Aleksandar Radosavljević, narodni poslanik i portparol DS
NOVI POČETAK MODERNE SRBIJE, IZ KRAGUJEVCA

     - Zakon o finansiranju stranaka je značajan zakon, koji smo obećali građanima još za vreme kampanje 2000. godine. I ono što u tom Zakonu stoji, jeste - da se apsolutno uređuje posupak finansiranja, način finansiranja političkih organizacija – komentariše Aleksandar Radosavljević, narodni poslanik, za »Glas Kragujevca«:
     - Zakon ima svoje velike prednosti pre svega što jevnosti stavlja na uvid sve tokove novca, koji pristiže u stranke. S druge strane, građani imaju prilike da vide – ko je sve donator, po kom osnovu, koliko članova određene stranke imaju, ko plaća članarinu. Sve je dostupno javnosti. Za vreme kampanje, stranke su dužne da otvore račune i prikažu – za šta su izdvajali novac. Da li za reklamne panoe, štampanje letaka, snimanje radio i TV spotova...
     - Imaće mogućnost da jednostavno pokažu javnosti, pa i Parlamentu - koji će sada kontrolisati protok novca, u političkim organizacijama – šta se radilo za vreme kampanje i da li tu postoje tajni fondovi. To je nešto što smatramo pozitivnim, jer će građani dobiti jasan signal, da više neće biti prebacivanja novca na neke tajne račune, sa tajnih računa na stranačke račune, kupovine odbornika, poslanika, kao što je to neko imao priliku da kaže. To nije moglo ni do sada, ali postojala je priča, jer nije bio ni jedan argument, koji je govorio protiv takvog stava – kaže Radosavljević.
     Novi paket finansijskih zakona predviđa poreske olakšice za medije, od čega ministar Đelić očekuje smanjivanje njihove zavisnosti od reklama, kredita, kvazi reklamnih dodataka moćnika. Kako ocenjujete medijsku situaciju u Srbiji i Kragujevcu?
     - Ovaj paket finansijskih zakona, pre svega, ima porske olakšice za štampane medije u Srbiji. To je implementacija dogovora medija u Srbiji i g. Đelića, ministra finansija. To je i dobar signal, da u Srbiji postoji spremnost za pomoć štampanim medijima, na ovaj način. Iskreno se nadamo, ma koliko bilo umanjenje i ma koliko ono bude značilo u novcu, da će biti značajan doprinos za stvaranje daleko uređemije oblasti štampanih medija u Srbiji. I to je, pre svega, bio prvobitni razlog.
     - S druge strane, nadamo se da će to imati pozitivne efekte i u samim redakcijama, jer će se, na ovom primeru, videti da zaista postoji spremnost u ministarstvu, da sva goruća pitanja rešavaju razgovorima i izlaženjem u susret, gde god postoji prostor – navodi Radosavljvić.
     Savet za radiodifuziju, u ovom trenutku, ostaje u istom sastavu.
     - Savet za radiodifuziju je ostao u istom sastavu. Mi smo, kao odgovorna vlast, to pitanje otvorili i postavili pred Parlament. Parlement se izjašnjavao i o g. Cekiću i g. Cvetkoviću. Priznali smo, kao Parlament, da zbog nepoštovanja procedure, njihove biografije nisu bile dostupne javnosti, u roku od 30 dana. Oni nisu krivi zbog toga i zato ne treba da snose posledice, niti u Zakonu stoji, da neko treba da snosi posledice. Sa druge strane, cenili smo i argumente, koji su bili protiv njihovog izbora. Bila nam je obaveza da to pitanje stavimo na tapet, na dnevni red, da se Parlament, još jednom, o tome izjasni. Dobili smo potvrdu, da ti ljudi i dalje uživaju poverenje Parlamenta i da treba da rade svoj vrlo odgovoran posao. Onda smo rekli - iz ugla DS - da mi na to pitanje stavljamo tačku, na pitanje rada Saveta za radiodifuziju i smatramo da treba da im damo prostor, da počnu sa radom – odgovara Radosavljević.
     Sa početkom rada Saveta za radiodifuziju očekuje se i reorganizovanje medijskog prostora u Srbiji, sa velikim brojem radio i TV stanica.
