Do kraja godine najavljena privatizacija Preduzeća za puteve "Kragujevac"
NA TENDERU SA JOŠ PET FIRMI

         - Preduzeće za puteve "Kragujevac" očekuje privatizaciju, kao jedna od boljih društvenih firmi, sa društvenim statusom - navodi direktor Ljubiša Živković. - Cilj nam je da se izborimo za svoje mesto. Na nivou Srbije smo izuzetno dobro kotirani, otprilike tamo gede nam je i mesto. Prošle godine, po realizaciji bili smo četvrta, a pretprošle godine treća firma u Srbiji.
         Po rečima direktora, privatizacija se očekuje do kraja godine, sa još pet preduzeća za puteve u Srbiji, na tenderu, za šta je dostavljena potrebna dokumentacija. Mada je proteklih godina nabaljeno više modernih mašina za niskogradnju, mehanizacija je još zastarela, navodi Živković.
         - Imamo najveći stepen otpisanosti mehanizacije, na nivou Udruženja "Srbja-put". Protekle tri godine uložili smo u mašine koliko smo mogli, iz sopstvenih sredstava, ali je to još nedovoljno za željenu opremljenost, kao jedan od uslova za izbor izvođača radova – dodaje Živković, kao i da poslednjih godina solidbno funkcioniše i zimska sluba.
         - Nabaljena je nova oprema za Zimsku službu – po četiri posipača i noža za čišćenje. Remontuje se i preostala mehanizacija i preduzima sve što je potrebno – kaže Živković. - Naručeno je i so, 1.400 tona već trerba da stigne. Punktove snabdevamo i agregatom, iako je još leto, ali su pipreme za Zimske slube već u jeku, čija dežurstva zvanično počinju 15. novembra, ali sneg zna da iznenadi i u oktobru.

UKRATKO

         Apotekarska ustanova, u saradnji sa "Velefarmom", svecano je otvorila renoviranu apoteku, u kragujevackoj pesackoj zoni, ulice Kralja Petra I,po svetskim standardima.
         Otvaranju su prisustvovali farmaceuti, lekari i brojni saradnici Apotekarske ustanove. Gradjani ce od subote moci da u renoviranoj apoteci nabave sve medikamente, kozmetiku, opremu za bebe, cajeve. Apoteka ce raditi od 7 do 20 casova, a od 21. do 1. u mesecu dezurace 24 sata, navodi RTK.

Predstavnici grada, Olimpijskog komiteta i austrijskog AST na kragujevalkim terenima
LEDENA PLOĆA POD REFLEKTORIMA

         Predstavnici Gradske vlade - Dragan Planić, za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine i Miloš Srejović, za sport - u petak su, na sportskim terenima u Velikom parku, razgovarali o postavljanju mobilnog, otvorenog klizališta, u Kragujevcu, sa Milivojem Ilićem iz Olimpijskog komiteta SCG i Ginterom Frojndšusom, iz kompanije AST u Insbruku.
         - Nudimo postavljanje klizališta pre svega na letnjim iglalištima, koja su osvetljena, kako bi se što veći do dana koristio za razvoj novog sporta za Kragujevac. Politiku takvog omasovljavanja različitih sportskih disciplina ovih godina vodio je i nadležni resor Izvršnog odbora Kragujevca. Klizalište može da se postavi na Košarkaškom, ili igralištu kod Hale "Jezero", kao i kod Škole "Đura Jakšić". Videćemo koje je igralište najpogodine. Bili bi najsrećniji kada bi mogli da iskoristimo sva tri, ali će i jedno, za početak, biti dovoljno – izjavio je Planić.
         Srejović naglašava - da će otvoreno klizalište doprineti većem učešću Kragujevčana i bogatijoj ponudi u sportu i rekreaciji. Po njegovim rečima, realne su mogućnosti za postavljanje klizališta, za koje već postoji veliko interesovanje u Kragujevcu, kao i u Beogradu, gde su već oprobana, na više lokacija.

Atletsko takmičenje učenika osnovnih škola u Kragujevcu
DO ZIME I KLIZALIŠTE

         Na Kragujevačkom gradskom stadionu, za sredu, 29. septembar, Skupština grada i Gradski savez školskih sportskih društava, pod pokroviteljstvom Ministarstva i Uprave za sport Srbije, zakazali su atletsko takmičenje učenika osnovnih škola, pod nazivom »Školska sportska kraljica«, saopštio je u petak Miloš Srejović, zadužen za sport u Gradskoj vladi.
         Na pres konferenciji u Skupštini grada, o organizaciji takmičenja su govorili i prof. dr Miroslav Madžarac, predsednik Saveza školskih sportskih društava Kragujevca i prof. Vlada Luković, savezni trener i kapiten.
         Učenici do četvrtog razreda takmičiće se na 60, 300 metara i skoku u dalj, petog i šestog razreda na sto i 300 metara (devojčice), na 400 metara (dečaci), u skoku u dalj i bacanju kugle, a sedmog i osmog razreda na sto, 300 i 600 metara (devojčice), na 800 metara (dečaci), u skoku u dalj, skoku u vis, bacanju kugle i četiri puta sto metara.
         Po tri najbolje plasirana takmičera, u svakoj disciplini, biće nagrađeni učesničkim majicama i medaljama.
         Najuspešnije škole, u ukupnom plasmanu, biće nagrađene sa 30.000 dinara za prvo, 20.000 dinara za drugo i 10.000 dinara za treće mesto, za nabavku sportske opreme. Profesor sa najboljim rezultatima biće nagrađen sa 10.000, drugi sa 7.000, a treći sa 5.000 dinara.
         - Želimo da reafirmišemo prave vrednosti i sportove. Atletika je bazični sport i neophodan predulov za druge sportove, čemu se posvećuje nedovoljna pažnja. Ministarstvo i Uprava za sport Srbije su podržali takmičenje i prihvatili njegovo finasiranje, za koje imamo sve stručne i druge uslove – izjavio je Srejović, sa priznanjima evropskog šampiona u ateletici.
         Pored toga, Srejović je, za narednu zimu, u Kragujevcu najavio i otvoreno klizalište, u saradnji sa Hokejaškim savezom Srbije i specijalizovane firme iz Austrije.

Ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić u »Zastava-oružju«
TROSTRUKO REŠENJE

         Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić izjavio je u čevrtak u Kragujevcu da se vojna industrija suočava sa tri velika problema ali da država za njih ima rešenje.
         - Reč je o velikim dugovanjima prema vojsci SCG i lokalnoj zajednici, nedostatku sredstava za obnavljanje proizvodnje i višku radnika - kazao je Davinić, u razgovoru s menadžmentom i sindikatom kragujevačke fabrike "Zastava oružje", navodi Tanjug.
         - Načelno smo se dogovorili, sa Vladom, da se dugovi svedu na nulu, ili da se otpišu – izjavio je Davinić, prilikom posete »Zastava-uružju«, prenosi RTK. – Drugim rečima – da vi te dugove, kad se radi o Vojsci SCG, nemate. To je ono što mislim da možemo da uradimo, bez ikakvih problema i bez ikakvih zatezanja. Čak, mogu da kažem, u ovom trenutku smatrajte da tih dugova nemate, ali ćemo mi to »papirološki«, kako se to kaže, odraditi, da vas i pravnim putem oslobodimo te obaveze.
         - Ono što hoćemo takođe da odradimo, a to moramo da radimo u saradnji sa upravom i vama, da vidimo kako ćemo da vas oslobodimo dugova prema lokalnoj zajednici. To je samo prvi korak. Vi nemate para da biste obnovili proizvodnju, da biste mogli da ispunite ugovore do kraja i obnovite svoj ekonomski potencijal – dodao je Davinić i nastavio:
         - Osnovili smo Fond za reformu Vojske, koja raspolaže ogromnom nepokretnom imovinom, vrednom pet do sedam milijardi evra. To je relativno neproduktivna svojima. Napustili smo mnoge kasarne, objekte. Posedujemo i građevinsko zemljište, poljoprivredna dobra, zarasla u travu. Sve to, preneli smo u Fond za reformu Vojske, u kojem ćemo dobiti dovoljno sredstava da u namenskoj industriji, uključujući naravno i vas, obezbedimo početna ulaganja u proizvodnju.
         - Na isti način, želimo da rešavamo i socijalne probleme viška zaposlenih – rekao je Davinić, prenosi RTK.

Ministar Predrag Bubalo: Za spas „Zastave“ nisu dovoljne samo pare
PARTNER DIKTIRA MODEL

         Najavljeno je da će Branko Tupanjac, srpski biznismen iz SAD, sa strateškim partnerom čije je ime nepoznato, u „Zastavu“ uložiti 500 miliona evra. Problem je, kako kaže Predrag Bubalo, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, što on nije ponudio i tehničko rešenje za novi model automobila i što bi, ukoliko bi država garantovala investiciju, dodatno opteretila budžet Srbije.
         - Tupanjac još nije decidan u namerama. jer je ozbiljan biznismen, koji ne odlučuje tek tako. Razgovori sa njim vode se od novembra prošle godine. Tražili smo i da nam pomogne, oko kontakata, u Americi. Imponovalo bi nam da on bude čovek koga „Zastava“ interesuje, ali nikakav dokument nismo potpisali - kaže za „Blic“ generalni direktor Grupe „Zastava“ Zoran Radojević.
         On negira navode medija da će Tupanjac kao strateškog partnera „Zastave“ dovesti američku kompaniju „Ford“.
         - Tupanjac nije pominjao „Ford“, ali je pominjao neke druge poznate firme - kaže Radojević, koji nije želeo da precizira o kojim kompanijama je reč.
         - Neophodno je da Tupanjac ima tehničko rešenje i da dovede ozbiljnog strateškog partnera. Besmisleno je da „Zastava“ nastavi sa dosadašnjim modelima. Novi model je neophodan. Nema nesporazuma sa Tupanjcem. Do sada je uglavnom pričao da je obezbedio finansijska sredstva. Tupanjac je imao pismo banke iz Londona. U pitanju je kredit, odnosno garancija da će on biti kreditiran. To jeste važno, ali još važniji je razvoj i novi model - tvrdi Bubalo.
         U razgovorima Tupanjca sa državom je, prema pisanju medija, zapelo kod garancija na investiciju koje je srpski biznismen tražio od nadležnih. Kako su pojedini mediji preneli, ministar Predrag Bubalo je ustvrdio da država ne može da pruži garancije zbog sporazuma sa MMF, ali on za „Blic“ objašnjava da je problem u tome što ovakva vrsta garancije dodatno opterećuje državni budžet.
         - Tupanjac je tražio od države neku vrstu depozita, odnosno da država izdvoji deo novca. To jeste neka vrsta garancije, koju je tražio od države. Nije tačno da država ne može da pruži garancije. Tu nas niko ne ograničava, ali ne možemo beskonačno da se zadužujemo. Već smo dosta zaduženi - kaže Bubalo.
         - „Zastava“ mora da bude očišćena od dugova i rasterećena za privatizaciju - ističe direktor Radojević. - Deo „Zastavinog“ duga prema italijanskoj kompaniji „Fijat“ otpisan je pre nekoliko dana. Otpisano je 30 miliona, od ukupno 42,5 miliona evra. Sporazumom je predviđeno da ostatak duga, od 11,5 miliona evra, „Zastava“ vrati u roku od godinu i po dana, sredstvima od privatizacije svojih preduzeća. Sada su na redu domaće banke
         Danas bi, kako je najavljeno, trebalo da se održi prvi sastanak rukovodstva „Zastave“ sa domaćim poveriocima.
         - Mi smo tehnički deo posla odradili i usaglasili sa bankama sve obaveze. Ostaje da se donesu sve odluke. Ne mogu da kažem da li ćemo sve rešiti ove nedelje ili tokom naredne - ističe Radojević.
         Dug „Zastave“ prema domaćim bankama iznosi oko 200 miliona dolara. Radojević ističe da je pitanje procenta koji će biti otpisan i dalje otvoren i neizvestan.
Ministar Bubalo, međutim, kaže da država mora voditi računa „da kada nekoga spasava, drugog ne uništava“.
         - Sigurno je da će otpisa dugova biti, ali u ovom trenutku teško je reći i koliko. Moraju se videti priroda, struktura i poreklo duga. Teško je reći da će svi dugovi biti otpisani, ali dobar deo će biti relaksiran. Jedno je želja i volja, ali ne možemo dovoditi poverioce u nepovoljan položaj - ističe Bubalo, navodi »Blic«.

