Saradnja Kragujevca, Nacionalne asocijacije opština Italije (ANCI) i Reggio Emilie
ZAJEDNIČKA STUDIJA SAOBRAĆAJA

       U Skupštini grada Kragujevca, gradonačelnik dr Vlatko Rajković u subotu je ugovorio saradnju sa predstavnicima Nacionalne asocijacije opština Italije (ANCI), kao i zastupnika grada Reggio Emilia, u okviru projekta "Za balkanske opštine".
       Rajković je izneo da se mesecima, sa prijateljima iz Reggio Emilie, dogovara zajednička priprema jedne od završnih studija saobraćaja, u Kragujevu, po uzoru na dugoročne planove i programe, koji već postoje u drugim oblastima, od značaja za lokalnu samoupravu.
-        Zamolili smo prijatelje iz Reggio Emilie, da nam pomognu. Oni su uključili Asocijaciju italijanskih lokalnih samouprava - veoma poznatu organizaciju ANCI - koja inače sarađuje sa Stanlom konferencijom gradova i opština Srbije i Crne Gore. Posle nekoliko meseci, dogovorili smo veliki projekat - da zajedeničkim snagama grad Kragujevac, uz pomoć ANCI-a i Reggio Emilie, odnosno njene organizacije Reggio nel Mondo, uradimo studiju o statičkom i dinamičkom saobraćaju u našem gradu - objašnjava Rajković.
       Po rečima gradonačelnika Kragujevca, realizacija projekta, čiji je početak zakazan za 15. novembar, potrajaće bar godinu dana - kao osnova planiranja razvoja saobraćaja u gradu, za duži period.
       Moris Bonacini, iz Reggio nel Mondo, potsetio je - da se, na ovaj način, nastavlja četvorogodišnja saradnja sa Kragujevcem, na čemu je odao posebno priznamnje gradonačelniku Rajkoviću. Pertneri iz Italije su ukazali da će iskustva iz Kragujevca koristiti i za rešavanje komunalnih problema u svojoj zemlji.
       Victor Magiar, direktor internacionalnog otseka ANCI, u ime te organizacije, izrazio je zadovoljstvo, prvim korakom u realizaciji velikog projekta.
       - Projekat će omogućiti saradnju velikog broja gradova Italije i Srbije - rekao je Magiar, po čijem su mišljenju stvoreni dobri preduslovi i u raspoloženju, za njihovu realizaciju, u raznim oblastima. - Želimo saradnju sa gradovima Balkana, kao i regija u Italiji. ANCI je dobrovoljna organizacija oko 6.000 opština, od kojih su 90 odsto iz Italije. Svrha je vaše približavanje italijanskim gradovima i ubrzavanje pristupanja Evropskoj zajednici. Projekat finansiraju Ministartvo inostranih poslova Italije i razne organizacije.

EKONOMIJA

       Samostalni sindikat "Zastava-automobila" uputio je u petak protest Vladi Srbije, premijeru Vojislavu Koštunici i ministru finansija Mlađanu Dinkiću, zbog "najave legalizacije" uvoza polovnih automobila, starijih od šest godina. "Najava legalizacije uvoza polovnih vozila, starijih od šest godina, najozbiljnije preti da domaću auto industriju i čitav metalski kompleks Srbije dovede do ruba propasti", navodi se u pismu fabričkog sindikata. Sindikat je upozorio premijera i ministra finansija da se uvoz polovnih vozila, starijih od šest godina, kosi sa Sporazumom o restrukturiranju i konsolidaciji Grupe "Zastava", koji je pre tri godine usvojila Vlada Srbije. Sindikat je najavio da će, ukoliko se dozvoli uvoz takvih vozila, pozvati sindikalno članstvo metalskog kompleksa da stupi u generalni štrajk, navodi Danas.

       Predsednik Vlade Srbije (www.srbija.sr.gov.yu), Vojislav Kostunica, nalozio je da se ubrza rad na definisanju uslova pod kojima ce americki biznismen srpskog porekla iz Cikaga, Branko Tupanjac, preuzeti "Zastavinu" fabriku automobile (www.zastava.net). Premijer Kostunica se sastao sa Tupanjcem, a pregovori izmedju Tupanjca i nadleznih u Vladi Srbije o investiranju oko 500 mil EUR u "Zastavu" idu dobrim tokom i uskoro bi trebalo da budu uspesno okoncani, a u te pregovore ukljuceno je i "Zastavino" poslovodstvo, prenosi Vibilia.

       U kragujevackom Vodovodu u toku je realizacija kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, od pet miliona evra, kojim ce se obezbediti veca usteda vode, rekonstrukcija vodovodne mreze i prosirenje kanalizacione mreze. U Vodovodu kazu da je polovina dobijenih sredstava ulozena u zamenu vodomera i prosirenje kanalizacione mreze. Predvidjeno je da se zameni ukupno 21.700 vodomera i to najvise u privatnim kucama u prigradskim naseljima i na seoskom podrucju, kako bi se sprecilo nenamensko koriscenje vode za pice. Sredstva kredita bice uložena i u 23 kilometra kanalizacione mreze, uglavnom u prigradskim naseljima, sa vise hiljada stanovnika, navodi RTK.

       Uprava carina (www.fcs.yu) dodelice licence za carinske agente, koje ce dobiti 116 sluzbenika iz 68 spediterskih firmi, a pocece da vaze od 1. januara 2005. godine - saopstila je sluzba Uprave carina. Carinski agent je osoba zaposlena u preduzecu koje se bavi medjunarodnom spedicijom i predstavlja posrednika izmedju spoljnotrgovinskog preduzeca i carine. Zaduzen je za sprovodjenje carinskog postupka u okviru firme u kojoj radi, kako bi roba sto efikasnije bila carinjena i tako brze stavljana u slobodan promet. Kategorija carinskog agenta ranije nije postojala kod nas, a uvedena je novim carinskim zakonom radi sto efikasnijeg sprovodjenja carinskog postupka. Interesovanje za tu delatnost je veliko, a licence ce dobiti sluzbenici koji su uspesno zavrsili obuku i ispunili zakonske uslove.

       Fond za razvoj je vlasnicima hladnjaca odobrio sredstva u iznosu od 400 miliona dinara. Sa 32 firme potpisani su ugovori o kreditima. Rec je o firmama koje imaju hladnjace, a pojedine imaju i sopstvenu proizvodnju. Fond za razvoj je imao dogovor i za preostalih 100 miliona, ali firme kojima je ovaj novac bio namenjen nisu obezbedile bankarske garancije. Kredit Fonda za razvoj dobija se na sest meseci, sa kamatom od 2,5 odsto. Novac se vraca odjednom, prenosi Vibilia.

