Ambasador Maurizio Massari, šef Misije OEBS-a u SCG
DOBIT NA RAČUN SUVERENITETA

     - Veliko mi je zadovoljstvo što danas sa vama mogu da razmenim mišljenja i stavove, posebno na ovako prestižnom fakultetu - rekao je, 10. novembra, ambasador Maurizio Massari, šef Misije OEBS u SCG, na Univerzitetu u Kragujevcu, u okviru predavanja o odnosu globalizacije i etike, posvećenom studentima Prava.
     - Odkako sam ovde, u potpunosti sam utvrdio, da je prvi srpski Ustav nastao 1855, da je prvi sud u Kragujevcu otvoren 1830. godine... Imao sam priliku da posetim Šumarice i muzej žrtava holokausta. To iskustvo me je izuzetno dirnulo i potvrđuje važnost ovoga, o čemu ćemo govoriti - o etici, časti i moralu, veoma važnim i vidljivim za stanovnike Kragujevca i ovog regiona - kazao je Massari.
     Po njegovim rečima, globalizacija je kompleksan proces, sa dosta faktora, među kojima je i etika, što se očito često ne shvata, u široj javnosti:
     - Etičke norme su prethodile globalizaciji u ekonomiji. Proteklih godina i decenija, uočljiva je progresivna erozija sistema, baziranog na suverenitetu nacionalnih država, što treba podeliti u tri faze i načina.
     - Unutrađnji problemi i događanja, unutar nacionalnih država, postaju internacionalizovani. Nacionalne države pretenduju da budu jedini, ekskluzivni faktor u međunarodnim odnosima. Pri tom se ne može zanemariti uloga globalnog civilnog društva, međunarodnih i nevladinih organizacija. Tu je i tzv. efekat CNN-a, odnosno moći medija, koja takođe ne može biti zanemarena.
     Linije između unutrašnje i spoljašnje politike postaju zamagljene, što doprinosi prevenciji pojava kao genocid i unapređuje ljudska prava, komentariše Massari. U evoluciji tog procesa, pobrojao je nekoliko elemenata, od doktrine Vudro Vilsona, iz 1918. godine, u 14 tačaka, o demokratiji i međunarodnoj stabilnosti, miru baziranom na otvorenoj diplomatiji, tržištu i samoopredeljenju.
     Useldila su iskustva Drugog svetskog rata, nacističkih progona, holokausta, brutalnosti komunizma i staljinizma, nove međunarodne organizacije kao Nirnberški sud, Deklaracija o ljudskim pravima, iz 1948, potseća šef Misije OEBS-a u SCG.
     - Period posle Drugog svetskog rata je krucijalan za dalji razvoj. U tom periodu, prepoznato je da nehumano kršenje ljudskih prava predstavlja pretnju svetskom miru i društvenom razvoju - naglasio je Massari, kao i da je nekoliko decenija kasnije došlo do konsolidacije regionalnih institucija, OUN, Saveta Evrope, Evropske zajednice, kasnije Unije i Konferencije, a zatim Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
     - Sve ove institucije su veoma pomogle dalju eroziju apsolutnog suvereniteta nacionalnih država i stvorile su nove norme, pravila i regulative. Četvrti bitan momenat je kraj hladnog rata, širenje demokratije svetom, posebno Centralnom i Istočnom Evropom, takođe od odlučujućeg značaja. Tada je demonstrirano da ukoliko neka od zemalja želi da uđe u evropsku familiju, ona mora da menja svoj unutrašnji sastav, sisteme i prilagodi sve svoje norme - uključujući i moralne - evropskim principima - objašnjava Massari.
     Kao peti odlučujući momenat - na svoju žalost - naveo je etničke ratove, koji su harali Balkanom, kao kuga devedesetih godina, kao i u Africi - Ruandi. Takvi ratovi doveli su do finalne osude genocida i kršenja ljudskih prava. Nastale su i nove institucije, ad hoc tribunali za Ruandu i zemlje bivše Jugoslavije. U Rimu je - kao finale - 1998. godine stvoren i Međunarodni krivični sud.
