Pripreme izgradnje auto-puta Kragujevac - Batočina
VLADA UZ LOKALNU SAMOUPRAVU

     - Vi ste uspeli, zajedno sa ljudima koji su to radili uz vas, da vratite Kragujevac na mapu evropskih gradova, da se o Kragujevcu danas govori u Briselu, a ne samo u Beogradu. Da se Kragujevcem ne bavi samo Ministarstvo Saobraćaja u Republičkoj Vladi, već se Kragujevcem bave ljudi u Evropskoj komisiji, u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj, da je Kragujevac deo jednog prostora, koji će se najdinamičnije razvijati u vremenu pred nama.
     To je, pored ostalog, naglasio potpredsednik Vlade Republike Srbije Čedomir Jovanović, u kragujevačkoj Direkciji za urbanizam i izgradnju, 18. septembra, prilikom razgovora sa predstavnicima grada i Šumadijskog okruga, o pripremama za izgradnju, iduće godine, 24 kilometara auto-puta do Batočine.
     - Okosnica programa i strategije našeg trogodišnjeg rada je prostorni i urbani razvoj. Mi smo 2000. godine jasno definisali strateške pravce, kojima će Kragujevac ići. Tri su osnovna pitanja i strateška puta - privredni, urbani i regionalni razvoj - rekao je dr Vlatko Rajković, gradonačelnik Kragujevca.
     - Najveće su teškoće u privrednom razvoju. U gradskog upravi smo razvili infrastrukturu, Sekretarijat koji se bavi samo tim problemima. Uključeni smo u procese u čitavoj privredi Srbije, u procesu poslovne i finansijske konsolidacije naših preduzeća, privatizacije i stvaranja malih i srednjih preduzeća. Suvlasnici smo Agencije za mala i srednja preduzeća, osnovane pod pokroviteljstvom Evropske agencije za rekonstrukciju. To je jedna od najboljih agencija u Srbiji, po razviojenosti i svemu ostalom. Značajno nas je pomogla i Vlada Srbije, u tom poslu - dodaje Rajković:
     - Mogu javno da kažem, da je samo prošle godine u Kragujevac stiglo 53 miliona evra, preko fondova za subvencije, za tranziciju, za razvoj. To su bili izvori tog novca. Taj novac je otišao isključivo u privredu. Najveći korisnik tog novca je bila bivša Grupa "Zastava". Ne trerba zaboraviti da je dobar deo korisnika tog novca bila i privreda, koja se snažno razvijala i koja je taj novac na najbolji mogući način iskoristila. Ove godne je već realizovano nekih 27 miliona. Nadam se da će već ove godine biti određeni pomaci u nekom smeru da imamo već nešto bolje rezultate nego prošle godine.
     Dragan Planić, zadužen za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine, u Gradskoj vladi, ilustrovao je ovakve ciljeve vizijom počivšeg premijera dr Zorana Đinđića, na kojeg je pre pola godine izvršen atentat. Po rečima Planića, cilj je preuređivanje Srbije, kako se ponašala i lokalna vlast u Kragujevcu, u zadacima privrednog, urbanog i regionalnog razvoja i realizaciji krupnih investicionih projekata.
     - Najznačajniji projekat u narednom periodu je izgradnja auto-puta Batočina - Kragujevac. S proleća, imaćemo potpuno pripremljenu dokumentaciju i mogućnost realizacije tog projekta. Pred medijima, direktno tražimo podršku potpredsednika Vlade Republike Srbije i Same Vlade, da taj projekat realizujemo i u drugoj fazi nastavimo sa izgradnjom auto-puta, kako bismo povezali Ibarsku magistralu i otvorili puteve ka Bosni i Hercegovini - naglasio je Planić i dodao:
     - Zbog čega auto-put? Auto-put, pre svega, zbog privrednog razvoja. Rešili smo da otvorimo "Zastavu", koja je bila grad u gradu. Sada otvaramo primarne samobraćajnice, u bivšoj "Zastavi"-holding, koja će biti prva industrijska zona u Kragujevcu. Direkcija za urbanizam je pri završetku studije i programa, koje ćemo prezentirati pre svega Ministarskom savetu Vlade Republike Srbije, koja je imala veliku ulogu u restruktuiranju "Zastave". Mislim da je to dobro za "Zastavu", jer smo nekim analizama pokazali i dokazali, da negde oko 120.000 kvadratnih metara izgrađenog poslovnog prostora ima u tom malom gradu, koji se ne koristi, a koji bi mogao da se koristi, za razne namene i u taj posao smo se upustili.
