Prof. dr Ilija Rosić, predsednik kragujevačkog Odbora za strateško planiranje
VIŠI DOHODAK U REGIONALNOM CENTRU

     - Strateško planiranje savremeni svet poznaje, kao procenu raspoloživih resursa, faktora koji limitiraju razvoj, mogućih ciljeva, kao i formulisanje akcionih planova, za realizaciju. To je moćan metod spajanja lidera poslovnog sveta i predstavnika gradske vlasti, udruživanjem državnih i privatnih napora, koji bi trebalo da poboljšaju ekonomsku klimu. To je metod sistemskog upravljanja promenama i izgradnje svesti zajednice, za utvrđivanje i usaglašavanje najvažnijih pitanja, čija će primena uticati na ekonomski razvoj i poboljšanje opšteg stanja u privredi. Osnovni cilj je - da se pomogne privredni rast, razvoj i širenje poslovnih aktivnosti.
     Prof dr Ilija Rosić, predsednik kragujevačkog Odbora za strateško planiranje, tim rečima objašnjava smisao izrade Strateškog plana razvoja Kragujevca.
     - Smatramo da je to izuzetno značajno za Kragujevac, obzirom na - već sada možemo reći - višedecenijsku stagnaciju u razvoju grada, od pre 2000. godine. Izvršni odbor grada Kragujevca doneo je rešenje o formiranju Odbora za strateško planiranje. Odbor je definisao osnovne faze, po kojima će raditi. Prva faza je bila analiza stanja, osnovnih problema i mogućnosti razvoja privrede. Smatrali smo da je bilo neophodno da jasno vidimo postojeće stanje, dostignuti stepen razvijenosti i sve limitirajuće faktore, sa stanovišta onoga što danas u Kragujevcu imamo. Napravljena je obimnija analiza tog stanja, od preko pedesetak stranica, koja je ukazala – koji su nam to sve ekonomski i demografski problemi, na području grada Kragujevca, o čemu je obaveštena javnost i učesnici u privrednom ambijentu – navodi Rosić i nastavlja:
     - Druga faza je logičan produžetak prve faze. Posle analize i definisanja osnovnih problema, uspostavljanja određene dijagnoze, dolazi formulisanje i izbor strateških ciljeva, koje treba realizovati, u periodu za koji se donosi strateški plan. To je stanje, vizija razvoja, pojedinih oblasti. Išli smo do 2007. godine.Treća faza - u kojoj se u ovom trenutku nalazimo - predstavlja određivanje strategije, to jest mera i zadataka za postizanje strateških ciljeva razvoja. Četvrta je – utvrđivanje konkretnih programa lokalne zajednice i resursa, izvora sredstava za realizaciju. I najzad, peta faza bi bila – definisanje operativnog plana delovanja, na ostvarenju strateškog plana, sa nosiocima i rokovima.
     Šta je do sada urađeno?
     - Analiza, koja je trebalo da da dijagnozu Kragujevca, je vrlo jasna, sa svim problemima - od monostrukture, demografskih problema i demografske eksplozije, koju smo imali. Hteli smo da svoje viđenje formulisanja ciljeva, pretočimo, kroz mišljenja i viđenja privrednika, dakle ukupnog privrednog ambijenta, kako onih koji rade u državnim firmama, tako i onih koji rade u privatnim firmama. Za raspravu, koju smo organizovali, tim povodom, sa ukupni privrednim ambijentom, čini mi se od 11. do 13. decembra 2002. godine - po podacima službe koja to pomno prati - na teren je poslato oko 400 materijala. Najšire su informisani svi privredni subjekti, svi zainteresovani, kako sa stanovišta da mogu da utiču na izmenu strukture u proizvodnji, tako i onima, koji su imali mogućnosti za disperziju i stvaranje novih aktivnosti, ali i onima, koji su ranije izuzetno mnogo učestvovali u privrednom životu, da im se ponudi da aktivno učestvuju u formulisanju razvojnih ciljeva – navodi Rosić.
