EKONOMIJA

        U "Zastava-oružju", vest da je multinacionalna kompanija "London consultant associates" zainteresovana za privatizaciju civilnog dela te kragujevacke fabrike, izazvala je iznenadenje. Razlog je što su sve dosadašnje analize stanja i poslovanja pokazale da su vojni i civilni deo tehnološki neodvojiva celina.
        - Država treba da donese odluku da li ce uopšte privatizovati namensku industriju. Do sada nadležno ministarstvo nije htelo privatizaciju "Zastava oružja" - kaže Jugoslav Ristic, predsednik Samostalnog sindikata fabrike Po njegovim reecima, razdvajanje vojnog i civilnog dela zahtevalo bi velike investicije, navodi Glas javnosti.

        Prosecna zarada, bez poreza i doprinosa, isplacena u septembru u Srbiji iznosila je 14.444 dinara i u odnosu na prethodni mesec nominalno je veca za 1,85, a realno za 0,05 odsto, saopštio je danas Republicki zavod za statistiku.
        Kako je navedeno, prosecna neto zarada u septembru u privredi iznosila je 13.407 dinara a u odnosu na avgust nominalno je veca za 1,41, a realno je manja za 0,38 odsto, navodi Tanjug.
        Iz Zavoda za statistiku navode i da je u Šumadijskom okrugu prosecna zarada 12.951, a u Kragujevcu 12.999 dinara – 13.919 u privredi i 11.816 u vanprivredi.

Glas Amerike citira Transparensi internešenel
MANJA KORUPCIJA

        Transparensi internešenel navodi da neobuzdana korupcija vlada u 60 od 146 posmatranih zemalja. Najrasprostranjenija je u Bangladešu, Haitiju, Nigeriji, Cadu, Burmi, Azerbejdžanu i Paragvaju. Korupcija je najmanja u Finskoj, Novom Zelandu, Danskoj, Islandu, Singapuru, Švedskoj i Švajcarskoj. Sjedinjene Države dele 17. mesto sa Belgijom i Irskom.
        U Makedoniji i Srbiji-Crnoj Gori uoceno je izvesno smanjenje korupcije. Prošle godine, te dve zemlje delile su 106. mesto, dok su ove godine na 97. mestu. Od zemalja bivše Jugoslavije, najbolje je rangirana Slovenija - na 31. mestu. Prema rang-listi Transparensi internešenela, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj korupcija je povecana. Hrvatska je sa prošlogodišnjeg 59. pala sa na 67. mesto, dok je Bosna i Hercegovina bila na 70. a sada je na 82. mestu, prenosi Glas Amerike.

Gradonacelnici Kragujevca i Piteštija najavili novu fazu saradnje
PRIORITET EKONOMSKOM PARTNERSTVU

        - Od danas ulazimo u novu fazu naših odnosa – naglasio je Veroljub Stevanovic, gradonacelnik Kragujevca, na prijemu, sa najvišim predstavnicima grada, za delegaciju Piteštija, na celu sa gradonacelnikom Tudorom Pendiukom, u petak.
        - Naši izvanredni odnosi do 2000, prethodne cetiri godine nisu bili takvi, kakvi su, po meni, morali da budu. A bili su ipak na visokom nivou, najviše zahvaljujuci Dobrici Milovanovicu, predsedniku Skupštine Kragujevca – naglasio je gradonacelnik Stevanovic. – Želimo da naši odnosi budu onakvi, kakvi su nekada bili, pa i bolji, jer su okolnosti povoljnije.
        Po recima Stevanovica, mnogo dobroga desilo se i u Piteštiju, što pogoduje unapredivanju saradnje sa Kragujevcem.
        - U jednom trenutku je pretila mogucnost cak i da dode do prekida u rezmeni dece, što nikako ne mogu da shvatim. Ali, to je prošlo – osvrnuo se gradonacelnik Kragujevca.
        – Sada ocekujemo konkretnije dogovore o saradnji. Nešto od toga smo dogovorili, što cemo nastaviti i u narednom periodu. Kao naši najdraži prijetelji, racunajte da smo na pocetku necega novog, pravog, cega nije bilo prethodne cetiri godine – najavio je Stevanovic i posebno naglasio znacaj konkretne ekonomske saradnje.
        Pendiuk je uzvratio - uz zahvalnost na gostoprimstvu i prijateljskim osecanjima - cestitajuci Stevanovicu na izboru za gradonacelnika, rekavši da ge je obradovao, kao i vlastita izborna pobeda.
        - Tacno je da su naši odnosi održani, za ovo vreme, zahvaljujuci Milovanovicu – potvrdio je gradonacelnik Piteštija, uz saglasnost sa Stevanovicem - da što pre treba da se proširi i unapredi saradnja dva grada.
        – Kragujevac je imao potrebu za gradonacelnikom kao što ste Vi – naglasio je Pendiuk i - uz ostalo - predložio razmenu poslovnih ljudi, koji mogu da se povrežu sa agencijama u Rumunijil, radi ekonomske saradnje, sa privredom Šumadije i Srbije.
        Pediuk je predložio da se partnerstvo Kragujevca i Piteštija proširi na treci grad, iz Evropske unije, cime se stvaraju vece mogucnosti za korišcenje medunarodnih fondova i kredita.

U Kragujevcu, sa predstavnicima Ohrida, najavljeno bliže ekonomsko povezivanje
RAZMENA DOPRINOSI SASRADNJI

        Gradonacelnik Veroljub Stevanovic, predsednik Skupštine grada Dobrica Milovanovic i Miodrag Popovic, odbornik, u petak su u Kragujevcu razgovarali sa predstavnicima Ohrida, Kirilom Apostolovim i Simonom Gurcevim, o bližoj, ekonomskoj saradnji, kojoj treba da doprinese i razmena ucenika.
        Stevanovic je ukazao na veliki potencijal turizma, kako na podrucju Ohrida i Struge, tako i u Šumadiji, i na Kopaoniku, kao osnov šire ekonomske saradnje. Pokrenuta je inicijativa da se u oba grada predstave i ponude proizvodi iz Kragujevca i Ohrida i da se pripremi nastavak bliže privredne saradnje.
        Milovanovic je izrazio zadovoljstvo ucešcem Ohridana u kragujevackim oktobarskim svecanostima i podvukao znacaj negovanja partnerstva, uz povoljan uticaj medunarodnih institucija na mir, demokratiju, stabilnost, održivi razvoj i približavanje Evropi.

Adaptacija romana "Noc đenerala", u "Zastavinoj" Čaurnici
REHABILITACIJA USLOV RAZVOJA

        Pozorišnom adaptacijom romana Vuka Draškovica, "Noc denerala", u autenticnom prostoru "Zastavine" Caurnice, u cetvrtak je završen finalni deo kragujevackih oktobarskih svecanosti, pred brojnim gostima iz zemlje i inostranstva. U produkciji Užickog pozorišta, pojacanog glumcima Narodnog pozorišta iz Beograda, za izvodenje u Caurnici roman je adaptirao reditelj Jovica Pavic.
        Po recima Saše Milenica, književnika, profesora filozofije i odbornika Skupštine grada, punih 60 godina od oslobodenja od fašisticke okupacije, pouzdano se zna za još nepobrojane žrtve revolucionarnog terora, u Kragujevcu, u krugu današnje "Zastave", na prostoru nekadašnje Kapislane.
        - Spomen na te žrtve treba da doprinese pokretanju rehabilitacije, kao nužnog uslova mnogih današnjih pitanja - i demokratizacije i privatizacije i opšteg društvenog i privrednog razvoja. Predstava je i kulturni povod, da se ude u stari deo "Zastave", predviden da se integriše u reprezentativni, istorijski deo grada, koji bi mogao da postrane poslovni i kulturni centar Kragujevca – izjavio je Milenic.