EKONOMIJA

         Samostalni sindikat »Zastava-automobila« ocenjuje da će smanjenje budzeta od 1,7 milijardi dinara za privredu i najavljeni uvoz polovnih automobila, starijih od šest godina, izazvati zastoj u isporuci delova iz kooperacije i ponovno zaustavljanje montažnih traka. Predsednik sindikata Zoran Mihajlovic, istice da je fabrika mesec i po dana živela samo od prodaje vozila i da vec ne izmiruje obaveze prema kooperaciji. Samostalni sindikat ''Zastava-automobila” najavljuje proteste ukoliko se za osam dana ne postigne dogovor sa premijerom i ministrima Bubalom, Dinkicem i Lalovicom, o daljem subvencioniranju proizvodnje automobila u Kragujevcu, navodi RTK.

         Fabrika automobila "Zastava" (www.zastava.net) iz Kragujevca zelela bi da pridobije austrijski "Magna Steyr" (www.magnasteyr.com), sestrinsku firmu kanadskog proizvodjaca delova za automobile "Magna" sa sedistem u Gracu, pise becki ekonomski dnevnik "Wirtschaftsblatt" (Virtsaftsblat) (www.wirtschaftsblatt.at).
         "Magna Steyr" bi razvio koncept za novo vozilo, a kao partner u proizvodnji nasao bi se inostrani ucesnik. Tim povodom trenutno se pregovora sa proizvodjacima "Fiat" (www.fiat.com), "Toyota" (www.toyota.com), "Opel" (www.opel.com), "Volkswagen" (www.vw.com) i "Ford" (www.ford.com).
         List navodi da je problem, medjutim, finansiranje, objasnjavajuci da bi bilo potrebno investirati 300 mil EUR. "Mi trenutno razmatramo sve mogucnosti u istocnoj Evropi, ali jos smo daleko od pregovora", rekao je sef kompanije "Magna Steyr" Andreas Rudas.

         Direkcija za urbanizam i izgradnju Kragujevca zavrsila je generalni urbanisticki plan "Kragujevac 2015". Planom je, za narednu deceniju, predvidjen brzi razvoj od prosecnog u Srbiji, sto ce bitno uticati na dostizanje kriterijuma za ulazak u Evropsku Uniju (www.europa.eu.int). Kragujevac ce se, predvidjeno je, siriti prema koridoru 10, a posebna paznja bice posvecena izgradnji u centralnoj zoni grada, za razliku od ranijih godina kada je dominirala izgradnja u rubnim zonama. Cilj je, u prvom redu, da se stvore uslovi za vece interesovanje i domacih i stranih investitora. Zato je planirano sirenje industrijske zone sa 350 na 900 hektara, kao i potpuno opremanje gradjevinskog zemljista i uvazavanje svih specificnosti buducih investitora.
         - Horizont ulaska u Evropsku Uniju je priblizan vremenskom odredjenju ovog plana - to je godina 2016., a po nekim prognozama 2020. To znaci da Srbija, u trenutku ulaska u EU, treba da bude na nivou razvijenosti, na kojem je Slovenija bila 2004. godine - rekao je dr Veroljub Trifunovic, direktor Direkcije za urbanizam i izgradnju Kragujevac.
         Generalni urbanisticki plan postavlja normu za dugorocni razvoj Kragujevca, kao centra sire regije, pod uslovima koje diktira Evropa svim zemljama. Srbija je na tom putu i Kragujevac mora biti na tom putu, receno je na konferenciji za stampu.

         Sporazum o saradnji, kojim bi trebalo trajno da bude resen problem regulisanja saobracaja u Kragujevcu potpisali su Predstavnici Nacionalne asocijacije italijanskih opstina i agencije Reggio nel Mondo (www.reggionelmondo.com), koja zastupa italijanski grad Reggio Emilia (www.municipio.re.it) i Skupstine grada Kragujevca (www.kragujevac.org.yu).
         Sporazum se odnosi na finansiranje generalnog plana za gradski saobracaj i plana reorganizacije za parkiranje motornih vozila, koji obuhvataju studije izvodljivosti za parking prostore, planove za reorganizaciju parkiranja automobila i zone sa limitiranim saobracajem.
         Sporazum su, u subotu, potpisali gradonacelnik Kragujevca dr Vlatko Rajkovic, u ime opstine Reggio Emilia Moris Bonacini, a u ime Nacionalne asocijacije italijanskih opstina direktor odseka za medjunarodnu saradnju Viktor Magiar. Projekat ce, navedeno je u saopstenju, finansirati Ministarstvo inostranih poslova Italije (www.esteri.it) u okviru programa "Italijanske opstine za balkanske opstine".