     - Na osnovu svega toga, urađena je strategija, koja je sada pred nama. To je ta treća faza. Strategija je vrlo konkretna. Definiše i mere i zadatke, za postizanje svih ovih ciljeva, koje smo tu dali. Ona nije urađena samo na osnovu onoga što smo mi u Odboru videli i što smo u Odboru smatrali da je potrebno, da se definišu strateški ciljevi, odnosno strateški zadaci, već je isto tako prošla ovaj deo komunikacije sa privrednim ambijentom. Posle prvih okruglih stolova, dobili smo sugestije, primedbe, pa smo to ponovo vraćali svim zainteresovanima, da dobijemo povratnu informaciju. Sada smo u fazi, kada jedan pisani materijal - koji je sučelio mišljenje Odbora za strateško planiranje i privrednog ambijenta - treba da verifikuju ljudi, koji će ga u praksi nositi – kaže Rosić, najavljujući nastavak rada na strategiji razvoja:
    Počela je nova faza izrade Streteškog plana razvoja Kragujevca.
    - Na okruglim stolovima, od 19. juna, svakodnevno za po jedan sektor, dobićemo, ponovo, mišljenja o definisanoj strategiji razvoja, uz nove sugestije, predloge, da se eventualno dopuni ono što – recimo - nismo videli u ranijim fazama, iako smo to učinili dostupnim svim subjektima u postojećem privrednom ambijentu, zainteresovanim za razvoj Kragujevca.
     - U četvrtoj fazi, na osnovu svega toga, treba da se utvrde konkretni programi lokalne zajednice i resursa, a u petoj, da se definiše operativni plan delovanja.
     - Skoro sam dobio materijal Vlade Republike Srbije, oko regionalnog razvoja. Naglašeno je - da je samo par opština učinilo napor, da obave ovakav posao. Želim da pohvalim napor grada Kragujevca - obzirom na probleme u privrednoj strukturi, da je imao ozbiljan pad i stagnaciju, od 1985. godine – što je osmišljeno pristupio, pokušao i našao snage, da sačini strateški plan razvoja. Očekujem da će se, kroz operativni plan delovanja, konačno definisati i osnovni nosioci, u narednom periodu. Ima dosta ideja i od privatnika i od državnih firmi, od instituta, fakulteta itd. Mislim da ćemo pokušati i uspeti, da u operativnom planu delovanja konkretizujemo sve aktivnosti, koje će doprineti da se društveni proizvod i nacionalni dohodak značajno uvećaju, u narednom periodu i time poboljša životni standard u Kragujevcu – predviđa Rosić.
     Regionalni razvoj treba da prati i izmena strukture privrede.
    - Ono što je osnovno, imali smo jednu depresiju, koja je nastala zbog monostrukturne proizvodnje, zbog toga što je Fabrika automobila bila jedini nosilac razvoja na ovom području. Imali smo demografsku eksploziju. Kada su ovde nastajali prvi fakulteti, Kragujevac je imao šezdesetak hiljada, a sada - preko 200.000 stanovnika. Takvu demografsku eksploziju nije mogao da proprati ekonomski razvoj. U novim uslovima, treba tražiti i nove nosioce rasta. U odnosu na demografski položaj grada, strukturu privrede, infratsrukturu, Kragujevac treba da definiše operativni plan delovanja, koji će doprineti poboljšanju nacionalnog dohotka i društvenog proizvoda – smatra Rosić.
     - U definisanju strategije razvoja pošli smo i od činjenice, da se maksimalno uključimo u okruženje. Kragujevac ne sme biti na periferiji. Kragujevac mora biti jedan od regionalnih centara, razvoja Srbije. I Kragujevac mora - na Koridoru deset - naći potpuno adekvatno mesto, obzirom i na stepen razvijenosti i na veličinu grada – naglašava Rosić.
     - Kompletne aktivnosti će najverovatnije biti završene krajem septembra, na izradi strategije razvoja grada. Razmišljamo da definišemo strategiju za period 2003-2008. godina, kako bi aktuelizovali neke stvari, koje se u ovom trenutku već bolje vide – dodaje Rosić.
      - Imamo privrednu strukturu koja je takva kakva jeste. To ne možete u Kragujevcu odbaciti. Kada su Ekonomski institut i Zavod za razvoj Kragujevca - negde 1986. godine - govorili da će monostrukturni položaj dovesti grad ovde gde jesmo, ljudi iz »Zastave« su nas nazivali pogrdnim imenima. Govorili su da ne mislimo dobro Kragujevcu i ostalo. Tada smo tražili neke nove nosioce rasta, kao baznu hemiju, farmaceutsku industriju. Čak je bila lokacija, u Petrovcu, za baznu farmaciju, ali se govorilo: »Otkud nekome pravo, da udari na Fabriku automobila« - potseća Rosić.