     - U Srbiji postoji 1.400 emitera radio i TV programa, što je gotovo nezamislivo u jednoj maloj zemlji i prostoru. To sigurno nije pozitivna konkurencija, već samo fabrikovanje ljudi koji se bave novinarstvom. To nije dobro. Zakon o radiodifuziji, pre svega, je imao i tu ideju, da raguliše tu oblast – ocenjuje Radosavljević i dodaje:
     - Nažalost, pre svega smo se bavili sastavom Radiodifuznog saveta, a ne primenom Zakona. Iskreno se nadamo da će taj Savet, koji ima vrlo ozbiljnu funkciju, početi sa radom, pre svega vezano za pitanje Radio-televizuje Srbije (RTS). RTS je sada javni servis, ima obavezu da se restruktuira, da se prevede u drugačije stanje. Nama je zadatak da RTS dovedemo u meru za koju smo se zalagali, dok smo bili opozicija. Da je zaista pretvorimo u potpuno nezavisnu kuću. Iz tog razloga je bio predlog da postoji pretplata, kao u svim državama. Znači - da se ne finasira iz budžeta, da RTS ne finansira ona vlast, koja je trenutno aktuelna i da ne zavisi od nekih političkih struktura, nego isključivo od građana.
     - Ukoliko građani budu spremni i želeli da putem pretplate, finansiraju svoju TV, onda će ona postojati na takav način. Ukoliko ne budu iskazali želju i kažu: »mi nećemo da plaćamo pretplatu«, postoji mogućnost da zakon promenimo, u tom delu, da se opet vrati na finansiranje iz budžeta. Ali, posle toga, kao građani, više nećemo moći da kažemo da nam se ne sviđa politika, koju servira državna TV, jer će, u tom slučaju – normalno - odslikavati onu volju, koju Vlada želi da prezentira javnosti.
     - Iz tog razloga, imali smo zadatak da redefinišemo odnose u RTS. Znači, tamo moraju da postoje dva kanala, koji će biti naciomnalni i treći kanal, koji će, u svakom slučaju – to i javnost zna – vrlo brzo ići u privatizaciju. Mora biti napravljeno restruktuiranje državne TV i ona mora da počne da radi, upravo na način na koji smo želeli, a to je - da bude potpuno nezavisna i da prezentira ono što je zaista interes građana- navodi Radosavljević.
     Predstoji i reorganizacija Radio-televizije Kragujevac (RTK), kao regionalnog medija.
     - Po Zakonu o radiodifuziji, RTK prerasta u jedan regionalni medij, koji će konkurisati za frekvenciju, kad Savet raspiše konkurs. Ukoliko ispuni zakonske uslove, koji se traže, dobiće regionalnu radio frekvenciju i moćiće normalno da funkcioniše. Zakon predviđa da u roku od četiri godine RTK više neće moći da bude na budžetu. Mora biti na tržištu. U tom roku, promeniće vlasnika i biće u privatnim rukama, kao »Kanal 9« i ostali mediji – najavljuje Radosavljević.
     Osnivaju se i novi listovi, od kojih neki najavljuju preseljenje u Kragujevac, gde je Radisav Rodić, vlasnik »Glasa javnosti« i »Kurira« nedavno kupio štampariju »Nikola Nikolić«, a zatim dospeo u žižu interesovanja i pošto mu je miniran automobil, u Beogradu.
