanim 1. avgusta.
       Komisiju sačinjavaju i Marina Simonović, zamenik predsednika, Zorica Avranomović, sekretar, kao i članovi Dušica Folić, Milan Milošević, Zorana Jovanović, Gradimir Patrić, Gordana Stamenković i Milan Kosovac.
       - Utvrdili smo poslovnik o radu i rokove za izborne radnje, u postupku. Doneli smo i zaključak o najmanjem broju birača, koji potpisima treba da podrže predlog kandidata za gradonačelnika grada Kragujevca. To je broj od tri procenta, od ukupno upisanih birača. Na osnovu povrde i uverenja naše stručne službe - po zakonu nadležne za evidenciju o tome - potrebno je da 4.362 birača podrže kandidaturu za gradonačelnika - saopštio je Ivanović, na pres konferenciji Izborne komisije.
       - Izborna komisija je donela i odluku o izgledu i sadržini glasačkog listića, kao i ukupno 39 obrazaca, koje propisuje po zakonu i koje će, od 12.30 časova, deliti političkim strankama, kako bi započele svoju izbornu aktivnost, prikupljale dokumentaciju, potpise i sve što je neophodno - izneo je Ivanović.
       - Takođe smo odlukom utvrdili i visinu troškova i naknade za rad predsednika, zamenika predsednika i članova biračkih odbora. Ona je znatno niža nego na republičkim izborima, jer budžet Kragujevca nema novca kao ranije. Sada će naknade iznositi od 400 dinara za članove, do 600 dinara za predsednike biračkih odbora (1.500 i 2.000 dinara na proteklim republičkim izborima) - rekao je predsednik Gradske izborne komisije, kao i da će lokalni izborni koštati gradsku kasu oko 10 miliona dinara, tri puta manje nego - na primer - Novi Sad, koji nije toliko veći od Kragujevca.
       Novina je i provera autentičnosti potpisa birača, koji podržavaju kandidaturu, kako odbornika - liste, tako i gradonačelnika:
       - Gradska izborna komisija je nadležna da propiše tu proceduru. Zakonodavac nije rekao kako, pa je Gradska izborna komisija - u konsultacijama sa sekretarima skupština gradova i opština i drugim izbornim komisijama - pronašla model kontrole autentičnosti potpisa. Znači - da je lice koje je potpisalo i svojim prisustvom zaista podržalo kandidaturu za gradonačelnika, da nije potpisao neko drugi, navodeći tuđe lične podatke.
       -Autentičnost 200 potpisa za listu, ili 30 po kandidatu za odbornika, koja će biti deljena sa svim obrascima, proveravaće radnici Gradske uprave, bez naknade, koje smo ovlastili da - pretpostavljam u sedištima političkih organizacija - izvrše uvid, bez posebne overe i bez naplate. Da smo to radili u zgradi Skupštine grada i overavali pečatom, to bismo - na osnovu naredbe ministra za lokalnu samoupravu, gospodina Lončara - morali da naplaćujemo. Nismo želeli da izlažemo trošku političke organizacije, ili bilo koga, pa će radnici uprave, potpisima potvrđivati verodostojnost - objasnio je Ivanović.
       - Potvrde o verodostojnosti potpisa za gradonačelnika vršiće same političke organizacije. One će same određivati lica, koja će, svojim potpisima, garantovati da su potpisi koji su dostavljeni - autentični - izneo je Ivanović.

EKONOMIJA

      Budžet Kragujevca "kraći" je za oko 400 miliona dinara nego prošle godine i iznosi oko 1,6 milijardi dinara.
      Goran Ivanović, Sekretar Skupštine grada, kaže da je Vlada Republike Srbije, kada je Božidar Đelić bio ministar finansija, u Kragujevac usmeravala od 200 do 300 miliona dinara više, zbog teške finansijske situacije kragujevačke privrede. Ivanović tvrdi da odnos Vlade nije zavisio od toga ko vrši vlast na lokalnom nivou.
      Zbog muke sa budžetskim sredstvima, kragujevačka gradska vlada uvela je, doduše nezvanično, ograničenja u korišćenju mobilnih telefona. Članovi Gradske vlade na mobilne prosečno potroše do pet hiljada dinara. Dnevnice za odlazak u Beograd se u principu ne naplaćuju, a 90 odsto voznog parka su modeli "Zastave", navodi Glas javnosti.

      Direktor "Zastava-Oružja" puk. dr Marinko Petrović kaže, za Danas, da je Ministarstvo odbrane SCG ugovorilo kupovinu tzv. "nulte serije" proizvodnje, od 500 pušaka M21.
      Za početak serijske proizvodnje više hiljada pušaka M21 potrebno je da Ministarstvo odbrane SCG izdvoji dodatnih 25 do 30 miliona dinara. Ukoliko ta dodatna sredstva budu obezbeđena serijska proizvodnja puške M21 počeće 1. septembra, navodi list.

       U Industrijsku zonu u Kragujevcu, prva firma za koju se vec pouzdano zna da "ulazi" je italijanska kompanija "Plastal" (www.plastal.com), koja se bavi proizvodnjom delova od plastike za automobilsku industriju. Za izgradnju poslovnog prostora u Industrijskoj zoni, zainteresovan je i "STROG", takodje iz Italije, a pocetak gradnje prvih objekata u Industrijskoj zoni ocekuje se krajem 2004. ili najdalje pocetkom 2005. god, prenosi Vibilia.

       U kragujevačkom "21.oktobru", Upravni odbor je smenio dosadašnjeg direktora Zorana Milašinovica. Od Trgovinskog suda u Kragujevcu se očekuje da potvrdi imenovanje Gorana Stojkovica na mesto v.d. direktora. Tvrdnje da je došlo do nasilnog upada u kanceliraju Zorana Milašinovica nisu tačne, niti je oduzet pečat preduzeca. Ova smena nece uticati na dalju saradnju sa italijanskim i nemačkim partnerima i započeti proces privatizacije bice nastavljen, kažu u ovoj "21. oktobru". Proizvodnja se nesmetano nastavlja, u obe smene. Najavljena je i nova poseta predstavnika nemačkog "Šefenakerna", sledeceg utorka, navodi RTK.

       Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova bi u narednih pet godina trebalo da generise 3,5 milijardi USD izvoza, na bazi kapitala koji trenutno iznosi 20 miliona USD. Fond je formiran posebnim Zakonom za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova, a osnivac je drzavna zajednica Srbija i Crna Gora.
       Misija fonda usmerena je na stimulisanje spoljnotrgovinskih tokova u SCG, pruzanje podrske ekonomskom rastu putem povecanja izvoznih aktivnosti u SCG i smanjenje trgovinskog deficita platnog bilansa, kroz ostvarivanje deviznog priliva.
       Izvoz ce biti podrzan kroz osiguranje izvoznih potrazivanja, kreditiranje i garancije za obrtni kapital, garanciju za dobro izvrsenje posla i garanciju za avans, faktoring, srednjorocno osiguranje uvoznih kredita za nabavku opreme namenjene proizvodnji za izvoz i tehnicku pomoc preduzecima u izvoznim procedurama i marketingu, prenosi Vibilia.