Na humku u Šumaricama zasadeno 200 ruža iz Zahgerhauzena
DOPRINOS PORUKAMA MIRA

        Na humku, izmedu Spomen-muzeja "21. oktobar" i spomenika Nadi Naumovic, u kragujevackom Spomen parku, u petak je zasadeno 200 ruža, iz Zangerhauzena, poklon Srpsko-nemackih susreta, iz tog grada, u spomen žrtvama, koje su, na tom mestu, streljali fašisticki okupatori, 1941. godine.
        Sa predstavnicima Kragujevca, na celu sa prof. dr Dobricom Milovenovicem, predsednikom Skupštine grada, ruže su zasadili i clanovi drugih delegacija, ucesnika oktobarskih svecanosti, iz Makedonije, Italije i Rumunije, medu kojima je bio i Tudor Pendiuk, gradonacelnik Piteštija.
        - Za nas je velika cast, da možemo, na grobovima, da sadimo ruže, iz našeg grada. To znaci da smo ipak napredovali u nemacko-srpskim odnosima. Želimo da na ovaj nacin odamo pocast nevinim žrtvama streljanja, gredeci most, za sadašnjost i buducnost – porucio je, kraj humke u Šumaricama, Peter Gerlinghov, predstavnik Srpsko-nemackih susreta.
        Saša Milenic, izaslanik gradonacelnika Kragujevca, Veroljuba Stevanovica i odbrornik Skupštine grada, obracajuci se i šumarickim senima, dodao je da su Gerlinghov i drugi clanovi mirovne inicijative iz Nemacke - iskreni prijatelji.
        - Oni su doneli komadic života, iz Nemacke. Kao sistem znakova, jezik je most izmedu prirode i kulture. Ove ruže, zasadene u Šumaricama, tu su da razrastaju, da dorastu do cveta i još više - do znaka. Da govore i da znace. Da prenose poruku i uspomenu na sve tragicne i bolne konflikte i nesporazume nemackog i srpskog naroda, u prošlosti – kazao je Milenic.
        Po njegovim recima, takav cin uliva nadu i poziva na saradnju, toleranciju i razumevanje.
        Na prijemu u Skupštini grada Kragujevca, Milenic je predstavnicima Srpsko-nemackih susreta preneo pozdrave i izraze dobrodošlice gradonacelnika Stevanovica, kao i predstavnika lokalne samouprave. Milenic je dodao, da su ruže, iz Zangerhauzena, zasadene u Spomen-parku, još jedan prilog kragujevackim porukama mira, citavom svetu.

Karikaturista iz Turske, u Skupštini grada Kragujevca
OBOSTRANA AFIRMACIJA

        Eraj Ozbek, iz Izmira u Turskoj, prvonagraden na prošlogodišnjem bijenalnom Salonu antiratne karikature u Kragujevcu, cija je izložba u toku u Spomen-muzeju "21. oktobar", u petak je, u Skupštini grada, bio gost Saše Milenica, odbornika, koji mu je izrazio dobrodošlicu.
        Milenic je ukazao na poseban znacaj Ozbekove izložbe, u okviru kragujevackih oktobarskih svecanosti.
        - Kragujevac je grad sa velikim kulturnim nasledem i tradicijom, ciji su deo i stalne poruke mira, citavom svetu, narocito u okviru oktobarskih svecanosti. Medunarodni salon antiratne karikature u tome ima posebno mesto. Vaša prošlogodišnja pobeda i znacajno ucešce karikaturista iz Turske, su bitan deo poruke mira iz Kragujevca, kao i zadovoljstva, obostranom afirmacijom – rekao je Milenic.
        Novi koncept, po kojem se, od ove godine, izmedu dva Salona, prireduje omaž pobedniku, pokrenut je Ozbekovom izložbom, što takode treba da preraste u tradiciju, ukazao je Milenic.
        Ozbek je zahvalio na dobrodošlici, rekavši da mu je izložba u Kragujevcu druga izvan Turske, kao i da je impresioniran organizacijom oktobarskih svecanosti i Medunarodnog salona karikature, sa kakvom se nije sreo ni u višemilionskom Izmiru.

EKONOMIJA

        Završeni su razgovori sa predstavnicima Vlade, o regulisanju dugova "Zastave", koji se procenjuju na ukupno 200 miliona dolara. To je izjavio generalni direktor Grupe "Zastava vozila", Zoran Radojevic, koji ocekuje da bude otpisano oko 70 odsto dugova "Zastave", navodi RTK.

        Fabrika specijalnih automobila "Zastava" (www.zastavasa.co.yu) u Somboru proizvela je ove godine 800 dostavnih vozila. Ocekuje se da nece biti vecih problema u nabavci delova, posebno motora, te da ce proizvodni bilans 2004. biti zaokruzen na 1.000 specijalnih automobila. Prosle godine, ucinak je bio upola manji.
        Fabrika specijalnih automobila ove je godine ponudila je nekoliko noviteta, koji su izazvali paznju javnosti i kupaca. U septembru je pocela serijska proizvodnja visenamenskog vozila "Florida poli max trafic", za prevoz tereta. Trziste je pokazalo interesovanje za novitet, pa ce do kraja godine biti montirano 300 ovih vozila, cija je pojedinacna cena 567.000 dinara.
Pocetkom oktobra, pokrenuta je i serijska proizvodnja vozila, koja osim benzina mogu da koriste i gas. Promena goriva je moguca i u toku voznje. Atestirani su oprema i instalacije, a spremiste za gas je ispod tovarnog prostora, zasticeno od mehanickih ostecenja. Za ovu godinu, planirana je proizvodnja pedesetak "Florida poli max trafic", za pekare, elektrodistribucije, sanitet, hladnjace i druge namene, koja ce koristiti i gas, prenosi Vibilia.

Obeležena 63-godišnjica streljanja i 60-godišnjica oslobodenja Kragujevca
POČAST SVIM ŽRTVAMA

        Liturgijom u hramu Novomucenika kagujevackih, molebanom, tradicionalnim Velikim školskim casom, kraj humke i spomenika streljanih daka i profesora – jednom od 33 masovne grobnice u Šumaricama i okolini – poemom Slobodana Pavicevica "Mir neka je ime vekova", u Aleji heroja, Kod krsta, u centru grada i parastosom žrtvama komunistickog terora, kod Gromovicevog ulaza u "Zastavu", pod Pivarskim brdom, u cetvrtak su obeležene 63-godišnjica streljanja i 60-godišnjica oslobodenja Kragujevca.
        Pored brojnih gradana, ucenika, najviših predstavnika grada - na čelu sa Veroljubom Stevanovićem, gradonačelnikom Kragujevca - Okruga, okolnih opština, raznih institucija, medu ucesnicima finalnog dela kragujevackih oktobarskih svecanosti bili su i Predrag Markovic, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Majkl Polt, ambasador, sa Glenom Cejficom, prvim sekretarom Ambasade SAD, Joachim Bleicker, zamenik ambasadora Nemacke, predstavnici Ambasade Slovacke u SCG, delegacije Piteštija, na celu sa gradonacelnikom Tudorom Pendiucom, Ohrida, Bijalskog Bijala, Srpsko-nemackog susreta...

