EKONOMIJA

          Strane kompanije, zainteresovane samo za prodaju automobila na nasem trzistu, biće oporezovane u visini od 20 odsto. Kompanije spremne na kupovinu nasih automobila i na prodaju svojih, biće u potpunosti oslobodjene carine, po uredbi Vlade Srbije (www.srbija.sr.gov.yu) o blizim odnosima u dogorocnim kooperacijama.

          Evropska komisija (www.europa.eu.int) predlozila je opstu liberalizaciju trzista rezervnih delova. Auto-delove, kao sto su retrovizori, sofersajbne ili branici, kupci nece vise morati da nabavljaju od originalnog proizvodjaca, vec ce im biti dostupne i jeftinije kopije originala. U najvecem delu Evropske unije, ako zelite da promenite, na primer, vrata ili haubu na automobilu, obavezni ste da novi deo kupite od originalnog proizvodjaca, pre svega zato sto je dizajn rezervnih delova zasticen zakonom, pa nezavisnim proizvodjacima nije dozvoljeno da ih kopiraju. Evropska komisija je zakljucila da takva praksa negativno utice na zdravu konkurenciju na trzistu, i da, sto je jos vaznije - previse kosta.
          Na nasem trzistu, ta "zdrava konkurencija bofl proizvoda" gotovo je unistila pravu produkciju, kvalitetnu i po svim ISO standardima. Takav pristup je dobar nacin stavljanja glave u torbu, na sta su upucivali i iz Udruzenja uvoznika automobila i delova, koji su, od samog svog nastanka, poveli borbu protiv kopija. Sada i oni moraju da prihvate ono sto inace rade i njihovi inopartneri, koji investiraju u svoje dilere u SCG.
          Proizvodjaci automobila prodajom rezervnih delova obezbedju oko 30 odsto ukupnog profita. Neki od proizvodjaca automobila jos uvek tvrde da kopirani delovi nece biti dovoljno bezbedni. Medjutim, Evropska Komisija tvrdi da su sumnje potpuno bez osnova. Predlozeni plan bi sada trebalo da odobri Evropski parlament i da ga usvoji vecina zemalja clanica EU. Ako plan bude usvojen, popravka vozila u Uniji ce biti jeftinija, a na trziste, na kojem se godisnje zaradjuju milijarde dolara, bice dozvoljen pristup novim firmama.
          Kod nas se ocekuje dolazak strateskih partnera nasih uvoznika sa predlozima koje su do skoro svojski odbijali. I konacno bi mogla da zazivi ta prica o malim preduzecima, prenosi Vibilia.

UKRATKO

          Kragujevacka "Energetika" je pocela da puni toplovodni sistem, u pripremi za novu grejnu sezonu. Korisnici centralnog grajanja trebalo bi da obrate pažnju na toplotne instalacije i da eventualno uocene kvarove prijave na telefon 336-238 od sedam do 21 sat i 301-914 tokom noci, od 21 do sedam sati, navodi RTK.

          U selu Dobrača, u nedelju, 26. septembra, bice održana smotra narodnog stvaralaštva ''Dobracini dani". O okviru programa Društva za unapredjenje Dobrače, bice otvorene etnološke izložbe i izložba sitne mehanizacije. U programu smotre narodnog stvaralaštva ucestvovace SKC Kragujevac, Grupa Baranka, književnici, pesnici i ucenici Osnovne škole u Dobraci, navodi RTK.

Vratimo se knjigama

          Ove nedelje, preporučujemo roman “Na Drini ćuprija”. Istorijski roman našeg nobelovca Ive Andrića opisuje život kasabe, u različitim istorijskim periodima, koje povezuje most. Spoj dve obale odoleva zubu vremena, svi se smenjuju samo on ostaje. Svojim osobenim stilom Andrić kroz vreme prenosi duh kasabe i velelpnog mosta.

Gradonačelnik Kragujevca dr Vlatko Rajković opovrgava uopštene optužbe
DOKAZE PRED JAVNOST

