EKONOMIJA

         U kragujevackoj "Energetici" u toku je remont elektro-filtera na kotlu broj cetiri, zasta je americka Agencija za medjunarodni razvoj obezbedila 199.000 USD, a preduzece oko 18.000.
         Remont elektro-filtera obavlja se u okviru projekta "Revitalizacije zajednice kroz demokratsku akciju", a podrazumeva i nabavku i ugradnju analizatora dimnih gasova.

         Potpisivanje ugovora o stvaranju energetske zajednice zemalja jugoistocne Evrope koje se ocekuje do kraja 2004. godine otvorice nasoj zemlji velike mogucnosti da preko energetike "zakuca" na vrata EU (www.europa.eu.int). Formiranje regionalnog trzista energije ima za cilj da unapredi sigurnost snadbevanja u regionu i EU, smanji negativni uticaj na zivotnu sredinu i da podstakne razvoj konkurencije na energetskom trzistu.
         Ugovor je nastao transformacijom Atinskih memoranduma o razumevanju u pravno obavezujuce akte o stvaranju regionalnog trzista energije. Pravni okvir ugovora cini regulativa EU, sto podrazumeva da ucesnice u procesu formiranja regionalnog trzista energije treba da usaglase svoje nacionalne propise s direktivama EU koje se odnose na energetiku i zastitu zivotne sredine.
         Na taj nacin ce zemlje jugoistocne Evrope steci pravo na puno i bezuslovno ucesce na unutrasnjem trzistu energije EU, a Evropska komisija ce smatrati da su zemlje potpisnice ugovora ispunile sve uslove za prikljucenje koji se odnose na energetiku. Zemljama regiona ovim ugovorom je pruzena sansa da, u vitalnom sektoru energetike, zamenom vertikalnog pristupa prikljucenja pojedinacnih zemalja novim horizontalnim sektorskim pristupom bude omoguceno da postanu deo jedinstvenog trzista energije EU.
         Evropska komisija, koja je sacinila nacrt ugovora zemljama regiona, ostavila je rok da do 31. avgusta dostave primedbe na tekst ugovora, kako bi ih ugradila u konacni predlog, a sledeca runda pregovora predvidjena je za 23. i 24. septembar u Becu. Potpisivanje i usvajanje ugovora o stvaranju energetske zajednice jugoistocne Evrope ocekuje se u decembru 2004. godine.
         Ministrastvo rudarstva i energetike (www.mem.sr.gov.yu) dostavilo je nacrt ugovora svim nadleznim ministrastvima i PKS (www.pks.co.yu) da bi se na vreme upoznali sa njegovim odredbama i uputili eventualne primedbe.

         Srbija spada medju evropske zemlje koje su najbogatije izvorima kvalitetne mineralne vode, ali se ona malo koristi za pice, terapeutske svrhe ili kao termalna energija. U Srbiji ima oko 300 izvorista, a flasiranjem vode bavi se oko 25 punionica, od kojih je vecina sa malim kapacitetima i nema potrebnu ekonomsku snagu da bi bila konkurentna, kako na domacem, tako i na inostranom trzistu. Tako sam "Knjaz Milos" (www.knjaz.co.yu) pokriva vise od 50% trzista, a Udruzenje industrije mineralnih voda savetuje malim proizvodjacima da se udruzuju, jer u Evropi nema punionice sa kapacitetima manjim od 200 mil lit godisnje. Nase mineralne vode ubrajaju se medju najkvalitetnije u svetu, jer su zbog raznolikog geoloskog sastava terena bogate raznovrsnim mineralima. U toku je donosenje novog pravilnika o kvalitetu mineralnih voda koji ce biti usaglasen sa onim u EU (www.europa.eu.int). Potrosnja mineralne vode u Srbiji nije velika i mada se za poslednjih 10 godina 3 puta povecala, iznosi samo 42 lit godisnje po stanovniku.

         Kompanija "Verano motors" (www.verano.co.yu) u junu je prodala rekordnih 287 vozila i preuzela vodecu ulogu na trzistu automobila. U julu je "Verano motors" prodao dodatnih 201 automobil, a od pocetka 2004. godine popularne "Pezoove" (www.peugeot.com) modele 206, 307, 807, najnoviji model 407, kao i "partner" i "bokser", kupilo je ukupno 928 musterija. Posle komercijalizacije u junu prodato je 27 automobila najnovijeg "Pezoovog" modela 407.
         Kompanija je pre dva meseca u Beogradu otvorila servis za prodaju originalnih "Pezoovih" rezervnih delova i popravku prodatih vozila - prvi takozvani auto "dzu - boks" u SCG. Planovi kompanije su da u narednom periodu otvori jos nekoliko takvih servisa i zadrzi postojeci plasman automobila na trzistu. Do kraja 2004. godine na nase trziste trebalo bi da stigne najnoviji, "istorijski" model "pezoa", sa dve nule - 1007, i SCG ubuduce nece biti izuzeta od plasiranja noviteta francuske kompanije na salonima i u prodaji, prenosi Vibilia.