         Radna grupa za bilateralnu ekonomsku saradnju Srbije i Italije dogovorila je ubrzavanje realizacije programa italijanske finansijske podrske Srbiji, koja bi u narednih nekoliko meseci trebalo da u iznosu od oko 65 miliona EUR pomogne razvoj zdravstva, energetike, prosvete, zastite zivotne sredine, poljoprivrede, socijalne stanogradnje, kao i da ubrza ekonomski rast kroz program kreditiranja malih i srednjih preduzeca.
         Povodom zasedanja radne grupe u zvanicnoj poseti Srbiji boravio je njen kopredsedavajuci Roberto Antonione, italijanski drzavni podsekretar za inostrane poslove, a domacin sastanka je bio Predrag Bubalo, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije (www.mier.sr.gov.yu) i kopredsedavajuci radne grupe sa srpske strane.
         Na sastanku su precizirani i detalji predstojece posete italijanskih privrednika Srbiji, planiranoj za 18. oktobar, tokom koje ce oni svoje planove i ideje predstaviti potencijalnim srpskim partnerima. Zauzvrat, italijanskim gostima bice prezentovane mogucnosti za ulaganje u srpsku privredu, navodi Tanjug, prenosi Vibilia.

Predstavnici italijanskog »Plastala« u Skupštini grada Kragujevca
AUTO-DELOVI POKREĆU INDUSTRIJU

         O pokretanju proizvodnje u Kragujevcu, plastičnih auto-delova, u četvtak su, u Skupštini grada, razgovarali gradonačelnik dr Vlatko Rajković i predstavnici italijanskog »Plastala« Donatela Bau, menadžer za obuku kadrova i Renato Melinato, biznis menadžer za Srbiju, uz učešće Ratomira Popovića, iz Gradske vlade, Marka Lorencona, projekt lidera i Branka Dreševića, inženjera iz fabrike »21. oktobar«.
         U prisustvu predstavnika medija, Rajković je potsetio - da je »Plastal« već duže u Kragujevcu, radi pokretanja petrspektivne proizvodnje, koju će grad podržati, radi zapošljavanja i podsticanja ekonomije. Izneto je, da je u pripremi i kragujevačka Industrijska zona, ali da »Plastal« može da se opredeli i za proizvodnju u pogonima »21. oktobra«, ili posebnom industrijskom kapacitetu, koji može da se proširi.
         - Zainteresovani smo za pokretanje privrede i što veće zapošljavanje, što je naš glavni motiv, već četiri godine. Naravno, na nacionalnom nivou, ima puno problema sa reformama, što je onemogućilo veće investicije i ulaganja. Mnogi od tih problema se mogu rešiti, samo je put komplikovan – izneo je gradonačelnik i izrazio spremnost za saradnju, u prevazilaženju teškoća.
         Predstavnici »Plastala« su se posebno zahvalili Rajkoviću i Popoviću, za dosadašnju podršku, u pripremama proizvodnje auto-delova u Kragujevcu.
         - Takvi prijateljski odnosi su vrlo značajni za italijanske kompanije, jer želimo da u Kragujevcu pokrenemo pravu industriju. Naši snovi treba da postanu stvarnost, u čemu će vaša dalja pomoć biti veoma dragocena – ukazala je Bau i najavila šestomesečnu obuku, u Italiji, grupe od 15 ljudi, iz »21. oktobra«.
         Melinato je izneo da je »Plastal« zadovoljan iskustvom, od prošlog proleća, u saradnji na prvom proizvodu, sa kragujevačkim »21. oktobrom«.
         - Zainteresovani smo da povećamo naše poslove. Zato i organizujemo obuku u Italiji, ljudi iz »21. oktobra«. U međuvremenu, povećaćemo proizvodnju, sa »21. oktobrom«. Zainteresovani smo i za kragujevačku Industrijsku zonu. Sada je »21. oktobar« partner i dobar snabdevač. Planiramo da osnujemo kompaniju, u Kragujevcu, u početku sa 50-60 ljudi, koja ubrzo može da bude - mnogo veća – rekao je Melinato.

Agencija za regionalni razvoj Šumadije i Pomoravlja u Kragujevcu
STRUČNIJE PLANIRANJE I POSLOVANJE

         U Skupštini grada, predstavnici Kragujevca, Vlade Republike Srbije, opština Aranđelovac, Topola, Rača, Knić, Lapovo, Batočina, Jagodina, Despotovac, Rekovac, Svilajnac, Regionalne privredne komore, »Credy banke«, Asocijacije preduzetnika »Šumadija«, kao i njihovog Udruženja »Sloga«, Udruženja građana »Šumadijska inicijativa«, iz Kragujevca, kao i »Baština i budućnost 1859«, iz Aranđelovca, u četvrtak su osnovali Agenciju za regionalni razvoj Šumadije i Pomoravlja, prvu u Srbiji.
         Agencija je nastala kao rezultat transformacije Regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, u Kragujevcu, uz donacije Evropske agencije za rekonstrukciju, UNOPS i Južnomoravskog regona Češke Republike.
         G radonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković navodi - da je transformacija rezultat dvogodišnjeg planiranja i intenzivnog rada.
         - Sazreo je trenutak da predstavnici svih opština ova dva okruga realizuju veliki projekat, uz podršku Evropske agencije za rekonstrukciju. Očekujemo da Agencija preuzme važan deo ekonomskog razvoja Šumadijske i Pomoravske regije – izjavio je Rajković, potsećajući da se Regionalni centar već bavio lokalnim ekonomskim razvojem, a ne samo malim i srednjim preduzećima. – Ogroman broj projekata ticao se razvoja. Stvoreni su mapa resursa i dobri preduslovi za investiranje. Bilo je puno praktičnih aktivnosti. Omogućena je saradnja sa velikim brojem privrednika iz Italije. Bilo je i puno njihovih poseta i prezentacija.
         - Ostvareni su veliki poslovi, za grad Kragujevac. Pogotovo velike koristi imali su kragujevački privatnici. Postojao je niz projekata obuka mrenadžera i ljudi koji žele da pokrenu posao. Sve je izvanredno funkcionisalo. Slobodno mogu reći da je Regionalni centar bio među najboljima u Srbiji, po ocenama iz Evropske agencije za rekonstrukciju. To sada proširujemo, u korist Kragujevčana – zaključio je Rajković.
         Petar Pavlović, predstavnik Ministarstva za privredu Srbije, pozdravio je osnivače, u ime Republičke Vlade. Podvukao je značaj zajedničkog rada, svih delova društva, kao preuslova za otvaranje novih radnih mesta, povećavanje dohotka i dobru organizaciju života. Po njegovim rečima, glavni zadaci Agencije biće stručna pomoć, opštinskim planovima razvoja, kao i radnjama i preduzećima, da što pre stanu na noge i da posluju uspešnije.