          Gradonačelnik Kragujevca, dr Vlatko Rajković, na kraju mandata, u petak, javno se usprotivio kampanji, kako je rekao, jedne političke grupacije i lista, da su u kragujevačkoj lokalnoj vlasti lopovi. Na pres konferenciji, u Skupštini grada, Rajković je izneo da nastupa kao pojedinac, pogođen neragumentovanim optužbama, zahtevajući dokaze, za nadležne.
          Rajković je objasnio, da se opredelio za ovakav javni istup i zbog prilika u pravosuđu, zbog kojih, po njegovim rečima, svako može da govori svašta, o svakome, nekažnjeno, već nekoliko godina.
          - Nekolicina ljudi to veoma vešto radi, bez ikakvih materijalnih dokaza. To, kao čovek, ne mogu da dozvolim, jer imam 46 godina, u Kragujevcu sam rođen i imam mnogo prijatelja, rođaka, komšija, porodicu, decu – naglasio je Rajković, kao i da pošteni ljudi ne iznose neargumentovane optužbe.
          - Želeo sam da pozovem tu gospodu, pre svega g. Veroljuba Verka Stevanovića (kandidata za gradonačelnika i narodnog poslanika, prim GK)) i g. Miroslava Jovanovića (urednika »Nezavisne svetlosti«, prim GK), da sve dokaze, koje imaju, reprezentuju - ili javnosti Kragujevca, ili Ministarstvu unutrašnjih poslova – rekao je Rajković, tvrdeći da su korišćena i lažna svedočenja.
          Gradonačelnik je potsetio, da je Okružno javno tužilaštvo - prema službenoj informaciji, za Skupštinu grada Kragujevca, od 15. jula prošle godine – odbacilo krivičnu prijavu Veroljuba Srevanovića, protiv njega, Dragana Milosavljevića, zaduženog za komunalna pitanja, u Gradskoj vladi i Milenka Turanjanina, tadašnjeg gradskog ministra za privredu.
          Stevanovićeva prijava je teretila Rajkovića, Milosavljevića i Turanjanina za navodnu zloupotrebu ovlašćenja u privredi, zaključivanje štetnog ugovora i zloupotrebu službenog položaja, u vezi nabavke uglja, za »Zastava-enetgetiku«, za 2001-2002. godinu.
          - Sve takve prijave, protiv ljudi iz lokalne vlasti u Kragujevcu, su odbačene – izneo je Rajković, kao i da je istraga u vezi nabavke uglja trajala šest meseci, upozoravajući, uz zahvalnost novinarima na odzivu:
          - Kragujevac je u velikoj opasnosti – da li će ovde da vlada demokratija, ili cezarizam. Priče o mešanju u društvenu privredu su novi Socijalistički savez i znače da će se njome upravljati, kao i privatizacijom, postavljati direktori...

Završena rekonstrukcija gradskog jezgra Kragujevca
U UREĐENJE 19 MILIONA

        U jezgru centra Kragujevca, od ulica 27. marta i Svetolika Mladenovića, do Višnjićeve i Kralja Petra Prvog, sa trgovima Kod krsta, Vojvode Radomoira Putnika, kao i heroja, završena je rekonstrukcija, u vrednosti od 19 miliona dinara, iz gradskog Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta.
        Po rečima Dragutina Radosavljevića, direktora Fonda, zamenjeni su trotoari i kolovoz, po novoj tehnologiji, sa behatonom, plastičnim modulima i elementima. Obnovljena je javna rasveta i rešene teškoće zbog zadržavanja kišnice, na parkinzima hotela »Kragujevac«. Na rekonstrukciji je angažovano oko 1.500 radnika iz Preduzeća za puteve »Kragujevac«, »Vodovoda i kanalizacije«, »Niskogradnje«, »Elektrošumadije«, Gradskog zelenila i drugih podizvođača.

EKONOMIJA

          Srbija i Crna Gora nije lose prosla u izvestaju Svetske banke (SB) (www.worldbank.org) o stanju preduzimacke sredine (Doing Business 2005), medju 145 obuhvacenih zemalja.
          Sudeci po pokazateljima iz prezentovanog izvestaja - u kojem je Slovacka proglasena za zemlju koja se lane najbrze reformisala u svetu, a Novi Zeland za sredinu sa apsolutno najpovoljnijim uslovima za preduzimstvo - SCG se u nekoliko kategorija svrstava u bolju polovinu zemalja.
          Troskovi, vezani za osnivanje firme, u SCG iznose 9,5 procenata od investicije. U Danskoj osnivanje firme nista ne kosta. Ispred SCG su, od izabranih zemalja, Litvanija (3,7 procenata), Slovacka (5,7), Rusija (6,7), Jermenija (7,0), Rumunija (7,4) i Estonija (7,5), a iza mnogo duza grupa zemalja, medju kojima su Bugarska, Ceska, Makedonija, Slovenija, Hrvatska, Turska, Albanija, i poslednja Bosna i Hercegovina, gde troskovi iznose cak 46,2 odsto.
          Hongkong nema nikakve regulacije primanja i otpustanja zaposlenih, a pre SCG po ovom indeksu je od izabranih zemalja samo Slovacka (indeks 10). SCG ima indeks od 23 odsto. Najlosije plasirana drzava je Ukrajina, sa indeksom regulacije od 64.
          U gornjem delu rang liste je SCG i po vremenu trajanja stecaja. Najkrace u svetu, medju izabranim zemljama, traje stecaj u Irskoj (0,4 godine). Ispred SCG, u kojoj traje 2,6 godine, su Letonija (1,1), Litvanija (1,2), Poljska (1,4) Rusija (1,5), Jermenija (1,9), Madjarska i Ukrajina. Iza SCG su, pored ostalih Azerbejdzan, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Makedonija, Slovacka i na samom zacelju Ceska sa 9,2 godine prosecnog trajanja stecaja, navodi Tanjug, prenosi Vibilia.