Ugovoreno finansiranje 60 odsto troškova proširenja daljinskog grejanja
GRAD FINANSIRA PRIKLJUČKE

       Kragujevačka lokalna samouprava, posredstvom Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, prihvatila je 60 odsto troškova - od 21,7 miliona dinara - za priključke 1.200 domaćinstava naselja "Prvi maj", "Bubanj" i u drugim ulicama, kao Branka Radičevića 20, Nikole Pašića 24, Kralja Petra I 37, na daljinsko grejanje Javnog preduzeća "Energetika".
       Puna cena priključka na daljinsko grejanje, sa 3.870 dinara, na ovaj način smanjena je na 1.549 dinara, po kilovatu.
       Ugovor o tome, o finansiranju prve faze toplifikacije Mesne zajednice "Bubanj", kao i o rekonstrukcije kotlarnice, koja se nalazi u Kliničko-bolničkom centru, u petak su potpisali Dragutin Radosavljević, direktor gradskog Fonda za za uređivanje građevinskog zemljišta i Zoran Jovanović, direktor JP "Energetika".
       - Građani će novu grejnu sezonu dočekati u toplim stanovima - najavio je Radosavljević, po potpisivanju ugovora. Po njegovim rečima, "Energetika" treba da obezbedi kreditiranje preostalih troškova priključaka, čime će se dodatno olakšati ulaganja domaćinstava, u uvođenje centralnog grejanja.
       Radosavljević je izneo i da, na isti način, centralno grejanje treba da se uvede i u druga naselja, prema projektu energetskog snabdevanja Kragujevca. Jovanović je dodao, da će se priključivanje na daljinsko grejanje nastaviti i u sledećim fazama, prema kapacitetima "Energetike".

Zastoj u subvencijama "Zastava-automobila"
OD JULA BEZ UPLATA

       Usled zastoja u subencionisanju proizvodnje automobila u "Zastavi", situacija u toj fabrici i kompletnoj domaćoj auto-industriji sve je neizvesnija. Poslednja subvencija iz republičkog budžeta, u iznosu od 144 miliona dinara, "Zastavinoj" Fabrici automobila uplaćena je u julu. Prema informacijama iz "Zastave", država je fabrici automobila, na ime subvencija, za avgust ostala "dužna" 122 miliona dinara, dok subvencionisanje proizvodnje "korala", "skala" i "florida" u septembru još nije ni počelo.
       - Proizvodnja automobila se kako - tako održava, zahvaljujući sredstvima od prodaje vozila, ali smo izloženi sve većem pritisku kooperanata, koji su, takođe u teškoj besparici. Ukoliko subvencije za avgust i septembar uskoro ne stignu proizvodno-tehnološki lanac u domaćoj auto-industriji mogao bi da bude prekinut - kažu u "Zastavi".
       Komentarišući najavljene restrikcije u finansiranju domaće privrede iz republičkog budžeta u "Zastavi" ističu da, recimo, subvencije ŽTP i još nekim javnim preduzećima nisu zakinute ni za dinar, iako su državna "ulaganja" u njih višestruko veća od onih u "Zastavu". Subvencije ŽTP bi ove godine trebalo da premaše devet milijardi dinara, dok je za "Zastavinu" Fabriku automobila iz republičkog budžeta predviđeno 1,7 milijardi dinara, navodi Danas.

Svetska banka nepovoljno ocenila situaciju u SCG
BRŽE REFORME USLOV EU

       Svetska banka je - u najnovijem izveštaju o uslovima poslovanja u zemljama širom sveta - zaključila da situacija u Srbiji i Crnoj Gori, ne obećava.
       U izveštaju se kaže da postoji opasnost da zemlja, ukoliko ekonomske reforme ne budu bile ubrzane, neće ući u Evropsku uniju u dogledno vreme, a mogla bi i da izgubi konkurentnost na evropskom tržištu.
       U Svetskoj banci je rečeno i da se izveštaj nominalno odnosi na državnu zajednicu Srbije i Crne Gore, ali da je istraživanje za takve potrebe obavljeno samo u Beogradu, navodi BBC.

EKONOMIJA

       U osam opstina centralne Srbije biće realizovano preko 500 projekata za pokretanje sopstvenog posla vise od 500 nezaposlenih, u okviru programa Revitalizacija zajednice kroz demokratsku akciju (CRDA). Sredstva su obezbedjena donacijom gradjana Sjedinjenih Americkih Drzava (SAD) posredstvom Americke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) (www.usaid.org.yu).
       Za ovaj projekat je Americka agencija za medjunarodni razvoj obezbedila skoro 1.500.000 USD u okviru CRDA programa, koji na teritoriji centralne Srbije sprovodi americka nevladina organizacija ACDI/ VOCA (www.acdivoca.org.yu). Nezaposleni treba da budu na evidenciji Republickog zavoda za trziste rada, da imaju licno ucesce od 25 procenata od vrednosti projekta i da po odobrenju projekta, a pre isporuke opreme, legalizuju svoj posao.

       U Kikindi je potpisan ugovor, kojim je "Cimos" (www.cimos.si) iz Kopra za 100 mil EUR kupio nepunih 68 odsto kapitala kikindske "Livnice", nekadasnjeg stozera vojvodjanske privrede. Slovenci su, takodje, preuzeli obavezu da izmire dugovanja "Livnice" koja su dostigla 31 mil EUR.
       "Livnica" iz Kikinde, koja trenutno zaposljava 2.600 ljudi, prva je na spisku firmi koje se privatizuju po vladinom modelu restrukturisanja.
       Kupoprodajni ugovor u ime "Cimosa" iz Kopra potpisao je Ferenc Krasovec, predsednik ove kompanije, koji je napomenuo da ce kikindska "Livnica" u novim okolnostima, kao sastavni deo "Cimosa", kroz pet godina ostvariti izvoz delova za automobilsku industriju od oko 100 mil USD.
       "Cimos" ne samo sto nece otpustiti nikoga od 2.600 radnika, nego ce naprotiv, zaposljavati nove strucne profile, mahom mlade ljude.

       Predsednik Rumunije Jon Ilijesku (www.presidency.ro) i predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic (www.predsednik.gov.yu) razgovarali su o jacanju saradnje dve zemlje, zajednickom priblizavanju Evropi i liberalizaciji viznog rezima.
       Predstavnici ministarstava unutrasnjih i spoljnih poslova dve zemlje postigli su dogovor oko nekoliko mera koje bi trebalo da doprinesu liberalizaciji postojeceg viznog rezima. Te mere predvidaju pojednostavljenje procedure za izdavanje viza, uvodenje besplatnih viza za neke kategorije, jacanje konzularnih odeljenja, otvaranje rumunskog konzulata u Vrscu i zajednicki demars Rumunije i SCG Briselu za tehnicku pomoc u cilju modernizacije sistema izdavanja viza i kontrole.
       Predsednici Rumunije i SCG razgovarali su i o ekonomskim pitanjima, od primene sporazuma o slobodnoj trgovini do vise projekata, ukljucujuci naftovod Konstanca-Pancevo-Omisalj, autoput Beograd-Temisvar i pitanje transporta ruskog gasa.