Blic: Sud obustavio krivični postupak protiv Zorana Janjuševića
OPTUŽBE BEZ DOKAZA

         Vanraspravno veće Trećeg opštinskog suda u Beogradu obustavilo je krivični postupak protiv Zorana Janjuševića, ocenjujući da nema dovoljno dokaza da je bivši savetnik premijera Zorana Đinđića učinio delo za koje je optužen.
         Krajem juna ove godine, Treće opštinsko tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv Janjuševića, tereteći ga za izbegavanje plaćanja poreza. Tužilaštvo je tvrdilo da nekadašnji premijerov savetnik u 2003. godini nije obračunao i uplatio porez na dohodak građana u ukupnom iznosu od oko 7.700.000 dinara, iako je to bio dužan da učini u roku od osam dana od dana kada je primio prihod. Prema navodima optužnice, reč je o deviznom prihodu od 701.492 evra i 60.342 američka dolara koji je na Janjuševićev lični račun u „Cepter banci“ uplatila kompanija sa Sejšelskih ostrva „Majron sales“, čiji je on vlasnik i direktor.
         Odbrana Janjuševića je uložila prigovor na optužnicu koji je Vanraspravno veće Trećeg opštinskog suda prihvatilo, nalazeći da nema optužbi da je Janjušević izbegavao plaćanje poreza.
         Na ovo rešenje Vanraspravnog veća, Treće opštinsko tužilaštvo je prekjuče uložilo žalbu Okružnom sudu u Beogradu zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i bitne povrede krivičnog postupka. U žalbi tužilaštva se, između ostalog, navodi da pomenuto sudsko veće „istrgnuto iz konteksta cele optužnice ‘ceni’ samo odbranu okrivljenog i nalaz i mišljenje veštaka, ne navodeći i ne obrazlažući ostale mnogobrojne dokaze u optužnici i svoj stav zašto veruje iskazu okrivljenog i nalazu veštaka, a ne veruje ostalim mnogobrojnim predloženim dokazima koji po stavu javne tužbe apsolutno opravdavaju postojanje osnovane sumnje i podizanje optužnice protiv okrivljenog Janjuševića.“

Janez Potočnik u Fajnenšel Tajmsu
JUGOISTOK PRIORITET EU

         Evropski komesar i poznati slovenački političar Janez Potočnik, u Fajnenšel Tajmsu, piše o obavezi EU da nastavi da podržava reforme u zemljama zapadnog Balkana. On navodi, da je dovoljno posetiti Srbiju i Crnu Goru i shvatiti da jugoistok Evrope mora ostati visoko na listi prioriteta Unije, koja ne može da dopusti ponovnu destabilizaciju na svom pragu.
         Ocenivši da je najduži put pred Bosnom, Albanijom i Srbijom i Crnom Gorom, Potpočnik - koji je vodio pregovore Slovenije o pridruženju EU - zaključuje da je prvi korak prihvatanje principa da cilj nije članstvo u Uniji po sebi, već transformacija društava u funkcionalne i prosperitetne demokratije.

Revolucionarni pronalazak subotičkog "Sic-motorsa"
SNAGA IZ OBRTNOG POLJA

       Suboticka firma "Sic-motors" i americka kompanija "S&S" potpisale su nedavno protokol o saradnji, sa ciljem da se u motore za motobicikle "Harley Davidson" (www.harley-davidson.com), koje proizvodi ova americka fabrika, ugradi suboticki pronalazak - mehanicko obrtno polje.
       Mehanicko obrtno polje, na jedinstveni nacin, resava prenos linearnog u rotaciono kretanje, omogucavajuci visestruko povecanje snage, pri istim gabaritima, odnosno visestruko smanjenje gabarita, uz zadrzavanje iste snage motora.
       Pronalazak subotickog inovatora naci ce primenu ne samo kod motora sa unutrasnjim sagorevanjem, vec i kod kompresora i svih prenosivih sistema, svuda gde se pravolinijsko kretanje pretvara u rotaciono, od bicikla do aviona. Patentiran je i kod nas i u SAD. Ovo je, kaze se u "Sic-u", verovatno prvi tehnicki patent iz nase zemlje, plasiran u Ameriku, prenosi Vibilia.

Opremanje Gradskog informacionog sistema
KOMISIJA OTVORILA PONUDE

       U Skupštini grada Kragujevca Komisija za javnu nabavku opreme za Gradski informacioni sistem u četvrtak je javno otvorila ponude, u tri partije.
       U prvoj partiji je brend name server, u drugoj licencirani softverski paket, a u trećem aktivna i pasivna mrežna oprema.
       Ponude su dostavili "Boox computers" i "Start com", iz Kragujevca, kao i "Telephant" i "Informatika", iz Beograda.
       Na opredlog Komisije, Izvršni odbor Skupštine grada Kragujevca, do 15. avgusta, doneće odluku o najpovoljnijim ponudama.

UKRATKO

        Završetak nove sportske hale, u Kragujevcu - koju je grad dobio kao nagradu, u okviru proslogodisnje akcije "Igraj za zivot - izaberi sport" (www.igraj.org.yu) - predviđen je do proleća, za šta je prihvacen ugovor o realizaciji projekta.
        Sportska hala vredna je oko 50 miliona dinara i moze da primi 500 gledalaca. Bice izgradjena u Velikom parku, kod kosarkaskog igralista. Finansijer projekta je ministarstvo prosvete i sporta (www.min.edu.yu), a investitor Skupstina grada Kragujevca (www.kragujevac.org.yu), prenosi Vibilia.

        Univerzitet u Kragujevcu u septembarskom upisnom roku prima još 1.548 studenata, od kojih ce se 352 finansirati iz budžeta. Najviše slobodnih mesta je na Pravnom - 415, na Ekonomskom - 353, Mašinskom - 271 i Agronomskom fakultetu u Cacku - 169. Na Filološko-umetnickom fakultetu su preostala samo tri mesta. U prvom roku na kragujevackom univerzitetu upisano je ukupno 2.454 studenata, od kojih je 799 samofinansirajucih.

        Park i ZOO vrt - sa 50-ak životinja, na dva ara - u kojem se ne naplaćuje ulaz, uređen je u kragujevackom naselju Ilina voda, donacijama i angažovanjem građana. Za bolje opremanje, potrebno je još sredstava.
        Sedam hektara parka su legat Svetozara Andrejevica, sa pocetka proslog veka. U toku je gradnja vestackog vodotoka, sa fontanom i vodopadom, barskim biljem i stranama od kamena. Za nastavak uredjenja, nemenjena je donacija od dve i po hiljade evra, jedne britanske fondacije, dok je prilozima građana prikupljena nekoloko puta veca suma. Planira se i gradnja etno-sumadijskog domacinstva i muzeja, navodi RTK.