          Poljoprivredna stanica u Kragujevcu i ove godine organizovala je tradicionalnu manifestaciju Dan polja. Na oglednim parcelama kukuruza i suncokreta u Desimirovcu i Cerovcu okupili su se strucni saradnici, poljoprivredni strucnjaci i ratari, kako bi sumirali prinose, pred jesenju berbu.
          Na poljima Sumadije, zasejano je 50.500 hektara kukuruza. Prema procenama strucnjaka ovogodisnji prinos je šest tona suvog zrna po hektaru. Suncokret je zasejan na 2.400 hektara, a rod je od dve do tri i po tone, po hektaru. Na dobar prinos uticali su klimatski uslovi, ali i primena agrotehnickih mera. Ovogodisnja berba kukuruza kasnice od 10 do 15 dana, zbog vegetacije. Savet svim poljoprivrednicima je da se kukuruz sto brze obere i zemljiste pripremi za jesenju setvu psenice.

          »Energetika« je spremna za novu grejnu sezonu, koja zvanicno pocinje 15. oktobra. Medjutim ukoliko pre ovog termina budu niske temperature, radijatori ce biti topli u stanovima, tvrde nadležni u tom preduzecu.
          Za predstojecu zimu obezbedjeno je 47,000 tona uglja i 1.300 tona mazuta. Pred pocetak grejne sezone, »Energetika« je remontovala postrojenja u pogonima i kotlarnicama, u KBC-u i u Erdogliji. Privode se kraju i radovi na sanaciji gradske toplovodne mreže, cija je prosecna starost 30 godina. Uloženo je 60 miliona dinara u radove koji bi trebalo da doprinesu smanjenju gubitka vode iz toplovoda i kvalitetnijem grejanju. Cena grejanja je 26,04 dinara, po kvadratnom metru i nece biti promenjena do zime. Novi korisnici koji su izmirili obaveze prikljucenja na daljinsko grejanje bice prikljuceni do pocetka grejne sezone, navodi RTK.

Ispitivanje podzemnih voda u kragujevačkoj »Zastavi«
MALA KONCENTRACIJA PIRALENA

          - U sedam bušotina u "Zastavi" postavljeni su piezometri za uzimanje uzoraka, kako bi se utvrdilo da li su podzemne vode zagađene piralenom. Na dubini od sedam metara došlo se do vode iz koje se uzimaju uzorci, a analize će se vratiti i na drugim lokacijama, potvrdio je za Glas javnosti koordinator projekta Branislav Nedeljković.
          Evropska zajednica finansira projekat »Apopsobal 2000-2004«, u kojem učestvuju Hrvatska, Češka, Grčka, Bosna i Hercegovina, Švajcarska i Srbija i Crna Gora. Uzorci vode biće uporedo analizirani na Institutu Brno u Češkoj i na Grčkom Univerzitetu u Trakiji. Pored analize podzemnih voda, u toku su i provere, da li ima piralena u vazduhu. Aparati za merenje vazduha na piralen, koje će trajati pet meseci, postavljeni su u parku PMF-a, u krugu vojne fabrike i na lokalitetu Energetike, a uzorci će se takođe slati u Brno i Trakiju.
          Po rečima Nedeljkovića, dosadašnji pokazatelji potvrđuju da u zemljištu nema koncentracije piralena koja bi se mogla naći u hrani, odnosno poljoprivrednim proizvodima koje kupuju Kragujevčani. Uveravanja stručnjaka da piralena nema u rizičnim koncentracijama daljim merenjima tek treba da se potvrde. Poznato je da je deo piralena iz "Zastavinih" transformatora iz Lakirnice iscureo kroz šupljine u jamama, tako da je cilj sadašnjih istraživanja da se utvrdi kretanje podzemnih voda i evetnualna opasnost od zagađenja Ždraljice i Lepenice, kao i ostalih vodotokova.
          Nezvanično, te koncentracije su ispod svih alarmantnih nivoa, i ispod važećih standarda Evropske unije.
          Ujedinjene nacije su kroz više projekata finansirale čišćenje "Zastavinih" pogona od izlivenog piralena, koji je sa kompletnim otpadom i uništen u inostranstvu. Više ovdašnjih političkih organizacija, kao i sindikat i poslovodstvo "Zastave", i zvanično su od države tražili da se izdvoje dodatna sredsva za praćenje zdravstvene slike zaposlenih koji su odmah po završetku bombardovanja raščišćavali "Zastavine" pogone, navodi Glas javnosti.

Partner iz Kanade u »Zastava-kovačnici«
IZVOZ BEZ TEŠKOĆA

       »Zastava-kovačnica« nastaviće poslovnu saradnju sa kanadskom firmom »Precision tech«, iz grada Kembridža, u blizini Toronta. To je rezultat razgovora Roberta Mekintoša, glavnog menadžera kanadske firme i poslovodstva »Kovačnice«, u Kragujevcu, saopštio je u četvrtak Centar za PR Grupe »Zastava-vozila«.
       - Saradnja »Kovačnice« sa firmom »Precision tech« počela je sredinom prošle godine, kada je u Kanadu izvezeno sto tona otkovaka. U prethodnih osam meseci otpremljeno je 300 tona otkovaka. Do kraja godine biće isporučeno još toliko. Za iduću godinu predviđen je izvoz 900 tona otkovaka – navodi se u saopštenju, koje je potpisala Snežana Anđelković, direktor Centra za PR i dodaje:
       - Prilikom obilaska »Zastava-kovačnice«, Mekintoš je izjavio - da je zadovoljan instaliranim kapacitetima i tehničkim mogućnostima kragujevačke fabrike, kao i kvalitetom isporučenih otkovaka. Po rečima Mekintoša - u narednom periodu treba učiniti sve što je neophodno, kako bi se saradnja odvijala bez većih poteškoća.
       »Precision tech« snabdeva delovima američke proizvođače automobila »General motors« i »Crysler«. Ranije je dogovoreno i učešće »Mehaničke obrade«, kragujevačke Fabrike automobila, kao i izvoz u Kanadu »Zastava-alata«.
       Inače, u kanadskom gradu Kembridžu, sa brojem stanovnika sličnim Kragujevcu, živi i oko 40.000 iseljenika iz Srbije, zahvaljujući kojima je i došlo do saradnje »Kovačnice« i firme »Precision tech«, dodaje Centar za PR »Zastava-vozila«.