UKRATKO

       Četvrti po redu, generalni plan Kragujevca - ovoga puta do 2015. godine - završili su i predala ga investitoru - Fondu za uredjenje gradjevinskog zemljišta Strucnjaci Direkcije za urbanizam i izgradnju grada.
       To je najvažniji dokument lokalne uprave. Planom su postavljene norme dugorocnog razvoja, koji je vrlo važan za ulazak u Evropsku uniju. Do 2015. godine, predvidjeno je da se Kragujevac proširi na još 250 hektara, prema jugoistoku, gde je i važna saobracajna veza sa koridorom 10. Kragujevac je jedini grad u zemlji, pored Novog Sada, koji se razvija prema Generalnom urbanistickom planu.   

       Mašinskom fakultetu u Kragujevcu isporucena je racunarska oprema vredna oko 80.000 evra, u okviru prvog Tempus projekta na ovoj visokoškolskoj instituciji. Projekat je vredan 430.000 evra, a odnosi se na uvodjenje novih nastavnih programa iz informatike i inoviranje postojecih. Mašinski fakultet ovaj projekat realizovace u saradnji sa Univerzitetima iz Atine i Baskije, kao i sa nekoliko fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, kojima ce oprema biti distribuirana. Kragujevački Mašinski fakultet je jedini dobio tri Tempus projekta, odobrenih i Tehnickom fakultetu u Novom Sadu. Njihovu realizaciju, u cilju unapredjenja visokog i višeg obrazovanja, finansira Evropska Unija u zemljama koje nisu njene clanice, navodi RTK.

       Kolegijum Ministarstva prosvete i sporta Srbije odlucio je da vrati Darvinovu teoriju evolucije u nastavni plan za osmi razred osnovne skole, izjavio je zamenik ministra prosvete Milan Brdar, navodi Slobodna Evropa.

       Lovci iz lovackih udruzenja Sumadija Kragujevac, Knica, Stragara i Gornjeg Milanovca polozili su vence na spomen cesmu kralju Milanu Obrenovicu u manastiru Divostinu.
       Kralj Milan je bio prvi pocasni predsednik lovackog udruzenja Srbije, a cesmu u Divostinu podigao je njegov sin Aleksandar Obrenovic 1901. godine. Lovci se tradicionalno okupljaju na spomen cesmi u manastiru Divostin, koja je sagrađena u obliku vizantijskog krsta, sa likom u mozaiku kralja Milana, u lovackoj bluzi, na istocnoj strani. Istoricari kazu da je na izvoristu u Divostinu, pod nadzorom kralja Milana Obrenovic, usvojen prvi zakon o lovu, cime su postavljeni temelji savremenog lova na ovim prostorima, navodi RTK.

Kragujevac deo italijanskog programa "Lokalne vlasti pokretači razvoja"
OPREMA OLAKŠAVA SARADNJU

       Kragujevac je u četvrtak dobio računar, video projektor, štampač, televizor, videorikorder i grafoskop, po programu "Lokalne vlasti pokretači razvoja", Ministarstva inostranih poslova Italije i regije Toskana. Donaciju je uručio Bruno Tassan Viol, koordinator tog programa za SCG. Program sprovodi italijanska nevladina organizacija UCODEP (Asocijacija za solidarnost i internacionalnu saradnju).
       U ime lokalne samouprave, na donaciji je zahvalio prof. dr Dobrica Milovanović, potpredsednik Skupštine grada Kragujevca. Po njegovim rečima, program je zamišljen 1999. godine, u okviru Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Program treba da unapredi javne usluge i ulogu lokalnih vlasti u pokretanju ekonomskog razvoja, kao i da ih uključi u kreiranje zakonodavstva, u okviru Evropske unije.
       Glavni cilj projekta je podrška unapređenju, što boljem funkcionisanju i integrisanju među lokalne vlasti Evropske unije, zaključio je Milovanović, uz izraze zahvalnosti na tehničkoj podršci.
       - Donacija je deo programa, kao gest naše saradnje sa Kragujevcem. Nadamo se da će oprema poboljšati rad konferencija i postojeće kontakte, sa partnerskim ustanovama u Toskani - uzvratio je Viol. Kako je rekao, na taj način treba da se poboljšaju javne-komunalne usluge, podstakne lokalni, kao i ekonomski razvoj u saradnji Kragujevca sa italijanskom partnerima.

Pripreme nacrta novog Zakona o radu
DO ZARADA PREGOVORIMA

       Danas će biti nastavljeni i pregovori sa predstavnicima sindikata i poslodavaca o predlogu novog Zakona o radu.
       Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, Slobodan Lalović, izjavio je za B92 da bi Nacrt novog Zakona o radu trebalo da bude pušten u skupštinsku proceduru u oktobru, a da bi Zakon na snagu trebalo da stupi 1. novembra.
       - Ključna teza u novom zakonu je da se politika zarada u Srbiji vodi kroz pregovaranje, kroz kolektivne ugovore, a ne kroz jednostrane akte poslodavca - objasnio je ministar Lalović ključnu izmenu.
       - Ova verzija zakona, iako poboljšana, još uvek je neprihvatljiva za Saveza samostalnog sindikata Srbije. Pokušaćemo da svojim predlozima doprinesemo da se promeni taj prvi član vezan za status kolektivnih ugovora - smatra Milenko Smiljanić, predsednik SSSS.
       Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca tvrdi da je novi Zakon ustupak sindikatima:
       - Mislim da će nas novi zakon vratiti u neki samoupravni period. Za nas je veliko iznenađenje predlog koji je došao od vlade, ili možda od ministarstva za rad, da menjamo zakon, ako znamo da je Zakon o radu bio jedan od prvih reformskih zakona, donet uz saglasnost Međunarodne organizacije rada, na kome se tripartitno radilo - objašnjava Atanacković.
       Sporna izmena, sa stanovišta Svetske banke, je predlog da zaposleni imaju pravo na učešće u raspodeli profita, pod uslovom da se u kompanijama dogovore kroz kolektivni ugovor.
       Izmene se odnose i na promenjene uslove za sticanje svojstva reprezentativnosti, pozicije zaposlenih u slučaju promene vlasnika, a predviđene su i drastične novčane kazne, ako se zakon ne poštuje. Bitna izmena odnosi se i na uvođenje rešenja prema kome će zaposleni imati mogućnost da se brane od poslodavaca, navodi B92.