Predsednik Srbije u Atini
NEPRIHVATLJIVA NEZAVISNOST KOSOVA

         Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je zadovoljan razgovorima u Atini, istakavši da Grčka ostaje strateški partner Srbije na Balkanu. Posle polučasovnog razgovora s premijerom Grčke Kostasom Karamanlisom, Tadić je razgovarao s ministrom inostranih poslova Petrosom Molivijatisom, a zatim i s vođom grčke opozicije, predsednikom stranke PASOK Jorgosom Papandreuom. Tadić je rekao da su glavne teme razgovora bili Kosovo i Metohija i jačanje bilateralnih privrednih odnosa.
         U vezi s Kosovom, Tadić je sagovornicima izneo pristup Beograda u rešavanju tog problema i ukazao na potpunu neprihvatljivost nezavisnosti Kosova jer bi to destabilizovalo čitav region. On je istakao da je neophodno sprečiti opasnost od izbijanja novih nacionalnih nemira i nasilja na Kosovu. Tadić je takođe izložio neophodnost decentralizacije Kosova i davanje garancija bezbednosti srpskom i drugom nealbanskom stanovništvu u Pokrajini, što bi bio preduslov za njihovo nastupanje na izborima u budućnosti.
         Predsednik Srbije i njegovi sagovornici su razmotrili i uključivanje SCG u evropske intergracije i potom u EU, za šta je, kako je rekao Tadić, dobio podršku. Tadić je razgovarao i o potencijalnim grčkim investicijama u Srbiji.
         Tadić će u Atini prisustvovati završnici takmičenja i zatvaranju Olimpijskih igara. navodi Beta, prenosi B92.

Prof. Nikolaos Stavru za Glas Amerike
MULTIMILIONERI KONTROLIŠU MEDIJE

         Profesor na vašingtonskom univerzitetu Hauard i urednik spoljnopolitičkog časopisa “Mediterranean Quarterly”, Nikolaos Stavru, u razgovoru za Glas Amerike, nakon upravo završene posete Srbiji i Crnoj Gori, osvrnuo se na aktuelno pitanje američkih predsedničkih izobra i njihov moguć uticaj na dalji razvoj odnosa izmedju SAD i Srbije i Crne Gore:
         - Tokom moje posete Srbiji i Crnoj Gori uočio sam da američki predsednički izbori nisu za sada u žiži pažnje tamošnje javnosti. Medjutim, imate neke ljude u Srbiji i Crnoj Gori, kao i na Kosovu, koji veruju da bi promena administracije u SAD mogla da pomogne ostvarivanju njihovih političkih ciljeva. Mislim da je možda u interesu Republikanca i Demokrata da u ovoj fazi ostanu koliko je moguće van balkanske politike i da nema razloga da šalju nerealne signale ljudima koji rade na ostvarenju svojih ličnih ambicija, a koje nisu nužno i u interesu njihovih naroda. SAD bi trebalo da jasno iznesu svoj koncept i očekivanja na Balkanu da bi se sprečila nagadjanja u vezi sa američkim predsedničkim izborima i očekivanjina nakon izbora. Vašington se, koliko ja vidim, do sada jasno pridržava ranije saopštenog političkog stava o podršci jedinstvenoj Srbiji i Crnoj Gori što bi trebalo da poslži kao neki putokaz političarima koji razmišljaju drugačije – navodi Stavru.
         O stanju unutar državne zajednice, Stavru navodi da medjunarodna zajednica ne bi trebalo da pruži legitimitet liderima koji ga nemaju, ili slede pre svega lične ambicije. Drugim rečima, medjunarodna zajednica bi trebalo da pravi razliku izmedju privatnog i javnog interesa. Stavru misli da je javni interes da državna zajednica Srbije i Crne Gore opstane i postane važan deo Evropske zajednice.
         Stavru smatra da je ekonomske situacije u Srbiji i Crnoj Gori veliki problem, pošto bi ekonomske teškoče i društvene razlike mogle da podstaknu političke napetosti:
         - Ekonomska situacija se nije značajnije promenila od moje proslogodišnje posete. Po mom mišljenju, potrebna je detaljna evaluacija onoga što bi moglo da se učini iz inostranstva i u samoj zemlji, radi unapredjenja privrede i životnog stanadarda prosečnog gradjanina. Pored veoma sposobnog radnog kadra te zemlje, njoj je ipak potrebna finansijska i ekonomska pomoć. Izmedju ostalog, ne možete imati društvo, takozvanog kleptokapitalizma, kao prvu fazu razvoja, već se mora uspostaviti odgovornost za dela svakog pojedinca. Jasno je da zemlja želi da se oslobodi balasta 90-tih godina i da se uhvati u koštac sa ratnim zločinima i drugim problemima, medjutim, treba obratiti pažnju i na realnost: ko je stekao šta i na koji način. To će pomoći da se zemlja ponovo stabilizuje - prvo ekonomski, a zatim i politički.
         - Imate, recimo, multimilionere u Srbiji, koji kontrolišu medije i komunikacije, a nemate ravnotežu izmedju izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, koja je potrebna u sadašnjem demokratskom sistemu u Srbiji i Crnoj Gori. Imate sličnu situaciju u Rusiji gde grupa oligarha kontroliše 85 odsto bogatstva te zemlje. Tako nešto ne bi trebalo dozvoliti u Srbiji i Crnoj Gori koja ima ograničene resurse i nije bogata, odnosno da imate nekolicinu krajnje bogatih i veliku večinu siromašnih. To bi bio recept za nestabilnost – zaključuje Stavru.