Sve veći uvoz polovnih automobila
PROIZVOĐAČI UPOZORAVAJU

         U Srbiju je prošle godine uvezeno 80.000 polovnih vozila. Ove godine se očekuje da će ta cifra dostići 100.000 polovnjaka. Istovremeno, uprkos zahtevima da se liberalizuje uvoz i dozvoli građanima da kupuju i strane automobile starije od šest godina, država to odbija i štiti domaću auto-industriju.
          Udruženje proizvođača drumskih vozila nedavno je upozorilo - da će uvezeni polovnjaci uskoro biti otpad, da je više od trećine tog otpada opasna i da njegova reciklaža nije moguća. Prema njihovim rečima - polovni automobili, autobusi i kamioni zagađuju životnu sredinu, iz takvog otpada oslobađa se 320 otrovnih materija, a opasno je i uništavanje dotrajalih auto-guma.
         Jovan Radić, mašinski inženjer i direktor firme "V6", kaže za Glas javnosti, da nije imao žalbi kupaca, koji su prešli i po 100.000 kilometara, popravki. Samo je trebalo da menjaju ulje i filtere. Halabuka oko polovnjaka verovatno je, po Radićevim rečima, izazvana i lobijem uvoznika novih kola.
         U Crnoj Gori, uvozi ko šta hoće. Važno je da se plate dažbine državi. Nov automobil iz "Zastavinog" asortimana košta, u proseku, oko 4.000 evra. Na Zapadu, za 4.000 evra može da se kupi "korsa" dizel iz 2000. godine, "fijat punto" godinu dana mlađi, ili "golf 3" iz 1998. godine, navodi Glas javnosti.

EKONOMIJA

        »Zastava-specijalni automobili« iz Sombora, počeli su serijsku proizvodnju višenamenskog teretnog vozila »florida-poli maks trafik«, saopštava Centar za informisanje Grupe »Zastava-vozila«.
        Vozilo je projektovano po želji kupaca, za prevoz svih vrsta većih, kabastih tereta. U odnosu na standardnu »floridu-poli«, tovarni sanduk povećan je za 28 odsto, sa 3,5 na 4,5 kubika. Kapacitet tovarnog prostora veći je od konkurentskih modela iz uvoza, čak 55 odsto. Vrata tovarnog prostora su dvodelna, radi lakšeg pristupa.
        Do kraja godine, predviđena je proizvodnja 300 »florida-poli maks trafik«, prenose Tanjug i Glas javnosti.

        Prosečna zarada isplaćena u avgustu u Srbiji iznosila je 20.823 dinara. U odnosu na jul, nominalno je manja 3,13, a realno 3,42 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
        Prosečna zarada u avgustu u privredi Srbije iznosila je 19.403 dinara, tako da je u odnosu na jul nominalno manja 3,65, a realno 3,94 odsto. U vanprivredi je prosečna zarada u avgustu iznosila 24.225 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u julu nominalno je manja 2,15, a realno 2,44 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u avgustu u Srbiji iznosi 14.182 dinara i u odnosu na julsku nominalno je manja 3,06, a realno 3,35 odsto.

        Privredna komora Srbije (PKS) i Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine organizovali su prezentaciju motora sa unutrašnjim sagorevanjem, koji je proizveden u kompaniji "Sič motors", u Subotici.
Na promociji u PKS, konstruktor motora Tihomir Sič je istakao da se tokom istraživanja došlo do spektakularnog naučnog tehničkog pronalaska, odnosno do otkrića obrtnog mehaničkog polja, navodi ista agencija.

        Spanija je odobrila Srbiji novu kreditnu liniju za mikrokredite u vrednosti od 10 mil EUR. Prva kreditna linija od 5 mil EUR iskoriscena je za šest meseci, kada je odobreno oko 3.000 zajmova u prosecnoj vrednosti od 1.752 EUR po kreditu, prenosi Vibilia.  

UKRATKO

        U naselju Bresnica 3 pocela je izgradnja gasovodne mreže za 3.000 korisnika, koji su uplatili prikljucak Energogasu pre 13 godina. Obzirom na veliko intreresovanje gradjana, bice moguci i dodatni prikljuci. U Energogasu tvrde da ce tokom zime isporuka gasa biti bez zastoja i problema. Radove na izgradnji gasovoda u Bresnici izvodi preduzece Neimar i trebalo bi da budu gotovi za mesec dana.