     - Duž evropskog koridora 10, odnosno auto-puta, radimo i brojne projekte, odnosno analize. Otvorićemo mogućnost stvaranja novih privrednih subjekata. Kroz reformu upravljanja građevinskim zemljištem najverovatnije ćemo predvideti grejs period za privrednike koji hoće da ulažu - navodi Planić.
     Po njegovim rečima, druga važna investicija je potrebna u kragujevački javni gradski prevoz. Uz pomoć Češke vlade u izradi je fizibiliti studija, za uvođenje trojelbuskog sistema i reorganizaciju javnog gradskog prevoza. To je jedan od najznačajih projekta, koji će početi da se realizuje u narednoj godini, mada je dobar deo građevinskih radova obavljen, najavljuje Planić:
     - Kragujevac ima i problem sa odlaganjem komunalnog i otpada upošte. Nema deponiju, već smetlište, na samom rubu grada, što hitno moramo da rešavamo. Ovih dana su nam ovde opet gosti iz Češke, čija je Vlada širokog srca i dosta nam je pomagala. Predstavnici Ministaratva za zaštitu životne sredine Republike Češke su tu i oni će nam pomoći da uradimo studiju Centra za reciklažu. U strategiji upravljanja komunalnim otpadom u Srbiji, Kragujevac je predviđen za regionalni centar reciklaže i sanitarne deponije.
     - U ovoj godini smo radili, a nastavićemo i u narednom periodu, u oblasti vodosnabdevanja, za šta smo dobili kredit i potpuno preuređujemo tu oblast. Uradili smo studiju. Pored silnih problema, koje smo nasledili, krajem 2000. godine. Nismo imali ni evropsku praksu i studije opravdanosti, za što brže pregovore sa bankama o realizaciji projekata - kaže Planić, najavljujući i investiranje 10,5 miliona evra u termoelektranu, u sistemu daljinskog grejanja Kragujevca.
     - Ove godine, kragujevački KBC je dobio i status Kliničkog centra. U sudstvu aktivno radimo da do Nove godine rešimo sedište Apeloacionog suda u Kragujevcu. Do kraja ove godine krenuće i izgradnja nove zgrade Univerziteta, za Filološko-umetnički fakultet, iako to nije u ingerenciji grada, po Zakonu o lokalnoj samoupravi. Svakako treba da se nastave i radovi na Južnoj obilaznici, za šta je potrebno oko 50 miliona evra. Radimo i analize, programe i projekte da se izmesti železnička pruga, iz sredine grada, jer stvara ogromne probleme. Kragujevac planira i radi i na programu izgradnje stanova za mlade talente, kako bismo zadržali kadrove i smanjili socijalne tenzije - pobrojao je takođe Planić.
     Dragutin Radosavljević, direktor Fonda za uređivanje građevinskog zemljišta, naglasio je, da je Kragujevac prvi grad u Srbiji, koji je u protekle tri godine, shodno svojoj površini i broju stanovnika, najviše uložio u komunalnu izgradnju.