Tri nove lamele u Staroj radničkoj koloniji
IZ BARAKA U MODERNE STANOVE

         U kragujevačkom naselju Stara radnička kolonija, u ulici Voje Radića, "Ratko Mitrović" gradi tri lamele, sa po 34 stana, na skoro 6.000 kvadrata, u koje Gradska stambena agencija investira oko 2,4 miliona evra.
         Po rečima Dragutina Radosavljevića, direktora kragujevačkog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, 21 novoizgrađeni stan namenjen je za žitelje okolnih baraka, starih preko 70 godina.
         U novim lamelama, Kolonci će dobiti, u zamenu, površinu svojih starih, davno amortizovanih stanova, a kvadrate preko toga će dokupljivati, navode nadležni u Kragujevcu.
         Radosavljević komentariše - da je to izuzetno korektan i fer postupak lokalne samouprave, prema građanima, koji ne žele da se sele iz svog naselja.
         - Pored raseljavanja, iz nehigijenskih uslova, na doćićemo do novih površina, nastaviti izgradnju modernih stanova i fazno raseljavanje cele Kolonije, sve do Bulevara kraljice Marije – najavljuje Radosavljević.

UKRATKO

         Vlada Slovacke (www.government.gov.sk) sa 3,5 miliona slovackih kruna finansira sanaciju zeleznickog mosta u sumadijskoj varosici Lapovo.
         Plan je da se od vlade Slovacke dobije i novac za izgradnju aerodroma, sto bi predstavljalo osnovu za dobru saobracajnu povezanost sa svetom. Rec je o komercijalnom aerodromu, namenjenom, pre svega, biznismenima koji bi se gradio u Ravnom Gaju, nadomak Kragujevca, navodi Tanjug, prenosi Vibilia.
         U Lapovu se obavljaju završne pripreme za obeležavanje 120 godina od izgradnje pruge Beograd Niš i prolaska prvog voza ovom prugom kroz Lapovo. Magistralna pruga, duga 243 kilometra otvorena je za saobracaj 4. septembra 1884, a više od 3 godine gradili su je Francuzi, dodaje RTK.

         U biracke spiskove za lokalne izbore u Kragujevcu do sada je upisano 145.320 biraca, sto je za oko 8.000 manje nego na predsednickim izborima, na kojima su pravo glasa imala i raseljena lica sa Kosova.
         Na narednim lokalnim izborima Kragujevcani ce glasati na 158 birackih mesta. Biracki spiskovi za lokalne izbore zakljucuju se 3. septembra u ponoc, a do tada svi gradjani mogu da izvrse uvid u biracke spiskove i podnesu zahtev za upis ili brisanje iz birackog spiska. I posle zakljucenja birackog spiska gradjani mogu da podnesu nadleznom Opstinskom sudu u Kragujevcu zahtev za naknadni upis i to najkasnije 48 sati pre dana odredjenog za izbore.

         Dva najveca kragujevacka košarkaška kluba, ponovo su se spojila, godinu dana posle razlaza. Ovog puta naziv je nešto izmenjen, Radnicki-Zastava. Klub je vec dobio dozvolu od nadležnih organa, a u narednih nekoliko dana bice održana i izborna Skupština na kojoj ce biti formirano rukovodstvo i izabran predsednik kluba. Upravni odbor brojace 11 clanova. Po pet clanova ce biti iz Zastave i Radnickog, a jedan iz Skupštine grada.

         Prvo takmicenje u takozvanom Cyber games-u, elektronskom sportu igranja racunarskih igrica u Kragujevcu danas organizuju NVO Internacionalni kulturni centar, iz Beograda, u saradnji sa Skupštinom grada Kragujevca.
         Najbolje ekipe i pojedinci plasirace se za prvo Nacionalno takmicenje u zemlji, odakle najbolji odlaze na finalno svetsko koje ce se održati u San Francisku. Naša zemlja jedna je od 65 zemalja u svetu koje su clanice cuvene manifestacije Svetskih racunarskih igrica, koje je osnovalo Korejsko ministarstvo za kulturu, a finansira poznata firma Samsung. Ovakvo takmicenje jedno je u nizu aktivnosti koje organizuje Internacionalni kulturni centar, navodi RTK.

