Prof. dr Mirko Rosić, rektor Univerziteta u Kragujevcu, narodni poslanik i podpredsednik Odbora za nauku Skupštine Srbije
REFORMA BEZ ZATVARANJA

     - Pre svega, mislim da je vrlo važno napomenuti, da je prva visokoškolska institucija u Srbiji osnovana upravo u Kragujevcu. Univerzitet u Kragujevcu nastavlja tradicije Liceuma, iz 1838. godine. Ta visokoškolska institucija je radila u Kragujevcu relativno kratko, a zatim je preseljena u Beograd i bila osnov za razvoj beogradskog Univerziteta. Univerzitet u Kragujevcu je reosnovan 1976. godine, kao najmlađa visokoškolska institucija, u Srbiji, ali sa najdužom tradicijom. Koreni visokog obrazovanja su poreklom iz Kragujevca i Univerzitet u Kragujevcu to oseća kao veliku obavezu, u istorijskom, tradicionalnom i u smislu obaveze prema budućim generacijama.

     Prof. dr Mirko Rosić, rektor Univerziteta u Kragujevcu, narodni poslanik i podpredsednik Odbora za nauku Skupštine Srbije, tim rečima, osvrnuo se na tradiciju i istorijski razvoj, u intervjuu za "Glas Kragujevca".

     - U ovom trenutku za nas je od izuzetnog značaja da Univerzitet u Kragujevcu proširimo, da osnujemo još nekoliko novih fakulteta, ili departmana, zavisno od novog Zakona o Univerzitetu, ali da to naše širenje bude vrlo specifično, u dnosu na sve druge visokoškolske institucije u Srbiji. Te specifičnosti ogledaju se pre svega u činjenici, da se Univerzitet u Kragujevcu u ovom trenutku razvija kao tzv. razuđeni Univerzitet. U sastavu našeg Univerziteta, u sedam gradova centralne Srbije, trenutno je 11 fakulteta. U Kragujevcu imamo šest, a po jedan fakultet u Jagodini, Vrnjačkoj Banji, Kraljevu, Čačku i Užicu, dok je u Novom Pazaru odeljenje Ekonopmskog fakulteta. Studenata je preko 13.000, a nastavnika i saradnika oko 750-780 - kaže Rosić.
     - Ta specifičnost nas na neki način i ograničava u planovima. Želimo da ostanemo razuđeni Univerzitet. Ne želimo da sve nove fakultete lociramo u Kragujevcu. Naprotiv. Bez obzira na organizacione teškoće. Iz iskustva smo shvatili, da organizovanje razuđenog Univerziteta i nije tako težak problem. Naravno, uslov su dobra organizacija, povezivanje fakulteta, kao i dobra volja za formiranje velike, snažne visokoškolske institucije, koja će pokrivati veliki region centralnog dela Srbije, na kojem živi oko dva i po miliona stanovnika. Mnogo je razloga, koji nas obavezuju da se razvijamo u tom pravcu. Između ostalog, po našim procenama, to pojeftinjuje studiranje za 20 do 30 procenata, jer su fakulteti u ovim gradovima Srbije bliži korisnicima, pre svega studentima, dok su stanarina, ishrana i druge usluge za ovaj procenat jeftinije, nego u Beogradu, Nišu, ili Novom Sadu. Zbog racionalnog pristupa, želimo da visokoškolsko obrazovanje približimo što većem broju mladih, što široj populaciji u ovom regionu - naglašava Rosić.

     Kako se to uklapa u Bolonjsku konvenciju?