     Vremena su se promenila.
     - Najveći doprinos je, da otvorimo nove vidike, da saopštimo, i onima koji su sada u privredi, ali i onima koji su zainteresovani da ulažu u Kragujevac – šta je to što bi moglo najbrže, po svetskim iskustvima, da bude komplementarno sadašnjoj privredi i promeni njene strukture, kako bi se obezbedio porast nacionalnog dohotka i životnog standarda. To je suština – zaključuje Rosić.
     - Osamdesetih godina, predlagali smo i da se drugačije odrede carine. Da prve godine zaštita automobilske industrije bude 100 posto, a desete godine da više ne bude zaštite. Možete zamisliti kako smo dočekani, da smo maltene neprijatelji Kragujevca. Ali, doživeli smo, da na kraju osamdesetih i početkom devedesetih godina ne možemo da izbacimo jedan model automobila, godišnje. A Koreja izbacije za godinu dana - 11 modela. Ali bez carine – naglašava Rosić i objašnjava:
     - Zašto ovo kažem? U ovom trenutku posebno je značajno, što je šansa Kragujevca, da se mnoge stvari menjaju. Jasno će se definisati regionalni razvoj Srbije. Ali ne slučajno, zbog potreba SCG, nego - već je napravljen, na nivou Vlade Srbije, predlog za ekspertski tim, za harmonizaciju regionalnog razvoja SCG, sa Evropskom unijom. Gradovi koji nađu svoje mesto biće noseći centri razvoja. To je izuzetno značajno. Isto toliko, koliko ćemo se pravilno opredeliti za privredne aktivnosti, u ovom ambijentu.
     - Da bi se do toga došlo, potrebno je da na nivou regionalnog razvoja Srbije, definišemo Kragujevac kao regionalni centar. To nije ni malo jednostavno. Ali sam ja ubeđen, imamo snage i za sada je postignut određen konsenzus, u stručnim, ali i političkim krugovima - da Kragujevac bude jedan od regionalnih nosilaca, sa čime će se i vršiti harmonizacija sa Evropskom unijom. To predstavlja značajan poen za Kragujevac – otkriva Rosić:
     - Vladi Srbije smo poslali tri verzije regionalizacije, razmatrane za vreme pokojnog premijera Đinđića. Nije definisana do kraja, konkretno, a onda je poslata - svim ministarstvima. Ministarstva su odgovorila - da su saglasna sa regionalizacijom. A u svim verzijama – i sa pet i sa šest regiona - Kragujevac je regionalni centar. Niko se tome nije usprotivio.
     Napori, poslednje dve godine, treba da otvore prostor za razvoj.
     - Realne snage, u Kragujevcu, su kadrovski potencijal, zahvaljujući toj demografskoj eksploziji, kao i Univerzitet, koji je izdržao konkurenciju, kao značajan, noseći stub razvoja grada. Značajan je i broj stanovnika, populacija, izgrađena infrastruktura, čemu se mora pristupiti osmišljeno, što definiše i strategija razvoja. Novi nosilac rasta i potencijal razvoja su i mogućnosti nekih od novih tehnologija, ali ne informacionih, već koje pruža priroda - što prvi put javno definišemo. Imamo šansu i u zdravoj hrani i stvarnih poljoprivrednih resursa, sa stanovišta novih tehnologija, da se tu javi ozbiljniji resurs razvoja Kragujevca – ocenjuje Rosić.