PRIJEM         Ispred grada Kragujevca, u ime svih Kragujevcana i u svoje licno ime, gradonacelnik Veroljub Stevanovic, na prijemu u Skupštini grada, zahvalio je predstavnicima brojnih institucija i gostima, iz celog sveta, na ucešcu u svecanostima i zajednickim secanjima na 21. oktobar.         - To je dan, koga se Kragujevcani uvek secaju. To je dan žrtava i dan pobede. To je dan tuge i dan radosti. Tim povodom, danas cemo prisustvovati nizu svecanih dogadaja i komemorativnih dogadaja. A onda cemo - nakon male pauze - posetiti Mini sajam, gde cete moci da vidite nešto od potencijala naše privrede – obratio se Stevanovic ucesnicima prijema, u Skupštini grada.

          - Kragujevacki oktobar sažima stradalnicku istoriju. Daleke 1915, Kragujevac je pao pod Austro-ugarsku okupaciju. Tri godine kasnije, sloboda se vratila u porušeni grad, 21. oktobra 1941, Kragujevac je prekriven crnim plaštom zlocina - streljan je citav jedan grad. Tri godine potom, pre ravno šest decenija, na isti, današnji dan – jutro slobode je obasjalo novom nadom grad, koji je još bio pod velom tuge – potsetio je, na svecanosti Kod krsta, prof. dr Dobrica Milovanovic, odajuci pocast svim žrtvama slobodarske borbe.
        - Secamo ih se ovde, danas, sa ponosom. Ustali su medu prvima i retkima u Evropi, protiv sila mraka, uzdižuci i upisujuci ime našeg naroda i države u red naprednih snaga covecanstva i mapu progresivnog sveta – rekao je Milovanovic, uz ostalo, izražavajuci duboko divljenje generacijama, spremnim da polože živote za ideale slobode, licnog i nacionalnog dostojanstva.
        - Opšte ushicenje i radost, koju je u Kragujevac donela sloboda, ubrzo je pomutila "diktatura proleterijata" – ukazao je Jovan Pavlovic Bojadžic, zamenik predsednika Skupštine grada Kragujevca, posle parastosa žrtvama komunistickog terora. – Cim je "razvlašcena gradanska klasa", konsfiskovanjem i nacionalizovanjem njene imovine, revolucionarni teror je kulminirao - fizickim likvidacijama pripadnika tog društvenog sloja... Smatra se da je u tim pogubljenjima, samo u Kragujevcu, stradalo nekoliko hiljada ljudi.
        - Tacan broj žrtvava još nije utvrden – izneo je Bojadžic, pored ostalog i porucio, u znak vecnog pomena i spasenja duša palih:
        - Danas je ovo pitanje u Srbiji pokrenuto talasom demokratizacije i privrednog oporavka. Na nacionalizovanoj imovini svojevremeno su nikla mnoga društvena preduzeca. Aktuelni proces privatizacije ne može da bude uspešno sproveden, bez rešenja pitanja restitucije i rehabilitacije. Breme prošlosti je veliko, kao i zahtevi sadašnjosti i buducnosti, ali se nepravda mora ispraviti i zbog žrtava koje su ovde pale.

Predstavnici Kragujevca i Bjalskog Bjala najavili širenje saradnje
PRIVREDA NA PRVOM MESTU

        Veroljub Stevanovic, gradonacelnik, prof. dr Dobrica Milovanovic predsednik Skupštine grada i Jovan Pavlovic Bojadžic, zamenik predsednika Skupštine grada, u Kragujevcu, u cetvrtak su razgovarali o širenju saradnje sa predstavnicima Bjalskog Bjala, iz Poljske, Weislawom Handzlikom, šefom Gradske vlade i Stanislawom Noworyta, odbornikom.
        Handzlik je zahvalio na pozivu u Kragujevac i cestitao predstavnicima nove gradske vlasti, na rezultatima, na proteklim izborima. Ujedno je predložio nastavak saradnje, u kulturi, prosveti, a posebno u privredi. Na privrednoj saradnji je posebno insistrao i gradonacelnik Stevanovic, koji je zvanicno pozvan da, sa saradnicima, poseti Bjalsko Bjale, radi realizacije dogovora o širenju saradnje i prezentiranju privrednih potencijala.
        Stevanovicu je zvanicno uruceno pismo gradonacelnika Bjalskog Bjala, koji je bio sprecen da ovoga puta poseti Kragujevac.
        - Saradnja je neophodna i za nas vrlo važna. Kroz takvu saradnju se unapreduju odnosi. Mnogo može da se uradi na unapredenju mnogih delatnosti, posebno u privredi... Želimo da vrlo brzo predstavimo, pre svega svojim gradovima-pobratimima, mogucnosti privrede Kragujevca – rekao je Stevanovic i za narednu godinu najavio njenu reprezentativnu sajamsku prezentaciju.
Na buducem Kragujevackom sajmu, gradonacelnik je najavio i predstavljanje proizvoda iz gradova-pobratima.
        - Veoma je važno da se naši proizvodi nadu kod vas, da se tamo vidi šta možemo da uradimo. To stvara vece šanse za plasman proizvoda iz Kragujevca u Bijalskom Bjalu i obratno. Nama je taj privredni deo najvažniji. Svim silama trudicemo se da u tom delu odradimo ono što se od nas ocekuje. Postoje velike mogucnosti za saradnju, ali od necega moramo da pocnemo. Nije mi jasno zbog cega do sada nije bilo prave saradnje – rekao je takode Stevanovic.

EKONOMIJA

        "Zastava-kamioni" ce biti prvo od tri najznacajnija preduzeca kragujevackog privrednog giganta, koje ce uskoro biti privatizovano - tenderskom prodajom, ako je suditi prema najnovijim informacijama. Priprema tenderske dokumentacije "Kamiona" je u toku, a raspisivanje tendera za prodaju ove firme moglo bi da se ocekuje tokom narednog meseca, ili do kraja godine.
        Kao najozbiljniji strateški partner namece se grcka kompanija za proizvodnju kamionskih nadgradnji "Spajder". Menadžment ove kompanije boravio je prekjuce u Beogradu, gde je sa republickim ministrom za privredu i poslovodstvom Grupe "Zastave vozila" pregovarao o uslovima privatizacije "Zastave Kamiona".

        Privatizacije domace vojne industrije nece biti u naredne tri godine, stav je Ministarstva odbrane SCG, saznaje Danas, na jucerašnjem sastanku poslovodno-sindikalne delegacije "Zastave Oružja" sa nadležnim državnim organima u Beogradu.
        Taj stav Ministarstva odbrane SCG izrecen je povodom poslednje ponude engleske multinacionalne kompanije London Consultants Associates (LCA), da ucestvuje u privatizaciji dela "Zastavine" fabrike oružja. Ovde se, inace, saznaje da je direktor predstavništva LCA za SCG Orhan Dragaš navodno umešan u aferu sa izvozom oružja u jednu zemlju koja je pod embargom Ujedinjenih nacija.

        Država ce i u poslednjem tromesecju nastaviti da finansira proizvodnju automobila u "Zastavi", uprkos najavljenom rebalansu republickog budžeta. Iz republickog budžeta bi za subvencionisanje proizvodnje automobila "Zastavi" do kraja godine trebalo da bude izdvojeno oko 660 miliona dinara. Od te sume 160 miliona dinara je dug (neisplacene subvencije) za avgust i septembar, dok 500 miliona dinara predstavlja predvideni obim finansijske podrške proizvodnji vozila u "Zastavinoj" Fabrici automobila za poslednji kvartal, navodi Danas.

        U Zastavine automobile "koral" i "florida" (www.zastava.net) od 2005. godine bice ugradjivani ekoloski motori euro 3 i euro 4 domace proizvodnje.
        Proizvodnja ovih motora vec je uveliko u toku u beogradskom 21.maju.
        U protekle 2 godine u kragujevacke automobile, odnosno inovirane modele korala i floride ugradjuju se uvozni ekoloski motori francuskog proizvodjaca Peugeot Citroen (www.psa-peugeot-citroen.com).