        U Centru za superkompjuting kragujevackog Univerziteta u toku je još jedan u nizu kurseva programiranja. Mladi strucnjaci Centra, ovoga puta, znanja o kompjuterskoj grafici prenosi studentima, profesorima i asistentima Prirodno-matematickog i Tehnickog fakulteta. Projekat traje vec nekoliko meseci, a Centar ga realizuje u saradnji sa Nemackom Vladom. U istom serijalu bice organizovana još dva kursa, a za novembar iz Centra najavljuju I trecu seriju kurseva, navodi RTK.

        Borci za zaštitu prirodne sredine u Srbiji ogorčeni su, posle slučajnog otkrića, u jednom kamionu, na graničnom prelazu ka Hrvtaskoj, hladnjače pune pobijenih ptica. očito namenjenih italijanskim restoranima.
         Napominjući da su među pticama bile i neke u Evropi retke vrste, Indipendent, iz beogradskog dnevnika Politika, prenosi izjavu Aleksanda Tadića, iz Društva za zaštitu divljih ptica, koji je rekao da je očito da država nema nameru da spreči ovaj oblik kriminala.
         Sadržaj otkrivene hladnjače vredi nekoliko desetina hiljada evra, što je priličan izazov za mnoge u zemlji, gde je prosečna plata 200 evra, prenosi Indipendent.

EKONOMIJA

         Treci festival obrazovanja odraslih, u Kragujevcu, do 30 septembra, treba da afirmiše doživotno ucenje i ukaže nadležnima da je neophodno da se tome posveti odgovarajuca društvena pažnja. Vecina pozvanih su nezaposlena lica koja su prošla neku od 43 obuke, organizovane za 2.051 polaznika, u okviru Pilot projekta, koji finansira Evropska Unija. Ucestvuju predstavnici obrazovnih institucija, nevladinih organizacija, državnih institucija, a od 200 pozvanih poslodavaca odazvalo se samo nekoliko, navodi RTK.

         Predrag Bubalo, srpski ministar za ekonomske veze s inostranstvom (www.mier.sr.gov.yu), saopstio je da je zavrsen posao, dogovoren 22.07.2004, kada je postignut sporazum "Fiata" (www.fiat.com) i "Zastave" (www.zastava.net) o otpisu 72,5 odsto duga. Sada je sporazum i zvanicno potvrdjen i potpisan, prilikom posete drzavnog sekretara Italije i senatora Antonjonija.
         Potpisana su i druga dokumenta, prema kojima preostali dug od 27,5 odsto ostaje kao obaveza u godini i po dana. Sudski spor, koji je vec bio izvrsan, obustavlja se i bice u mirovanju do isteka tih godinu i po dana. "Trazimo resenje da pokusamo da taj relaksirani dug sto pre realizujemo, da se oslobode zavisne firme, kcerke Zastave, solidarne odgovornosti", istakao je Bubalo.

         Mesovita francusko-srpska firma "Strejt - Jucit" ulozice u proizvodnju zamajaca motora za vozila francuskog proizvodjaca OSA 7,2 miliona EUR. Udeo francuske firme u ovom poslu iznosi 5,5 miliona EUR, dok domaci "Jucit" ucestvuje sa 1,7 miliona EUR. Planira se da 90 radnika, preuzetih iz pogona za proizvodnju ventila ove fabrike, tokom 2005, na izradi novih proizvoda i na novoj opremi, ostvari promet od 5,5 miliona EUR. U posao ce biti ukljucena i livnica surdulicke "Mackatice" (www.mackatica.co.yu).
         Posao je deo zajednickog ulaganja grupe PSA i fabrike BMW (www.bmw.com), u okviru evropskog projekta pod nazivom "Princ", dobijenog na tenderu u Francuskoj za proizvodnju 4 miliona motora godisnje. Startuje 2007. godine, a planira se da traje do 2017. Godine. U meri u kojoj proizvodnja u sremskomitrovackom MIV bude rasla, otvara se i mogucnost za angazovaje kapaciteta i drugih domacih livnica.

         Sarajevski sajam automobila, nakon tri godine, ponovo je otvoren u Skenderiji. Vise od 50 izlagaca, koji su medju najjacim svjetskim proizvodjascima, a posluju u BiH izlozili su svoje aktuelne modele.

         Italijanska vlada (www.governo.it), preko svoje agencije Informest (www.informest.it), ulozice u srpsku privredu putem kredita oko 30 miliona EUR. Na sastanku, kojem je prisustvovao i savetnik ministra za kapitalne investicije (www.mki.sr.gov.yu) Zoran Korac, kao i predstavnici domacih i italijanskih firmi. Italijanski clanovi Komisije poseban akcenat su stavili na carinske olaksice Srbije na ruskom trzistu, prenosi Vibilia.