     - Fond za uređivanje građevinskog zemljišta, Fond za lokalne i nekategorisane puteve i Fond za prečišćavanje otpadnih voda uložili su preko 30 miliona evra u komunalnu izgradnju. To zaista može da posluži kao velika čast, priznanje i zadovoljstvo svima nama, koji se bavimo ovim poslom, da shodno nekim ranijim periodima i vremenu, kada je zbog nedostatka sredstava, privredne i političke situacije u zemlji, vrlo malo i skromno ulagano u komunalnu izgradnju grada Kragujevca - kaže Radosavljević:
     - Nama je sigurno želja da se sa tom politikom i dinamikom nastavi. Da nastavimo dobru saradnju sa Republičkom direkcijom za puteve i resornim ministarstvima, naročito za saobraćaj i telekomunikacije i ostalima. Iduće godine očekujemo početak izgradnje auto-puta, što je jedan od najvažnijih investicionih poduhvata u Srbiji i šire. Radi se o investiciji od preko 30 miliona evra, za izgradnju auto-puta Batočina – Kragujevac, koja neće značiti samo za grad Kragujevac i centralnu regiju, već naravno i za ostale opštine, pa i ostale regije. Naročito za zapadni i jugozapadni deo Srbije, koji već saobraćaju ovom komunikacijom, jedinom vezom sa auto-putem moravskom dolinom.
     - Ovakvom politikom komunalne izgradnje zapošljen je veliki broj radnika, ljudi iz privrede. Samo iz grada Kragujevca bilo je zaposleno preko 3.000 radnika, u raznim sferama komunalne, izgradnje puteva, podzemnih i nadzemnih instalacija, telekomunikacija, elektroprivrede i ostalih grana. To sve govori da je i ovaj deo privrede poslednje tri godine bio izuzetno zaposlen i da su velika sredstva otišla u tom smeru i da ćemo sa tim sigurno nastaviti i dalje - konstatuje Radosavljević.
     Potpredsednik Vlade Republike Srbije Čedomir Jovanović naglasio je da je smisao aktuelne politike - promena Srbije.
     - Kada govorimo o toj promeni, ne govorimo o nečemu što je pitanje filozofije, nego o politici čiji su rezultati vrlo merljivi, u svakodnevnom životu. U situacijama u kojima čovek putuje, recimo iz Kragujevca za Beograd, u situacijama u kojima čovek odlazi na svoje radno mesto, u situacijama u kojima čovek razmišlja – da li grad, opština, Republika, ispunjavaju one funkcije, koje moraju ispuniti, kako bi njegov život imao smisla i kako bi se on u tom životu osećao dobro. U sledećoj, izbornoj godini, moramo pokazati građanima rezultate politike, kojom smo se bavili u poslednje četiri godine. Moraju se ostvariti interesi društva. Naravno da je pitanje ostvarenja tog interesa večna tema, ali postoje neke okolnosti o kojima treba razgovarati, na koje treba ukazivati - kazao je Jovanović, nastavljajući:
     - Šta je zadatak svake lokalne samouprave i vas koji upravljate ovim gradom? Vaš zadatak je da maksimalno iskoristite šansu, da se borite da tražite i gurate svakoga dana maksimalno ispred sebe, da pokušavate da stvorite ambijent i amosferu, u kojoj će se ljudi radovati novom danu. Znam da je to teško, ali mislim da je realno i da su vaši rezultati mnogo bolji nego što je vaš marketing.
     - Kada završite taj auto-put - a auto-put će biti završen ne onoga dana kada se izasfaltira njegov poslednji kilometar, nego onoga dana kad bude jasno da se više nikada neće početi igradnja auto-puta, a potom zaustaviti - to će biti prva velika pobeda ljudi koji upravljaju ovim gradom. Kada se tako trasira razvojna politika i definišu razvojne strategije - da bez obzira ko bude vlast, ovaj grad mora ići napred - onda ćemo mi, koji pokušavano da promenimo ovu zemlju, biti mnogo bliži građanima - smatra Jovanović.