Proširena saradnja Kragujevca i francuskog grada Sirena
KNJIGE ZA FILOLOGE

         U Skupštini grada, gradonačelnik dr Vlatko Rajković, Miloje Nikolić, u ime Filološko-umetničkog fakulteta, u Kragujevcu i Abdel Lamtalsi, predstavnik grada-pobratima Sirena, iz Francuske, u četvrtak su se sporazumeli o proširivanju saradnje.
       - Ove godine imali smo prilično intenzivnu saradnju sa Sirenom. Svake godine ostvarimo po nekoliko različitih aktivnosti. Bili smo više orijentisani na privredu i saradnju u evropskim institucijama. Ove godine smo realizovali i projekat u visokom obrazovanju. Grad Siren je želeo da pomogne naš Filološki fakultet, Studijsku grupa za Francuski jezik. Reč je o donaciji knjiga - izjavio je Rajković.
        Po rečima gradonačelnika, sporazum se odnosi na saradnju grada Sirena i njegovih institucija sa Odeljenjem za Romanistiku Filološkog fakulteta u Kragujevcu.
        - Ovo je početak takve saradnje. Neophodno je da ljudi koji u Kragujevcu uče Francuski jezik budu u kontaktu sa tom zemljom. Siren je mesto gde je to najlakše i spreman je za takvu saradnju, što na ovaj način i ostvarujemo. Svake godine razmenjujemo jedan broj mladih, koji govore Francuski jezik. U Kragujevcu je jedna studentska delegacija iz Sirena, što smo iskoristili za ugovaranje saradnje - navodi Rajković.

Kragujevačko odmaralište na hrvatskom primorju nije promenilo vlasnika
GRAD ODBACIO PRODAJU

       Kragujevacka skupstina uputila je zahtev Hrvatskoj da joj vrati odmaraliste u mestu Gradac na makarskoj rivijeri, sa 600 lezaja, izgradjeno jos 1954. godine.
       Skupstina grada raspolaze svom neophodnom dokumentacijom koja potvrdjuje da je grad pre 50 godina kupio dva hektara privatnog zemljista, na kojem su kasnije izgradjena cetiri paviljona sa centralnom zgradom i kuhinjom. Grad ima informacije da su neki objekti tog odmaralista za vreme rata korisceni za smestaj izbeglica.
       Pre nego sto je Hrvatska ratifikovala Sporazum o sukcesiji izmedju drzava bivse Jugoslavije, u Kragujevac su dolazili predstavnici hrvatskih agencija za nekretnine nudeci kupovinu kragujevackog odmaralista, ali grad nije prihvatao ideju o prodaji, navodi Tanjug, prenosi Vibilia.

Podrška socijalno-ekonomskoj integraciji izbeglica i raseljenih
HELP FINANSIRA RADNJE

       Nemacka humanitarna organizacija "Help" (www.help-ev.de) je prošlog meseca pocela da sprovodi program "Smanjenje siromastva putem podrske zapocinjanju sopstvenog biznisa i socijalno-ekonomska integracija izbeglica i interno raseljenih lica".
       Potencijalni korisnici su svi socijalno ugrozeni gradjani: izbeglice, interno raseljena lica, ali i lokalno stanovnistvo. Projektom ce biti podrzane sve aktivnosti koje mogu da donesu mesecni prihod. To su sve vrste zanata, pa ce biti pomognuto otvaranje krojackih radnji, mini farmi, objekata za proizvodnju sira, susenje bilja, preradu voca, pakovanje, male pekare, kao i trgovina i usluge.
       Pomoc ce biti distribuirana iskljucivo u vidu opreme ili materijala. Prosecan iznos po jednom projektu odredjen je na 84.000 dinara, odnosno 1.200 EUR. U taj iznos ukljucena je i delimicna finansijska pomoc za registraciju delatnosti.
       Svako domacinstvo ima pravo da podnese jedan zahtev. Postoji i mogucnost zajednickih projekata. Tada se iznos odobrenih sredstava uvecava. Korisnici su u obavezi da donaciju iskoriste za posao. U slucaju da opremu ili materijal prodaju, usledice sankcije. Oni, takodje, treba da vrate 15 procenata od ukupnog iznosa donacije u gotovini.
       Svi koji dobiju donaciju, u obavezi su da u roku od tri meseca registruju svoju delatnost, da odrade 10 sati drustveno korisnog rada za lokalnu zajednicu i pohadjaju obuku koju organizuje "Help".
       Program ce trajati do kraja 2005. godine i finansirace ga Svajcarska direkcija za razvoj i saradnju (www.deza.admin.ch), Nemacka vlada (www.bundesregierung.de) kroz Pakt za stabilnost jugoistocne Evrope (www.stabilitypact.org), Holandska vlada (www.government.nl) i Britanska ambasada u Beogradu, navodi Vibilia.
       Detaljne informacije o ovom programu, kao i formulare za prijavu zainteresovani mogu da dobiju u prostorijama Komesarijata za izbeglice u ulici Cara Lazara broj 15, dodaje RTK.