Nesvakidašnje medijske prilike u Srbiji
POLITIKA INTERES TABLOIDA

        Protekle dve godine dnevnu štampu u Srbiji zahvatio je snažan proces tabloidizacije, konstatovala je dr Snježana Milivojević na okruglom stolu u Medija centru.
        Novine koje se bave »ozbiljnim« sadržajima, ali imaju i »moderniju«, donekle tabloidnu formu, pojavile su se u drugoj polovini 90-tih godina. Sa najnovijom generacijom listova, poput Nacionala, Kurira, Internacionala, ili Centra, na tržištu dnevnih novina pojavili su se pravi tabloidi. U odnosu na slične novine u razvijenim medijskim sredinama oni su specifični po skoro isključivom interesovanju za politički život i odsustvu tradicionalno tabloidnih interesovanja za zabavu i šou biznis, iznela je Milivojević.
        Stevan Nikšić naglašava da su tabloidi u razvijenim zapadnim zemljama ozbiljni listovi, za koje su činjenice svetinja, a ono što ih razlikuje su teme i način interpretacije. To su komercijalni listovi, sa velikim brojem oglasa na svojim stranama, što sa tabloidima u Srbiji nije slučaj. Nikšić stoga pita - koji je razlog nastanka tabloida u Srbiji, ako nije komercijalni, ili isključivo komercijalni.
        Sa druge strane, Ljiljana Smajlović smatra da u tabloidima u Srbiji postoji i veliki broj istinitih informacija, te ona postavlja pitanje - kako ih preseliti u »ozbiljnu« štampu.
        Svetlana Lukić ukazuje na dva ozbiljna problema. Prvi je u pitanjima - kako tabloidi dolaze do određenih informacija i kako određene informacije koje su u posedu Ministarstva unutrašnjih poslova ili Bezbednosno-informativne agencije dolaze do tabloida. Drugi problem je u tabloidizaciji »ozbiljnih« medija, odnosno u činjenici da tabloidi fabrikovanjem neistina nameću tempo »ozbiljnim« medijima, koji dalje te neistine produbljuju, ocenjeno je u Medija centru.

UKRATKO

        Pukotina na antarktičkom ledu, koja se pojavila pre dve godine, mogla bi da povisi nivo mora - mnogo brže nego što se predviđalo - prenosi Tajms upozorenje naučnika NASE. Od naprsline se odvajaju gromade glečera, koje brže plutaju morima i tope se. NASA to pripisuje globalnom otopljavanju i ukazuje da se temperatura na Antarktiku povećala za čak dva i po stepena, u poslednjih pola veka, prenosi list.

Liparski sabor u Donjoj Sabanti kod Kragujevca
SELO DOMAĆIN SLIKARA

         Tradicionalni Liparski sabor, u čast pesnika, slikara i učitelja Đure Jakšića, zakazan je za 25. septembar, u Donjoj Sabanti, kod Kragujevca, gde je službovao i stvorio neka od najznačajnijih dela, saopštili su organizatori, u Skupštini grada, na pres konferenciji, u utorak. Trodnevna likovna kolonija »Liparski pejzaži«, počeće već u četvrtak.
         Miroljub Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Udruženja »Liparski dani«, pozvao je što veći broj učesnika na Sabor, sedmi po redu, posle obnavljanja:
         - Sabor će se održati na livadi, pored crkve i manastrira, jer ne možemo da koristimo portu, ali ne želimo da prekidamo tradiciju. Program će biti kao i ranijih godina. Za subotu je zakazano i takmičenje učenika osnovnih i srednjih škola, u pisanju, crtanju i recitovanju. Uslediće beseda o Đuri Jakšiću, slikara Bože Prodanovića, kao i kraći program posela.
         Po rečima Pavlovića, Udruženje je podnelo zahtev, da se kompleks crkve, manastira i ostataka nekadašnje škole stavi pod zaštitu države. Tomislav Grujić, predsednik Udruženja, dodaje da uspomenu na Đuru Jakšića čuva i spomenik, koji su mu u prošlom veku podigli žitelji Sabante.
         Likovni umetnik Jordan Erčević, predsednik Sekcije za slikarstvo Udruženja »Liparski dani«, navodi da već četvrtu godinu akvarelisti Kragujevca stvaraju u ambijentu Sabante, koji je pre više od 150 godina inspirisao i Đuru Jakšića. Dvadesetak učesnika kolonije, iz raznih krajeva, ugostiće žitelji Sabante i Vera Pavlović, kao domaćin slikara.

EKONOMIJA

         Razgovori o novom Zakonu o radu, ciji ce se nacrt naci pred Republickom vladom, zavrseni su sa sindikatima i udruzenjima poslodavaca.
         U toku rada na novom Zakonu o radu obavljene su konsultacije sa predstavnicima Svetske banke, MMF, Americke privredne komore (odeljenje za Srbiju i Crnu Goru), kao i sa stranim investitorima kao sto je "Filip Moris". Poslednju "proveru" teksta novog zakona obavila je Medjunarodna organizacija rada, sa sedistem u Zenevi. Savez samostalnih sindikata Srbije saopstio je da su se usaglasili najveci broj spornih odredbi, vezanih za Zakon o radu.
         Nacrt Zakona o radu predvidja odredjivanje pravnih okvira i politike zarada, kroz kolektivno ugovaranje, drugacije uredjuje utvrdjivanje viska zaposlenih i uskladjuje nivo otpremnine, po kojem ce svi biti jednaki. Definisu se i prava zaposlenih, potrazivanja iz stecajne mase... Zahvaljujuci posebnom fondu, regulise se pitanje zaposlenih, u raspodeli profita. Poostravaju se novcane kazne (do milion dinara) za poslodavce koji ne postuju zakon i nalog Inspekcije rada, a definise se i sudbina ugovora o radu, u slucaju promene vlasnika preduzeca.