Prijem kandidata za gradonačelnika Kragujevca
SAMOUPRAVI VRAĆENO DOSTOJANSTVO

         Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković priredio je, u četvrtak, prijem kandidata za gradonačelnika i predstavnika medija, na kojem se osvrnuo na protekli četvorogodišnji mandat lokalne samouprave i poželeo uspeh pobedniku na predstojećim lokalnim izborima.
         - Najvažnije je što je vraćeno dostojanstvo lokalnim samoupravama, koje su 2000. godine po prihodima, statusu, zakonu, bile na sasvim drugačijem mestu – naglasio je Rajković. – Puno je promenjeno. Realni prihodi lokalne samouprave su dosta porasli, što je omogućilo da funkcioniše na odgovarajući način, korektno.
         Potsetio je i da kragujevačka lokalna samouprava prvi put koristi sve veći deo svog zdanja, sa 22 nove kancelarije, gde su u ranijem, dužem periodu useljavane druge institucije.
         - Kragujevac je u dobrom stanju, bez dugova. Imao je relni rast budžeta, od četiri miliona evra, 2000. godine, na 10, pa 18, pa 27 miliona evra. Nažalost, u ovoj godini imali smo 23 miliona – izneo je gradonačelnik, potsećajući da se većina poslanika iz Kragujevca nije suprotstavila takvom aktuelnom Zakonu o budžetu Srbije.

Premijer Srbije dr Vojislav Koštunica u Kragujevcu
POSLE IZBORA PREPOROD

         Predsednik Vlade Republike Srbije dr Vojislav Koštunica ukazao je - u sredu u Kragujevcu - da je ravno 200 godina od oslobađanja i obnove srpske države:
         - Nekoliko dana nas deli od važnih lokaklnih izbora u Srbiji. Posebno važnih za Kragujevac, grad koji očekuje preporod, posle ovih izbora. A zaslužio je taj preporod, jer kada je Kragujevcu bilo dobro - i Srbiji je bilo dobro. Srbija je bez Kragujevca nezamisliva – izjavio je Koštunica, prenosi RTK.
         U poslednjih nekoliko meseci, Vlada Srbije rešila je i one probleme kragujevačke »Zastave«, koje je prethodnih godina bilo nemoguće rešavati, izjavio je premijer Srbije, dodaje RTS:
         - Veliki impuls za našu privredu uopšte i za poboljšanje života u Srbiji čini oslobađanje od dugova, bilo da je reč svojevremeno o Londonskom klubu, sada o dugu »Zastave« prema Fiatu. Rešili smo pitanje dugova sa Ruskom Federacijom. Dakle, to je već nešto – izjavio je Koštunica i nastavio:
         - Pored toga, naravno, dešavaju se neke druge pozitivne stvari, kada je reč o investicijama, privatizacijama koje će krenuti najesen.
         Razdužena kragujevačka »Zastava« - rečeno je – biće konkurentnija u pregovorima sa potencijalnim strateškim partnerima, čija će ulaganja biti od velikog značaja za opstanak domaćeg proizvođača automobila, navodi RTS.

BBC: Srpska grupa u Predstavničkom domu američkog Kongresa
BOLJI ODNOSI SA VAŠINGTONOM

         Administrativni odbor Predstavničkog doma američkog Kongresa formalno je odobrio zahtev grupe kongresmena za uspostavljanje srpskog kokusa, odnosno neformalne srpske poslaničke grupe u tom domu Kongresa.
         Cilj grupe je jačanje i održavanje istorijskog saveza i prijateljstva između Sjedinjenih Država i Srbije.
         - Kokus ce kao dvostranačka grupa predstavljati i tumačiti Kongresu pitanja koja su od interesa i koja utiču na političku, ekonomsku i bezbednosnu klimu u Srbiji i na Balkanu - ističe se u saopštenju amabasade Srbije i Crne Gore u Vašingtonu.
         - U tom smislu ova poslanička grupa će pored unapređenja bilateralne saradnje, ulagati napore i na promovisanju pristupa Srbije i Crne Gore evroatlantskim institucijama - dodaje se u saopštenju.
         Predsedavajući srpskog kokusa biće republikanski kongresmen iz Indijane Den Barton, član Komiteta Predstavničkog doma za međunarodne odnose, a kopredsedavajući demokratski kongresmen Rem Emanuel, član budžetskog odbora Predstavničkog doma.
         Komentarišući osnivanje Srpskog kongresnog kokusa - prvog u modernoj istoriji odnosa dveju zemalja - ambasador Srbije i Crne Gore u Vašingtonu Ivan Vujačić, u izjavi za BBC, ocenio je da će američki Kongres ubuduće imati bolji uvid u rezultate koje je Srbija ostvaruje u demokratskom procesu.
         Vujačić je naglasio da formiranje kokusa predstavlja znak daljeg poboljšanja odnosa Begrada i Vašingtona.