        Na 4. Novosadskom sajmu automobila, (www.nsfair.co.yu), od 12. do 17.10.2004. za samo 4 dana prodato je vise od 200 vozila, u vrednosti oko 3 mil EUR.
        Rumunska "Dacia" (www.dacia.ro), koja posluje u sastavu "Renault"-a (www.renault.com), ugovorila je prodaju 51 "logan"-a, novog modela koji je premijeru na trziste Srbije i Crne Gore imao na sajmu automobila u Beogradu 2004. Godine (www.sajam.net).
        Novosadski AC "Intersrem" je na novosadskom sajmu prodao 42 vozila marke "skoda" (www.skoda.com), a vise od 30 vozila prodali su i dileri "Volkswagen" -a (www.vw.com) i "Hyundai"-a (www.hyundai-auto.co.yu).
        Nove vlasnike dobili su, izmedju ostalih, auto godine Novosadskog sajma BMW "120d", BMW "525" (www.bmw.com), 13 "chevrolet"-a (www.chevrolet.com), 9 automobila marke "mazda" (www.mazda.com), sedam "ford"-ova (www.ford.com), kao i svih devet izlozenih automobila jedinog domaceg proizvodjaca, kragujevacke "Zastave" (www.zastava.net).
        Prodaju iznad svih ocekivanja izlagaci objasnjavaju povoljnijim uslovima kupovine na lizing i kredit i cinjenicom da su mnogi kupci pozurili da do novog automobila dodju pre uvodjenja poreza na dodatu vrednost.

        Na dan kada je u kragujevackoj fabrici automobila "Zastava" (www.zastava.net), 19.10, proizveden prvi "Fica", u ovom gradu osnovano je Udruzenje ljubitelja "Fice", prenosi Vibilia.
        Prvi "Fica" sisao je sa proizvodne trake 1955. godine, a proizvodnja ovog modela prestala je pre gotovo dve decenije. Ukupna proizvodnja ovog vozila je preko 900.000 jedinica.
        Novoosnovano Udruzenje ima vise od 400 clanova, a clanska karta sa brojem jedan urucena je Dr Radoljubu Micicu, dugogodisnjem generalnom direktoru Zavoda "Crvena zastava", prenosi Vibilia.

Predstavnici Kragujevca na 75. godišnjici Stare radnicke kolonije
GRADONACELNIK NAJAVIO OBNOVU

        Povodom 75. godišnjice Stare radnicke kolonije, Veroljub Stevanovic, gradonacelnik i Jovan Pavlovic Bojadžic, zamenik predsednika Skupštine grada Kragujevca, položili su, u sredu, venac na spomenik kralju Aleksandru I Karadordevicu, kraj Sokolane, u centru naselja. Ucesnici 17. Kolonskih sureta drugarstva darivali su gradonacelnika Stevanovica umetnickom slikom Sokolane, sa njegovim likom.
        - Kolonski susreti su od izuzetnog znacaja, psebno za starije, koji se na ovaj nacin srecu samo jednom godišnje – prokomentarisao je gradonacelnik. – Ovo je veliki jubilej Kolonije. Ovako, ili slicno, proslavljali smo i njenu 70-godišnjicu.
        Gradonacelnik je najavio obnovu ovog dela Kragujevca, u kojem ce biti sacuvano samo nekoliko najznacajnijih drvenih zdanja.
        - Poceli smo pripreme za gradevinske radove, u Staroj koloniji, vec od sledece gradevinske sezone. Pocinjemo od ulice Voje Radica. Pokušavamo da Koloniju dovedemo na nivo, kako smo zamislili. Dakle - da se stari objekti ruše, radi izgradnje elitnog naselja, a da se jezgro Kolonije sacuva, sa obnovljenom Sokolanom, upravnickom, školskom i zgradom na Hipodromu, koji ce biti uredeniji. Sve to može da se uradi relativno brzo, segment po segment i iseljavanje, iz sledeceg dela – najavljuje Stevanovic.
        Po njegovim recima, uklanjanje starih radnilcih baraka mnogo ce znaciti za grad i Kolonce. Žitelji naselja su izuzetno vezani za Staru koloniju, ali sadašnju islovi njihovog života, u barakama - iako na najboljoj lokaciji u Kragujevcu - nisu zadovoljavajuci, upozorava Stevanovic.

Oktobarski mini sajam kragujevacke privrede
PREPOROD UZ PARTNERSTVO

        Ponuda kragujevacke privrede, od srede do petka, predstavljena je na Oktobarskom mini sajmu, preko cetrdeset, uglavnom privatnih, proizvodaca tekstila, obuce, prehrane, nameštaja, kao i fabrika "Zastava-oružje", "Automobili", "Kamioni", "Inpro". U prisustvu Veroljuba Stevanovica, gradonacelnika Kragujevca, Sajam je otvorio Nebojša Vasiljevic, odbornik Skupštine grada. Na 500 kvadrata hotela "Kragujevac", preuredenih u sajamski prostor, su i aranžmani "Gradskog zemelila". Vozila, prikolice i alati "Zastava" predstavljeni su na trgu, Kod krsta, ispred hotela.
        Sajam je pre svega namenjen tradicionalnim posetiocima Kragujevca, iz celog sveta, u vreme oktobarskih komemoracija i svecanosti, povodom godišnjica streljanja, kao i oslobodenja grada, u Drugom svetskom ratu.
        - Kragujevac ima perspektivu. Njegova privatna privreda - koja je dugo bila u zapecku - ima šansu. Skupština grada – nesporno - želi da stane iza privatne privrede. Da stvori uslove, ambijant, kragujevacke robne marke. Da Kragujevac postane centar proizvodnje, tekstila, nameštaja, prehrambene industrije. Ali, istovremeno, da zadrži pozicije, vezane za "Zastavu", za proizvodnju automobila, oružja, sportske opreme i preduzeca, poput "Alatnice", ili "Kovacnice", koja rade, na zadovoljstvo sugradana - naglasio je Vasiljevic, odajuci priznanje organizatorima Sajma.
        Vasiljevic je ukazao, da su kratki rokovi, u kojima je organizovana ova privredna smotra, kao i nedovoljan prostor, nisu mogli da zadovolje sve potencijalne izlagace. Potsetio je da nove gradske vlasti, zbog toga, najavljuju otvaranje Sajmišta, u starim pogonima "Zastave", za brojne izlagace, iz Kragujevca i inostranstva. Takode je ukazao, da se aktuelna vlast u Kragujevcu, pre svega, opredelila za privredni, socijalni i razvoj usluga, pokretanjem proizvodnje.
        - Bez rešavanja pre svega pitanja proizvodnje i rasta usluga, nema ni socijalnog napretka – istakao je, uz ostalo, Vasiljevic i pozvao aktere, iz citavog grada, na prvom mestu predstavnike privatne privrede, da se angažuju na projektu Strategije razvoja razvoja Kragujevca, sa jasnom vizijom, u svim oblastima. Po njegovim recima, vladajuca koalicija "Zajedno za Kragujevac" - proizvodnjom, za domace i strano tržište - vrlo jasno želi da preporodi grad, uz partnerstvo, sa svim regionima.