         Predsednici Privredne komore Srbije (PKS) (www.pks.co.yu) Radoslav Veselinovic i Privredne komore Austrije (www.wko.at) Christoph Leitl potpisali su ugovor o saradnji, osnivanjem asocijacije WIFI - PKS.
         Cilj trogodisnjeg ugovora je podizanje i usavrsavanje znanja i vestina privrednika, efikasnosti korporativnog upravljanja i podsticanje privatnog preduzetnistva radi olaksavanja razvoja trzisne privrede i unapredjenja privrednog razvoja u Srbiji.
         Potpisivanje ugovora znaci nastavak odrzavanja kurseva prema oprobanom WIFI/IKT sistemu, uz postovanje njegovih visokih kvalitativnih zahteva i angazovanje domacih resursa.
         Centar PKS za poslovnu edukaciju je u protekle dve godine organizovao 132 seminara na kojima je obradjeno 55 tema i obuceno 5.155 polaznika. Od tih seminara, sa WIFI institutom (www.wifi.at) organizovana su cetiri, koja je pohadjalo 228 polaznika, prenosi Vibilia.

UKRATKO

         Porodica Karadjordjevic obelezice u utorak nizom svecanosti 100 godina od krunisanja kralja Petra Prvog Karadjordjevica. Kako se navodi u saopstenju, svecanosti pocinju liturgijom u beogradskoj Sabornoj crkvi. U Karadjordjevoj zadužbini u Topoli od devet sati, svetu arhijerejsku liturgiju služice episkop šumadijski Jovan. Porodica Karadjordjevic, kako je najavljeno oko 14 casova položice venac na grob kralja Petra, uz pocasnu strazu Gardijske brigade Vojske SCG.

         Šahisti kragujevackog Radnickiog zauzeli su šesto mesto, sa 10 bodova, koliko ima i petoplasirana ekipa Železnicko-transportnog preduzeca Beograd, na Ekipnom šampionatu SCG, završenom u Budvi, partijama 11. kola. U konkurenciji 11 ekipa, titulu prvaka države u muškoj konkurenciji ponovo je osvojila ekipa "Gambita" iz Beograda, navodi RTK.

Gradska izborna komisija saopštila konačne rezultate lokalnih izbora u Kragujevcu
U NOVOJ SKUPŠTINI OSAM GRUPACIJA

         Gradska izborna komisija utvrdila je u ponedeljak, konačne rezultate izbora odbornika Skupštine grada, kao i kandidata za gradonačelnika Kragujevca, koji će učestvovati u drugom krugu. U drugom krugu, 3. oktobra, biraće se između Veroljuba Verka Stevanovića (Zajedno za Kragujevac), sa 22.032 glasa u prvom krugu i Dragutina Radosavljevića (Demokratska stranka – Boris Tadić), koji je u nedelju dobio 9.856 glasova.
         To je, na pres konferenciji u ponedeljak, saopštio Goran Ivanović, predsednik Gradske izborne komisije. Posebno je napomenuo da je Komisija zasedala 27 puta i da je sve odluke donela jednoglasno.

         Prema konačnim rezultatima, koalicija Zajedno za Kragujevac - Veroljub Verko Stevanović, SPO, NDS, SD dobila je 16.091 glas i 28 mandata. Demokratska stranka – Boris Tadić dobila je 10.539 glasova i 18 mandata. Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić dobila je 7.191 glas i 13 mandata. Socijalistička partija Srbije – Obren Ćetković Ćetko dobila je 4.485 glasova i osam mandata. Demokratska stranka Srbije – dr Vojilsv Koštunica dobila je 3.676 glasova i šest mandata. Pokret Snaga Srbije – Bogoljub Karić dobio je 2.750 glasova i pet mandata. Isti broj mandata pripao je i listi Za naš grad – prof. dr Dobrica Milovanović, sa 2.738 glasova. Nova Srbija – Dr Vladan Vučićević dobila je 2.046 glasova i četiri mandata.
         Ostale političke stranke, grupacije, grupe građana i koalicije nisu prešle cenzus, od tri procenta i nisu osvojile mandate:
         G17-plus – Miroljub Labus dobila je 1.685, GG Penzioneri Kragujevca 1.035, Moj glavni grad – Branislav Kovačević Cole 752, Radnički otpor – Radiša Pavlović 687, Socijaldemokratska stranka – Dragoljub Slović Leka 409, Demokratska alternativa-Socijaldemokratska partija dr Nebojša Čović 408, GG Volim Kragujevac – Jevđa Jevđević 289, GG Otpor Kragujevac 285, GG Različito jednaki - Milan Grbović 231, GG Na prvom mestu naše mesto – Zoran Marković Vulkanizer 186, GG Za bolje sutra – Romi Kragujevca – Nataša Nikolić 183, GG Zaboravljeni Beloševac – Zoran Jokić 181, GG Toma Todorović 176, GG Zdravlje je naše najveće bogatstvo – Mališa Varjačić 112, GG Peli Rosić – Petrovac 89, GG Za bolje 75, GG Sloga – Milan Prokić 53, GG Za lepši Kragujevac i Šumadiju 34 i GG Inicijativa za lepši Kragujevac 32 glasa.
         Kandidat za gradonačelnika Kragujevca dr Slavica Đukić Dejanović (Socijalistička partija Srbije) dobila je 6.232, prof. dr Mileta Poskurica (Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikoilić) 5.822, prof. dr Dragan Bataveljić (Pokret Snaga Srbije – Bogoljub Karić) 3.288, dr Goran Davidović (Demokratska stranka Srbije – dr Vojislav Koštunica) 2.899, dr Vladan Vučićević (Nova Srbija) 2.479, prof. dr Dobrica Milovanović (Za naš grad) 2.253, mr Miroslav Marinković (G17-plus – Miroljub Labus) 1.094, Radiša Pavlović (Radnički otpor) 574 i Braniuslav Kovačević Cole (Liga za Šumadiju) 562 glasa.