     - Mislim da ništa toliko dobro ne oličava razvoj etike, u međunarodnim odnosima, kao razvoj unutar OUN. U OUN smo bili svedoci da sve češće postoji krešendo pojačane inicijative po pitanju raznih vidova konvencija, inicijativa, sporazuma, koji uspostavljaju važnost kategorija vladavine zakona i ljudskih prava, kao sredstva za pomoć u daljem uspostavljanju i održanju mira - rekao je Massari, potsećajući na Konvenciju o genocidu, iz 1948. i Pakt o civilnim i političkim, kao i o socijalnim i ekonomskim pravima, iz 1966. godine.
     Po njegovim rečima, do 60-tih godina, OUN su vrlo stidljivo kritikovale unutrašnje ponašanje svojih članica. Do promena je došlo pojavom aparthejda u Južnoj Africi, hunte u Grčkoj, 70- tih godina i diktatorskih režimima u Istočnoj Evropi. Nakon hladnog rata, OUN su, u okviru svoje institucije, imenovale specijalnog predstavnika za ljudska prava. Savet bezbednosti je revidirao poglavlje sedam svog dokumenta koji se bazirao na tradicionalnim pravima država. Zaključeno je da nacionalne države - rešavanjem svojih pitanja - mogu da dovedu do negativnih reperkusija, koje utiču na generalni mir i stabilnost u regionu.
     - Ova logika OUN, počela je da se primenjuje na kriznim područjima Somalije i bivše Jugoslavije - nastavlja Massari. - Novonastala doktrina humanitarne intervencije bila je primenjivana kako bi se zaustavio genocid, odnosno širenje daljih sukoba u regionu - naravno - uz duboke kontraverze koje su je pratile. Ovakva doktrina - naravno - i do danas ostaje kontraverzna. Još nije potpuno prihvaćena, jer mora se priznati da ovakve humanitarne intervencije nisu uvek bile primenjivane u svakim okonostima, koje su se mogle učiniti slične, već da postoji određeni politički interes, velikih političkih igrača. Uprkos tome, dobra strana svega je što se na taj način u svetu mnogo više razvila osetljivost na pitanja poštovanja ljudskih prava.
     Tim rečima, Massari je predstavio evoluciju etike, u okviru OUN, koja je - po njemu - krucijalna.
     - Ista takva evolucija dešavala se i unutar Evrope i evropskih institucija, pre svega u okviru Evropske zajednice, koju je nasledila Evropska unija. Sve ono što je zaključeno 1957. godine - prilikom osnivanja Evropske zajednice - nije uključivalo reference, koje se odnose na poštovanje ljudskih prava. To je tako, jer Evropska zajednica je bila definisana kao ekonomsko telo, što je i ostala, sve do 1992. godine i Mastrihta. Drugi razlog bi mogao biti to, što se smatralo da su individualna prava, po pitanju rešenja, ipak u domenu između pravno ugroženih individua i nacije, odnosno države koju ta individua prihvata.
     -To nas je dovelo do stvaranja konkretnih etičkih normi i vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, što je sve bilo ozvaničeno i u sporazumu, potpisanom u Nici, u koji je prvi put ušla i Povelja o ljudskim pravima. Povelja je na dostojan način markirala kriterijume za zemlje, koje bi želele da postanu članice Evrope. Tu je i samit u Kopenhagenu, 1993. godine, koji je još konkretnije utvrdio - koji su to nivoi razvoja demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i poštovanja manjinskih prava, neophodni za ulazak u Evropsku uniju. Ne smemo zanemariti ni ulogu Evropskog parlamenta, koji po pitanju ljudskih prava istražuje, unutar postojećih članica Evropske unije i onih zemalja koje bi volele da postanu članice - naveo je Massari.
     Za ilustraciju je naveo primer Turske, koja pretenduje na članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, Evropski parlament i druge evropske institucije, nisu zadovoljne nivoom, do kojeg su ispoštovana ljudska prava u toj zemlji, ilustrovao je Massari i nastavio:
     - Sličnu evoluciju možete primetiti u ostalim evropskim organizacijama, kao Savet Evrope, Evropska konvencija za ljudska prava, Sud u Strazburu. Verujrem da vam je poznato, da svaki građanin Evrope može da uloži tužbu ovom sudu, ako smatra da su mu prava povređena. Što se tiče Saveta Evrope, oni su na neki način unapredili regulativu, u smislu poštovanja ljudskih prava, usvajanjem Konvencije protiv mučenja. Konvencija je proširila norme i konsolidovala parametre, po kojima se meri poštovanje ljudskih prava.