Komemorativna akademija u Prvoj kragujevackoj gimnaziji
OPOMENA SVETU

        Tradicionalnom oktobarskom komemorativnom akademijom, sa projekcijom likova i citanje imena daka i profesora, streljanih 21. oktobra 1941. godine, u Šumaricama, u Prvoj kragujevackoj gimnaziji u sredu je obeležena 63. godišnjica predvecerja tog zlocina, fašistickih okupatora.
        Komemoraciji su prisustvovali i predstavnici Kragujevca, na celu sa Veroljubom Stevanovicem, gradonacelnikom i prof. dr Dobricom Milovanovicem, predsednikom Skupštine grada, kao i utemeljivaci fondova za nagradivanje ucenika, iz porodica Dragojlovic, Markovic i Pantelic.
        - Ima datuma i dogadaja, u istoriji svakog naroda, koji se utisnu u genetski kod i postanu obeležje buducih generacija. Za nas je 21. oktobar dan bola i opomene svetu, za sva vremena i nedela, ucinjena dacima i gradanima Kragujevca, silom bezdušne moci i tehnike - rekla je, uz ostalo, Slavica Petkovic, direktor Prve kragujevacke gimnazije.

Pocast oktobarskim žrtvama u Kragujevcu
VENCI U BAGREMARU I DESIMIROVCU

        U Kragujevcu i okolini, u sredu je nastavljeno odavanje pocasti nevinim, civilnim žrtvama fašistickog terora, 1941. godine, kao i Crvenoarmejcima, poginulim prilikom oslobadanja grada, pre ravno 60 godina.
        Na spomenik Jevrejima, streljanim sa ostalim žiteljima Kragujevca i okoline, u naselju Bagremar, kod nekadašnje Centralne radionice, sa clanovima Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva, venac je položio Jovan Pavlovic Bojadžic, zamenik predsednika Skupštine grada. U komemoraciji su po tradiciji ucestvovali i ucenici Osnovne škole "Treci kragujevacki bataljon".
        Predstavnici Kragujevca odali su pocast i položili vence i na spomenik Crvenoarmejcima, u Desimirovcu.

Antiratne karikature Eraja Ozbeka u Spomen-muzeju "21. oktobar"
OMAŽ LAUREATU

        Spomen-muzej "21. oktobar", od 20. oktobra do 1. novembra, domacin je izložbe Eraja Ozbeka, iz Izmira u Turskoj, prvonagradenog na prošlogodišnjem, 12. po redu, bijenalnom Salonu antiratne karikature, u memorijalnoj ustanovi "Kragujevacki oktobar".
        Saša Milenic, odbornik Skupštine grada i izaslanik gradonacelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovica, pozdravio je Ozbeka, na otvaranju njegove izložbe.
        - Velika mi je cast da pozdravim našeg gosta, laureata prošlogodišnjeg Salona antiratne karikature, u Kragujevcu, nagradenog Zlatnom plaketom – obratio se Milenic ucesnicima otvaranja izložbe i ukazao - da se mnogo može pokazati i ogranicenim sredstvima.
        Ozbek je zahvalio na pocastima i naglasio da je inspirisan humorom i ratom, koji je lakše zapoceti, nego okoncati, za šta je nekada potrebno više genecaija. Dosta nam je ratnih heroja, potrebni su nam mirotvorci, porucio je, karikaturista iz Turske, uz ostalo.

Dobra vest za kragujevacke oružare
LCA U PRIVATIZACIJI NAMENSKE?

        Multinacionalna kompanija London Consultants associates (LCA) saopštila je juce da je premijeru Srbije Vojislavu Koštunici uputila pismo namera o privatizaciji dela namenske industrije kragujevacke "Zastave".
        - Tokom naredne nedelje ocekujemo dogovor sa predstavnicima Vlade Srbije, a ukoliko dobijemo saglasnost za privatizaciju dela "Zastave" ugovor bi mogao da se potpiše do kraja ove godine. U opremu za proizvodnju pištolja i lovackih pušaka uložili bismo oko 40 miliona evra. Prema našem planu za namensku proizvodnju koja je nama potrebna neophodno je 250 radnika, što znaci da bi, pored onih koji sada rade u tom delu fabrike, bilo potrebno da se zaposli još radnika - kaže Orhan Dragaš, direktor predstavništva LCA za Srbiju i Crnu Goru.
        Prema njegovim recima, kompanija LCA je zainteresovana i za transfer tehnologije iz Velike Britanije u Srbiju i Crnu Goru u okviru programa modernizacije Vojske SCG i ulaska u Partnerstvo za mir. Kompanija LCA je osnovana 1931. godine, a njen promet u prošloj godini je bio 2,7 milijardi funti u oblasti vojne opreme i naoružanja, navodi Beta.
        U "Zastava Oružju" juce su bili zateceni informacijom da je jedna engleska multinacionalna kompanija uputila pismo srpskom premijeru Vojislavu Koštunici, izražavajuci spremnost da ucestvuje u privatizaciji najstarije domace fabrike oružja. "Ne znamo ništa o tome", odgovor je koji smo mogli dobiti u poslovodstvu i u Sindikatu "Zastava Oružju".
        - Nemam nikakvu informaciju o tome da se neka engleska multinacionalna kompanija interesuje za privatizaciju naše fabrike. Ali, ako je to tacno to je svakako ohrabrujuca informacija, rekao je za Danas, v.d. direktora "Zastava Oružja" potpukovnik Đorde Glišic.
        Poslovodno-sindikalna delegacija "Zastave Oružja" razgovarace danas u Beogradu, sa predstavnicima Ministarstva za rad i zapošljavanje, Ministarstva za privredu i Ministarstva odbrane SCG o aktuelnoj situaciji u kragujevackoj fabrici, koja je, kako se ocenjuje, alarmantna.
Ministarstvo odbrane SCG i menadžment "Zastava Oružja" pregovaraju sa Izraelskom vojnom industrijom o strateškom partnerstvu kragujevacke fabrike i te kompanije, navodi Danas.

EKONOMIJA

        Na predlog gradonacelnika grada Kragujevca, Veroljuba Stevanovica, "Energetika" je saopštila da je moguce proširiti spisak gradjana, koji ce dobiti popust od 60 odsto na iznos za prikljucak na toplovodnu mrežu. To se odnosi na potrošace iz naselja Bubanj, koji žive u zgradama u kojima su vec odradjeni projekti, a žele da se prikljuce na sistem daljinskog grejanja, ili u zgradama sa tehnickim uslovima, ali bez tehnicke dokumentacije, navodi RTK.

        Izmenom Uredbe o prometu polovnih vozila gradjani Srbije ubuduce moci ce da uvoze iskljucivo automobile mladje od tri godine, koji imaju standardizovan motor "euro tri" i nisu havarisani.
        Razlog za ovu meru je izrazito visok spoljnotrgovinski deficit zemlje, koji je u prvih osam meseci, bio 4,5 milijardi USD. U prethodnoj godini gradjani Srbije su na automobile potrosili gotovo milijardu USD, od cega su cak 700 miliona dali za polovna vozila.
Uprava carina ce, prema uputstvu koje je dobila iz Vlade, u prelaznom periodu omoguciti da svi koji su usli u postupak carinjenja uvezu vozila po starim pravilima. Za one druge, koji su, eventualno, kupili vozila u inostranstvu, ali jos nisu usli u postupak carinjenja, odlucivace se, "od slucaja do slucaja".

        Republicki ministar finansija Mladjan Dinkic (www.mfin.sr.gov.yu) izjavio je da ce od Nove godine biti ukinut porez na finansijske transakcije, sto treba da utice na snizenje kamatnih stopa.
Istakavsi da je promenjen Zakon o porezu na dobit, pa sada imamo najnizu stopu u Evropi od 10 odsto, Dinkic je najavio da ce do kraja godine biti izmenjen i Zakon o porezu na dohodak gradjana, cime ce biti ujednacene poreske stope u preduzecima i samostalnim delatnostima.
        Predstoji i reforma finansija lokalne samouprave, koje vise nece imati pravo na prihode od poreza na promet, ali ce dobijati prihode iz budzeta i bice im povecan udeo u porezu na plate sa 30 na 40 odsto. Porez na imovinu u potpunosti ce pripadati lokalnoj samoupravi, s tim sto ce na nju biti preneto i pravo prikupljanja poreza.