Povećana proizvodnja »Zastava-automobila«
ZA OSAM MESECI 8.510 VOZILA

        »Zastava-automobili«, za osam ovogodišnjih meseci, proizveli su 8.510 vozila, najviše modela »koral« - 4.540. U odnosu na isti period prošle godine, proizvodnja je veća za 737 vozila.
        Sa 1.706 automobila u avgustu, ostvarena je najveća mesečna proizvodnja za nekoliko poslednjih godina, 1.466 vozila za domaće tržište, dok je 240 modela »florida in«, u delovima, izvezeno u Egipat.
        Prva dva meseca ove godine fabrika nije radila, zbog uštede energije i remonta. Za to vreme, u 704 »korala« i 420 »florida« ugrađeni su »pežo-sitroen« motori, saopšteno je iz Centra za PR Grupe »Zasatava-vozila«:
        Znatno je veće i interesovanje kupaca, iako domaće banke ne kreditiraju nabavku. Za osam meseci 2004. kupcima je isporučeno 8.033 vozila, 2.983 više nego u istom periodu prošle godine.
        Polovina vozila kupljena je za gotov novac, najviše u avgustu – 930. Na kredit je prodato nešto više od 2.000 vozila, uglavnom preko »Rajfajzen banke«, a na lizing oko 800, posredstvom »Zasatava-Istra Benz«.

Agencija za privatizaciju
TENDER I ZA KRAGUJEVAČKE PUTARE

        Agencija za privatizaciju obećava ubrzanje ovog procesa u narednim mesecima. Do kraja oktobra, najavljuje se raspisivanje tendera za prodaju deset preduzeća: inđijske “Agrounije”, apatinskog “Jedinstva”, kruševačkog “Rubina” i “Džervina”, “Sloge” iz Vladičinog Hana, “Ukrasa” iz Bele Palanke, “Hipol” iz Odžaka i tri firme za puteve - beogradske, vranjske i kragujevačke.
        Znatan broj preduzeća sa ovog spiska (“Agrounija”, “Jedinstvo”, “Rubin”...) je već bio na prodaji, ali su se prethodni tenderi okončali bez uspeha. Za neke firme nije bilo kupaca, neki kupci nisu dobili verifikaciju, a tender za “Agrouniju” je propao.
        U decembru država, međutim, izlazi sa tenderima od kojih se očekuju i velike pare i velika konkurencija strateških partnera i investitora. Reč je o tri velike pivare: beogradskoj, jagodinskoj i vršačkoj. Raspisivanje sva tri tendera će ići istovremeno, upravo da bi se sprečilo obaranje cena i pojačala konkurencija, a i eventualna koncentracija monopola.
        U Agenciji za privatizaciju najavljuju i raščišćavanje sa preostalim državnim kapitalom u preduzećima privatizovanim po prethodnom zakonu. Tamo gde Akcijski fond ima paket veći od 30 odsto, ići će se na opciju udruživanja sa malim akcionarima kako bi se napravio većinski paket, a onda prodaja išla kroz tender, aukciju ili javnu ponudu.
        Okvirnog spiska koja bi to preduzeća mogla biti (te uslove ispunjavaju i “Knjaz Miloš“, i “Centroproizvod”, i “Soko Štark”, i “Simpo”...) Agencija, međutim, još uvek nema. Jedina informacija koju smo mogli da dobijemo je da će Akcijski fond, primenom ovog ili onog metoda, do kraja decembra na prodaju izneti svoje udele akcija u ukupno 60 preduzeća, kao što je to sada učinila sa “Knjazom”.
        Kada je reč o aukcijskoj prodaji, a preko koje je ove godine, faktički i jedino išla privatizacija, na spisku do kraja godine je oko 200 preduzeća.
        Tu je i najosetljiviji, a po težini i dugoročno i najkvalitetniji deo, restrukturiranje. Za nekadašnje socijalističke gigante privatizacija će ići tako što će prvo proći kroz program “prečišćavanja” i finansijskog i organizacionog, a onda biti ponuđeni na prodaju putem tendera, ili aukcije. Agencija, odnosno njen Centar za restrukturiranje je, kažu, već “obradio” “Gošu”, FAP, “Zorku”, “14. oktobar”, “Prvu petoletku”, “Rekord”, “Prvu iskru” iz Bariča... “Prva iskra” Barič, će za razliku od svih ostalih, ići u privatizaciju metodom prodaje imovine, a svi ostali kroz aukcije ili tender, navode Novosti.

Fotografije Nebojše Radosavljevića Rausa u Galeriji Narodne biblioteke
SVEDOČANSTVO O "DOGAĐANJU NARODA"

        U Galeriji Narodne biblioteke "Vuk Karadžić" u utorak je otvorena izložba foto-dokumenata "Događanje naroda 1988-2000", kragujevačkog reportera Nebojše Radosavljevića Rausa.
        - Izložba je najava knjige, koja će biti objavljena 5. oktobra, uz pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije, resora za kulturu Gradske vlade, kao i Narodne biblioteke, u Kragujevcu. Knjiga sadrži 145 fotografija, od kojih su 25 izložene u Galeriji Bibioteke, gde će ostati do 7. ili 8. oktobra – izjavio je autor za "Glas Kragujevca".
        Upravnica Biblioteke Ninoslava Milanović je, uz ostalo, ukazala na značaj foto-dokumenata za istoriju i tradiciju. Slavica Trifunović, zadužena za kulturu u Gradskoj vladi je dodala, da je preko potrebno potsećanje na dalju i bližu istoriju, radi objektivnih pouka i poruka.