EKONOMIJA

       Kreditni biro, koji je osnovan 1. marta 2004., poceo je ovih danas sa radom. Njegova osnovna delatnost bice pracenje i nadgledanje finansijskog boniteta gradjana kao bankarskih klijenata. Ocekuje se da ce krajnji rezultati delovanja Kreditnog biroa biti smanjenje kamatnih stopa, povecanje kreditne aktivnosti banaka, ali i kraci rok za obradu kredita.
       Kreditni biro ce voditi evidenciju samo za one gradjane koji za to daju pismenu saglasnost. Izmedju ostalog, evidentirace se podaci o visini zaduzenosti gradjana po osnovu koriscenih kredita i da li su korisnici tekucih racuna i platnih kartica. Osim toga, Kreditni biro ce raspolagati informacijama o servisiranju kredita, kao i o zloupotrebama po tekucim racunima, ili platnim karticama.
       Pocela je sa radom i Klirinska institucija banaka koja se bavi medjubankarskim obracunom cekova, sto je do sada bila jedna od komercijalnih delatnosti Narodne banke Srbije (www.nbs.yu). U prvoj fazi, od 1. septembra do 30. novembra, primenjivace se ista pravila kao i do sada, dok bi od 1. decembra banke trebalo direktno, uz naplatu cekova, da dostave i elektronske poruke sa specifikacijama, sto predstavlja veliko unapredjenje u poslovanju sa cekovima.
       Udruženje banaka Srbije (www.finnet.co.yu) je tehnicki i tehnoloski spremno da obavlje ove poslove.

POLITIKA

        "Vreme procvata čečenske terorističke privrede", naslov je Tajmsa, koji objavljuje tekst Lorete Napoleoni, autora knjige "Teror Inkorporejšn: U traganju za novcem u pozadini globalnog terorizma".
        Napoleoni konstatuje da su čečenski bombaši samoubice najjeftiniji na terorističkom tržištu i da staju koliko eksploziv koji nose i prevoz do mesta napada. Rat u Čečeniji, dodaje autor, ne finansira Al Kaida već napredna čečenska teroristička ekonomija. Čečenski islamski gerilici su, sledeći matricu antisovjetskog džihada iz vremena rata u Avganistanu, ohrabrivani od svojih pokrovitelja iz Al Kaide da ekonomsmki budu nezavisni. To su i postigli povezujući se sa lokalnim kriminalnim grupama. Jedan od najradikalnijih čečenskih gospodara rata Šamil Basajev je nedugo zatim, piše u Tajmsu Loreta Napoleoni, uspostavio poslovne veze sa ruskom mafijom, albanskim organizovanim kriminalom i Oslobodilačkom vojskom Kosova. Takve veze pokazale su se više nego plodonosne donoseći visoku zaradu od krijumčarenja droge i oružja. Posao se potom proširio na falsifikovanje i pranje novca, otmice stranaca a potom i na unosnu krađu i krijumčarenje nafte iz ruskog naftovoda koji prolazi preko Čečenije. Beslan nije ruski 11. septembar, ali je potvrda da se čečenska teroristička privreda raširila po celom regionu. Kavkaz je u plamenu. Al Kaida je samo doturila šibicu, zaključuje Loreta Napoleoni u Tajmsu.

        Zapovjednik NATO-a za Evropu general James Jones i načelnik generalštaba Ruske vojske Yuri Baluyevsky u Moskvi su ponovili da su Rusija i NATO savez suočeni sa zajedničkom opasnosti i izazovom i da moraju ojačati sviju suradnju u borbi protiv terorizma.
        Rusija je spremna pokrenuti preventivne udare na baze koje se koriste za obuku pobunjenika bilo gdje u svijetu, kazao je general Baluyevsky, navodi Slobodna Evropa.

        Darvin i darvinizam izbačeni iz školskog programa u Srbiji piše Dejli Telegraf, uz opasku da će tvorcu teorije evolucije biti dozvoljen povratak u učionice tek kada se uspostavi ravnoteža sa izučavanjem teorije kreacionizma, verovanja iz Starog zaveta da ljudi potiču od Adama i Eve.
        Dejli Telegraf prenosi stav ministarke prosvete Ljiljane Čolić, za koju londonski list naglašava da je vernik pravoslavac, kako je normalno da njena vera utiče na odluke koje donosi, kao i oštre reakcije na ovakvu odluku u prosvetnim i akademskim krugovima u Srbiji. List primećuje i da su pre dve godine dva britanska profesora privodili kraju planove o otvaranju šest škola u kojima bi se uz Darvinizam izučavao i kreacionizam, te da su u Americi sudovi istrajavali u odbacivanju zahteva ekstremnih hrišćanskih grupacija da se zabrani proučavanje darvinizma.

Efikasnija kragujevačka javna komunalna preduzeća
HIGIJENA PO EVROPSKIM STANDARDIMA

        U Kragujevcu su, protekle četiri godine, za oko 40 procenata, ili na stotine novih hektara, povećane površine, koje uređuju javna komunalna preduzeća, izneo je, u sredu, gradonačelnik dr Vlatko Rajković, posle redovnog sastanka predstavnika lokalne samouprave, "Čistoće", "Gradskog zelenila" i "Niskogradnje".
        Rezimirajući rezultate u proteklom mandatu gradske vlasti, gradonačelnik je naglasio - da je očito znatno bolje čišćećnje javnih i zelenih površina, kišne kanalizacije, prikupljanje, odvoženje i deponovanje smeća, održavanje gradske parterne galanterije, u čemu se Kragujevac približio evropskim standardima.
        - Zadovoljni smo komunalnim održavanjem Kragujevca, u prethodnom periodu, koje je znatno bolje, od sedam-osam do 10 puta. Uređivanje i čišćenje grada je povrećano za više od 600 hektara - precizirao je Rajković i naglasio, da je od posebnog značaja što su komunalna preduzeća prevazišla nekadašnje teškoće i da su solventna, već skoro dve godine.
        Dragan Milosavljević, zadužen za komunalne delatnosti u Gradskoj vladi, dodao je - da su sva tri preduzeća bila nagažovana i na uređivanju vodotoka i zaštiti od bujica.
        - Sa istim, ili manjim brojem radnika, postignuti su svi ovi rezultati. Intenzivnijim i efikasnijim radom, smanjeni su troškovi, na čemu je ovaj resor Gradske vlade sve vreme jako insistirao. Uradili smo veći posao, sa istim parama - kazao je Milosavljević i potsetio - da je to rezultat Studije komunalnog održavanja, koju je usvolija Skupština grada.
        Posebno je ukazao - da je povećana građanska, komunalna kultura, informisanost emancipacija i disciplina.
        Predsednik gradske vlade Dušan Golubović, podvukao je - da su javna komunalna preduzeća, protekle četiri godine, nabavila dosta opreme, iz soprstvenih sredstava i akumulacije, koje 2000. godine nije bilo.
        - To pokazuje da se radilo domaćinski, pre svega u preduzećima. Sigurno da je postojao i korektan odnos izvršne vlasti i javnih komunalnih preduzeća - zaključio je Golubović, kao i da kragujevački komunalci, u čitavoj Srbiji, prednjače po izdvajanjima za amortizaciju i u nabavci nove mehanizacije.