        Zaprašivanje protiv komaraca u Kragujevcu, zakazano je za četvrtak, ili petak, zavisno od vremenskih prilika, oko 19 časova. Potrebna je predostrožnost pčelara, dok je preparat protiv komaraca bezopasan za ljude, saopštava Branko Jovanović, sekretar gradskog sekretarijata za komunikacije. Zaprašivaće se zelene površine u užem jezgru Kragujevca, oko jezera na Bubnju i u Šumaricama, parkovi, travnjaci.

Politika: Uređivanjem Kragujevca ulepšani brojni trgovi i ulice
UGOVOREN I AUTO-PUT

       Nastavlja se sa uređivanjem, odnosno ulepšavanjem Kragujevca. Radova je sve više, gradilišta niču ne samo u užem gradskom jezgru. Onima koji ovde duže nisu boravili, neće biti baš lako da prepoznaju pojedine delove grada, na primer onaj na potesu od hotela „Dubrovnik” do starog zdanja Okružnog suda.
       Još će teže biti da se prepozna onaj decenijama neuređeni prostor, kod Donjeg kamenog mosta na Lepenici, koji je sada zaokružen novim mostom, sagrađenim pre nekoliko godina. Tu će se naći spomenik velikom srpskom političaru Jovanu Ristiću, rođenom u Kragujevcu, 1831. godine.

Spomenik Jovanu Ristiću
       Ulepšava se prostor nešto veći od 1.000 kvadrata, na kome će se naći spomenik, sa postamentom, visok 5,2 metra, autora Zorana Ilića, vajara iz ovdašnje Direkcije za urbanizam i izgradnju. Ne mogu se ovde baš pohvaliti velikim brojem ovakvih spomenika. Imaju ih samo Vuk Karadžić, Joakim Vujić, Aleksandar Karađorđević i vojvoda Radomir Putnik. Minulo je 186 godina, od početka prestoničkog doba Kragujevca, a spomenik još nije dobio knez Miloš Obrenović!
       Sada se zna da će spomenik Jovanu Ristiću biti svečano otkriven sledećeg meseca. Do tada će biti najzad obnovljena i fasada stare kuće na samom uglu, tik uz Lepenicu. U njoj su poslovni prostor i stanovi, ali je spolja godinama predstavljala ruglo.
       Krajem prošle sedmice, stigli su ovamo i stručnjaci koji će se baviti ulepšavanjem, regulacionim planom za centralno gradsko jezgro, zvano „Prodor”. Vođa projekta, koji je pobedio na međunarodnom urbanističkom konkursu, profesor Dimitrije Mladenović kaže da je Kragujevac na lepom putu da dobije moderno uređen centar. Arhitekta, dr Veroljub Trifunović, direktor Direkcije za urbanizam, najavio je da bi prva faza uređenja prostora između nekadašnje prodavnice nameštaja „Zlatibor” (sada „Eksim banke”) i robne kuće „Ateks” mogla da počne već sledeće godine.
       Bilo kako bilo, na redu su i mnogi novi poslovi.
       Ovih dana, potpisan je ugovor o nastavku regulacije rečice Ždraljice. U tome će učestvovati Javno vodoprivredno preduzeće „Srbija vode”, ovdašnja „Erozija” i gradski budžet. Ždraljica je godinama sa prvim većim kišama postajala nerešiv problem, plavljeno je veliko plodno područje, a 1999. godine zabeležena je prava velika poplava sa još većom štetom. Sada se u njenu regulaciju ulaže novih 15 miliona dinara, što je četvrtina ukupno potrebnih sredstava. Predstoji uređivanje korita u dužini od tri kilometra, a u Fondu za građevinsko zemljište ističu puno razumevanje Republike, za ovaj veliki vodoprivredni problem.

Strani investitori
       Direktor Fonda Dragutin Radosavljević, koga ovde spominju i kao jednog od mlađih kandidata za budućeg gradonačelnika, navodi i niz novih radova na magistralnim i regionalnim putnim pravcima. On ostaje pri tvrdnji da je i do sada Kragujevac bio i ostao jedno od većih gradilišta u zemlji. Samo u ulice Beogradsku, Stojana Protića i početak izgradnje Ulice internacionalnih brigada, sa mostom, na reci Uglješnici, uloženo je već oko pet miliona evra.
       Odatle, od Uglješnice, pa sve do Kozujeva, grad će dobiti četiri kolovozne trake, imaće auto-put kroz grad! Radiće se i više od deset ulica, u kojima se menja asfalt i kompletna infrastruktura, ponajpre ono što je „pod zemljom”.
       – Za oko mesec dana očekuje se početak rada na onom najvažnijem i dugo čekanom, auto-putu Kragujevac – Batočina. Ugovor o tome već je potpisan sa republičkom Direkcijom za puteve. Ideja o tom pravcu datira još iz 1979. godine, postoji i projekat iz tog vremena. Tako najzad krećemo ka Koridoru 10, za prvu fazu je obezbeđeno 120 miliona dinara, od čega trećinu izdvaja grad, a ostalo Republika – kaže Radosavljević, dodajući da će deonica prema Batočini, duga 24 kilometra, biti građena oko dve godine.
       Republičkom ministarstvu za kapitalne investicije i Direkciji za puteve odavde je već predloženo da se paralelno krene i u „napade” na pravce prema Kraljevu i Čačku, preko poznatog Ravnog gaja. Za sada o tome nema izjašnjavanja zvaničnika. Inače, put prema Kraljevu predstavlja jednu od najprometnijih magistralnih saobraćajnica u zemlji. Investicija je „teška” 16 miliona evra, a - po svoj prilici - ukoliko se uđe u posao, finansijer će biti Svetska banka, kako saznajemo u gradskom Fondu.
       Nisu zaustavljeni ni poslovi na južnoj obilaznici, koja se kod pumpe „Jugopetrola” dodiruje se putem, odnosno budućim auto-putem ka Batočini. To će biti i petlja prema novoj industrijskoj zoni, na desnoj strani Lepenice. Kažu da se Italijani i Nemci već interesuju za to zemljište, a menadžeri „Keš end Keri” su ga već pazarili.