Predsednik Srbije Boris Tadić o 45 dana svog mandata
PRVI PROJEKTI SA MENSOM

       - 45 dana sam zvanično predsednik Srbije. Za tih 45 dana, imali smo jedan veoma značajan spoljnopolitički posao u SAD i na tom putovanju za mene je bilo značajno jedno od pod obećanja ili pod projekata - izjavio je Boris Tadić, u intervjuu za BBC.
       - Ne volim da govorim o obećanjima već o namerama. Tako sam i nastupao u kampanji, ono što jeste u fazi realizacije je formiranje jednog srpskog lobija u SAD.
       - Mi smo veoma blizu formiranju jedne grupe prijatelja u američkom Kongresu i mislim da aktivnosti u tom pravcu idu veoma dobro i mislim, hajde da se ne ograničavam rokovima, u narednih nekoliko nedelja mogli bismo konačno imati i mi srpski lobi u SAD kao što svi organizovani narodi to imaju.
       - Sa druge strane, tokom tog putovanja ja sam vodio sa sobom i grupu privrednika na Međunarodni privredni skup u Aspen i rekao sam da ću biti ambasador srpske privrede.
       - Vrlo konkretna posledica tog putovanja jeste da je kompanija Trajal povećala svoj obim poslovanja sa kompanijom Galaksi. Triplirane su narudžbine specijalnih industrijskih guma.
       - Krajnje izračunam korist od vlastite aktivnosti i mislim da je ona za državu makar kada je ova poseta SAD nemerljiva, imajući u vidu ono što je uloženo i dane koje smo proveli tamo.
       - Sa treće strane mi smo u fazi pripreme kancelarije za građane, kancelarije za narod.
       - Ja sam rekao da ću biti advokat građana, sve dok se u ovoj zemlji ne uspostavi institucija ombudsmana koji bi imao u pravnom smislu ozbiljne i stvarne mogućnosti da se umeša u sve procese gde su građani na neki način ugroženi.
       - Dok se ne formira ta institucija, ja hoću da budem advokat građana Srbije i 1. oktobra ta kancelarija će početi sa radom. Kažem da će početi sa radom i stojim iza te rečenice. Upravo se sada traži prostor.
       - Čitava organizacija službe koja je vrlo kompleksna sada se postavlja na noge. Mislim da ćemo dakle i narednih mesec dana iskoristi da bi ona mogla da počne da radi odmah punom parom.
       - Znači dva i po meseca po mojoj inauguraciji, ta kancelarija bi praktično počela da radi.
       - I ušli smo i u treći projekat a to je "1000 mladih lidera" sa Mensom. Dakle, jednom institucijom koja se bavi najdarovitijim ljudima u našem narodu kao i u svim drugim narodima u svetu, pošto je to jedna međunarodna institucija.
       - Mislim da dobro napredujemo sa takvim projektom, ali za njega će biti potrebno kudikamo više organizacione i finansijske podrške jer formiranje 1000 mladih lidera zahteva snažne edukacije, snažnu podršku, stipendije i to je projekat koji je dugogodišnji - izneo je predsednik Srbije, uz ostalo.

Pripreme izgradnje auto-puta Kragujevac - Batočina
ILIĆ OBEĆAVA KREDITE

       Vec dugo planirani autoput Kragujevac - Batocina duzine 24 kilometara gradice se novcem iz "domacih izvora" ili kreditima - kaze Velimir Ilic, ministar za kapitelne investicije u Vladi Republike Srbije (www.mugrs.sr.gov.yu).
       - Koncesija nije resenje za izgradnju ove saobracajnice, jer za to nema ekonomskog opravdanja. Koncesija koja bi bila isplativa podrazumeva protok saobracaja od oko 16.000 automobila dnevno - kaze Ilic.
       Izgradnja auto-puta kostala bi oko 32 mil EUR. Uradjena je Studija izvodljivosti, a reseni su i imovinski problemi na toj deonici.
       Celni ljudi okruga i Kragujevca saglasni su da se realizuje i uz koncesiju, mada ostavljaju mogucnost da se to uradi novcem drzave, odnosno lokalne samouprave, prenosi Vibilia.

EKONOMIJA

       Mlekara "Kuc company" (www.kuccompany.co.yu) iz Kragujevca ukljucila se u kampanju podizanja kvaliteta mleka i u saradnji sa republickim Ministarstvom poljoprivrede (www.minpolj.sr.gov.yu) i Regionalnom privrednom komorom Sumadije i Pomoravlja pokrenula projekat unapredjenja nabavke svezeg mleka. Sustina ovog projekta je da se proizvodjacima mleka obezbede povoljni krediti za nabavku muzilica i laktofriza (sredstvo za hladjenje mleka). Iz republickog budzeta obezbedjeno je vise od 10 mil EUR (800 mil din) za podizanje kvaliteta mleka, dok je Evropska agencija za rekonstrukciju (www.ear.eu.int) za realizaciju ovog projekta obezbedila 3 mil EUR.