Predstavnici Kragujeca demantovali ministra Mlađana Dinkića
BOŠ NIJE DOLAZIO

         Gradonačelnik Kragujevca Vlatko Rajković i kandidat DS za gradonačelnika Dragutin Radosavljević demantovali su u utorak optužbe republičkog ministra finansija Mlađana Dinkića, da je vlast u Kragujevcu "oterala mnoge strane investitore, pa i nemačku kompaniju Boš, jer je tražila visoku cenu za ustupanje gradskog građevinskog zemljišta, radi punjenja gradskog budžeta".
         Tvrdnje Dinkića su okarakterisane kao laž, jer se - kako je izneto - Boš nikada nije ni pojavio sa zahtevom da gradi fabriku u Kragujevcu.
         Dinkić je, inače, preksinoć na kragujevačkoj TV K9 pojasnio da mu je tu informaciju saopštio nemački ambasador u Beogradu.
         Gradonačelnik Kragujevca kaže da je kontaktirao nemačku ambasadu i da mu je rečeno da je ambasador odsutan, ali da će 14. septembra ponovo biti u Beogradu, te da će tada "lično, pismeno demantovati Dinkića".
         Rajković je na jučerašnjoj konferenciji za novinare (povodom otvanja Objedinjenog centra za izdavanje dozvola, prim GK) rekao i da je aktuelni republički ministar finansija "oštetio grad Kragujevac sa 600 miliona dinara", koliko je iz republičkog budžeta trebalo vratiti lokalnoj samoupravi.
         Rajković i Radosavljević su ustvrdili još da se gradsko građevinsko zemljište u Kragujevcu za gradnju proizvodnih hala može uzeti i sa grejs periodom od tri godine, nakon čega se zakup plaća u ratama, o čemu postoji i zvanična odluka Skupštine grada, navodi Danas.
          - Šta je sa trgovinskim lancem "Metro", da li je zaista uplatio milion i po evra Fondu za uređivanje građevinskog zemljišta i kada će da gradi svoj objekat u Kragujevcu - postavio je pitanje dopisnik Srne Dobrivoje Radosavljević, tražeći i odgovor na tvrdnju ministra Dinkića, na TV K9.
         - Kompanija "Boš" nije dolazila u Kragujevac niti je razgovarala o kupovini zemljišta. Dolazila je firma "Bauhaus", sa kojom je bilo dogovoreno da se potpiše ugovor. Međutim, sa novom vladom g. Koštunice, koja više sarađuje sa haškimm optuženicima nego sa Hagom, nastali su tajac i zatišje oko dolaska stranih investitora u Kragujevac. Hvala Bogu, uspeli smo da sa g. Borisom Tadićem uspostavimo bole relacije i odnose sa svetom, tako da je kompanija "Metro" iz lanca "Cash&Carry" došla u Kragujevac. Upravo je prošle nedelje i uplaćen iznos od milion i po evra, za zakup i uređenje lokacije od 4,8 hektara, na lokaciji "Servis 1", između Servisa "Zastava" i zgrade Carine. Na tom prostoru - po informacijama kojima raspolažem - tokom iduće godine otvoriće se objekat od 14.000 kvadrata, koji će zaposliti blizu 300 radnika iz grada Kragujevca - odgovorio je Dragutin Radosavljević, direktor gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, dodajući:
         - Treba pomenuti da upravo takvih objekata u Rumuniji ima 19, u Mađarskoj pet, u Bugarskoj i Hrvatskoj po tri, u svetu 500. To su objekti koji pokrivaju teritorije od milion do milion i po stanovnika, sa robom od prehrambene do građevinskih mašina i oprerative. Ti objekti su izuzetno interesantni za građane, naročito za pretposlednje kupce. Oni su oslobođeni poreza na promet i njihova roba je 20 do 30 procenata jeftinija. To znaju naši građani, koji vrlo često, preko vikenda, odlaze do Sofije, pošto je tamo najbliži objekat "Meroa", a takvi objekti su tipski i takav će objekat upravo se naći na lokaciji "Servis 1".
         - To je jedan od najvećih uspeha naše lokalne vlasti u Kragujevcu, u ovoj godini. Prošle godine znate da je došao "Merkator", kupio dve lokacije i oni se spremaju da krenu sa izgradnjom objekta kod Hale "Jezero", površine 22.000 kvadrata, u kojem će biti zaposleno oko 250 radnika - dodao je Radosavljević.
         Ujedno je naglasio da lokalna vlast maksimalno nastoji da izađe u susret inetresovanju stranih i domaćih investitora, kao i da su Kragujevcu neophodna ulaganja i zapošljavanje.
         Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković je, uz ostalo, dodao da je 2000. godine budžet u Kragujevcu bio četiri miliona evra, 2001. - 10, pa je rastao na 18, pa na 27 miliona, a sa dolaskom g. Dinkića je umanjen na 23 miliona evra, čak i manje.
         - Prethodna Vlada Srbije vratila je dostojanstvo finansiranju lokalne samouprave, koje su dobile novac i postale ozbiljne institucije, koje rade. Mogu slobodno da kažam da smo, za razliku od periodu od 1996. do 2000. godine, uradili negde sedam, negde 10, negde 20 puta više - naglasio je Rajković.

Nepopunjeni fakulteti univerziteta u Srbiji
U KRAGUJEVCU OSTALO 1.197 MESTA

         Na fakultetima univerziteta u Srbiji i posle drugog upisnog roka ostaće mnogo slobodnih mesta.
         Na fakultetima Beogradskog univerziteta je za 2.125 mesta konkurisalo samo 693 kandidata. Na Niškom, za 2.191 mesto ima 540 zainteresovanih, a na Novosadskom za 2.206 mesta konkurisalo je 996 svršenih srednjoškolaca. Na Kragujevačkom je za 1.548 mesta dokumenta predao samo 351 kandidat, a najmanje interesovanje vlada za Univerzitet u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, gde su na 1.020 mesta konkurisala 272 đaka.
         Gužva na Univerzitetu u Kragujevcu je samo na Filološko-umetničkom fakultetu, odnosno na odseku za primenjenu umetnost, gde se za jedan indeks bori više od 13 kandidata.
         Od fakulteta Beogradskog univerziteta najviše prijava primio je Poljoprivredni fakultet, 146 za 187 mesta, a dosta interesovanja bilo je i za građevinu - 130 kandidata za 184 slobodna mesta. Jedini fakultet koji ima više prijavljenih od broja slobodnih mesta je Filozofski, gde se za 44 indeksa prijavio 61 kandidat. Na Univerzitetu u Nišu, jedini fakultet gde ima viška zainteresovanih je Učiteljski. Za sedam slobodnih mesta ima osam zainteresovanih.
         Najveća gužva na Univerzitetu u Novom Sadu je na medicini, gde se prijavilo 205 učenika i Akademiji umetnosti sa 136 kandidata.
         Na svim visokoškolskim ustanovama Univerziteta u Prištini ima manje prijavljenih od slobodnih mesta, osim na Filozofskom fakultetu, gde se za odsek engleskog jezika i književnosti prijavilo skoro duplo više kandidata od broja mesta, navodi Blic.