Prof. dr Vojin Dimitrijević, za Southeast European Times
TADIĆ ŠANSA SRBIJE

       Vojin Dimitrijević, direktor beogradskog Centra za ljudska prava. bivši profesor prava na Univerzitetu u Beogradu, borio se da zaštiti pravni sistem, za vreme režima Slobodana Miloševića.
       Danas nastavlja da igra aktivnu ulogu u političkom životu Srbije. Član je nekoliko međunarodnih organizacija i predavao je na univerzitetima u bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu. Izbor Borisa Tadića za predsednika Srbije komentariše kao veliku priliku, koja se mora iskoristiti.
       Po mišljenju Dimitrijevića, sa nekoliko odlučnih koraka, Srbija bi mogla da se, relativno skoro, pridruži procesu evropske integracije, kao i programu Partnerstvo za mir. EU ne želi vakuum, u ovom delu sveta.
       Međutim, ne sme se zaboraviti da u srpskoj eliti, i to više u kulturnoj nego političkoj, ima snažnih anti-evropskih snaga. Savezna republika Jugoslavija, baš kao i pre nje Socijalistička federativna republika Jugoslavija, 1989. godine, propustila je priliku da uđe u Uniju, u vreme kada je mogla da članstvo dobije kao nagradu za demokratizaciju.
       Na kraju krajeva, Grčka je u Uniju primljena iz političkih, strateških i kulturnih razloga, a da nije ispunila sve ekonomske preduslove. Generalno gledano, Srbija je propustila mnoge istorijske prilike, smatra Dimitrijević i ocenjuje da je u Srbiji trenutno više partija koje ne žele izbore.
       Takođe smatra da su predlozi Ustava Srbije veoma slični. Ako Ustav ne bude usvojen, to neće biti zbog razlika, već zbog želje da se neko vreme provede u natezanju u okviru Miloševićevog ustava. Taj dokument poznajemo, ali ne i novi predlog ustava, navodi Dimitrijević.
       Po njegovim rečima, ideja multietničnosti ima šansu na Kosovu, ako se i na srpskoj i na albansko strani razbiju neki tabui. Mnogo je razlika između nezavisnosti Kosova i potpune integracije u Srbiju. Moraju se imati u vidu interesi svih, navodi Dimitrijević.
       Što se tiče saradnje sa Haškim sudom, Dimitrijević dodaje, da je to jedini put da se pravdi privedu visoki zvaničnici, koji su optuženi za ratne zločine, u ime Srba i Srbije. Verujem da se mora pronaći rešenje koje će zadovoljiti žrtve genocida i ostalih zločina, do mere u kojoj je to realno, kaže, uz ostalo.

Sportski podvig kragujevačkih tandem-biciklista
DO MOSTARA TRADICIONALNO

       U Skupštini grada, u sredu su predstavljeni učesnici i video materijal sa puta u Mostar - na međunarodno takmičenje skakača sa obnovljenog Starog mosta preko Neretve - tandem-biciklista Radničkog i Gol-bal kluba, osoba oštećenog vida, "Junior", iz Kragujevca.
       Za njihovu sportsku opremu, građani SAD, posredstvom USAID i ACDI/VOCA, nedavno su izdvojili 15.700 dolara, u okviru programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju".
       Sportki podvig, inicijative da se po tradiciji nastavi, dobar prijem Kragujevčana u Sarajevu i Mostaru, kao i veliko interesovanje javnosti, doveli su i do najava učešća, kako na očekivanim Paraolimpijskim igrama, osoba sa posebnim potrebama, tako - bar nezvanično - i na predstojećoj Olimpijadi, u Grčkoj.
       Dragan Planić, iz kragujevačke Gradske vlade, ocenjuje da je uspešna misija mogla da se očekuje, obzirom na energiju učesnika, učešće ACDI/VOCA, kao i informatičku i logistiku podršku kragujevačkog "Boox computersa" i drugih saradnika.
       - Grad Kragujevac će uvek stajati iza ovakvih akcija, uz humanitarne i nevladine organizacije. To su dobri preduslovi za uspeh novog biciklističkog kluba. Posebno nam je drago i Skupštini grada mnogo znači, što je klub, na početku, izabrao maršrutu do Mostara, našeg bratskog grada, koji je preživeo teške trenutke i mnogo bola - naglasio je Planić.
       Potsetio je, da su Kragujevac i Mostar uspostavili dobru saradnju, uz razmenu delegacija, na čelu sa gradonačelnicima Hamdijom Jahićem i dr Vlatkom Rajkovićem, prilikom nedavnih gradskih svečanosti.
       - Predstavnici Kragujevca, jedine lokalne samouprave iz Srbije na otvaranju obnovljenog Starog mosta, zauzeli su u Mostaru veoma visoku poziciju (...) Sportska saradnja ima posebnu simboliku. Bila je potrebna hrabrost, da se prevaziđe i ta barijera, pored privredne, kulturne i saradnje u drugim oblastima, u narednom periodu - kazao je Planić.

Novosadski Dnevnik upozorava na opasnost saobraćajne izolacije
U ATINU PREKO SARAJEVA

       Svet na severozapadu razmislja o tome kako da Srbiju zaobidje novim koridorom koji bi iz Austrije do Atine vodio preko Bihaca, Sarajeva i Pristine, upozotava novosadski Dnevnik, prenosi Vibilia.
       Na nedavnoj medjunarodnoj konferenciji u Pristini, pod nazivom "Na putu za Evropu", doneta je nova strategija prostornog razvoja, koja spominje otvaranje novog saobracajnog koridora.
       Slovenacki ministar prostornog uredjenja i energetike (www.sigov.si/mop), Janez Kopac, predlozio je da se Kosovo poveze s Evropom, preko Slovenije, putnim pravcem od Austrije preko Koruske i Bele Krajine, zatim Hrvatske, do Bihaca, Sarajeva i Pristine, te dalje na jugoistok, do Atine. Slovenija ce novi projekat predstaviti Evropskoj uniji (www.europa.eu.int), od koje se ocekuje da ga finansira.
       I Hrvatska ima svoje posebne zelje. Ona je zainteresovana da se jadransko-jonski pravac uvrsti u mrezu evropskih koridora, koji u duzini od 1.600 kilometara prolazi kroz sedam zemalja: Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Albaniju i Grcku. Vec je 275 kilometara saobracajnica na ovoj trasi u Hrvatskoj pusteno u saobracaj (istarski ipsilon i autoput Zagreb - Split).
       Direktor Direkcije za puteve Srbije (www.dzip.co.yu), Branko Jocic, izrazio je veliko nezadovoljstvo zato sto su budzetska sredstva za saobracajnice smanjena, a i ono sto je odobreno stize kao da kaplje.
       Evropske banke traze da zemalja, na cijoj se teritoriji gradi, da vise izdvaja u putnu mrezu.
       Na granicnom prelazu Horgos, radovi su do jeseni obustavljeni, a na prelazu Batrovci, ulazu se napori da se sto vise uradi. Zbog malo ulaznih traka, guzve su ogromne i cekanja veoma duga i iscrpljujuca. U sredjivanje rampi na prelazu Batrovci, ulozeno je oko 200 miliona dinara, asfaltirane su cetiri trake, postavlja se nova signalizacija, uredjuju se toaleti i kanali duz puta, koji su godinama zapusteni. Razminiran je prostor oko granicnog prelaza. Iz Direkcije za puteve navode kao mogucnost preusmeravanje teretnih vozila na carinjenje u Sid, kako se ne bi stavrale vece guzve.
       Obilaznica oko Beograda nije izgradjena, most preko Save kod Ostruznice kasni, tako da ce vecina saobracaja biti usmerena na Gazelu, cija se obnova planira sledece godine. Na deonici od Nisa prema makedonskoj granici u toku je rehabilitacija puta, a na ostalim pravcima popravlja se ono sto je najhitnije.