        Po Srbiji mesecima kruzi "proverena informacija" da je u pripremi propis koji ce omoguciti odlazak u penziju sa samo 50 godina starosti i 30 rada, pisu Vecernje novosti.
       Kako stoji u clanku, "dobro obavesteni" u Beogradu, ali i Rumi, Nisu, Kragujevcu... cak "pouzdano" tvrde da ce prelazni rok za ovakvo penzionisanje trajati vrlo kratko, po jednima mesec, a po drugima samo 15 dana, zbog cega se na hiljade ljudi raspituje na svim nadleznim mestima, plaseci se da ga ne propuste. Mnogi su uvereni da price nisu bez osnova, pogotovo od kada je i resorni ministar najavio izmene penzijskog zakona, pa su, za svaki slucaj, vec pripremili dokumentaciju i samo cekaju da se to i obnaroduje.
        Ljiljana Radifkovic, pomocnik republickog ministra za rad, zaposljavanje i socijalnu politiku, kaze da im se gradjani svakodnevno obracaju sa takvim pitanjem, ali da sve koji ocekuju da ce svoje probleme resiti ranim penzionisanjem, mora da razocara:
        - Prica je bez ikakvog osnova! Ne znamo odakle je potekla, niti ko je i iz kojih razloga podgreva, ali na smanjenje starosnog, ali ni radnog uslova za odlazak u penziju, niko i ne pomislja – tvrdi Radifkovic, podsecajuci da je kod nas relativno skoro - od januara 2002 - starosna granica povecana za po tri godine, na 63 za muskarce i 58 za zene.
        Buduci da se nagadja da je "namera" nadleznih da penzionisanjem pod povoljnim uslovima rese problem viskova zaposlenih u pojedinim delatnostima (prosveti, upravi, policiji, vojsci...) i da ce uskoro Vlada doneti posebnu uredbu, Ljiljana Radifkovic podseca na clan 5. penzijskog zakona koji kaze da se prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja sticu, ostvaruju i koriste iskljucivo "pod uslovima i na nacin utvrdjen ovim zakonom".
        - To znaci da se uslovi za penzionisanje bilo koje kategorije zaposlenih ne mogu menjati drugim zakonima, a ponajmanje nekakvom uredbom - kategoricna je ona, prenosi Vibilia.

POLITIKA

        Skupština Srbije vecinom glasova usvojila je rebalans budžeta za ovu godinu, kojim se predvidja smanjenje javne potrošnje za 12,6 milijardi dinara, kao i smanjenje budžetskog deficita.
        Za izmene zakona o budžetu glasalo je 128, protiv je bilo 96 (SRS i DS) od ukupno 224 poslanika. Usvojenim izmenama budžetski prihodi ostace na postojecem nivou od 329 milijardi dinara, dok ce direktni budžetski izdaci iznositi 362 milijarde.

        Poslanici Skupštine Srbije izabrala je tri republicka ministra.
        Za ministra prosvete i sporta izabran je Slobodan Vuksanovic, ministra privrede Predrag Bubalo, a za ministra za ekonomske odnose s inostranstvom Milan Parivodic, navodi Tanjug.

UKRATKO

        Zoranu Djordjevicu, uredniku filmskog programa Televizije Kragujevac, žiri medjunarodne izložbe fotografija dodelio je diplomu, za fotografiju "Ljudi sa periferije". Izložba ce biti otvorena 22. oktobra, u Domu vojske u Nišu, a tada ce biti urucene i nagrade. Od 1.200 prispelih fotografija žiri je za izložbu odabrao 200, navodi RTK.

Veroljub Stevanovic, gradonacelnik Kragujevca, uputio pismu Vojislavu Koštunici, premijeru Srbije
ELEKTRODISTRIBUCIJA U MAKROREGIONALNOM CENTRU

         - Programom restruktuiranja Elektroprivrede Srbije predvideno je da se broj distribucija sa 11 svede na tri do pet regionalnih kompanija za distribuciju elektricne energije - navodi se, uz ostalo, u pismu Veroljuba Stevanovica, gradonacelnika Kragujevca, upucenom Vojislavu Koštunici, premijeru i Radomiru Naumovu, ministru za rudarstvo i energetiku, u Vladi Republike Srbije i Dr Vladimiru Đordevicu, generalnom direktoru Elektroprivrede Srbije.
         Gradonacelnik Stevanovic obratio se premijeru Koštunici, ministru Naumovu i direktoru Đordevicu, sa ciljem da Kragujevac bude jedan od elektrodistributivnih centara.
         - Svi strucni, kadrovski, geografski i ekonomski potencijali, kao i status jednog od cetiri grada u Srbiji, koji je prostornim planom Republike Srbije definisan kao makroregionalni centar, predstavljaju nezaobilazne razloge, zbog kojih grad Kragujevac neizostavno treba da bude sedište jednog od elektrodistributivnih centara – navodi gradonacelnik i nastavlja u dopisu Koštunici, Naumovu i Đordevicu:
         - Kod gradana, odbornika u Skupštini grada Kragujevca, kao i kod svih narodnih poslanika iz Kragujevca postoji jedinstveno uverenje, da svaka drugacija odluka samo nansoi štetu, ne samo Kragujevcu, nego i elektrodistributivnom sistemu, u celini.
         - Uveren da ce jasno izneti stavovi gradana Kragujevca, koje Vam ja samo prenosim, uz detaljnije datu argumentaciju, koju Vam dostavljam u prilogu pisma, doprineti pravednom is trucnom odlucivanju – zakljucuje gradonacelnik Stevanovic, uz srdacne pozdrave i argumentaciju, sa svojim i potpisima ostalih narodnih poslanika: dr Snežane Pantic Aksentijevic, Aleksandra Radosavljevica, dr Vladana Vucicevica, mr Gorana Davidovica, Tomislava Nikolica, dr Milete Poskurice, Nataše Jovanovic, Dragana Žikica i Zlatka Radica.

Predstavnici Skupštine grada Kragujevca na komemoracijama u Maršicu, Ilicevu i Grošnici
POČAST ŽRTVAMA FAŠIZMA

