Prezentacija u Kragujevcu "Srbija i evropske integracije"
GRANICE GUBE ZNAČAJ

     - Velika Britanija je 1973. godine pristupila Evropskoj Uniji (EU). To je za nas bio jako težak zadatak, rekao je Dejvid Gauen, novi ambasador Velike Britanije u Beogradu, na prezentaciji, 12. februara, u Kragujevcu, "Srbija i evropske integracije". - Za to nam je trebalo veliko prilagođavanje naše zemlje. Članstvo Velike Britanije u Evropskoj uniji promenilo je naš život, poboljšalo ekonomsku situaciju i otvorilo nove mogućnosti za napredovanje.
     Gauen je naveo da EU trenutno ima 372 miliona stanovnika i 15 zemalja članica. Uskoro se očekuje ukupno 25 članica i 450 miliona stanovnika.
     - Život u ovako velikom okruženju i tržištu je velika prednost za sve nas - kaže britanski ambasador. - Nažalost, u nekoj meri morali smo da se odreknemo određenih stvari, vezanih za suverenitet. Morali smo da ih prenesemo na odlučivanje Evropske komisije, koja je sada za to zadužena. To je sasvim nova politika, na šta moraju mnoge zemlje, nove članice da se naviknu - da će mnoge odluke morati da se donose u Briselu. Ali, sve zemlje-članice su i u Ministarskom savetu, koji je neka vrsta opozicije i kontrole odluka, na nivou EU.

Perspektive u Evropskoj uniji

     - Dobrobit svake zemlje od članstva u EU je što imamo jako veliku ekonomsku sigurnost, kada je reč o kontrolisanom tržištu - konstatovao je Gauen, navodeći prednosti za Veliku Britaniju:
     - Preko 50 procenata naše trgovine odvoija se sa zemljama-članicama EU, što našoj zemlji donosi godišnju zaradu od 120 biliona evra. Osam od 10 naših vodećih trgovinskih partnera su u Evropi. Sedmina novca koji svake godine "napravi" Velika Britanija je od trgovine u okviru EU, čije tržište funkcioniše bez poreskih ograničenja. Preduzeća mogu konkurentno da posluju, plasiraju robu bez ikakvih ograničenja, možemo da angažujemo strane investitore...
     Britanski ambasador potseća i da građani EU imaju slobodu kretanja, u koju god zemlju žele. Veliko jedinstveno tržište je povećalo konkurenciju, poboljšalo kvalitet robe i snizilo cene.
     - U okviru EU postoje sistemi strukturnih fondova, iz kojih pomažemo nerazvijene krajeve. Iz takvih fondova pomogli smo delove zemlje, kao Škotsku i Vels, da izgrade svoju strukruru i kapacitete - kazao je Gauen i ukazao - da politički kontekst ekonomske integracije sprečava događaje iz prošlosti, koji su izazvali Drugi svetski rat. Po njegovom mišljenju, najveći politički uspeh je u eliminisanju mogućnosti novih oružanih sukoba.
     - Članice EU utiču na politička i ekonomska događanja u svetu. Povećavamo ulogu EU, na očuvanju mira u svetu, iako je to još u povoju - konstatovao je Gauen, kao i da je euro doprineo snazi Unije, iako ga Britanija još nije uvela, kao valutu. - Ukoliko rešite da jednog dana budete članica EU, smatram da ćete od toga imati neopisivu korist. Sa prirodnim resursima i vrednostima vaše zemlje, smatramo da bi vam članstvo u EU obezbedilo jako veliki ekonomski rast i razvoj i otvorilo nove mogućnosti.
     - Kada je reč o vašoj saradnji sa ostalim zemljama u okruženju, kao sa Hrvstakom, kada bude ušla u EU, moćićete da imate trgovinske odnose, bez ikakvih barijera. Granice će prestati da budu toliko važne, kao danas - poručio je Gauen, kao i da će SCG postati baza proizvodnje za EU. - Treba da prođete i jako komplikovane procese, kao što je prilagođavanje pravnog sistema standardima EU, što neće biti ni malo lako.
     Ambasador Velike Britanije poručuje da će ovakvi procesi zahtevati političku odlučnost, kakvu je već pokazala dosadašnja Vlada Republike Srbije. Naglasio je i da u nastavku reformi, u pravcu pristupanja EU, neće izostati prijateljska podrška njenih članica, posebno Velike Britanije, kao i da koristi od tog procesa treba da budu obostrane. Posebno je podržao takve ciljeve i nastojanja za integrisanje u EU, kao svoj osnovni cilj.
     Džefri Baret - predsednik Delegacije Evropske komisije za SCG - ukazao je da junski samit u Solunu nije privukao odgovarajuću pažnju medija u regionu SCG, iako je EU tom prilikom potvrdila odlučnost - da zemlje u okruženju mogu da postanu njene članice.
     - Srbija i Crna Gora, kao zemlje Zapadnog Balkana su potencijalne, buduće članice EU. Zato je možda opravdano ono što mi zovemo primenom uvećane metodologije na SCG, koju posmatramo kroz istu prizmu kao i one zemlje koje su svoje procese pristupanja EU započele devedesetih godina. Imamo proces stabilizacije i pridruživanja, a zemlje Zapadnog Balkana dobijaju i značajnu pomoć EU, izvozne trgovinske povoljnosti i beneficije, znatno veće od garantovanih potencijalnim članicama, 1990. godine - navodi Baret, dodajući:
     - SCG je dobila ogromnu finansijsku pomoć, dodatno povećanu i proširenu podrškom ostalih svetskih finansijskih institucija, mnogo pre Konferencije u Solunu.