PROIZVEDENO 5.500 AUTOMOBILA

       Kragujevački "Zastava automobili", u prvom polugodju, proizveli su 5.500 vozila. Plan za 2004. godinu je 18000 i prema dosadasnjoj realizaciji tesko da ce biti ostvaren, sto u fabrici obrazlazu nedostatkom obrtnih sredstava za finansiranje kooperacije i kupovinu materijala iz uvoza, kao i ukupnom teskom finansijskom situacijom. Plan za jul i avgust je 3.200 automobila.
       Od januara do kraja juna, na domacem trzistu prodato je 5.160, a na stranom oko 300 automobila, dok je na zalihama oko 4.000 vozila, medju kojima veci broj nekompletnih, prenosi Vibilia.

UKRATKO

        Preradjena voda sa Gružanskog jezera, ispravna je za pice, tvrde strucnjaci.
        Jezero, medjutim, nije zvanicno izuzeto iz ribolovnih voda, pa ribolovci na njemu neometano pecaju. Svuda u svetu je zabranjen i strogo kažnjiv pristup vodama i akumulacionim jezerima, sa kojih se gradjani snabdevaju vodom za pice. Na Gružanskom jezeru, poslednjih nekoliko godina, sve više je kampera. Posledica je gomila smeca, u priobalnom delu, pa i u samoj vodi. Jezerom gazduje ribocuvarska služba iz Cacka, bez obzira što jezero katastarski pripada opštini Knic. Po nezvanicnim informacijama, kamaperi imaju urednu dozvolu za kampovanje, koju izdaje služba iz Cacka koja i gazduje jezerom.

        Telefonsko savetovalište za decu, u Kragujevcu radi svakodnevno, od sedam do 19 casova, i vikendom, iako je sezona godišnjih odmora. Dežurne patronažne sestre su na usluzi svim roditeljima koji pozivom na broj 383-484 mogu da dobiju konkretne odgovore i zdravstvene savete. Ukoliko zdravstveni problem dece, do tri godine, prevazilazi strucnost patronažnih sestara, za savet su na raspolaganju i specijalisti pedijatrije i opšte medicine, navodi RTK.

       Cene na malo u Srbiji, za sedam ovogodišnjih meseci, u odnosu na isti period 2003, povecane su za 8,7, a troškovi života za 10,3 odsto, saopštava Republicki Zavod za statistiku.

Uvid u birački spisak u Kragujevcu
IZMENE DO 3. SEPTEMBRA

        Kragujevački Sekretarijat za opštu upravu, povodom predstojećih lokalnih izbora, uputio je javni poziv građanima, sa prebivalištem na teritoriji grada, da se svakog radnog dana i subotom, od sedam do 15 sati, upoznaju sa sadržajem biračkog spiska i eventualno zatraže upis, brisanje, njegovu izmenu, dopunu, ili ispravku, do 3. septembra.
        Takvi zahtevi podnose se Gradskoj upravi Kragujevca, Sekretarijatu za opštu upravu, u zgradi Skupštine grada, ulaz od dvorane "Šumadija", kancelarija u niskom prizemlju, gde građani mogu i da se upoznaju sa sadržajem biračkog spiska, a sa njegovim izvodima u prostorijama mesnih zajednica i mesnih kancelarija.
        Po zaključenju biračkog spiska, građani i podnosioci proglašene izborne liste, zahteve za promene mogu podneti Opštinskom sudu, najkasnije 48 sati pre izbora. Radi uvida i zahteva za promene u biračkom spisku, neophodna je lična karta, a po potrebi i drugi dokazi. Birački spisak je dostupan i na internet adresi www.birackispisak.info, navodi Sekretarijat.

Skupština grada i NVO »Vizija plus« pomažu osnovcima
MATEMATIKA U MZ LEPENICA

        Učenici osnovnih škola, koji polažu popravne ispite iz matematike, u avgustu mogu da pohađaju besplatne časove tog predmeta, u prostorijama Mesne zajednice Lepenica, u Kragujevcu.
        Časovi su organizovani svakog radnog dana, od 16 do 18 časova, zahvaljujući nevladinoj organizaciji »Vizija plus«, u saradnji sa Skupštinom grada. Sekretar gradskog Sekretarijata za komunikacije Branko Jovanović, u utorak je uputio javni poziv zainteresovanim učenicima, da prisustvuju časovima matematike, u MZ Lepenica.

Kragujevačkom "Virtuel timu" uručene nagrade "Majkrosofta"
PRIZNANJE MLADIM STRUČNJACIMA

        Softverska kuca "Virtuel tim" iz Kragujevca, u konkurenciji vise od hiljadu ucesnika, pobednik je na ovogodisnjem konkursu za "Majkrosoft" partnere sa svojim projektom "3P-Pracenje poslovnih procesa".
        Nagrada je vlasniku i direktoru "Virtuel tima " Vladanu Atanasijevicu urucena 12. jula 2004. godine, na svecanosti "Majkrosofta", u Torontu. Na razvoju nagradjenog projekta, sest meseci radili su, pored Atanasijevica, projekt menadzer Slobodan Begenesic, Katarina Markovic i Miljana Mitrovic. Za vizuelni dizajn aplikacije bila je zaduzena agencija TIS iz Kragujevca, a za testiranje aplikacije - HIVE Studios iz Beograda. Stalno su imali podrsku ljudi iz regionalne privredne komore. Iza dobijenog priznanja "Virtuel tima" stoji 10 mladih strucnih ljudi koji stalno rade na informacionoj tehnologiji.
        Vlasnik "Virtuel tima" je, do 2000, 10 godina radio u kragujevackoj "Zastavi", od programera do direktora za telekomunikacije, informatiku i medije u Izvrsnom odboru. Bio je stipendista vojne fabrike, odnosno Namenskih proizvoda, i dobio je u to vreme najbolje obrazovanje u bivsoj Jugoslaviji - na Vojnoj akademiji u Zagrebu. U roku od 20 dana po zavrsetku Akademije, dobio je prvi posao u "Zastavi" i sansu da se dalje razvija, prenosi Vibilia.

Novosti: "Zastava-oružje" počinje proizvodnju NATO puške
PERSPEKTIVA U PARTNERSTVU

        Sredinom avgusta, kragujevačko "Zastava-oružje" počinje proizvodnju puške M-21, konstruisane po standardima NATO, za naoružanje Vojske Srbije i Crne Gore, najavio je, za Novosti, puk. dr Marinko Petrović, direktor fabrike. List konstatuje da je "Zastava-oružje" najveći i najkvalitetniji proizvođač pešadijskog naoružanja u ovom delu Evrope, kao i da su "Partnerstvo za mir" i približavanje NATO perspektiva domaćih oružara.
        Petrović navodi da je kragujevačka fabrika potpisala dva ugovora sa Ministarstvom odbrane, o isporuci oružja i opreme za potrebe Vojske SCG, u vrednosti od 47 miliona dinara. To su prvi ovogodišnji ugovori koje je „Zastava oružje“ potpisala sa Vojskom SCG.