Predstavnici "Metroa" zadovoljni lokacijom u Kragujevcu
SVETSKA VELETRGOVINA KOD SERVISA

         Predstavnici međunarodnog trgovinskog sistema "Metro-Cash&Carry", na čelu sa Manfredom Baierom, Division Menager-om iz Duesseldorfa, u utorak su posetili lokaciju za svoj budući objekat, između Srrvisa "Zastava" i Carinarnice, na ulasku u Kragujevac, iz pravca Beograd – Niš i Evro-koridora 10.
         - Gospodin Baier, glavni menadžer oduševljen je lokacijom, kao i kompletnom pripremom, komunalnom, infrastrukturnom, planskom, s kojima grad raspolaže na ovoj lokaciji. Predstavnici "Metroa" su apsolutno zadovoljni i vrlo brzo krenuće sa izgradnjom svog objekta u Kragujevcu, prvog u Srbiji i Crnoj Gori, za preko 300 zaposlenih – izjavio je Dragutin Radosavljević, direktor kragujevačkog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta.
         - Ne treba posebno objašnjavati šta će značiti trgovina "Metroa" za Kragujevac, pored 500 drugih u svetu. Kragujevac će ući u sistem svetske veletrgovine. Ovde će se pojaviti roba široke potrošnje, kako domaće tako i strane. To je šansa i za našu privredu, sa područja grada, Šumadije i Srbije, da se pojave u sistemu "Metroa" i da tu nađe šansu. Iskreno sam počastvovan ocenama i pohvalama predstavnika "Metroa" – rekao je Radosavljević.

U Vladi Srbije nema potvrde otpisivanja potraživanja od »Zastave«
OBAĆANJA PODGREVAJU NADE

         Mada je kandidat DSS za gradonačelnika Kragujevca Goran Davidović najavio da će ovih dana u Vladi Srbije biti potpisan dokument o otpisu svih dugova koje »Zastava« ima, kako prema srpskim bankama u stečaju, tako i prema poveriocima Londonskog i Parsiskog kluba, u sedištu Srpske vlade niko nije mogao da potvrdi tu informaciju.
         - Neka tu vest komentariše onaj ko je i lansirao – rekao je u ponedeljak »Novostima« Predrag Bubalo, ministar za ekonomske veze sa inostranstvom i koordinator za sektor privrede u Vladi Srbije. Ministar Bubalo je dodao, da se vezano za »Zastavu« uporno lansiuraju informacije koje »podgrevaju nadu« zaposlenih u tom kolektivu.
         Slično je reagovao i srpski ministar finansija Mlađan Dinkić, kao i nadležni u Narodnoj banci Srbije, navode Novosti.
         »Danas« dodaje da je kandidat Davidović potvrdio je da će u Vladi Srbije uskoro biti potpisan sporazum kojim će "Zastavi" biti optisani dugovi prema bankama u iznosu od oko 400 miliona dolara. Davidović je ponovio da će "Zastava" tako postati razdužena fabrika, koja će lakše doći do strateškog partnera
         - U "Zastavi" se ovih dana glancaju kancelarije i hale u koje bi u sredu trebalo da dođe premijer Vojislav Koštunica, prvenstveno da bi podržao kandidata DSS-a za gradonačelnika Kragujevca – navodi »Glas javnosti«.
         Zoran Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata "Zastava automobila" ističe da niko iz Vlade nije reagovao ni povodom pisma upućenog premijeru i ministru Mlađanu Dinkiću, zbog najava da će biti legalizovana uvezena vozila starija od šest godina.
         U kabinetu ministra finansija Mlađana Dinkića juče su demantovali da je ministar obećao legalizaciju polovnih vozila starijih od šest godina, ali nisu imali objašnjenje zašto odmah nisu reagovali kada je ta vest objavljena prošle nedelje, kao izjava prilikom obilaska Vlasotinca. Mediji koji su preneli izjavu Dinkića, međutim, tvrde da imaju tonski zapis izjave, pa se pretpostavlja da se Dinkić u međuvremenu predomislio ili dobio kritiku od koalicionih partnera, navodi isti list.

EKONOMIJA

         Na carinskoj teritoriji Srbije od 1. 11. 2004 primenjivace se ponovo, posle 10 godina, ATA carinski karneti za privremeni izvoz robe u 60 zemalja koje su clanice tog sistema.
         Karnete ce izdavati PKS (www.pks.co.yu), jer ih i u drugim zemljama izdaju privredne komore, a srpska komora je upravo potpisala ugovor sa Upravom carina (www.fcs.yu), kao i sa osiguravajucom kucom DDOR Novi Sad (www.ddor.co.yu), koja ce te poslove pratiti.
         Prof. dr Franc Josef Heher iz Privredne komore Austrije (www.wko.at) odrzao je predavanje na kojem je ukazao na prednost ATA karneta, jer smanjuju troskove, posto je roba koja se privremeno izvozi radi izlaganja na sajmovima i izlozbama oslobodjena poreza na dodatu vrednost i carina, a uz to je osigurana.
         Rukovanje karnetima, koji vaze godinu dana, jednostavno je, a jedan karnet ima vise listova, za svaku zemlju po jedan, sa dva kupona koji se predaju pri ulasku i izlasku iz zemlje.
         Karnet pojednostavljuje trgovinu, jer vise nije potrebna carinska deklaracija. Na karnet se unose podaci o vrsti i kolicni robe, vlasniku i izdavacu. Karneti pokrivaju komercijalne uzorke, profesionalnu opremu, kao sto su kompjuteri, alati, kamere, muzicki instrumenti, medicinska oprema i roba za sajmove, a po isteku godine vracaju se PKS. Ne mogu se koristiti za kvarljivu robu, prehrambene proizvode i robu za reprodukciju i popravku.
         Cena karneta uskladjena je na nivou celog ATA sistema, s tim sto ce se u Srbiji dodavati 0,3% troskova za osiguranje. Na seminaru je receno da postoji mogucnost da troskova osiguranja budu oslobodjeni neki eksponati koji su od izuzetnog znacaja za promociju kulture nase zemlje.
         Za srpske privrednike i carinike bice organizovana posebna obuka za primenu karneta. ATA sistem uspesno funcionise od 1963. godine, a njegove karnete mogu da primenjuju zemlje cije su komore clanice Medjunarodnog biroa privrednih komora.