UKRATKO

         Nezaposlenim polaznicima kursa za rad na racunarima, u okviru programa obuke nezaposlenih i viška zaposlenih uruceni su sertifikati, uz učešce dr Vlatka Rajkovica, gradonacelnika i mr Miroslava Marinkovića, načelnika Šumadijskog okrugak, u kragujevackoj Školi Toza Dragovic.
         Rec je o projektu koji je posredstvom organizacije Eurecna, finansirala Evropska unija. Kurs je poslednji u okviru projketa ''Poznavanjem racunara brže do posla''. Bilo je obuhvaceno preko 200 nezaposlenih, iz Šumadije. Za poslednje dve godine, kurseve je završilo preko 2.000 nezaposlenih. Osim kragujevacke gradske Skupštine i Šumadijskog okruga, na realizaciji programa bilo je angažovano 30-tak regionalnih i nacionalnih institucija. U realizaciju projekta Evropska unija uložila je oko dva miliona evra.

         Treci Medjunarodni Sajam auto delova i opreme u Kragujevcu, zakazan je od 5. do 9. oktobra, u Hali "Jezero". Izlagace brojni domaci i inostrani proizvodjaci autokomponentistike, a pripremaju se i prateci atraktivni programi.
         Zbog dosadašnje dobre organizacije sajma, Kragujevac je postao clan Asocijacije Sajmova Jugoistocne Evrope, ciji su predstvnici preneli znacajna iskustva za obezbedjivanje novog sajamskog prostora. Zbog velikog broja izlagaca, kako procenjuju organizatori, za sajam auto delova i opreme prostor u Hali Jezero uskoro nece biti dovoljan.
         Dragutin Radosavljevic, direktor kragujevačkog Fonda za uredjivanje gradjevinskog zemljišta, kaže da bi novi objekat sajamskog prostora bio profitabilna investicija, za koju se mogu naci pogodne lokacije, ali je potreban kredit kod domacih ili inostranih banaka, navodi RTK.

Southeast European Times: Sporazum o vojnoj saradnji SCG sa Turskom
PRILIKA ZA VOJNU INDUSTRIJU

         Prošlomesečna poseta turskog ministra odbrane Vedždija Gonula Beogradu dovela je do sporazuma o vojnoj saradnji. Sporazum, koji su potpisali Gonul i njegov kolega iz Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić, predstavlja prvi dogovor te vrste koji je državna zajednica postigla sa jednom zemljom članicom NATO-a.
         Davinić je rekao da je sa Gonulom dogovorio međusobne posete vojnih predstavnika dve zemlje, dodajući da će uskoro biti određeni konkretni pravci saradnje. Turski ministar odbrane ostavio je otvorenu mogućnost da Srbija i Crna Gora ima sopstveni štand na sajmu vojne opreme koji će biti održan u Ankari sledeće godine. Srbija i Crna Gora će imati podršku Turske prilikom nabavke vojne opreme, obećao je Gonul.
         Sporazum će pružiti priliku srpskoj vojnoj industriji koja trenutno ne može da pronađe tržište za svoje proizvode, kaže analitičar Zoran Dragišić.
         Prema Dragišićevim rečima, srpska vojna industrija može dosta da ponudi zemljama NATO-a, uključujući municiju visokog kvaliteta za praktično sve vrste naoružanja. Svojevremeno veliki izvoznik, vojna industrija je propala posle političkog uspona Slobodana Miloševića i perioda sukoba i međunarodnih sankcija koji je usledio.
         Poseta turskog ministra odbrane takođe je bila važna u pogledu političkih veza. Odnosi između dve zemlje «za sada su veoma dobri», rekao je Gonul. Tokom posete Beogradu on se takođe sastao sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom, predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ministrom inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vukom Draškovićem.
         Tadić i Gonul su se složili da je saradnja Srbije i Crne Gore i Turske važna za region. «Odnosi između Srbije i Crne Gore i Turske predstavljaju preduslov za političku stabilnost na Balkanu i učinićemo sve da u godinama koje dolaze te odnose unapredimo», rekao je Tadić.
         Gonul je ukazao da Turska «snažno želi da Srbija i Crna Gora što je pre moguće savlada potencijalne prepreke na svom putu ka ulasku u procese evroatlantske integracije», izražavajći nadu da će Srbija i Crna Gora uskoro postati član programa Partnerstvo za mir. Međutim, zemlja prvo mora da ispuni uslove za prijem, uključujući potpunu saradnju sa Haškim tribunalom.

U Skupštini grada Kragujevca otvoren Objedinjeni centar za izdavanje dozvola
BRŽE U IZGRADNJU

        U Skupštini grada Kragujevca u utorak je otvoren Objedinjeni centar za izdavanje dozvola, koji će znatno pojednostaviti i ubrzati dosadašnju proceduru prilikom izgradnje, za investitore i nadležne službe.
        Građani će u Centru podnositi zahteve i dobijati informacije o mogućnostima gradnje i potrebnoj dokumentaciji, a investitorima će biti na raspolaganju i obaveštenja u kojoj je fazi rešavanje njihovih predmeta.
        Predviđeno je i osnivanje Pozivnog centra, za informisanje građana o funkcionisanju i uslugama javnih-komunalnih preduzeća, kao i o radu Skupštine grada, Gradske uprave i njenih službi.
        Za računarsku opremu i softver Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), posredstvom organizacija ACDI/VOCA i DAI obezbedila je 110.000, a Skupština grada Kragujevca 30.000 dolara.
        Na taj način, računarskom mrežom biće povezani Direkcija za urbanizam i izgradnju, Sekretarijat za urbanizam i izgradnju, "Zastava-enetgetika" i JKP "Vodovod", "Čistoća" i "Zelenilo".
        Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, u Gradskoj vladi, izneo je da Objedinjeni centar predstavlja prvi segment Gradskog informacionog sistema. Po njegovim rečima, u sledećoj fazi, Centar će biti povezan i sa ostalim preduzećima, koja učestvuju u izdavanju odobrenja za izgradnju, tzv. građevinskih dozvola, kao "Telekom", "Elektrošumadija", "Energogas", a kasnije i sa Protivpožarnom policijom.
        Jedan od računara biće umrežen i sa Republičkim geodetskim zavodom, čije će usluge građani moći da koriste na istom mestu - na šalteru u holu Skupštine grada.
        Dragutin Radosavljević, direktor gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, koji je simbolično aktivirao Pozivni centar, ocenio je da je postignut veliki napredak, u skladu sa obećanjima lokalne samouprave građanima, na uklanjanju barijara između njih i administracije, koja se uklapa u međunarodne norme.