       "Zastavi rezervni delovi" prosirila je proizvodni program, izradom filtera za ulje i vazduh.
       Filtere za ulje vec ugradjuje rakovicki "21. maj". Nedavno je zavrsen i proces homologacije filtera za vazduh. Filtere proizvode u saradnji sa "Bosch"-om (www.bosch.de). Filteri za ulje "Yugo 45" odgovaraju modelima "Fiat 127" (www.fiat.com), "panda 34" i "35", "super" i "autobjanki 112". Filteri za ulje namenjeni za "Yugo 55" pasuju u "lancije" (www.lancia.com), "alfa romeo" (www.alfaromeo.com), "moskvice" i "fiat-polonez", dok filteri za "ladu" (www.lada.ru) odgovaraju "samari 2105" i modelima MAN-a (www.man-trucks.nl). U "Zastavi rezervni delovi" planiraju i da lansiraju na trziste filtere i za druge modele, kao sto su "opel" (www.opel.com), "peugeot" (www.peugeot.com), "citroen" (www.citroen.com), ali i za traktore.

       Slovenacka kompanija Mercator (www.mercator.si) odlucuje da li ce kupiti najveci trgovacki lanac u Srbiji - C Market. Akcionari C Marketa ocekuju od novog kupca da jednu akciju plati 500 EUR, kao i da ponudi adekvatan investicioni i socijalni program. Delta (www.deltayu.com) nije zinteresovana da samostalno kupi C Market, vec je pokrenla inicijativu za formiranje domaceg konzorcijuma koji bi kupio akcije C Marketa. U konzorcijumu bi bili Delta, Apatinska pivara, Knjaz Milos (www.knjaz.co.yu), Doncafe (www.doncafe.co.yu), Grand kafa (www.grandkafa.co.yu).
       Predlog za formiranje ovog konzorcijuma upucen je Vladi Srbije.

       Elektroprivreda Srbije (www.eps.co.yu) ce u narednih sest do osam godina stara elektromagnetna brojila zameniti sa 1,5 miliona savremenih elektronskih brojila. U toku je prva faza javne nabavke posle cega ce se saciniti lista proizvodjaca brojila koji ispunjavaju uslove. U drugoj fazi javne nabavke od kvalifikovanih proizvodjaca zatrazice se da dostave ponude.
       EPS ce do kraja 2004. godine kupiti oko 20.000 brojila iz sopstvenih sredstava, a kada se zavrsi procedura u vezi sa dobijanjem 13,8 mil EUR kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (www.ebrd.com) bice obezbedjena sredstva za kupovinu jos 135.000 brojila. Uz kreditnu podrsku banaka, kao i iz sopstvenih sredstava EPS, stvorice se uslovi da se svake godine promeni izmedju 200 do 250.000 dotrajalih brojila.
       Nova brojila ce smanjiti tehnicke gubitike EPS, posto stara elektromehanicka brojila trose desetak puta vise energije, pa ce se njihovom zamenom ostvariti energetska usteda ravna proizvodnji nove elektrane snage 65 MW.

Kamp za štićenike Doma "Mladost" i njihove vršnjake u Kragujevcu
GRADONAČELNIK PRIMIO UČESNIKE

        Za 60-ak štićenika Dečjeg doma "Mladost", od osam do 13 godina, i njihovih vršnjaka iz grada, kragujevačka nevladine organizacije "IDEA", iz Kragujevca, kao i "JANUN", iz Hanovera, u Saveznoj Republici Nemačkoj, sa kragujevačkim Centrom za cocijani rad, ove sedmice, organizovale su kamp - "Put oko sveta za pet dana" - na kojem mogu da se bliže upoznaju sa kulturama nekoliko nacija, ekologijom, radom u medijima i žongliranjem.
        Učesnike i organizatore kampa - koji su izrazili nameru da tradicionalno nastave takve skupove - u utorak je primio gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković, u Skupštini grada.
        Rajković je izrazio dobrodošlicu, za goste iz Nemačke, uz zahvalnost na njihovoj trogodišnjoj saradnji, sa vršnjacima iz Kragujevca. Potsetio je na plodnu saradnju Hanovera i Kragujevca, čiji mladi posećuju taj grad u Nemačkoj još od 2000. godine.
        - Želimo da vas podstaknemo u tome, da nastavite rad na sličnim projektima. Kragujevac će to podržati. Dobro se razumemo. Imamo dobre prijatelje u Saveznoj Republici Nemačkoj. Hanover je među važnim gradovima, sa kojima sarađujemo. Želimo da se ta saradnja produbi i proširi. Uvek ste dobrodošli gosti. Od sveg srca, želimo da vas podstaknemo, na dalju saradnju, za dobro naših naroda - kazao je Rajković, uz ostalo.