Nezvanični rezultati prvog kruga lokalnih izbora u Kragujevcu
STEVANOVIĆ I RADOSAVLJEVIĆ U DRUGOM KRUGU

         Po nezvaničnim rezultatima prvog kruga lokalnih izbora u Kragujevcu, u drugom krugu naćiće se kandidati za gradonačelnika Zajedno za Kragujevac, Veroljub Verko Stevanović, sa 21.933, ili 37,88 odsto i Demokratske stranke – Boris Tadić, Dragutin Radosavljević, sa 9.798, ili 16,92 odsto glasova - izašlih 39,72 procenata, od upisanih 145.740 birača.
         Očekuje se da Gradska izborna komisijka konačne rezultate utvrdi na zasedanju zakazanom za 18 časova, u vezi spornih zapisnika.
         Prema prvom, takođe nezvaničnom sumiranju rezultata, odbornička lista Zajedno za Kragujevac – Veroljub Verko Stevanović (SPO, NDS, SD) osvojila je 28, Demokratska stranka – Boris Tadić 18, Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić 13, Socijalistička Partija Srbije – Obren Ćetković Ćetko osam, Demokratska stranka Srbije – dr Vojislav Koštunica šest, Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić, kao i Za naš grad – prof. dr Dobrica Milovanović (LK, GG "Za evropski Kragujevac", LP) po pet i Nova Srbija – dr Vladan Vučićević četiri odbornička mandata, u budućoj Skupštini grada Kragujevca.

BBC: Lokalni izbori u Srbiji
NEZAPAMĆENO MALI ODZIV

         Građani Srbije u nedelju su birali odbornike u 148 opština, a u Vojvodini se glasalo i za poslanike za pokrajinsku Skupštinu.
         Prvi put, neposrednim glasanjem birani su i predsednici opština i gradonačelnici Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.
         Izbori su protekli bez većih nepravilnosti i incidenata, ali uz nezapamćeno mali odziv birača.
         Najveći broj mesta u Skupštinama opština osvojili su kandidati Demokratske i Srspke radikalne stranke.
         U Beogradu za mesto gradonačelnika boriće se u drugom krugu kandidati te dve stranke Nenad Bogdanović i Aleksandar Vučić sa osvojenih 33, odnosno 30 odsto glasova.
         Po receptu predsedničkih izbora, održanim u junu ove godine, ostali protivkandidati iz tzv. demokratskog bloka već najavljuju podršku Bogdanoviću.
         Predsednik Upravnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju Zoran Lučić izjavio je da će, prema podacima obrađenim do 22 sata, u Skupštini Beograda Demokratska stranka imati 32 odbornika, Srpska radikalna stranka 27, a Demokratska stranka Srbije 13 odbornika.
         G17 Plus, Socijalistička partija Srbije i Pokret Snaga Srbije imaće po pet odbornika, dodao je Lučić.
         Pretpostavlja se da će Socijaldemokratska stranka imati tri odbornika u Skupštini Beograda.         

          Prema nezvaničnim rezultatima izbornih štabova iz više stranaka u najvećem gradu na jugu Srbije, u Nišu, u drugom krugu izbora za gradonačelnika sučeliće se kandidat koalicije Demokratske stranke i SPO i kandidat Nove Srbije.
         Što se ostalog dela ovog regiona tiče, dosadašnji trend da su glasači većinom naklonjeni Srpskoj radikalnoj stranci nije se ponovio i na ovim izborima.
         Na krajnjem jugu Srbije, u opštini Preševo, Albanci su se ovog puta odazvali u velikom broju.
         U Vojvodini su birači glasali i za svoje predstavnike u pokrajinskom parlamentu. Prvi nezvanični rezultati, osim o maloj izlaznosti, govore i o pobedi kandidata SRS. Posmatrači, međutim, kažu da će tek drugi izborni krug pokazati pravu sliku izborne volje.