Visoki standardi i kriterijumi

     - Na samitu u Solunu, rekli smo da ćemo na SCG primenjivati Kopenhaške kriterijume EU, iz 1993. godine. To su osnove na kojima razvijamo sve naše odnose sa potencijalnim zemljama-članicama. Od zemalja Zapadnog Balkana, u procesu integracije, očekujemo punu podršku demokratskih institucija. Kada to kažem, mislim na vladu, skupštinu, govorim o pravnom sistemu, svemu što garantujemo, želimo i primenjujemo. Smatramo i da treba zadovoljiti sve međumarodne obaveze, što čine i članice EU. Očekujemo poštovanje ljudskih prava, kao i manjina - naglašava Baret:
     - Drugi kriterijumi su vezani za tržišnu ekonomiju. To često nazivamo funkcionalnom tržišnom ekonomijom. Puno vremena proveli smo razgovarajući sa predstavnicima, stručnjacima i kolegama iz SCG, o specifičnosti vaše tržišne ekonomije. Veliki broj unutrađnjih odredbi EU, vezanih za njeno tržište, odnosi se na njegovo jedinstvo. Ne radi se samo o postepenom prilagođavanju vašeg tržišta zahtevima i standardima tržišne ekonomije EU. Važno je da se svaka zemlja, potencijalna članica EU, izgradi tako da bude konkurentna na evropskom tržištu, kada postane ravnopravni član. Postavljeni su veoma visoki standardi i kriterijumi, što je veliki izazov.
     - Poslednji i najvažniji kriterijum je - progresivno prilagođavanje vašeg zakonodavnog sistema sa standardima, kriterijumima i zakonima EU. Znači da ćete, na neki način, morati da uvezete i primenite veliku većinu evropskih zakona. Radi se o 90.000 strana različitih zakona i odredbi, što može da bude zastrašujuće. To se odnosi na jedinstveni zakonodavni sistem, koji je godinama usvajala i definisala EU - kaže Baret.
     On upozorava da se ne radi samo o "uvozu" zakona EU, već i o izgradnji struktura, koje mogu da ih i primene. Na osnovu skupa u Solunu, najavio je za SCG partnerstvo EU, koje će biti izraženo i u relativno kratkom, jednostavnom dokumetu - sa svim zahtevima od zemalja u ovakvom procesu, da ispune pobrojane kriterijume. Kao primer je naveo da se od nekih zemalja, u procesu pristupanja EU, očekuju različiti Menadžment-odbori, radi kontrole službi, kao što je policija.
     - To neće biti jednosmerna ulica, u nečemu što će Brisel nametnuti vašoj zemlji. To su elementarni zahtevi, koje EU postavlja, ali postoje i stvari koje ćete morati sami, kao zemlja, da uradite. Znači da će biti potrebno mnogo više ljudi, angažovanih u ovom procesu, nego sada - konstatuje Baret, najavljujući sve veću i dublju saradnju, kako na budžetu i finansiranju, tako i oko sve većih zahteva EU.
     - Na političkom nivou imamo stalni dijalog, ličnu saradnju sa predstavnicima vaših ministarstava. Upućujemo ljude na to - kako treba da izgledaju zakonodavne reforme. Solunska konferencija je dokaz uspostavljanja trajnog dijaloga zemalja Zapadnog Balkana sa članicama EU. Znači da se stvaraju velike mogućnosti za najrazličitije programe, radi tehničke i druge pomoći vašoj zemlji - tvrdi Baret.
     Po njegovim rečima, Evropska komisija je odgovorna za pripreme Studije o izvodljivosti, kojom treba da proceni da li je SCG spremna za proses stabilizacije i pridruživanja. Rezultati Studije predstaviće se članicama EU, koje mogu da odluče - da li je zemlja spremna da se uključi u ovaj proces.
     - Studija nije završena i naša je želja da, kada bude okončana, budemo u situaciji da predstavimo ohrabrujuće rezltate, zemljama-članicama EU - konstatuje Baret. - Pre nego što završimo procenu, neki fundamentalni zakoni se moraju ispuniti. Jedan od takvih zahteva sigurno je da možemo da vidimo progres izvođenja akcionog plana, vezanog za interno tržište SCG.
     - Želeo bih da zaključim - konstatacijama ambadasora Gauena o dobrobitima zajedničkog tržišta. Jasno je kako procesi harmonizacije, uspostavljeni na tržištu EU, mogu da se primene na vaše uslove i tržište, što svi mi očekujemo i čemu se nadamo. Kada budemo počeli da razgovaramo o procesu stabilizacije i pridruživanja, želimo i da sagledamo konkurentske prednosti vašeg tržišta, zatim - koji su poreski i tarifni sistemi, koji se primenjuju. Želja nam je da oni budu apsolutno, potpuno usklađeni sa sistemom u EU - kazao je takođe Baret.