     - Meni je drago što oni vide u Kragujevcu jedan dobar centar, gde žele da naprave svoje sedište. To je, što se grada tiče, jako dobro. Očekujem da je g. Rodić, kao čovek koji je uložio svoj novac u štampariju, u jedno preduzeće u Kragujevcu, normalno imao i neki interes, zbog čega se opredeljuje za Kragujevac. To je jasan signal, da Kragujevac, kao centar jedne regije, ima prioritet, bar što se tiče g. Rodića i njegove firme. To je - iz tog ugla - za nas pozitivno. Druge stvari, koje ste pomenuli, to je sada već stvar i same politike, koju on treba da sprovodi – komentariše Radosavljević:
     - Ukoliko je zainteresovan da kampanju radi protiv Vlade, ili protiv vlasti, bilo bi poželjno da to radi na valjan način, a ne tako, da se fabrikuju afere. Mislim da to nije interes ni njega, kao vlasnika jednog od pisanih medija, niti je to interes bilo koga u Srbiji. Kritika treba da postoji, ali mora da bude koncipirana, da nikoga ne pocenjuje, ne vređa. Da postoji zaista argumentovana kritika. Kao demokratska vlast, nikada nismo osporavali nikome pravo da kritikuje, ali za to moraju da postoje jasni argumenti, činjenice. Što kažu, moraju da nas »ubiju« argumentima. Iskreno se nadamo da će se, u tom smislu, politika - koju vode novine g. Rodića i preostali dnevni listovi u Srbiji - rukovoditi, pre svega, željom da tržište snabdeju željenim informacijama, a ne aferama i pričama, koje baš nemaju uporište u stvarnosti.
     Govori se o više koncepata buduće regionalne organizacije Srbije. Kada će biti poznato nešto više o tome i budućem položaju Kragujevca, Šumadije i centralne Srbije?
     - Milslim da je to već, otprilike, u načelu, definisano, do te mere da smo i mi, kao stranka, i vladajuća grupacija, mišljenja da regije i regioni u Srbiji ne mogu da postoje u obliku u kojem to neki žele. Znači, treba da se udružuju po interesu. Treba Čačak da vidi interes udruživanja u Kragujevcu, treba Kraljevo da vidi interes, a ne da ih teramo, na silu i da pravimo administrativne granice, koje neće poslužiti svrsi i koje će samo zakomplikovati život.
     - Više smo upereni u pravcu, da smatramo da regije treba da se stvaraju prema interesima okruženja, a ne prema administrativnim odlukama. Smatramo da Kragujevac, kao regionalni centar, kao univerzitetski centar, kao Kliničko-bolnički centar i kao neki industrijski centar, u Srbiji, normalno treba da bude vodič u svemu tome. U tom procesu, logično je, ako budemo jaki i to prezentiramo na valjan način, imaćemo podrške i u Čačku, i u Kraljevu, i u Kruševcu i u Užicu i u onim gradovima, koji gravitiraju ka Kragujevcu – smatra Radosavljević.
     Kada možemo da očekujemo novi Ustav u Srbiji?
     - Očekujemo da Ustav zaista bude donet do onog roka, koji je predviđen. Znači – do Sretenja. I g. Živkoviću, preneo sam želju da – ukoliko to odradimo na valjani način i ukoliko to referendumom bude potvrđeno – donošenje novog Ustava i čitava ta svečanost bude urađena u Kragujevcu. Da to bude simbolični početak jedne nove, moderne Srbije, kao što je rađeno u vreme kneza Miloša Obrenovića i 1804. godine. Da novi Ustrav bude donet na 200-godišnjicu početka nove, moderne Srbije, da to opet bude u Kragujevcu i da bude simbolično – otkriva Radosavljević.
     Zakonodavna rešenja treba da doprinesu i većim investicijama, iz inostranstva. Kada se to može očekivati i u privredi kragujevačlog kraja i »Zastavi«?
     - Iskreno se nadamo da se to već vidi, ne u obliku u kojem postoji. U ovom trenutku 38 preduzeća u Srbiji su spremna za privatizaciju. Privatizacija za njih može da počne. Očekujemo da se u Kragujevac lociraju još par većih firmi, zaista sa međunarodnim značajem. Za nas je to prioritet. Za ovu vlast je prioritet i čast, kada u Kragujevac dođu značajne kuće – kaže Radosavljević i nastavlja:
     - To je dug i težak proces, koji zavisi od svih nas, a ne samo od onoga ko vrđi vlast u gradu. Zavisi i od građana – koliko su spremni da zaista prihvate reforme, kao dugačak, težak i bolan proces. Ukoliko su voljni da učestvuju u svemu tome, ne bi li tu svoju muku »naplatili«, za pet-šest, 10 godina, onda se to zove stvaranje dobrog ambijenta.