         Prof. dr Dobrica Milovanovic, predsednik i Jovan Pavlovic Bojadžic, zamenik predsednika Skupštine grada Kragujevca u utorak su položili cvece na humke i spomenike u Marišicu, Ilicevu i Grošnici - nevinih žrtava, civilnih talaca fašistickih okupatora, pre ravno 63 godine - na komemoracijama, povodom prvih masovnih streljanja, u okolini, 1941. godine.
         - Obecajmo ovde, na ovom svetom mestu, da se složimo - braco i sestre - da se umnožimo. I te kako su nam potrebni zajedništvo i ljubav – porucio je, uz ostalo otac Ilija Jokic, parohijski sveštenik, nakon pravoslavne službe, kraj masovne grobnice i spomenika žrtvama fašizma u Maršicu, uz moleban Velikomucenicima kragujevackim.
         - Da u miru rastu deca – poruka je Kragujevca. Da svet ima ljudsko lice – porucuju Šumarice – završne su reci jednog od recitala i programa ucenika okolnih škola, kraj masovnih grobnica i spomen obeležja, na prvim oktobarskim stratištima, na podrucju Kragujevca, iz 1941. godine.
         Medu najstarijim ucesnicima komemoracija bio je i Dušan Đordevic, roden 1920. godine, nekadašnji maturant Prve muške gimnazije u Kragujevcu. Njegova generacija uglavnom je stradala u fašistickoj odmazdi, koja ga je mimoišla, jer je - u vreme streljanja - bio telegrafista-otpravnik vozova u Paracinu.
         Starina Đordevic poslužuje gutljaj rakije - za dušu žrtava - i seca se da mu je sedam godina mladi brat, sa ocem, starim ratnikom, dovoden na stratrište – kao posmatrac.
         - Danas pocinju oktobarske svecanosti, obeležavanja i secanja, pre svega na dane 1941. godine, kada su mnogi naši sugradani dali svoje živote. Sigurno da Kragujevac i Skupština grada zauvek moraju da pamte te žrtve. Obeležavanju mesta streljanja mora da se posveti pažnja i više nego do sada. Svojim akcijama i delovanjem, u evropskom i svakom drugom okruženju, moramo da afirmišemo mir, stabilnost, uslove za normalan život i rad naših sugradana – izjavio je predsednik Milovanovic.
        - I ovog 19. oktobra odajemo pocast našim precima, streljanim na današnji dan 1941. godine. Oktobar se vezuje za Kragujevac, a mi Kragujevcani, taj mesec najcešce vezujemo za tugu. Samo na današnji dan, u selima oko Kragujevca, ubijeno je 427 nedužnih ljudi, kao najava još vece tragedije – streljanja 21. oktobra, u Šumaricama – potsetila je Mirjana Stevanic, odbornik Skupštine grada, na komemoraciji u Ilicevu:
         - Tri godine kasnije, ovi dani bili su i dani radosti. I mi sada obeležavamo i 60-godišnjicu oslobodenja. Najpre Iliceva – 19, a potom i Kragujevca, 21. oktobra. Stotinuosamdesetdvoje meštana Iliceva, na dan oslobodenja, 1944. godine, nije moglo da se raduje, ali su dali svoje živote da do tog dana dode. Na dan streljanja, 1941, na ovom mestu, oficir neprijateljske armije, inace Srbin, grupi žena i starijih ljudi, koji su gledali kako umiru njihovi najmiliji, rekao je:
         "A vi cete mladima pricati, zašto su ovi ovde streljani".
         - I naša deca to znaju. Sa ovog mesta, na dan streljanja, ali i na dan oslobodenja, oni ce preneti poruku mira, iz Iliceva i iz Kragujevca – zakljucila je Stevanic.

Kragujevacki KBC pokrenuo obnovu primene hemoterapije
UZ ZRACENJE I CIOSTATICI

         Kragujevacki Klinicko-bolniucki centar, sa 1.217 pacijenata na lecenju zracenjem, ocekuje da ce u narednoj godini obnoviti pravo na kompletnu hemoterapiju, citostaticima, izmenom odluke Upravnog odbora Republickog zavoda za zdravstveno osiguranje.
         Direktor Klinicko-bolnickog centra "Kragujevac" Radomir Pavlovic obratio se Ministarstvu zdravlja, sa zahtevom da ponovo razmotri odluku od 14. aprila, po kojoj je 119 kragujevackih pacijenata na terapiji citostaticima, na beogradskom Institutu za onkologiju. Naime, zbog kvara aparata za zracenje, koji nije radio duže vremena, onkološki bolesnici, koji su leceni u kragujevackom KBC jednostavno su nestali iz evidencije, navodi Beta, prenosi Glas javnosti.

EKONOMIJA

         Somborska fabrika "Zastava specijalni automobili" proizvešce do kraja ove godine 1.000 vozila, što je dvostruko više nego lane. Do sada je proizvedeno 800 specijalnih vozila, a do kraja decembra sa proizvodnih traka izaci ce još 200 vozila. U somborskoj "Zastavi" kažu da su povecanju proizvodnje i prodaje doprineli povoljni uslovi prodaje tih vozila, u saradnji sa partnerima "Zastava Istrabenz-lizing" i "Lipaks" iz Beograda. Specijalna vozila se, u saradnji sa tim partnerima, prodaju na lizing na pet godina uz ucešce od 10 do 20 odsto. "Zastava specijalni automobili" od nedavno proizvode specijalna vozila sa ugradjenom i atestiranom opremom za gas, navodi RTK.

         Italijanski industrijalci su spremni za osvajanje srpskog trzista, i to ne samo da bi na njemu bili prisutni sa svojim proizvodima, vec da bi i Srbiju ukljucili u svoj "network" malih i srednjih preduzeca, koji je pokazao odlicne rezultate u Rumuniji i pocinje da salje pozitivne signale iz Bugarske.
         U tom kontekstu treba posmatrati i svojevrsnu "izvidnicu", sastavljenu od 300 privrednika iz Italije, koju predvodi zamenik ministra za proizvodne aktivnosti (www.minindustria.it), Adolfo Urso, na Konferenciji o perspektivama ekonomske i trgovinske saradnje izmedju Italije i Srbije i Crne Gore, održanoj u nedlju i ponedeljak, u Beogradu, u organizaciji Italijanske ambasade i Confindustria-e (www.confindustria.it) (italijanska Privredna komora (www.camcom.it)).
U Italiji se skup privrednika u Beogradu, prezentuje kao najveca preduzetnicka misija, u poslednijih 15 godina.
         U prethodnoj godini, Italija je bila treci trgovisnko-ekonomski partner SCG , cija je ukupna robna razmena bila 1,3 milijarde EUR, od cega su Italijani izvezli u SCG proizvode u vrednosti od 770 miliona EUR, a uvezli iz nase zemlje robu vrednu 529 miliona EUR. Privredna saradnja, verovatno bi bila jos plodotvornija, da medjusobni odnosi nisu bili optereceni nerasciscenim dugovanjima Sartida prema italijanskom koncernu Duferco (www.duferco.com) i kragujevacke Zastave (www.zastava.net) Fiatu (www.fiat.com).
         Poslednji kontakti izmedju dve vlade su priblizili konacnom resenju zainteresovane strane u sporu i omogucili da se odblokira namenjena finansijska pomoc Italije nasoj zemlji u visini od 160 mil EUR.
Susedi su izrazili spremnost da zadrze vodecu donatorsku ulogu prema Srbiji.

         Slovenacke firme, od juna 2001. godine, putem tendera, kupile su pogone u Valjaonici bakra u Sevojnu za 6,6 miliona EUR, u te kapacitete ulozile jos 14,8 miliona EUR, putem aukcije za jos cetiri kolektiva platile 466.000 i investirale u njih 215.000 EUR, dok su na trzistu kapitala za sedam firmi dale jos 6,1 miliona EUR. Zbirno to daje 13,2 mil EUR prodajne cene i 14,9 mil EUR cistih investicija.
         Slovenacke firme su u pomenutom razdoblju u okviru "grinfild" investicija u nasu zemlju ulozile jos oko 216 mil EUR, u 17 domacih ispostava svojih firmi.
Ulagace iz Slovenije najvise privlaci prehrambeni i preradjivacki sektor poljoprivrede, kao i metalska i masinska industrija.

UKRATKO

         Bugarska ce zadrzati bezvizni rezim sa SCG do svog stupanja u punopravno clanstvo Evropske unije (www.europa.eu.int) koje je planirano za 2007.
Jani Milcakov, ambasador Bugarske je rekao da nema nikakvih novosti u vezi sa rezimom za putovanje gradjana izmedju Bugarske i SCG, odnosno da je i dalje na snazi bezvizni rezim, sto je u interesu obe zemlje, a da je u pregovorima sa EU o ukidanju viza za gradjane Bugarske, Sofija insistirala na tome da joj se omoguci da ocuva bezvizni rezim sa SCG i Makedonijom i da je dogovoreno da EU prati funkcionisanje bezviznog rezima izmedju tih zemalja, prenosi Vibilia.