     - Osnovni cilj je da se Kragujevac učini atraktivnim, prema okruženju. Pomalo smo postali mrtav grad. Ovo je deo napora, koji se čine, zadnje dve godine, da se to promeni. Niko neće sada reći: »Izvolite pare, radićemo ovo što ste u Kragujevcu zacrtali«. Ali, u trenutku u kome se jasno definiše odnos jednog regionalnog centra, u kome će Kragujevac postati regionalni centar, u kome će, kao takav, učestvovati u harmonizaviji odnosa sa Evropom, nastaje veliko polje interesovanja, iz okruženja, prema tom gradu. Ništa ne otvara prostore za razvoj, kao jedan takav pristup, u kome sada svet postaje zainteresovan za te regionalne centre. Ali, to nije dovoljno. U Kragujevcu se moraju pravilno odabrati kadrovi, koji će umeti da to iznesu. Nije dovoljno napisati plan, ako ne budemo imali kadrove, koji će na svim segmentima poneti deo toga. To je sada stvar lokalne samouprave – upozorava Rosić i nastavlja:
     - Ono što činimo, kao Odbor za strateško planiranje – uz podršku javnosti - ima cilj, da okruženje postane zainteresovano za Kragujevac. Siguran sam - jer radim za Vladu, na regionalnom razvoju Srbije - da će Kragujevac biti regionalni centar. I siguran sam – jer sam i u ekspertskom timu, za harmonizaciju sa Evropskom unijom – da ćemo otvoriti taj prostor, ali je to nedovoljno, ako ovde ne dobijemo svu moguću podršku. Velika stvar je da sada zajednički definišemo strateške ciljeve. Zato činimo taj napor.
     - Kragujevac mora da bude interesantan industrijski, poljoprivredni, univerzitetski grad. Grad kulture, srazmerno nivou razvoja. Grad razvoja infrastrukture i ukupnog obrazovanja i zdravlja. Imamo Klinički centar, koji je izizetno razvijen, ali i sa ozbiljnim, pre svega materijalnim problemima, da bi bio onakav, kakav bi trebalo da bude i sa čime se može ući u Evropu, da tako kažem.
     Za Srbiju, pa time i za Kragujevac, otvaraju se vrata Evrope.
     - Ne treba, kod naroda, stvarati klimu – da će neko da da Kragujevcu. Takvih »investicija«, sa strane, ne može biti. Niti će neko određivati: »Ovoliko Kragujevcu, ovoliko Beogradu, itd«. Kragujevac mora da postane interesantan, da ljudi ulažu. I to je jedini izlaz, za razvoj. Moramo učiniti Kragujevac atraktivnim, interesantnim, kako sa stanovišta regionalnog razvoja Srbije, tako sa stanovišta harmonizacije u Evropsku uniju. Jer ono što nam je budućnost i što se ne može vratiti je da Evropa ide u pravcu globalizacije. Nema ekonomskih prepreka. Kragujevac mora, već sada, da traži mesto – gde će se naći u toj Evropskoj uniji, kada vrata budu otvorena, kada ne bude granica – kaže Rosić.
     - Dužni smo da potencijal, koji imamo, i na Univerzitetu i u privredi, iskoristimo, da vidimo – šta je to sa čime se Kragujevac može uključiti u razvojne tokove Srbije, Evrope. Mislim da je Kragujevac, 2000. godine, dostigao donju tačku primitivizma, i ekonomskog i razvojnog, i da je najveći deo krivice bio u ljudima, koji su nosili razvoj. Fabrika automobila, koja je razvila Kragujevac, postala je invalid, koji koči razvoj Kragujevca, u ovom trenutku – ukazuje Rosić i sugerira:
     - Sada treba naći - i tu je umešnost, i grada i Odbora za strateško planiranje – ako ima, interesenata iz Evrope, iz sveta, koji će uložiti deo kapitala, i u automobilsku industriju i razviti je, jer ima značajnog potencijala. Menadžment, u »Zastavi«, »Filipu Kljajiću«, dužan je da to uradi. Nije ni malo lako. Plan ne rešava pitanje. Tek treba da se krene, ali je najznačajnija afirmacija Kragujevca, prema javnosti, koja nikada nije bila potrebnija nego sada, sa stanovišta uključivanja u regionalni razvoj Srbije i sinhronizaciju, za godinu dana, i stvaranje uslova, za Evropsku uniju – precizira Rosić.
     Angažovanje kapitala ima svoje zakonitosti i preduslove.
     - Kad nema valjanih institucionalnih rešenja, zakona, nema sigurnosti, niko neće da ulaže. To je značajan limitirajući faktor. Ali, drugi limitirajući faktor je stepen rizika zemlje, koji je sve manji, naročito od akcije, posle atentata na pokojnog premijera Đinđića. Raste odnos prema sigurnosti ulaganja u ovu zemlju. Treći faktor je - ono što sam govorio – u kojoj meri je to područje interesantno. Kragujevac se mora nametnuti, kao područje interesantno sa stanovišta razvoja. To ide sporo. Ne može se odjednom stvoriti imidž privrednog giganta – završava predsednik kragujevačkog Odbora za strateško planiranje.