     - Bolonjska konvencija taj deo definitivno ne reguliše. Evropski univerziteti, kao savremenu tekovinu razvoja, prihvataju mobilnost nastavnika i studenata. To podrazumeva transfer znanja, obrazovanja, mogućnost pokretljivosti studenata i nastavnika i indirektno ide u prilog našoj koncepciji. Postoji nekoliko univerziteta, koje smo čak posetili i koji imaju sličnu strukturu. Univerzitet Ređo Modena je lociran u dva grada, u Ređi i u Modeni i pokriva oblast Ređo Emilia, u Italiji. Egejski Univerzitet, u Grčkoj, takođe je razuđen. Koliko sam informisan, nalazi se na pet ostrva, gde je komunikacija teža, nego u centralnom delu Srbije. Ne želim da vršim regionalizaciju Srbije, pre Ustava i zakona. To jeste razlog zašto mi želimo, između ostalog, da promenimo i naziv Univerziteta - kaže Rosić.
     Želimo da se zovemo Univerzitet centralne Srbije, u Kragujevcu, pri čemu ovaj naziv ima simbolično značenje, a ne i geografsku odrednicu. U samom nazivu, geografska odrednica je u drugom delu, onda kada kažemo - u Kragujevcu. To, drugim rečima, znači da će Rektorat i službe Univerziteta, u organizacionom smislu, naravno, ostati u Kragujevcu, kao najvećem gradu tog dela Srbije, ali razmišljamo i da u svakom gradu, sa tri ili više fakulteta, ili članica Univerziteta formiramo nešto, što bi moglo da se nazove Odeljenje Rektorata, radi lakše komunikacije i boljeg organizovanja. Želimo da očuvamo veoma živu, dvosmernu komunikaciju, sa svim članicama Univerziteta. Već razmišljamo o administrativnim, organizacionim celinama, koje će tu komunikaciju učiniti lakom i efikasnom, bez obzira na činjenicu što imamo razuđeni Univerzitet - nastavlja Rosić.

     Šta još treba da se uradi, da se usvoji ta inicijativa Univerziteta?

- Predloženi naziv Univerziteta usvojen je na Nastavno-naučnom veću i na Savetu Univerziteta. Poslali smo predlog, sa obrazloženjem, Ministarstvu za prosvetu, gde je takođe usvojen. Imamo i saglasnost odbora, ili komisije Vlade, za zakonodavstvo i javne službe, pre 15-ak dana, ne zamerite ako nazivi nisu baš tačni. Oba odbora su tražila i dodatna obrazloženja, pre svega u smislu ne postojanja regionalne podeljenosti Srbije. Naše dodatno obrazloženje je išlo u pravcu da pojasnimo, da se ovde ne radi, u nazivu, o definisanju regionalne pripadnosti Univerziteta, već o simboličnom nazivu, a da regionalno pripadanje ostaje na onom mestu gde se nalazi Rektorat, znači u Kragujevcu. Ta procedura je završena i očekujemo da će Vladu Srbije doneti konačnu odluku i prihvatiti predlog, na jednoj od sledećih sednica, imajući u vidu da je dobio saglasnost svih odgovornih institucija. Naravno, u ovom trenutku koji je veoma srecifičan za naše društvo, ne očekujemo da će Vlada to smatrati prioritetom i potpuno smo spremni da sačekamo, nadam se kraće vreme, da se situacija u zemlji stabilizuje - navodi Rosić.
     - Druga koncepcija u našem shvatanju razvoja Univerziteta u Kragujevcu, ili Univerziteta centralne Srbije, je da ne želimo da se širimo previše. Želimo da zadržimo prednost - koju je definisala i Komisija za institucionalnu evaluaciju Univerziteta, od strane Evropske asocijacije Univerziteta - da smo mali, dinamičan, fleksibilan, vrlo prilagodljiv Univerzitet. Nama nije ideja da imamo preveliki broj studenata, nastavnika i članica Univerziteta. Želimo da sačuvamo tu prednost, da relativno lako možemo da se organizujemo, da naše Nastavno-naučno veće, sa dekanima i po jednim članom sa svih fakulteta, ne bude preglomazno. Trenutno, to je dvadesetak, a sa novim fakultetima bi moglo da bude - tridesetak ljudi. To garantuje, da Nastavno-naučno veće, najodgovornije za vitalne segmente rada Univerziteta, može operativno da zaključuje - kaže Rosić.
     - Treća ideja, koja nas rukovodi u daljem strateškom pravcu širenja Univerziteta je kvalitet. Svesni smo predrasuda, nažalost, o tzv. malim, "provincijskim" univerzitetima. Sagledavajući dobro sve naše prednosti i nedostatke, zaključili smo da su svi naši nedostaci su praktično nedostaci svih univerziteta u Srbiji. Ne postoji ništa što Univerzitet u Kragujevcu, po slabostima, odvaja od drugih. Naprotiv, to su zajedničke slabosti sistema visokoškolskog obrazovanja, koje mora da se menja, u kratkom periodu. Shvatili smo i da imamo specifične prednosti. Što se kvaliteta tiče, ne zaostajemo značajno, ni za jednom visokoškolskom institucijom, u zemlji. To nas je dovelo do snažnog ubeđenja, da istrajemo u borbi i mislim da smo tu najistrajniji i možda najglasniji, u odnosu na sve naše visokolske institucije, da uđemo u složen proces akreditacije - dodaje Rosić.
     - Akreditacija podrazumeva formiranje komisije, što je na moje veliko zadovoljstvo već učinjeno. Najveći doprinos formiranju akreditaacije - pre svega preko rada prorektora za međunarodnu saradnju našeg Univerziteta, prof. dr Ružice Nikolić, koja je učestvovala u pisanju jedne monografije o Akreditaciji - je upravo dao Univerzitet u Kragujevcu. Time i u praksi pokazujemo, da naša težnja da se što pre uradi akreditacija svih visokoškolskih institucija, koje već postoje, kao i onih koje nameravaju da se osnuju, nije samo teoretska teza, nije samo deklarativno izjašnjavanje. I u praksi, veoma snažno, pokušavamo da se izborimo, da konačno na taj jedini mogući, pravi način, razbijemo predrasudu, da su tzv. "provincijski" univerziteti manje kvalitetni, da tu nema naučno-istraživačkog rada - objašnjava Rosić.