         Osnovna škola "Djura Jakšic" ove nedelje obeležava 70. godišnjicu rada, raznim manifestacijama i svecanom akademijom, zakazanom za u petak, 22. oktobra, na dan prvog casa, 1934. godine. O samo osam ucionica i stotinak djaka, škola "Djura Jakšic" je prerasla u modernu obrazovnu instituciju, koju pohadja blizu 700 ucenika. Povodom sedam decenija rada, na kraju svakog radnog dana ove nedlje u školi ce biti organizovane književne i muzicke veceri, likovne izložbe, dramski prikazi i sportska takmicenja.

         U kragujevackom Teatru "Joakim Vujic", proteklog vikenda premijerno je izvedena predstava "Rekvijem", u režiji Juga Radivojevica, koja tematski objedinjuje dela tri avangardna autora: Andrejeva, Beketa i Cervinskog. Komad koji je otvorio novu sezonu nagoveštava profilisanje estetike ove pozorišne kuce, trasirano predstavom "Gola Vera". Predstava je ponovo na repertoaru Teatra 25. oktobra, navodi RTK.

Predstavnici Kragujevca sa clanovima društava i klubova slabovidih
VEĆA BRIGA O INVALIDIMA

         Gradonacelnik Kragujevca Veroljub Stevanovic i predsednik Skupštine grada prof. dr Dobrica Milovanovic u ponedeljak su primili predstavnike društava i klubova slabovidih, povodom 15. oktobra, medunarodnog dana belog štapa.
         U razgovoru je ucestvovala i Sladana Markovic, pomocnik ministra za rad i socijalna pitanja, u Vladi Republike Srbije, predstavnici Golbal kluba "Junior", ACDI/VOCA, Škole za zaštitu vida "Dragan Kovacevic", iz Beograda, Miloš Grlica, osvajac bronzane medalje na ovogodišnjim Paraolimpijskim igrama, u Atini, Nada Božic Požeg, generalni sekretar Paraolimpijskog komiteta SCG i drugi.
         Gradonacelnik Stevanovic je izrazio zadovoljstvo prijemom, uz pozdrave predstavnicima slabovidih, na pocetku svog mandata. Gradonacelnik je obecao - da ce se ubuduce posvecivati mnogo više pažnje i sportu i invalidima.
         - Pored ostalih savetnika, ili saradnika gradonacelnika Kragujevca, jedan od njih ce mi pomagati kada su u pitanju invalidi. To je jako važno, to smo se dogovorili u predizbornoj kampanji i to ce taklo biti – najavio je Stevanovic, uz cestitke na uspesima slabovidih, koji su mu urucili simbolicna priznanja.
         Prof. Milovanovic je potvrdio da je neophodna pojacana pažnja za hendikepirane osobe, kao i da ce se na tome angažovati i Skupština grada Kragujevca, u skladu sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi.
         Pozdravima se pridružila i pomocnik ministra za rad i socijalna pitanja, u Vladi Republike Srbije, uz cestitke povodom dana belog štapa, kao i Stevanovicu, na izboru za gradonacelnika i svim clanovima Skupštine grada Kragujevca. Po njenim recima, saradnja treba da se nastavi, u okviru Sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom, koji je Vlada Srbije je prvi put organizovala.
         - Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku kontinuirano brine i o osobama sa invaliditetom. Radimo na bazi podataka, kao i okvirima nacionalne strategije – dodala je Markovic.
         Posle dužeg razgovora sa predstavnicima slabovidih, gradonacelnik Stevanovic je potsetio na sportske uspehe u Kragujevcu, od 1996. do 2000. godine:
         - Usledio je pad, neka bude zbog sticaja okolnosti. Mislim da ima puno nacina da se u sportu radi drugacije, nego u protekle cetiri godine, posebno kada su u pitanju invalidi – rekao je Stevanovic.  – Pripremamo odluke, koje ce uslediti. Prilicno se odugovlaci, u proceduri. To nije jednostavno, a nade i ocekivanja su - s pravom - veliki.
         - Odredicemo kako i na koji nacin to treba pokrivati, zajednicki, uz direktnu konsultaciju sa odabranim predstavnikom oko 13.000 invalida, kod kojih postoji veliko nezadovoljstvo ljudima iz lokalne samouprave. Smem da se zakunem, da tako nece biti, za godinu dana – porucio je gradonacelnik Kragujevca.

Šest decenija od oslobodenja Kragujevca i 63. godišnjica streljanja u Šumaricama, uz pomen žrtvama revolucionarnog terora
"NOC ĐENERALA" U ČAURNICI

         Program centralnog dela tradicionalnih oktobarskih svecanosti, kojima se - ovoga puta - obeležava ravno šest decenija od oslobodenja Kragujevca fašisticke okupacije, kao i 63. godišnjica od streljanja u Šumaricama, u ponedeljak je predstavljen u Skupštini grada, uz ucešce Saše Milenica, odbornika.
         - Predstavnici nove gradske vlasti u koncipiranju programa vezanih za obeležavanje kragujevackog oktobra ucestvovali su samo u smislu, u kojem se oseca odgovornost za jednu veoma znacajnu javnu manifestaciju, u vreme kada se ta nova vlast i konstituiše – izjavio je Milenic.
         Po njegovim recima, svi programi, ili njihov lavovski deo, kreirani su, osmišljeni i budžetirani od strane organa i tela Skupštine grada u prethodnom sazivu.
         - Ocenjeno je da su osmišljeni veoma bogato i kvalitetno, osim što nam se ucinilo da je ispuštena jedna bitna konotacija kragujevalkog oktobra. Da potsetim, 21. oktobar 1941. je samo deo identiteta kragujevackog oktobra. Istog datuma, 1944. godine, Kragujevac je osloboden. Zato su unete komponente koje se ticu proslavljanja 60. godišnjice oslobodenja od fašisticke okupacije, kao i komponente koje se ticu spomena na žrtve revolucionarnog terora – kaže Milenic, dodajuci:
         - Kao prva javna manifestacija, pre Velikog školskog casa, Kod krsta, na spomeniku narodnim herojima, bice održana mala akademija, pod nazivom "Mir neka je ime vekova", koju režira Dragan Jakovljevic, po scenariju Slobodana Pavicevica, zasnovanog na njegovoj poemi "Kragujevac 21. stepen istocno od Grinica", sa Velikog školskog časa (jedne od ranijih godina).
         - Planirano je da se prisutnima, tom prilikom, obrati predsednik Skupštine grada Kragujevca, s porukom mira, koja bi trebalo da bude jedna od bitnih karakteristika kragujevackog oktobra i identiteta grada.
         - Posle Velikog školskog casa bice polaganje venaca i parastos na spomen-obeležje, prekoputa Gromovicevog ulaza, kod stare Kapislane – navodi takode Milenic:
         - U duhu obeležavanja secanja na žrtve revolucionarnog terora, planira se i izvodenje pozorišne predstave "Noc denerala", po romanu Vuka Draškovica, adaptiranom za autenticni prostor kragujevacke Čaurnice. Osim pokretanja pitanja rehabilitacije, to ce znaciti i ulaženje u proces naglašavanja pitanja restitucije - što je uslov privatizacije i buduceg privtrednog oporavka – naglašava Milenic.
         Kako je rekao, to ce biti i prilika, da predstavnici stranih delegacija - nakon Sajma na kojem se predstavljaju privredni potencijali grada – udu u prostor "Zastave", koji se, kao staro arhitektonsko jezgro, uklapa u reprezentativni deo grada, kao moguci buduci poslovno-kulturni centar Kragujevca.

Predsednik Skupštine grada Kragujevca zadužen za razvoj demokratije u Jugoistocnoj Evropi
MILOVANOVIC U VIĆENCI I BUDVI