         Posta Srbije uvela je od 20. avgusta 2004. godine mogucnost da se slanjem SMS poruke na broj 3200 u okviru mreze 064 poruce udzbenici Zavoda za udzbenike i nastavna sredstva (www.zavod.co.yu) za ucenike od prvog do osmog razreda. Nakon kljucne reci KNJ unose se sifre udzbenika koje korisnik porucuje razdvojene po jednim praznim poljem, a zatim i kompletni podaci narucioca - ime i prezime, ulica i broj, postanski broj i naziv mesta. Ukoliko korisnik naruci vecu kolicinu istih udzbenika, unosi istu sifru onoliko puta koliko udzbenika porucuje. Slanjem jedne poruke moze da se poruci najvise 10 udzbenika. Cena poruke je 36 din. U zavisnosti od vrednosti udzbenika, postarina iznosi 100 din za vrednost porudzbine do 3.000 din, 150 din, za vrednost porudzbine od 3.000 do 5.000 din, a 200 din ako je vrednost porudzbine veca od 5.000 din. Rok za dostavljanje paketa je 8 dana od dana porucivanja. Detaljne informacije o kupovini udzbenika preko poste se mogu naci na sajtu www.posta.co.yu. Na ovom sajtu se nalazi i anketa s pitanjem gradjanima, da li bi kupili udzbenike preko poste. Anketa je jos u toku, a prema dosadasnjim rezultatima, 46 odsto gradjana bi kupilo, 18 procenata ne bi, šest odsto je vec kupilo, a 30 procenata gradjana nije znalo za mogucnost kupovine udzbenike preko poste.

         Vlada Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) saopstila je da je osnovala drzavnu lutriju kao jednoclano drustvo sa ogranicenom odgovornoscu. Prema zakonu o igrama na srecu, Drzavna lutrija Srbije (www.lutrijasrbije.co.yu) ima monopol za organizovanje klasicnih igara kao sto su loto, lutrija, bingo, kento, fonto i slicno, uz pravo da daje dozvole drugim pravnim licima da sa njom ucestvuju u odrzavanju te vrste igara. Godisnji promet drzavne lutrije bi, prema objavljenim proracunima, trebalo da bude oko 100 mil EUR, od cega bi fiskalni prihod bio oko 30 odsto.

Otkriven spomenik dr Jovanu Ristiću, kod Dvomostovlja u Kragujevcu
SRPSKI BIZMARK PONOVO U ZAVIČAJU

       Kod Dvomostovlja, u centru Kragujevca, Dragutin Radosavljević, direktor Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, u ponedeljak je otkrio spomenik državniku i diplomati dr Jovanu Ristiću (1831-1899), rad Zorana Ilića, vajara. Pored predstavnika Kragujevca, na čelu sa gradonačelnikom dr Vlatkom Rajkovićem, kao i javnog i političkog života, svečanosti je prisustvovala i Jelena Jovanović, praunuka Ristića, čija se kuća nalazila u blizini današnjeg spomenika.
       Radosavljević je potsetio na istorijske zasluge Jovana Ristića - za njegov grad, zemlju i narod - koje su decenijama nepravično zapostavljane:
       - Njegovo delo je besmrtno. Uvek je bio prvi među prvima. U Kragujevcu je završio osnovnu školu, kao državni pitomac Licej i Vosoku školu u Beogradu, a 1852. doktorirao filozofiju u Hajdelbergu. Pratio je i predavanja na Sorboni. Politički rad je počeo u drugoj vladavini kneza Mihaila, postaje sekretar Preobraženjske skupštine u Kragujevcu. Kao mlad, talentovan diplomata, u očima Ilije Garašanina i kneza Mihaila, u Carigradu postaje kapućehaja i šest godina se bavi diplomatijom i bori za Srbiju i interese Srpskog naroda.
       - Njegova je velika zasluga što su Turci konačno 1867. godine napustili Srbiju. Odmah po ubistvu kneza Mihaila, postao je jedan od članova Namesništva maloletnom Milanu Obrenoviću, kasnije i na čelu Namesništva Aleksandru Obrenoviću. Velika je njegova borba, njegov rad, diplomatska aktivnost. Učestvovao je u stvaranju Ustava 1869. godine.
       - Kao predsednik Vlade i ministar spoljašnjih dela, u vreme istočne krize, od 1875. do 1878, kada su na ovim perostorima besneli prvi i drugi srpsko-turski rat, uspeo je da Srbiju – za diplomatskim stolom – podigne do zvezda, da je nučini pobednikom. Na Berslinskom kongresu, veliki Jovan Ristić, među velikim političarima tadašnjeg sveta, Izraelijem, Bizmarkom, izdejstvovao je nezavisnost Srbiji. Njegovom velikom diplomatskom borbom Srbija je tada dobila četiri okruga – Niški, Pirotski, Vranjski i Toplički – bez jednog jedinog metka – potsetio je Radosavljević.
       Braonzana statua Ristića, hvaljanog u svoje vreme kao Srpski Bizmark, visoka je 3,2 metra.