     - OEBS takođe predstavlja organizaciju, koja je deo ovog procesa moralizacije. Osnovan je 1975, kao Konferencija za evropsku bezbednost i saradnju. Jedan od ključnih sektora rada ove organizacije bili su odbrana i utvrđivanje bezbednosti. Naravno, akcije ove organizacije takođe su dovele do erozije, rušenja zida, između Istoka i Zapada.
     - Proces o kojem govorim daleko je odmakao, ali - naravno - još je daleko od svog kraja. Pretpostavljam da nećemo imati utvrđene i konsolidovane norme, koje će apsolutno uvek, i po svaku cenu, biti poštovane. Po meni, ono što može da se očekuje je proces postupnog afirmisanja poželjnosti poštovanja ljudskih prava, standarda i vladavine zakona, u nacionalnim državama, u cilju šireg, regionalnog mira i stabilnosti - istakao je Massari, dodajući:
     - Naravno, potrebno je da se uradi još dosta, kako bi humanitarne norme bile ispoštovane i primenjene. Tu dolazimo do problema na kraju ove priče, a to je - ko je onaj ko propisuje i primenjuje ovakve norme i koja međunarodna organizacija posmatra primenu ovakvih normi i garantuje njihovu uspešnost. Tu pre svega mislim na OUN, koje predstavljaju jednu međuvladinu organizaciju, koja kao takva može da čini samo one stvari koje su u dogovoru sa njenim članicama. Naravno, tu se najčešće radi o onima koji imaju najviše moći.
     - Uprkos svemu, smatram da je važan progres postignut u primeni kako etičkih, tako i humanitarnih normi. Zahvaljujući tome, nestale su mnoge zloglasne pojave, kao aparthejd, kolonijalizam, genocid, a došlo se do poštovanja manjinskih i ljudskih prava. Ja bih to nazvao humanitarnim ključem, koji imamo kao ostavštinu za 21. vek. Moje je lično mišljenje, da će se ovakav vid razvoja nastaviti i više, u budućnosti. Naravno, lakše je zadržati jedan takav ključ u manjem prostoru, samim tim što u tom prostoru postoji više organizacija, čije se aktivnosti preklapaju i poklapaju, kao što su Savet Evrope, Evropska unija i OEBS - navodi takođe Massari:
     - Vi ćete se, sasvim legitimno, zapitati - kakve implikacije sve ovo nosi na Srbiju i Crnu Goru. Naravno, približavajući se, s godinama, ka familiji Evropskle unije, SCG postaće u isto vreme sastavni deo mreže normi i principa, koji karakterišu Evropsku uniju. Pre svega mislim na Povelju o ljudskim pravima. Moraće da poštuje deo pravila i normi, propisanih u evropskim institucijama.
     - Stoga OEBS i mnoge druge međumarodne organizacije pažljivo posmatraju poštovanje ovakvih normi, poštovanje ljudskih prava, vladavine zakona, konsolidacije demokratskih institucija, jer su ovo presudni činioci, koji će dovesti do dalje integracije SCG u evropsku familiju - navodi Massari.
     - Zbog toga je veoma važno da mladi ljudi ove zemlje, pogotovu studenti, budu načisto - koliko ulazak u Evropsku uniju znači gubitak nacionalnog suvereniteta. Zbog toga više nego bilo gde drugde, ovde razvijamo teze o tome - na koji način unutrašnji razvoj svake od država utiče na razvoj svake države ponaosob i svih država u celini, u okviru zajednice. Zbog toga je ovakav vid gubljenja suvereniteta vredan truda, jer donosi samo beneficije, odnosno dobit za SCG, pre svage je garant mira i stabilnosti - zaključio ambasador OEBS u SCG i poručio:
     - Kada čujete kritike osobe A, B, ili C, bilo da je iz Saveta Evrope, Evropske unije, ili OEBS-a, verujte da taj kriticizam nema negativnu konotaciju. Naprotiv, to je pozitivna, konstruktivna kritika, u cilju da vas inspiriše, podstakne, da se unaprede demokratski standardi u zemlji - koji su, moram priznati, jako dobro napredovali u protekle tri godine, ali mislim da je potrebno još toga da se uradi, kako bi ova zemlja dovela sebe do svoje integracije sa Evropskom unijom.