        - Razvoju streljačkog oružja za 21. vek doprinosi integracija NATO kalibra, uz mogućnost ugradnje lepeze nišanskih uređaja i mogućnosti ugradnje potcevnog bacača granata - objašnjavaju stručnjaci u „Zastavi“ svojstvo automatske puške.
        Dakle, ovo oružje biće u proverenom, AK 47 sistemu. Tim stručnjaka konstruktora predvodili su puk. Petrović, a potom inženjer Zoran Todorović, uz saradnike Ivana Isakovića, Milenka Aleksića i Slobodana Prokovića. Prototip puške prikazan je na sajmovima oružja u Parizu i Budimpešti.
        Todorović ističe da je puška M 21 kalibra, 5,56h45 NATO sa zrnom SS109 i radi na principu pozajmice gasova. Zadržan je „sistem kalašnjikova“, gde zatvarač rotira po lučnom žlebu. Dosadašnja tri položaja za regulaciju količine pozajmljenih gasova zamenjeni su jednim, fabrički fiksiranim položajem. Ovo povoljno utiče na vojnika u borbi, jer isključuje dilemu oko izbora položaja regulatora.
        Sanduk puške je od presovanog čeličnog lima, zaštićenog bruniranjem. Poklopac sanduka više nije odvojiv, već je šarnirom povezan sa sandukom u prednjem a klasično zabravljen u zadnjem delu. Cev je duga 460 mm, ima korak uvijanja od sedam inča (177,8 mm), što je uslov za korišćenje NATO zrna tipa SS109. Mehanizam za otvaranje vatre je modifikovan, uvođenjem komande regulatora paljbe i sa strane pištoljskog rukohvata.
        Podcevni bacač granata (PBG) sličan je ruskom bacaču tima GP 25. Ispaljuje 40-milimetarsku granatu, tipa VOG, koja sadrži 50 grama eksploziva i u nju je integrisana barutna komora. Bacač se puni kroz usta cevi (kao minobacač), znatno brže od „zapadnih tipova“. Granatama je moguće direktno gađati na daljinama od 50 do 400, ali i dejstvovati ubacnom putanjom - na 200 do 350 metara. Ceo bacač granata težak je kilogram i po, a na pušku ga je moguće postaviti za jedan sekund.
        Mehanički nišani su samo pomoćni. Puška M 21 koncipirana je tako da joj osnovni nišan bude dnevni optički nišan jednostavne konstrukcije. Pored ovog, predviđeni su pasivni noćni optički nišan, kolimatorski refleksni nišan, kao i laserski obeleživač cilja. U razvoj ovih optoelektronskih pomagala, uključene su firme „Teleoptik - Žiroskopi“ iz Beograda, „EI Sova“ iz Niša, Institut za fiziku iz Beograda i „Zrak Teslić“ Republika Srpska.
        Kundak je posebna priča. Osnova su dva metalna uključka, dok je telo od čvrstog polimera. Preklapa se u desnu stranu. U prednjem (sklopljenom) položaju, je blago zabravljen i lako se povlačenjem dovodi u otvoreni položaj. I u prednjem sklopljenom položaju kundaka omogućeno je manipulisanje ručicom zatvarača. Površine za zabravnjene kundaka čine dva naležuća konusa, koji, habanjem, samo još dublje upadaju jedan u drugi, tako da nema neprijatnog klimanja (kao na M 70A). Vek ovog preklapajućeg kundaka praktično je neograničen. Oslonac za rame prilagođen je za prijem gumenog amortizera koji se koristi prilikom upotrebe bacača granate.
        Puška M-21 21 poseduje i držač noža, smešten iza kompenzatora odskoka i trzaja puške. Noć (sličan M 70) postavlja se na cev u horizontalnom položaju kako bi se ostavilo mesta za potcevni bacač granata.
        Rasklapanje puške M 21 identično je sa svim puškama „kalašnjikov sistema“. Prilikom ispaljivanja trzaja skoro i da nema, kao ni odskoka cevi uvis. Pucanj je lako podnošljiv, imate osećaj da pucate sportskom ili lovačkom, nikako vojničkom puškom.

BBC: Savet ministara SCG predložio usvajanje Zakona o novoj himni
BOŽE PRAVDE-MAJSKA ZORO

        Srbija i Crna Gora, kao državna zajednica, mogla bi dobiti himnu do polovine avgusta. Savet ministara usvojio je predlog Zakona o himni, koji je poslat Skupštini zajednice na usvajanje, po hitnom postupku.
        Usvajanje himne ipak nije sasvim izvesno, zbog nesaglasnosti u vladajućoj koaliciji u Srbiji, ali i godišnjih odmora koji mogu biti ozbiljna prepreka kvorumu.
        Ako se sve kockice sastave sportisti Srbije i Crne Gore, koji na Olimpijadi budu osvojili medalju, neće slušati Hej Sloveni, već novu himnu, koja bi trebalo da predstavlja kompilaciju Bože pravde i Oj svijetla majska zoro.
        Potpredsednik Skupštine zajednice Milorad Drljević najavio je mogućnost da sednica parlamenta bude održana održana 11. ili 12. avgusta. Prema njegovim rečima, precizan termin biće utvrdjen posle konsultacija šefova poslaničkih klubova, da bi se obezbedilo prisustvo poslanika.
        No, imajući u vidu sastav skupštine i političke stavove stranaka neće izgleda biti baš lako obezbediti kvorum a ni većinu potrebnu za usvajanje himne. Na to upućuje izjava lidera Radikala Tomislava Nikolića za BBC.
        - Na nas ne računjajte, ni za kvorum. Kada dođemo, to ćemo sve napasti i mi za to sigurno nećemo glasati. Mislim da uopšte nema razloga niti smisla. Ovi pričaju o otcepljenju, po ubrzanom tempu, a mi se pravimo kao da još... Neće doći ni DPS na sve to. Zašto bi oni usvajali himne, a kažu da će za nekoliko meseci imati referendum - kaže Tomislav Nikolić.
        Što se tiče saglasnosti u Crnoj Gori da se usvoji nova himna, čini se da ona postoji u vladajućoj koaliciji, a verovatno će i opozicioni poslanici glasati za, jer bi to mogli razumeti i kao jačanje zajedničke države, što je njihov politički cilj. Uostalom, od 35 poslanika, koji predstavljaju Crnu Goru u skupštini zajednice, potrebno je da za novu himnu glasa više od polovine. Ako se himni usprotivi SNP, mogla bi se ponoviti situacija pri izboru ministra odbrane, kada su crnogorski opozicioni poslanici obezbedili potrebne glasove.
        Kada je reč o većini sa srpske strane, koja u parlamentu zajednice ima 91-og poslanika, tu je priča nešto komplikovanija. Radikali, koji se protive, imaju 30 poslanika, ali nisu samo oni protiv. I G17-plus smatra da je zajednička država sa Crnom Gorom nefunkcionalna i zalaže se sa razdvajanje. Šef poslaničke grupe ove stranke Verica Kalanović kaže da još ne postoji čvrst stav o himni.
        - Ranije je bilo reči da će istovremeno biti usvojeni i zastava, i himna i grb. Zastava je još nesrećnije napravljeno rešenje od himne i mi smo imali apsolutno stav da nećemo glasati za simbole. Sada je, međutim, nešto malo izmenjen odnos, obzironm da je Crna Gora već usvojila tu svoju himnu i najavljuje se usvajanje Bože pravde, kao himne Srbije. Lično milsim da nećemo glasati za, mada će konačni stav o tome doneti Predsedništvo G17-plus - izjavila je Kalanović.
        Ako se Labusovi eksperti usprotive usvajanju himne, rezerva za većinu postoji u DS, SPO i Novoj Srbiji. Izvestan problem je što ni Bože pravde nije u Srbiji usvojena kao zvanična himna. Doduše, predsednik Skupštine Predrag Marković najavio je da će do kraja avgusta i Srpski parlament zasedati i verovatno će biti usvojena himna Bože pravde.