EKONOMIJA

        Za izgradnju auto-puta Kragujevac-Batocina koncesijom, nacelno su se saglasili Skupstina grada Kragujevca, (www.kragujevac.org.yu), Sumadijski okrug i kragujevacki Fond za uredjivanje gradjevinskog zemljista. Spanska firma "Ferovial group" je zainteresovana za ulaganja u taj autoput, ali na osnovu koncesije trazi pravo da u narednih 30 godina naplacuje putarinu na ovoj deonici.
        Spanska firma, koja ima godisnji obrt od pet milijardi EUR spremna je da u izgradnju ovog auto-puta ulozi vise od 30 miliona EUR.
        Inicijativu za izgradnju auto-puta putem koncesija Skupstina grada prosledice Vladi Srbije (www.srbija.sr.gov.yu), koja ce doneti konacnu odluku. Grad Kragujevac i Republicka direkcija za puteve (www.dzp.co.yu) potpisali su ugovor o pocetku izgradnje prve faze auto-puta Kragujevac-Batocina, u duzini od 4,5 kilometara, a kako je najavljeno, radovi bi trebalo da pocnu na jesen.

        Kragujevačka fabrika "Zastava-oruzje" (www.zastava-arms.co.yu) ugovorila je, sa Generalstabom Vojske Srbije i Crne Gore (www.vj.yu), proizvodnja opreme za oklopno-mehanizovane jedinice i puske "M21", prema NATO standardima (www.nato.int) za 47 miliona dinara, izjavio je direktor puk. dr Marinko Petrovic.
        Iako je ugovorom predvidjeno da se proizvodi isporuce do novembra, fabrika ce vec sredinom avgusta biti u mogucnosti da realizuje obaveze. Petrovic je izrazio nadu da ce fabrika do kraja godine potpisati jos jedan ugovor s Vojskom SCG vredan do 30 miliona dinara.
        - Srpska NATO puska" teska je 3,9 kilograma. Ima mehanizam za okidanje i princip rada na bazi "kalasnjikova", sistem nisanjenja s vise kombinacija dnevnih i nocnih optickih nisana, obelezivac ciji je laserski zrak nevidljiv, a strelac koristi specijalne naocare. Cev se proizvodi hladnim kovanjem. Za pusku su zainteresovani kupci iz vise zemalja, ukljucujuci azijske drzave - navodi direktor "Zastava-oruzja.

        O predlozima Zakona o izmenama i dopunama zakona o finansijskom lizingu, kao i Zakona o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, koji su u skupstinskoj proceduri jos od aprila, poslanici bi ovih dana trebalo da se izjasne, mesec dana po stupanju na snagu Zakona o registraciji privrednih subjekata i Zakona o Agenciji za privredne registre, sa kojima su prvobitno - ne bez razloga - zajedno predlozeni.
        Zadatak Agencije za privredne registre je da, pored osnovnog registra privrednih subjekata vodi i jedinstvenu i centralizovanu bazu podataka o finansijskom lizingu i zaloznom pravu. Sustina izmena ova dva zakona, koje je, inace, predlozilo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom (www.mier.sr.gov.yu), svodi se da se do pocetka rada Agencije - odnosno do 1. jula 2005. godine - registri finansijskog lizinga i zaloge privremeno vode u Narodnoj banci Srbije (www.nbs.yu).

        Prodajno-servisni salon italijanskog "Iveca" otvorio je cacanski "Auto Cacak komerc". Ovo je drugi prodajno-servisni salon za "ivekova" vozila u Srbiji. Prvi je otvoren prosle godine u Novom Sadu, a naredni ce biti otvoren za nekoliko meseci u Beogradu, prenosi Vibilia.

Predsednik Srbije, za BBC, o saradnji sa Haškim tribunalom
PRETI I NEZVANIČNA IZOLACIJA

        Predsednik Srbije Boris Tadić je u ponedeljak, za BBC na srpskom jeziku, izjavio da je Ratko Mladić ključno pitanje u saradnji s Haškim tribunalom. Naglasio je - da je važno da se u ostalim slučajevima obezbedi sudjenje u zemlji, podižući kredibilitet domaćeg suda.
        Tadić je rekao da nema nikakvu dilemu oko obavezne saradnje sa Haškim tribunalom i naglasio da veruje da to iskreno želi i Vlada Srbije.
        - Drugo je pitanje da li mi imamo kapacitete da saradjujemo na način kako to Tribunal standardizuje i imajući u vidu važeće principe medjunarodne politike - rekao je Tadić.
        Izneo je, i da je slučaj sa Goranom Hadžićem kontraproduktivan, ako se imaju u vidu domaći interesi - i u Haškom tribunalu i u medjunarodnoj zajednici. Predsednik Srbije dodaje, da je taj slučaj kompromituje domaće kapacitete za saradnju države sa Tribunalom.
        Po rečima Tadića, pitanje - da li postoje ovakvi kapaciteti treba da se raspravimo unutar Vlade, na čemu će insistirati.
        Tadić je rekao i da, bez saradnje sa Tribunalom, može da dodje do katastrofalnih konsekvenci, a to je izolacija, koja može da se primeni i bez zvaničnog objavljivanja. Naglasio je da to gradjani moraju da znaju, da će o tome govoriti neprekidno i insistirati na saradnji, punom snagom.