TRŽIŠTE VEĆ POVLAŠĆENO

     - Postoji nerazumevanje - da tek treba da uđemo u proces stabilizacije i pridruživanja, u kojem smo već izvesno vreme, od demokratskih promena u Srbiji, oktobra 2000. - iznela je mr Ana Trbojević, pomocnik srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, na prezentaciji "Srbija i evropske integracije", u Skupštini grada, na Britanskim danima u Kragujevcu:
     - Već imamo dobiti od tog proseca, koje se ogledaju kroz povlašćen trgovinski tretman za tržište Evropske unije, kroz njenu vrlo značajnu finansijsku pomoć, kao i kroz stručne, tehničke sastanke i savetovanje - kako brže doći do reformi naše privrede i društva i što pre zavrediti članstvo Evropske unije.
     - Kao Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom, mi smo koordinator ovog procesa. Vodimo sva druga ministarstva ka Evropskoj uniji. Sistematizjemo reforme, tako da imaju za cilj pridruživanje Evropskoj uniji.
     - Mnogi su za Evropsku uniju, ali nisu za privatizaciju. Ne razumeju da su te stvari jednake i da postoji vrlo jaka veza između članstva i onoga što trenutno radimo u Srbiji - dodaje Trbojević. - Ispunjavamo preporuke do kojih smo zajednički stigli sa stručnjacima iz Evropske komisije, kao na uvođenju poreza na dodatu vrednost, restruktuiranju nekih preduzeća, zaštiti kvaliteta hrane...
     Po njenim rečima, u kulturi, obrazovanju i drugim oblastima, postoji evropska povezanost, sa mnogo slobode ostavljene državama, da odluče kojim putem i kako:

     - Ulazak u Evropsku uniju ne podrazumeva standardizaciju u svim oblastima i različito se poštuje. Radimo i na određenoim strateškim dokumentima, od kojih je najvažnija analiza uticaja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To je uglavnom trgovinski sporazum i zato je za nas bilo jako bitno da odredimo - koji su to osetljivi sektori u našoj privredi.
     - Jer kada potpišemo ovaj Sporazum, Evropska unija će se još više liberalizovati ka nama. Taj sistem je već asimetričan, kakav će ostati, ali će se od nas očekivati dalja liberalizacija, zbog čega smo sačinili ovu studiju, da vidimo koji period nam je potreban da dalje razvijemo i dovoljno zaštitimo osetljive sektore, da izdrže tržišnu utakmicu Evropske unije.
     - Proveli smo i jako mnogo vremena na obuci državnih službenika, koji nose teret procesa, jer je ovo u velikoj meri tehnički, birokratski proces. Uvek se postavlja pitanje - da li je važnija ekonomija, ili pravo, što je takođe usko povezano. Kroz promenu zakona menjaju se i privredni uslovi, klima - kako preduzetnici mogu da deluju - konstatuje Trbojević:
     - Pošli smo sa jako niskog nivoa obrazovanja državnih službenika - po pitanju Evropske unije - koji je iz meseca u mesec sve viši. Preko 150 ljudi, skoro svake nedelje, četiri sata uče o Evropskoj uniji, ne samo o njenoj istoriji, već ono što je za njih praktično: kakva je saobraćajna politika Evropske unije, šta je uputstvo, uredba, koje su razlike...
     Trbojević je u tome posebno pohvalikla angažovanje stručnjaka iz Kragujevca, uz uverenje da će se obuka državnih službenika uskoro proširiti na regione i opštine.