        Fudbaleri kragujevackog Radnickog, 14. avgusta, docekace ekipu Takova, iz Gornjeg Milanovca, a Šumadija ce biti gost Metalca u Gornjem Milanovcu, 14 avgusta, na startu novog prvenstva Zapadne grupe Srpske fudbalske lige. Na Konferenciji klubova Zapadne grupe Srpske fudbalske lige, u Kragujevcu, izvuceni su takmicarski brojevi, za narednu sezonu. Radnicki je izvukao je broj devet, a Šumadija 18.
        Fudbaleri Radnickog su proteklog vikenda na svom terenu savladali ekipu OFK Niša sa 3:2. U sredu ocejkuju i niski Radnicki, na gradskom stadionu Cika Daca, u okviru provera pred pocetak prvenstva.

        Posada ASK "Zastava rejsing tim" Vesko Prlainovic-Zoran Spasic trijumfovala je, proteklog vikenda, u klasi jedan, na prvom cacanskom reliju, koji se boduje za ovogodišnji šampionat države. Posle pobede, Prlainovic i Spasic preuzeli su vodjstvo u generalnom plasmanu u klasi jedan. Do kraja šampionata održace se još dva relija: Memorijal Obrena Tešica na Divcibarama i YU reli na Tari, navodi RTK.

EKONOMIJA

        Italijanska kompanija "Plastal", proizvođač plastičnih delova za automobilsku industriju - prva firma za koju se pouzdano zna da "ulazi" u Industrijsku zonu u Kragujevcu - angažovala je stručnjake za investicije u Srbiji. Njihov dolazak u Kragujevac očekuje se početkom avgusta, izjavio je Ratomir Popović, član Gradske vlade zadužen za privatno preduzetništvo.
        Za izgradnju poslovnog prostora u Industrijskoj zoni, zainteresovan je i "STROG" takođe iz Italije, a početak gradnje prvih objekata u Industrijskoj zoni očekuje se krajem ove, ili najdalje početkom sledeće godine. Sa izgradnjom objekata iz Skupštine grada najavljuju i ozbiljnije zapošljavanje radnika. Procena je da će za početak rada Industrijske zone biti potrebno od 300 do petsto radnika, koji će prethodno biti upućeni na prekvalifikaciju, navodi Glas javnosti.

        U Skupštini grada javno su otvarene ponuda za izbor najpovoljnijeg ponuđaca, na tenderu za nabavku NPK veštačkog đubriva, za jesenju setvu. Na javni tender javilo se sedam proizvođaca veštačkog đubriva, a samo četiri su dostavili ponude. Komisija će ove sedmice izabrati najpovoljnijeg ponuđaca, nakon čega ce ovlastiti gradsku Direkciju za robne rezerve, da zaključi ugovor o nabavci, navodi RTK.

      "Zastava-automobili", za šest ovogodišnjih meseci, proizveli su 5.470 vozila, 30 procenata manje nego što je planirano, izjavio je za RTK Toma Todorović, direktor proizvodnje. U julu je proizvedeno 1.137 automobila, a za avgust se planira 1.600 vozila, navodi isti medij.

        Spoljnotrgovinski deficit Srbije za period januar-jun ove godine iznosi 2,8 milijardi evra, što čini povećanje od 43,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je 31. jula Republički zavod za statistiku.
        Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-jun ove godine iznosila je 5,2 milijarde evra, što čini povećanje od 19,9 odsto u odnosu na isti period lane.

        "Klizanje" dinara je dokaz odgovorne politike deviznog kursa, tvrdi Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije. Jelašić je rekao da nema opasnosti od jednokratne devalvacije dinara i dodao da će do kraja godine jedan evro biti znatno ispod 80 dinara.
        Na pitanje kako će na budžet Srbije uticati najava Vlade, da će radnicima Rudarsko-topioničarskog basena Bor dati 30 miliona evra, guverner Jelašić je za agenciju Beta rekao da su takva davanja moguća dok su u okviru revidiranog budžeta, a da u suprotnom mogu izazvati inflaciju. Guverner istovremeno smatra da će do kraja godine jedan evro biti znatno ispod 80 dinara, navodi Ekonomist.

Pripreme "Enerketike" za grejnu senu
ZA REMONT 46 MILIONA

        U kragujevačkoj "Energetici" do polovine septembra predviđen je završetak remonta kotlova i toplovodne mreže, za 46 miliona dinara, započet 15. aprila. Samo radovi na kotlu četiri, u "Zastavi", vrede 10 miliona dinara. Remontuju se i kotao tri, u KBC, preteća postrojenja i oprema. Planiran je i remont elektrofiltera, na broju četiri, navodi Jelena Bošković, portparol "Energetike".
        Zamenjen je magistralni toplovod u Atinskoj ulici, kao i toplovodi u Beogradskoj, Belodrimskoj, Dušana Uroševića, Josifa Šnersona i Spasenije Cane Babović. Vojvođanska i ulica Branka Radičevića dobile su nove priključke. U toku je zamena toplovoda, u ulici Svetozara Markovića, kao i priključaka u Nušićevoj, Atinskoj i ulici Nenznanog junaka. Radovi su počeli i u ulici Braće Hadžića.
        U slučaju niskih temparetura, "Energetika" je spremna za grejanje već početkom oktobra, iako je obavljen samo najnužniji remont, zbog slabe naplate potraživanja. Najbolji platiše su potrošači, koji žive u stanovima, gde je naplativost oko 80 procenata. Najveći su dugovi fabrika nekadašnje Grupe "Zastava", od oko 800 miliona dinara, navodi Bošković.
        Za grejnu sezonu je potrebno 92.000 tona uglja. Na zalihama "Energetike" već je oko 15.000 tona. Do oktobra, za početak grejanja, najavljeno je dovoljno goriva, računajući i mazut, čije se isporuke očekuju već od ponedeljka, navodi RTK.