U Energetici u toku remont elekto-filtera
BOLJE GREJANJE ZA GRAD

        U okviru programa "Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju" (CRDA) u toku je remont elektro filtera na kotlu broj četiri u Energetici. Ovaj projekat, u okviru koga je planirana i nabavka i ugradnja analizatora dimnih gasova, realizuje se donacijom gradjana Sjedinjenih Američkih Država posredstvom Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID). CRDA program, u 22 opštine centralne Srbije, sprovodi američka nevladina organizacija ACDI/VOCA.
        Gradjani Kragujevca su, preko Saveta osnovanog na teritoriji MZ Heroj Filip Kljajić, Bresnica, Pivara i Beloševac u okviru CRDA programa, procenili da je jedna od prioritetnih potreba njihove zajednice poboljšanje kvaliteta životne sredine. Savet gradjana je, zbog toga, podneo zahtev organizaciji ACDI/VOCA za odobrenje finansijskih sredstava za remont elektro-filtera na kotlu u Energetici, koja je u okviru CRDA programa obezbedila Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID).
        ‘’Elektro-filter ključni je element pri prečišćavanju dimnih gasova nastalih sagorevanjem čvrstog goriva u kotlu. Njegov remont bio je nepohodan usled dugogodišnje upotrebe kotla, velikih opterećenja, kao i korišćenja različitih vrsta uglja.‘’ kaže Zoran Jovanović, direktor Energetike.
        ''Poboljšanje kvaliteta životne sredine bio je osnovni razlozi zbog koga smo ovaj projkat izdvojili kao prioritet. Njegova realizacija od interesa je za ceo grad." kaže Predrag Ilić predsedavajući Saveta gradjana Pivara.
        Na osnovu najbolje ponude, firme "Termooprema" i "Laboratorija " izabrane su za izvodjače radova, nakon obavljenog tendera, koji je sprovela organizacija ACDI/VOCA.
        Za realizaciju ovog projekta bilo je potrebno izdvojiti skoro 217.000 dolara. Američka agencija za medjunarodni razvoj (USAID) obezbedila je skoro 199.000 dolara, dok je "Energetika" uložila nešto više od 18.000 dolara.

Zastava kamioni predstavila prvo vozilo iz saradnje sa grckom kompanijom Spajder
NOVO ZASTAVINO VOZILO

        Posle mnogo godina tavorenja, bolje reci ignorisanja potencijalnih partnera iz inostranstva, Zastavinoj fabrici kamiona (www.zastava-kamioni.co.yu) 2003. godine se ukazala prva ozbiljna prilika. Posredstvom beogradskog preduzeca Dirius, u novembru je javnosti prikazano prvo vozilo iz saradnje sa grckom kompanijom Spajder.
      Na sasiju popularnog Zastavinog srednjaka "turbozeta" (sa Euro 3 Kaminsovim turbo dizel motorom) Grci su nadgradili opremu za praznjenje kontejnera i odvozenje smeca, zapremine 8 m3 sa potisnom plocom koja gradski otpad sabija pod pritiskom u odnosu 1:5. Okvirna cena na nasem trzistu je trenutno 48.000 EUR. U Diriusu procenjuju da bi u pocetku grcki partner za svoje trziste godisnje mogao da preuzme 20 Zastavinih "turbozeta" za nadgradnju ovakvih smecara. Sanse za mnogo obimniji posao ima mali univerzalac iz Kragujevca - vozilo iz familije "ZK 101", na koje je nedavno postavljena druga Spajderova nadgradnja za iste namene: kontejner za prikupljanje i odvozenje smeca, zapremine 4,3 m3 sa potisnom plocom koja teret sabija u odnosu 1:2.
        U prvoj godini Grcima bi moglo da bude isporuceno oko 60 vozila za koje bi se nadgradnje pravile u Spajderovim fabrikama u okolini Janjine. Istovremeno, nasim kupcima bi se ponudile domace verzije, sa nekim od delova napravljenim u nasim fabrikama - recimo hidraulikom iz trstenicke Prve petoletke, hidraulicnim cevima iz Beceja, itd. Tokom leta, naime, Dirius planira otvaranje proizvodnog pogona, u kojem ce se, izmedju ostalog, u saradnji sa Grcima, proizvoditi i specijalne nadgradnje za komercijalna vozila, prenosi Vibilia.