     - Kada pričamo o Kragujevcu, onda naravno pričamo o gradu koji je opterećen brojnim nasleđenim problemima. Ti problemi ne mogu biti rešavani isključivo angažmanom lokalne samouprave. Oni se mogu rešavati u saradnji lokalne samouprave i Republičke vlade i dobro je što je, posle puno vremena, vaš grad u poziciji da može da razmišlja o Beogradu, kao o mestu na kome se brižljivo analiziraju problemi Kragujevca i traže odgovori, u saradnji sa lokalmnom samoupravom, a ne o Beogradu kao mestu na kojem se zatvaraju sva vrata, na koja vi pokušavate da zakucate - potseća potpredsednik Vlade Srbije, poručujući:
     - Morate da vratite ljude, koji su iz ovog grada otišli. Morate da zadržite one najkvalitetnije, koji danas razmišljaju o sopstvenoj perspektivi i ne vezuju je za Kragujevac. To ne treba da bude nikakvo žrtvovanje. To treba da bude upravo u skladu sa interesima ambicioznih ljudi, koji ovde postoje, sa interesima vaše regije, koja ne sme da bude provincija.
     - Kada završite svoj auto-put, odnosno kada nastavimo da radimo na način, na koji smo radili do sada, kada dobijemo koncesiju, a dobili smo procenu fizibiliti studije, kada se izdvoje sredstva, Kragujevac će biti sredina koja je na sat vremena od Beograda. Ili sat i po, ako vozimo po propisima. I biće realno reći - da je jednako vreme potrebno za prelazak sa jednog na drugi kraj Beograda, kao za dolazak iz Kragujevca u Beograd. Kada se izgradi ta infrastruktura, kada se povežete sa Kraljevom, Čačkom, život u ovoj sredini imaće smisao. Imate svoj Univerzitet. Morate ga razvijati, morate sa ljudima koji rade na Univerzitetu definisati razvojne strategije, izanalizirati koje su vaše potrebe za obrazovanim ljudima i investirati u te potrebe, morate preneti u Kragujevac model, koji postoji u Beogradu i početi da gradite stanove za mlade, uspešne ljude. Morate da kandidujete te teme i to je ono što već radite, ali nisam siguran da ste imali od svih poslova kojim ste se do sada bavili dovoljno vremena da na to glasno ukažete - primećuje Jovanović.
     - Nemamo puno gradova - samo četiri. I kada pogledate Niš, Novi Sad, Beograd i Kragujevac, onda je Kragujevac zaista u jako teškoj poziciji. Nisu sve startne pozicije bile jednake. Kragujevac nema šta da proda u privetizaciji. Kragujevac ima ozbiljne probleme, koji su nasleđeni i koji se neće rešiti tranferom vlasništva, ali isto tako Kragujevac je sredina, koja je uspela da najviše uloži u svoj komunalni razvoj. Kragujevac je sredina koja je uspela da prevaziđe socijalne probleme, efikasnije nego bilo koja druga sredina. I uprkos štrajkovima, koji su česti, to nisu štrajkovi koji parališu, koji stopiraju, to su štrajkovi koji su zapravo potvrda stanja kroz koje prolazimo - kaže Jovanović:
     - Mislim da ćemo vrlo brzo napraviti dogovor, koji će rešiti streteški problem Robnih kuća, čime će se rešiti jedan problem koji već dugo postoji u vašem gradu. Postoji problem sa namenskom industrijom. I on će se rešavati kroz jednu globalnu politiku, koja se vodi, ali istovremeno ta politika neće moći da bude uspešna, ukoliko nije kompatibilna sa vašom lokalnom ovde. I dobro je što mi jako dobro sarađujemo, što će se ta saradnja iskazati kroz konkretne rezultate. Ja sam ubeđen već tokom naredne godine. To je već danas vidljivo, ali mi smo kao lekari koji su sada zadovoljni krvnom slikom pacijenta, iako on još uvek nije siguran da je njegovo zdravstveno stanje tako dobro, kao što to mislimo mi i da će njegovo stanje sutra biti bolje od onog kako ga karakteriše danas. Ali će to zaista biti tako.