Novi tržni centar u Kragujevcu
SITI PASAŽ NA 2.100 KVADRATA

        U centru Kragujevca, u Ljubičinoj ulici, u utorak je otvoren najsavremeniji tržni centar "Siti pasaž”, sa 93 lokala, u tri nivoa, na 2.100 kvadrata.
        Izgradila ga je Stambena zadruga "Prostor", sa kooperantima. Tržišna vrednost je oko tri i po miliona evra. Više od polovine lokala je prodato i vlasnicima su uruceni kljucevi.
        Novootvoreni tržni centar "Siti pasaž” je jedan od najsavremenijih te vrste i po funkcionalnosti i po izgledu, ocenjuje RTK.
        Tržni centar je sagrađen za 14 meseci, prema Generalnom urbanističkom planu grada Kragujevca, idejnom rešenju akademika Zorana Bojovića i glavnom projektu arh. Zorice Stefanović.
        Milan Maksimović, predsednik Upravnog odbora Stambene zadruge "Prostor", izneo je i da su poštovani svi propisi građevinske tehnike, u najboljem skladu funkcionalnosti, koncepcije i izgleda.

EKONOMIJA

        Branko Tupanjac, americki biznismen srpskog porekla iz Cikaga, boravio je tokom prosle sedmice u Beogradu, gde je nezvanicno sa nadleznima u Vladi Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) ponovo pregovarao o ulaganjima u grupu "Zastava vozila" (www.zastava.net), odnosno u "Zastavine" fabrike za proizvodnju automobila i kamiona. Tupanjac je prošle sedmice doneo i garancije americkih banaka na iznos od 500 miliona EUR, koliko planira da ulozi u "Zastavu". Americki biznismen je, medjutim, tom prilikom zatrazio i garancije Vlade Srbije za najavljeno ulaganje u "Zastavu".
        Ukoliko dodje do dogovora o ulaganju, Tupanjac ce u "Zastavi" instalirati deo nove opreme, najverovatnije "Ford-ove" (www.ford.com), na kojoj bi za oko dve godine trebalo da pocne proizvodnja novog modela automobila.

        Stevan Pokrajac, vlasnik kompanija „JUCAN” i „SDL” iz Toronta stize u „Zastavu” posle 10. septembra, umesto Branka Tupanjca, biznismena srpskog porekla iz Cikaga. On je nekoliko puta razgovarao o saradnji sa srpskom fabrikom automobila, ali ne i o proizvodnji automobila, posto se nije bavio automobilskom industrijom vec gradjevinarstvom, trgovinom nekretninama i bankarstvom.
        Pokrajac namerava da obnovi razgovore o proizvodnji srpskog automobila za svetsko trziste. Zivi u Torontu, gde pored kompanije „JUCAN” ima i firmu SDL, koja se bavi alarmnim uredjajima. U pismu o namerama, koje je 16. januara 2003. godine uputio nadleznom ministru, izneo je nameru da ulozi u kragujevacku fabriku, ali i spremnost njegovih partnera da to isto ucine, kao i to da poseduje garancije banaka koje ce stati iza posla.
        Pokrajcev koncept se svodi na to da fabrika u Kragujevcu ostane u srpskim rukama, da radnici i svi zainteresovani kupuju akcije na berzama, kao svuda u svetu. Njegovi investitori ne zele da kupuju fabriku vec da uloze u proizvodnju novog automobila koji ce biti konkurentan, ali ne i jeftin na svetskom trzistu. Cilj projekta je da u prvoj godini sa traka sidje 100.000 vozila sastavljenih iskljucivo od srpskih delova „od mehanike do zadnjeg srafa”. U takva vozila bi, jedino, bila ugradjena kanadska tehnoloska inovacija „fue cell”, sto bi se uklopilo i u projekat o zastiti zivotne sredine.

        U Kragujevcu je otvoren klub za nezaposlene, prvi te vrste u Srbiji, posredstvom Evropske agencije za rekonstrukciju (www.ear.eu.int). U njegovo otvaranje EU (www.europa.eu.int) je ulozila dva miliona USD, a namera je da se takvi klubovi otvore i u Beogradu, Valjevu, Somboru, Boru, Zrenjaninu, Kikindi, Zajecaru, Cacku, Jagodini i Krusevcu. Cilj kluba je da nezaposlene uputi kako da pronadju posao, a rec je o ljudima s kvalifikacijama i koji su na evidenciji Zavoda za zaposljavanje (www.rztr.co.yu) od sest do 12 meseci, prenosi Vibilia.

UKRATKO

        Biracki spisak u Kragujevcu za lokalne izbore 19. septembra je zakljucen i u njega je upisano 145.694 biraca. U odnosu na prethodne izbore, na spisku je oko 8.000 glasaca manje nego na prethodnim, predsednickim izborima. Eventualne izmene su moguce, najkasnije do 17. septembra. Do 13. septembra biracima bice dostavljeno obaveštenje o vremenu i mestu na kome mogu da glasaju. Biracka mesta bice otvorena od sedam do 20 casova.

        Košarkaški klubovi Zastava i Radnicki zvanicno više ne postoje. Formiran je potpuno novi klub, koji se do sporazuma sa sponzorima zove Radnicki-Zastava. Novu upravu cine po pet clanova iz dosadašnjih klubova Radnickog i Zastave i jedan predstavnik Skupštine grada. Prvi predsednik Skupštine novog kluba je Nebojša Divljan. U kojem ce se rangu takmiciti novi klub zavisice od ishoda baraž utakmice sa Lajonsom iz Vršca. Ova utakmica, ciji ce pobednik postati 14. clan Efes Prve lige, bice odigrana u Beogradu, 26. septembra, navodi RTK.

U Kragujevcu predstavljena prva Strategija za obrazovanje Roma u Srbiji
JEDNAKA PRAVA PROTIV SIROMAŠTVA

        U Skupštini grada u ponedeljak je predstavljena kragujevačka Strategija za obrazovanj Roma, prva u Srbiji. Na osnovu nacionalnih smernica Ministarstava prosvete i sporta Srbije, u saradnji sa Saveznim ministarstvom za ljudska i etnička prava, strategiju je utvrdio stručni tim, kao model i preporuku prioriteta.
        Dr Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca je izneo - da grad, već nekoliko godina, sprovodi politiku jednakih prava raznih interesnih, etničkoh i drugih grupa.
        - To je dugotrajan, težak proces, ali grad Kragujevac je rešen da tako bude, dubinom opredeljenja svih naših sugrađana - poručio je Rajković. Ukazao je i da se kragujevački tim pozabavio značajnom temom reforme obrazovanja i uključivanjem Roma u taj veliki proces.
        Gradonačelnik je izneo i da su istraživanima utvrđene slabosti, pre svega u srednjem obrazovanju, kao i da je neophodna reforma tog sistema, kao preuslov napretka čitavog Kragujevca.
        - Sigurno je da romska populacija u gradu zauzima posebno mesto. Kao građani smo skloni pojednostavljivanju - da kažemo da tu nema problema i diskriminacija. Nažalost, moram da kažem da ima problema i diskriminacija, koje nisu tako izražene i velike, ali postoje. Protiv toga se moramo boriti svi, pre svega mi - neromi - poručio je Rajković i irazio zahvalnost učesnicima u kreiranju i publikovanju Strategije.
        Predrag Cvetković, zadužen za prosvetu u Gradskoj vladi, naglasio je - da je veće obrazovanje, posebno Roma, preduslov smanjivanja siromaštva, radi socijalnog i ekonomskog napretka. Upozorio je da romska deca često napuštaju škole, posebno poslednjih 15-ak godina i da radi toga društvo, uz celini, treba da preuzme odgovornost.
        U ime autora Stretegije, Aleksandar Spasić je istakao - da je Kragujevac dobio široke mogućnosti za rešavanje obrazovanja Roma, sprovođenje takvog akcionog plana, u školama i drugim institucijama, za njihovo umrežavanju i slične mere.
        Publikovanje Strategije omogućili su UNICEF, Skupština grada Kragujevca i Fond za otvoreno društvo, iz Beograda. Izdavač je Romski informativni centar, iz Kragujevca.