     - Želim da građanima prenesem poruku, da mi želimo samo dobar ambijent, ali ne možemo sami da ga stvorimo. Moramo da ga stvorimo s njima. Da bi ovde došao strani kapital, mora da postoji dobar ambijent. Mora da postoji pozitivan duh, mora da postoji optimizam. I za nas je važno, da građani imaju optimizam, da imaju veru - da će za pet godina biti bolje. Da će već 2007 - kad Srbija bude ukoračila u Evropsku uniju – biti daleko, daleko bolje, nego sada – poručuje Radosavljević.
     Poslanici vladajuće koalicije, iz ovog dela Srbije, nedavno su se zajednički sprotstavili ukidanju Cerinarnice u Kragujevcu, sa ispostavama u Ćupriji i Lapovu. Kako se to završilo i da li će na sličan način da se zastupaju i drugi interesi ovog kraja?
     - Apsolutno. Posledica toga, što su neki želeli da ugase Carinarnicu, u Kragujevcu, smatrajući da ona nema nekog finansijskog efekta, je to što smo reagovali argumentima, na valjan, adekvatan način. Rekli smo da nećemo da dozvolimo da bilo ko omalovažava ono što radimo. Kragujevac mora da se gleda mnogo šire, nego što pojedinci žele. Mislim da je to samo posledica blagog nesporazuma – iznosi Radosavljević:
     - Sada apsolutno imamo podršku u novom direktoru Carina, g Krstiću, donet je novi Zakon o carinama, koncepcija koju je zastupao bivši direktor pokazala se kao loša. Smatramo da Kragujevac, sa svojim potencijalom i onim šta treba da bude, ima apsolutno opravdanje da ima Carinarnicu.
     Neizbežno je i pitanje novog Zakona o Narodnoj banci Srbije, kao i istupa dosadašnjeg guvernera Dinkića. Kako se to odražava na makroekonomsku situaciju i nastavak reformi?
     - Svakako da ovakvi istupi unose zabunu, pre svega među finsnsijere, koji treba da učestvuju u procesu privatizacije u Srbiji. Veoma se loše odslikava, kada imate u javnosti sukob na relaciji guverner Narodne banke i ministar finansija. To je signal, koji ne samo da u našoj javnosti stvara uznemirenje, nego stvara uznemirenje i među ljudima, koji su svojim kapitalom ušli u Srbiju. Stvara se uznemirenje i među ljudima, koji su planirali da svojim kapitalom uđu u Srbiju – upozorava Radosavljević:
     - Kao DS, smatramo da ono što je g. Dinkić radio – nije dobro. Nije dobro, jer je ostavio utisak da pošto-poto želi da brani samo svoju funkciju. Mi ne želimo da Zakonom o Narodnoj banci bilo kakav njegov značaj umanjimo, niti da ga diskreditujemo, niti da ga stavimo pod kontrolu. Jednostavno, ovim Zakonom, Narodna banka ima punu slobodu. Ali, tekovina evropska, moderna, pralmentarna, jeste – da postoji neka kontrola. Parlament mora da vrši kontrolu rada. Zamislite da vojska, jednog dana, kaže g. Tadiću: »mi ne želimo da Parlament nad nama ima kontrolu«.
     - To je nezamislivo. To je nešto što je loše i g. Dinkić je ostavio u javnosti opor utisak - da želi da brani samo sebe, a ne da brani instituciju. Time što je obelodanio nekakve papire, omalovažio je institucije. Ako već postoji želja za istragom, onda to treba da se preda nadležnim organima. Ako je on proevropski orijentisan čovek, ne treba na taj način da se ruže instucije, s kojima se želi da se sarađuje i da se grade. I to je nešto što je loše – konstatuje Radosavljević:
     - Znači, on je poslao loš signal, ali se iskreno nadam da će to trajati mesec-dva, dok sve ne bude zaživelo. Postoji mali, blagi strah u građanstvu, ali mislim da će imenovanjem guvernera i zaokruživanjem čitavog tog proseca praktično to pitanje biti rešeno, ovih dana. Građani će videti, da odlaskom Dinkića nema nestabilnosti, nego da ima još veće i punije ozbiljnosti u radu Narodne banke, nego što je to možda bilo do sada.