Lokalni izbori u Srbiji 19. septembra
NEZADRŽIVO UKRUPNJAVANJE

        Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković raspisao je lokalne izbore u Srbiji za 19. septembar. Marković je objasnio da će se birati odbornici skupština opština, skupština gradova, kao i predsednici opština, odnosno gradonačelnici gradova, ali da izbora neće biti u onim opštinama gde su već održani krajem prošle godine.
        - Ono što je specifično za ove izbore jeste da novi zakon, koji je donet 13. juna 2002. godine, ne priznaje instituciju opštih izbora, tako da ova odluka o raspisivanju izbora ima dodatak. Taj dodatak je da će glasanja biti, osim za odbornike skupština opština i predsednike opština u kojima su već održani izbori, na osnovu zakona o lokalnim izborima, osim za predsednike opština u koje, prema Statutu grada Beograda, biraju odbornici, osim za predsednika opštine Preševo, koji je već izabran na osnovu zakona o lokalnim izborima - precizora Marković.
        Marković očekuje da će posle izmene odluke o izborima u Skupštini Vojvodine i izbori za pokrajinski parlament biti raspisani za 19. septembar, što će biračima olakšati posao i omogućiti finansijske uštede.
        Predsednik parlamenta je podsetio da su se sve poslaničke grupe složile da bi Zakon o lokalnim izborima trebalo menjati, ali da zbog martovskih događaja na Kosovu i predsedničkih izbora, predlog izmene zakona nije usaglašen.
        Predsednik Skupštine Srbije naglasio je da su izmene zakona, po kojem su raspisani izbori, neophodne, jer se očekuju problemi u funkcionisanju lokalnih vlasti i najavio da će do tih promena, kao i do izmena čitavog seta izbornih zakona doći ili pre ili posle donošenja novog Ustava Srbije, kada će se i znati da li će biti raspisani novi lokalni izbori.
        Po važećem zakonu, u pitanju je proporcionalni izborni sistem u kojem stranke učestvuju na izborima kao i na parlamentarnim izborima - sa listama kandidata. To znači da su u prvom planu stranke, a ne kandidati, kao što je to bio slučaj ranije.Dok se odbornici biraju po proporcionalnom sistemu, sa cenzusom od tri odsto, predsednici opština i gradonačelnici biće birani po većinskom sistemu.
        Marko Blagojević iz CeSiD-a predviđa da će se na lokalnim izborima birači opredeljivati ne za stranku, već za ličnosti.
        - Verujem da će dosta važnu ulogu igrati kandidati, tako da će se ljudi, osim pre strankama, odlučivati i u odnosu na vrline i mane kandidata. To posebno važi za male opštine gde se ljudi znaju - ocenjuje Blagojević.
        Većina stranaka najavila je da će samostalno izaći na lokalne izbore, ne isključujući pritom mogućnost postizbornih koalicija, navodi BBC.
        Analitičar prof. dr Vladimir Goati tvrdi da će lokalni i pokrajinski izbori pokazati da su male stranke "mrtve duše" srpske političke scene.
        - Do kraja prošle godine u Srbiji je bilo oko 300 stranaka, što znači da na 20.000 glasača dođe jedna stranka. To je jedan od najvećih procenata na svetu - izjavio je Goati, za novosadski "Dnevnik".
        Ukrupnjavanje političkih stranaka nezadrživ je proces, koji je već trebalo da se desi u Srbiji.
        - Na taj proces prvenstveno utiče visok cenzus, od pet odsto, za parlamentarne izbore, koji onemogućuje male stranke da egzistiraju. Praktično, cenzus ih ukida i tera ih u dilemu - ili ujedinjenja sa većim ili nestanka s političke scene - naveo je Goati, za Dnavnik, prenosi B92.

Dogovor o liberalizaciji svetske trgovine
BEZ SUBVENCIJA U POLJOPRIVREDI

        Članice Svetske trgovinske organizacije, među kojima su najvažnije SAD, Japan i Evropska unija, dogovorile su se u subotu u Ženevi o ukidanju poljoprivrednih subvencija vrednih nekoliko milijardi dolara, otvaranju tržišta za industrijske proizvode i nastavku razgovora o liberalizaciji svetske trgovine.
        Subvencije za izvoz poljoprivrednih proizvoda uništavaju poljoprivrednike iz zemalja "trećeg sveta", zbog čega siromašni godinama traže njihovo ukidanje. S druge strane, bogate zemlje troše milijarde dolara na subvencioniranje svojih poljoprivrednika, dok istovremeno siromaštvo u svetu izaziva krize i ratove. Analitičari u svetu procenjuju da je ovo samo prvi korak ka ukidanju subvencija i da će rasprava o tekstu dokumenta trajati godinama. Pozitivne efekte siromašni će, ocenjuje se, osetiti tek za 10, 15 ili 20 godina, navodi Ekonomist.
        - Do sada je problem bio u tome što su razvijene zemlje izdvajale jako velike sume za pomaganje svojim poljoprivrednicima. Evropska unija je u te svrhe godišnje izdvajala 90 milijardi, Amerika 50 milijardi dolara, tako da siromašne zemlje nisu mogle da konkurišu toj proizvodnji - kaže Mijat Lakićević, glavni i odgovorni urednik magazina "Ekonomist", saglašavajući se sa ocenama da je reč o istorijskom dogovoru, u izjavi za B92.
        Lakićevć, međutim, dodaje da će po Srbiju i Crnu Goru najvažnije pitanje biti - kada će i kako ovu odluku početi da sprovodi Evropska unija, pošto je naša poljoprivreda fokusirana upravo na evropsko tržište.
        - Ako EU bude značajnije smanjila svoje subvencije, to će za nas biti dobro. Onda ćemo biti konkurentni sa našim cenama. Ali, treba sačekati. Mislim da nema mesta za neku veliku euforiju, jer ne očekujem da će te mere ubrzo primenjen u praksi. Naša poljoprivreda će ipak i narednih godina morati da se bori sa subvencijama i razvija svoju produktivnost - zaključuje Lakićević.
        Indipendent prenosi upozorenja aktivista - da sporazum predstavlja "katastrofu" za siromašne zemlje, koje su u zamenu za ukidanje poljoprivrednih subvencija pristale da otvore svoja tržišta industrijskoj robi i uslugama, poput bankarstva i telekomunikacija, sa Zapada.
        Glavna zamerka aktivista je, piše list, to što u načelnom sporazumu nema nikakvih garancija da će bogate zemlje ispuniti svoja obećanja, te da su one u želji da očuvaju sopstvene interese prinudili zemlje u razvoju na taktiku "minimalne štete" i sporazum koji je jedan azijski stručnjak opisao kao "izdaju siromašnih".