EKONOMIJA

        "Zastava-automobili" iz Kragujevca želeli bi da pridobije austrijski "Magna Štajer", sestrinsku firmu kanadskog proizvođača delova za automobile Magna, sa sedištem u Gracu, piše bečki ekonomski dnevnik "Virčaftsblat".
        Predstavnik kragujevačke fabrike Muiljko Kokić je rekao da bi "Magna Štajer" razvio koncept za novo vozilo, a kao partner u proizvodnji našao bi se inostrani učesnik. Tim povodom trenutno se pregovora sa "Fiatom", "Tojotom", "Opelom", "Folksvagenom" i "Fordom".
        List navodi da je, međutim, problem finansiranje, kao i da je potrebna investicija od 300 miliona evra.
        - Mi trenutno razmatramo sve mogućnosti u istočnoj Evropi, ali još smo daleko od pregovora - izjavio je šef kompanije "Magna Štajer" Andreas Rudaš, prenose Beta i Glas javnosti.

POLITIKA

        Premijer Srbije dr Vojislav Koštunica pozvao je u intervjuu za novosadski "Dnevnik" sve haške optuženike da se sami predaju, jer je to najbolja opcija i za Srbiju i Crnu Goru, zbog međunarodnih obveza i za pojedince jer im pruža određene pogodnosti, odnosno obvezuje državu da im pruži odgovarajuću pomoć, prenosi Slobodna Evropa.

        Pred Posebnim odjeljenjem za organizirani kriminal, u Beogradu, sutra bi trebalo biti nastavljeno sudjenje za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjića, iznošenjem obrane prvooptuženog Milorada Ulemeka Legije.
        Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević-Tomić je rekla da su - kada je u pitanju nastavak ovog sudjenja - otvorene sve varijante, zbog ekstradicijskog postupka iz Grčke Dejana Milenkovića Bagzija, jednog od optuženih, navodi Slobodna Evropa.
        Najavljujući nastavak suđenja u Beogradu za ubistvo Zorana Đinđića, Indipendent u naslovu ističe - da sudije strahuju za svoje živote, pošto im je prećeno nekoliko dana pre nastavka.
        Objašnjava se da su prenje bile posredne jer su neke sudije na kućne adrese primili bukete crvenih ruža - simbola Crvenih beretki, specijalne jedinice policije kojom je komandovao prvooptuženi Milorad Luković.

EU nastavlja podršku Srbije i Crne Gore
SAPORAZUM SA RAZLIKAMA

        Evropska unija snažno podržava državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Politika EU se neće menjati - predočili su najviši funkcioneri vodeće evropske asocijacije, tokom vikenda, posle neformalnog sastanka šefova diplomatije u Mastrihtu. Istina, kako je objasnio evropski komesar Kris Paten, zvanični Brisel će, uvažavajući različitosti Beograda i Podgorice, tolerisati "dvostruki kolosek".
        To praktično znači da će EU sa SCG potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali da će se unutar tog sporazuma naći rešenja koja bi uvažila te navodne nesličnosti Srbije i Crne Gore. Kako je objašnjeno posle susreta u Mastrihtu, a što potencira upravo Paten kao predlagač duplog aršina, pokazalo se da insistiranje na harmonizaciji nije dalo rezultate, a Evropa ne želi "da tehnička pitanja i dalje blokiraju SCG na njenom putu ka Uniji". Predsedavajući EU, holandski ministar Bernard Bot, naglašava da predloženi pristup "na dve trake" pretpostavlja netaknutu zajednicu. Ona, istina suprotno stremljenjima Evropi, ne mora imati jedinstveno ekonomsko polje i unutrašnje tržište. Zvanični Beograd je sa vidnim olakšanjem dočekao poruke iz Mastrihta, uključujući Vojislava Koštunicu i Miroljuba Labusa, premijera i vicepremijera Srbije, inače zagovornike suprotnih stavova - prvi je federalista, drugi je za razdruživanje. Podgorica je znatno uzdržanija, što je i logično jer je poslednjih nekoliko nedelja iz vladajućeg tabora, sa izuzetkom predsednika SCG Svetozara Marovića, plasirana ideja referendum pre izbora.
        Taj je račun, očito, pravljen bez glavnog krčmara, baš kao što je i zvanični Beograd, pozivajući kosovske Srbe na bojkot izbora 23. oktobra, svodio računicu bez vodećeg računovođe. Vikend poruka iz Mastrihta, baš kao i ona Konkakt grupe plus od petka, na istom su fonu - i Podgorica i Beograd će dobiti izvesne ustupke pod uslovom da se odreknu glavne preokupacije. Crne Gore što se tiče, to je priča o urgentnoj nezavisnosti, a Beograda o srpskom Kosovu. I što pre nauče lekcije lakše će - spojeni, odvojeni ili relativno združeni - do Evrope.
        Jedan kolosek ili dva, ne menja stvar bitno - od presudne je važnosti pravac, a obe tračnice po snazi logike moraju biti paralelne, makar im smerovi privremeno bili suprotni, navodi Danas.

Goran Svilanović u Užicu
PARLAMENTARNI IZBORI NA PROLEĆE

        Goran Svilanović, predsednik GSS, izjavio je Danasu da su "Srbiji potrebni novi parlamentarni izbori" i da bi oni mogli da se održe "na proleće naredne godine".
        - Parlamentarni izbori biće najverovatnije održani između marta i maja sledeće godine, jer je postojeća Vlada Srbije izgubila energiju da bi mogla bilo šta da uradi. Verujem da će Vlada Srbije samo da "prezimi" i sačekaćemo izbore na proleće. Novi parlamentarni izbori su neophodni, jer koliko god da poštujem neke ljude u Vladi kao sposobne političare, očigledno je da oni nisu tim i da ne rade. Oni su jednostavno predstavnici različitih stranaka, koji se, evo i u toku kampanje za lokalne izbore, međusobno napadaju i mislim da bi za Srbiju bilo dobro da dobije novu vladu, rekao je Svilanović, za Danas, u Užicu.