     Šta još predstoji u pridruživanju evropskoj porodici univerziteta?

     - Institucionalna evaluacija je na samom kraju. Proces je podrazumevao prijavljivanje, pisanje izveštaja samoevaluacije, o prednostima, nedostacima, sa predlogom mera. Sledile su dve poseta komisije, čini mi se petočlanog tima Evropske asocijacije univerziteta, uglavnom prethodnih rektora, iz Slovačke, Slovenije, ljudi iz Norveške, sekretar komisije je bio iz Velike Britanije itd, dakle međunarodnog tima, koji sa dosta iskustva, rutinski obavlja taj posao. Prva poseta je bila upoznavanje sa našom institucijom, čitanje našeg izveštaja o samoevaluaciji. Usledila je i druga radna poseta, ubrzo, pošto smo u međuvremenu pribavili neophodne dodatne informacije. Na kraju je ta komisija napisala svoj izveštaj, kojim smo jako zadovoljni. Podudaraju se naše i procene komisije, o slabosti našeg Univerziteta, što znači da smo bili vrlo objektivni. Komisija je procenila i da postoji visok nivo kapaciteta za promene. Naravno da smo prihvatili da to bude javni izveštaj, što bismo prihvatili i da nije bilo ovakvih procena - kaže Rosić, kao i da su to nalagali i uvažavanje evropske komisije i obaveza prema javnosti.
     - Ubrzo ćemo završiti Strateški plan razvoja Univerziteta. Za otprilike nekoliko meseci očekujemo novu posetu, u kojoj će se izvršiti evaluacija onoga što smo predložili, ili se saglasili da preduzmemo, u pravcu otklanjanja naših nedostataka. Na tome se radi. Neke stvari možemo da uradimo unutar Univerziteta Nešto zavisi od zakonske regulative. Međutim, uspeli smo da čak i pre novog Zakona o univerzitetu anticipiramo stvari, da krenemo u suisret promenama i sami uradimo ono, što nam zakon ne zabranjuje, ali nije definisano.

     Kakve bitne promene mogu da očekuju studenti?