     - Ovih 53 miliona evra su jedan dobar pokazatelj, ali mislim da ćemo već naredne godine mi na ta 53 miliona gledati sa jedne više pozicije. Kako će se to postići? Pa to će se postići tako što će vaša Agencija za mala i srednja preduzeća ambiciozno nastupati. Što ljudi koji nemaju posao u tim velikim, prevaziđenim sistemima mogu dobiti posao u onim infrastrukturnim projektima, koji se vezuju za vas, koji se vezuju za taj krak auto-puta Kragujevac – Batočina, za taj put Kragujevac – Kraljevo, jer smo odlučili da naredne godine radimo na tom putu i vezuju se za sve ono što je karakteristika vaše regije, a što nije u prvom planu recimo za čitav niz malih i srednjih preduzeća, koja se pojavljuju pred Fondom za razvoj i povlače određena sredstva. To nije predmet opšte diskusije. Mi se bavimo nekim drugim temama, ali ekonomiju moramo vratiti u prvi plan. U ekonomiji moramo posvetiti pažnju problemu nezaposlenosti i problemu mladih ljudi - ističe Jovanović:
     - I ako vi kao lokalna smouprava pronađete snage da pružite odgovor na pitanje – zašto bi Kragujevac bio zanimljiv za nekoga ko završava fakultet i ima 22, ili tri godine, da bi u tom gradu primenio znanje koje je na fakultetu, odnosno univerzitetu stekao, to će biti veliki kotrak unapred. Ako se vrati vaš fudbalski klub u Prvu ligu, ako popravite svoj hipodrom. Kragujevac sve to ima, vi imate sve karakteristike jednog velikog grada, posle mnogih problema kroz koje ste prošli. Naravno da je svakodnevica problematična, ali mislim da je jasno da je ovo politika, koja je donela puno dobrog Kragujevcu, da je to kao svaka reforma i tranzicija jedan bolan proces, ali mislim da je sjajno sve ono što ste uradili i nema puno sredina gde možemo na takav način da razgovaramo, koje su bile tako problematične.
     - Mislim da je funkcija predsednika Gradske skupšptine, člana Gradske vlade, bila kazna, a ne privilegija. Kada smo u oktobru 2000. godine pobedili jednu lošu vlast, koja je uništavala naše društvo, mi smo istovremeno dobili toliko problema, da je najlakše bilo okrenuti glavu u stranu. Počeli smo vredno, iz dana u dan, menjanje tog stanja i to je ono što je uspešno urađeno u Kragujevcu - ocenjuje takođe Jovanović, ukazujući, kao suprotan primer, na teškoće u Kraljevu.
     - Kragujevac ima rešeno pitanje vodosnabdevanja, vi ste grad koji godišnje proizvede 500 stanova. Ajde da vidimo da li možemo da naredne godine primenimo program iz Beograda, da se angažuje Republička vlada, u meri u kojoj je to moguće. Ne da poklanjamo stanove, ali da napravimo sistem finansiranja, koji će mladim ljudima omogućiti da žive u Kragujevcu u svom stanu. Da onda razmišljaju - da li im je bolje da u Beogradu budu potstanari, ili u Kragujevcu da žive pod svojim krovom, da dobiju dobar posao, da rade i da sve one karakteristike Kragujevca, koje su možda bile njegova negativna strana, ostanu nešto što je deo prošlosti. Brzo ćemo doći do toga, da nema razlike da li živimo u Kragujevcu, ili u Beogradu - zaključuje Jovanović, naglašavajući da je prednost život u vlastitom gradu, sa prijateljima, porodicom, od svog rada. To je ono što treba da stvorimo i ja vam čestitam na ovome što ste uradili.