HRABRO NA JEDINOM PUTU

     - Ovih dana obeležava se 200 godina od Prvog srpskog ustanka i stvaranja moderne srpske države. Čini mi se da je i tada postojala snažna politička volja naših ustanika, da se krene, dobrim putem, u tadašnju evrpsku integraciju i u tadašnji svet. Ne samo da je u pitanju bila politička volja, nego je za sve to bilo potrebno i junačko srce. Znamo koliko su muka imale tadašnje vođe ustanka, da pobude narod i to junačko srce - da se krene novim pravcem u nešto bolje, što je zaista nova srpska država.
     Tim rečima obratio se dr Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca, učesnicima prezentacije "Srbija i Evropske integracije", dodajući:
     - Možda sada nije tako veliki događaj, ali obzirom kojim putem svet ide, kako se stvari ubrzavaju, sigurno je isto tako dramatičan. Srbija mora imati junačko srce, da krene tim putem, za koji je postojala i postoji određena politička volja. Nije dobro da se kolebamo. Treba snažno zakoračiti, možda nekada stisnutih zuba, ali napredovati, jer teško je u takvom poslu razmišljati o teškoćama, koje ćemo prebroditi, dok ne stigneo do cilja.
     - U Kragujevcu postoji ta politička volja - naglasio je Rajković. - Lokalna vlast u Kragujevcu je vezana pre svega na konceptu, ideji da i Kragujevac, i Srbija, i Šumadija, moraju biti demokratske zemlje. Moraju ući u proces evropske integracije, bez obzira na teškoće i - da tako kažem - žrtve, koje moraju podneti. Naš plan za razvoj ovog grada i ove čitave regije zasnovan je baš na tome. Krupni delovi tog plana - kao o ekonomskom, urbanom, regionalnom razvoju - odražavaju baš ono, kako Evropa vidi lokalnu ekonomiju, urbanu regiju i regionalizaciju.
     - Te naše vrednosti, koje zastupamo, su i evropske vrednosti - poručuje Rajković:
     - U ovoj prezentaciji učestvuju ljudi i predstavnici različitih političkih organizacija, od levog do desnog centra. Tako smo krenuli 2000. godine i na takvom jedinstvu, bez obzira na sve teškoće, održala nas je pre svega jasna vizija - gde treba da budu naš grad i naša regija. Ovo je težak put i nismo želeli da se prilagođavamo polu-rešenjima. Kad smo se opredelili za ekonomski razvoj Kragujevcu, borili smo se za tržišnu privredu.
     - Nije lako u Srbiji istrajavati na ekonomskim reformama - ocenjuje Rajković i potseća da je i Makijaveli davno rekao, da je onaj ko menja poredak stvari u velikoj meri osuđen na neuspeh, problem, a verovatno je i životno ugrožen. - Oni koji imaju koristi od starog poretka su mu veliki neprijatelji. Oni koji imaju koristi od novog poretka su mu blagi branitelji. Tako je i u ovoj našoj promeni poretka, koja se zove evropska integracija.
     - Želim da naglasim da u ovom gradu postoji politička volja, a i junačko srce, da se podrži reforma, bez malih, jeftinih kompromisa oko toga kojim putem treba naš grad i Srbija da idu. O tome svedoče brojni projekti, koje sami realizujemo, u želji da postanemo deo Evrope. Takve su i naše odluke o ombucmanu, o upravljanju konkurencijom i nabavkama, o finansijama, o saradnji sa nevladinim sektorom, sa državnim organima - nabraja gradonačelnik Kragujevca:
     - Na drugoj strani, brojni su i naši udruženi projekti, sa međunarodnim organizacijama i gradovima partnerima u svetu, kao u razvoju humanih resursa, "city to city", saradnje sa Nemačkim društvom za tehničku pomoć GTZ, sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju, od kojih grad Kragujevac jako puno uči i ima ogromnu materijalnu korist. Svi ti projekti - od pomoći Kragujevcu, od evropske zajednice i njenih pojedinih zemalja - već u drugoj godini realizacije prerasli su u njihovu saradnju sa našim gradom.
     - Bogata međunarodna aktivnost grada Kragujevca, naši brojni gradovi partneri, projekti sa njima, koji se razvijaju, takođe svedoče o tome - lustrovao je Rajković, uz uverenje da će takav kurs nastaviti i Srbija, i pored opasnosti da na tom putu uspori. - To je realna opasnost i za Kragujevac. Pored jasne političke volje, moramo ispoljiti i određenu hrabrost, potrebnu i Srbiji i Kragujevcu, kao i pre 200 godina.
     - Kao što je tada bilo potrebno da vođe ustanka ubede i podignu srpski narod, tako moramo i sada. Moramo ubediti narod da nam je jedini put da izađemo iz ovog "ropstva" i da uđemo u Evropu. Ako je konzervativna Velika Britanija mogla da se liši dela svog suvereniteta i mi Srbi moramo malo da razmislomo o tome - zajključio je Rajković.