     - Reforma visokoškolskog obrazovanja podrazumevaće i ima za cilj povećanje kvaliteta nastave, mobilnost studenata, uvođenjem ECTS sistema - bodovanja, neophodnih za diplomu, koliko predmeti, kursevi, seminari donose, tako da će se studenti slobodno opredeljivati za to, pored obaveznih vidova nastave. To ima za cilj povećavanje efikasnosti studija. Uvešćemo još, uslovno rečeno, stepenovanje. Posle, recimo, treće godine, na nekim fakultetima, već će moći da se dobije određena diploma. Sada imamo situaciju, da jako veliki broj studenata "stane" negde na drugoj, ili trećoj godini, mnogo prolongira studiranje, ili nikada ne završi fakultet. U te predmete, ispite, uloženo je mnogo energije, novca, znanja. Želimo da promenimo programe, da ih modifikujemo, da studentima koji imaju problema sa daljim studiranjem ipak omogućimo da negde, posle treće godine studija, imaju izlaz, sa određenom diplomom, ali da zaista imaju znanja koja će im koristiti u praksi - najavljuje Rosić.
     - Sa druge strane, onim studentima, koji su visokokvalitetni, najbolji i žele dalje da studiraju, treba da omogućimo dalje studiranje, sa lakšim ulaskom na poslediplomske studije i lakšom mogućnošću dobijanja prvog akademskog zvanja - magistra nauka. Što se doktorata tiče, tu će stvari ostati iste, ili malo teže, jer ćemo za doktore nauka, na taj način, dobijati zaista najbolje od najboljih. Ideja je, da se na nekoliko nivoa obezbedi mogućnost izlaska sa fakulteta, ali sa znanjem koje može da se kotristi u praksi i sa diplomom. To će povećati efikasnost studiranja, koja je trenutno na svim visokoškolskim institucijama u zemlji katastrofalno niska - upozorava Rosić.
     - Cilj reforme univerziteta je i da se ovako koncipirano studiranje, sa uvođenjem još nekoliko novina, kao na primer diploma saplement, gde ne dobijate samo diplomu, nego i dodatak diplomi, gde je tačno opisano koji su to kursevi, predmeti, kojim planom, obuhvaćeni diplomom. Takva diploma motrala bi da bude prepoznatljiva u svetu. Neke bi odmah mogle da budu priznate, a one koje ne mogu da budu odmah priznate - zbog politike pre svega razvijenih zapadnih zemalja, koje se štite od kadrova, koji im dolaze sa strane - ako ništa drugo, biće olakšano nostrifikovanje tih diploma. Možemo reći da je jedan od ciljeva reforme visokoškolskog sistema ulazak u jedinstven prostor visokošlokskog obrazovanja Evrope i prepoznatljivost naših diploma - objašnjava Rosić, po čijim se rečima može očekivati da naša zemlja potpiše Bolonjsku deklaraciju vrlo brzo, u narednih nekoliko meseci, najviše godinu dana.
     - Proces reformi će biti nešto duži. Reforme visokoškolskog obrazovanja u Evropi predviđene su da traju 11 godina. Dakle Bolonjska deklaracija je potpisana 1999. godine, a za kraj svih promena koje se planiraju predviđa se 2010. Mi se pridružujemo tim reformama. Ovo što kasnimo, što na startu nismo pristupili jednoj takvoj reformi može da bude i loše i dobro. Loše je, naravno, što nismo zemlja koja ima pre svega materijalne resurse, koji bi nam obezbedili da požurimo u reformama, s jedne strane, ali s druge strane dobro je jer imamo iskustva drugih zemalja, ispred sebe - ocenjuje Rosić.

     U okviru svih tih procesa je i intenzivnija međunarodna saradnja Univerziteta.

     - To je jedan od strateških pravaca našeg daljeg razvoja. Mi smo iz tih razloga i izabrali prorektora za međunarodnu saradnju. Ne znam da li drugi univerziteti imaju tako koncipiran rektorski kolegijum. Neki da, neki ne, ali u svakom slučaju shvatili smo da je Kragujevcu neophodno da što pre izađe ne iz okvira Šumadije, nego iz okvira Srbije i da se poveže sa što većim brojem visokoškolskih institucija, na međunarodnom nivou. Potpisali smo oko 20 ugovora o međunarodnoj saradnji. Težimo da ti ugovori ne budu mrtvo slovo na papiru, nego da daju i konkretne oblike saradnje. Nedavno smo odlučili da svaki novopotpisani ugovor odmah mora da sadrži konkretne oblike saradnje, u prvoj fazi realizacije, u samom startu - naglašava Rosić.
     - Formirali smo i Komitet za međunarodnu saradnju, od predstavnika svih fakulteta. Taj Komitet je već doneo strateške pravce daljeg razvoja međunarodne saradnje. Doneli smo značajna dokumenta, koja precizno definišu šta hoćemo u međunarodnoj saradnji, kako želimo da realizujemo to što hoćemo. To nam je dobra osnova pre svega što ustanovljava sistem odgovornosti. Oni, kojima ćemo dati na uvid ta dokumenta, pre svega Nastavno-naučnom veću i Savetu Univerziteta, imaće za šta da nas prozovu. Ako smo rekli koji su ciljevi međunarodne saradnje, onda posle godinu dana svaki član Saveta, odnosno Nastavno-naučnog veća, pa i svaki naš profesor Univerziteta s pravom može da pita - zašto neka tačka nije ostvarena - predviđa Rosić.

     Znači da će se realizovati i neki međunarodni naučni projekti.

     - Da. Već učestvujemo na pet Tempus projekata, Evropske unije, od kojih smo nosioci jednog. U toku je konkurs za novu seriju Tempus projekata. Sa našeg Univerziteta, prijavljeno ih je između 10 i 13. Očekujemo uspeh bar kao i prethodne godine. Nameravamo da se uključimo i u nekoliko drugih međunarodnih projekata. Što se tiče naših projekata, intenzivno pokušavamo da bar neke, koje finansira naše Ministarstvo za nauku, podignemo na međunarodni nivo. Dakle, da našim partnerima, pre svega onima sa kojima smo potpisali ugovor o saradnji, ponudimo da budu učesnici u tim projektima, pa i sufinansijeri i da na taj način naše nacionalne projekte podignemo na međunarodni nivo - precizira Rosić.
     - U pravcu međunarodne afirmacije Univetrziteta treba istaći i aktivnosti Centra za superkompjuting, iz austrijske donacije. Taj centar je proradio i posle samo 15 dana je sa jednom velikom bolnicom u Bolonji ugovorio softver, za oko 15.000 evra. Očekujem se i novi ugovor, za sledeće dve godine, za oko 40.000 evra. U tom Centru je zaposlen operater, koji radi stručne poslove, direktor je prof. dr Miloš Kojić, a zamenik docent dr Nenad Filipović, sa Mašinskog fakulteta. To je mala ekipa mladih, obučenih ljudi, koji se bave pre svega softverom - kaže Rosić.

     Na koje se nauke računa ubuduće?

     - Obzirom da imamo Univerzitet kao labavu konfederaciju fakulteta - gde autonomija Univerziteta uglavnom znači autonomiju fakulteta, a vrlo malo autonomiju Univerziteta - pokušavamo da objasnimo onim fakultetima, za koje evidentno duži niz godina postoji manje interesovanje srednjoškolaca za upis, da moraju ozbiljno da razmišljaju o restruktuiranju, promeni programa. Negde i uspevamo da vrlo argumentovano objasnimoi, pa ti fakulteti uvode nove programe. Recimo, Mašinski faklultet u Kraljevu je uveo ineresantan otsek urbanog inženjerstva, na kojem već prve godine imaju veći broj kandidata. Povećali su interesovanje srednjoškolaca, za studiranje na tom Fakultetu - navodi Rosić.
     - Mislim da drugi fakulteti, koji se suočavaju sa manjim interesovanjem studenata takođe moraju da razmišljaju na način koji podrazumeva adaptibilnost na novonastalu situaciju. Rešenje nije da se svaki fakultet zatvori u svoj atar, smišlja neki atraktivni program i ramišlja na način koji podrazumeva da nekom drugom fakultetu otme studente. To ne valja. Jer će doći do nezdrave i neracionalne kompeticije, u kojoj će svaki fakultet početi da razvija segmente recimo jednog mogućeg multidisciplinarnog projekta - kaže Rosić
     - Primera radi, informatiku, ili sve što je vezano za kompjutere, danas imamo na Prirodno-matematičkom, Mašinskom fakultetu u Kragujevcu i na Tehničkom fakultetu u Čačku. A kompjuterske nauke, kao multidisciplinarna stvar, mogu da budu objedinjene, od strane sva tri fakulteta, sa jakim personalnim i tehničkim resursima. Ako ta tri fakulteta - navodim samo kao primer - uđu u međusobnu kompeticiju, otimanje za studente, razvijanjem malih, sitnih programa, niti će ti programi biti dovoljno jaki, niti će te studije biti dovoljno kvalitetne. Ali, ako razmišljaju na način multidisciplinarnog povezivanja, formiranja jednog departmenta, u okviru Univerziteta, imaćemo jake studije kompjuterskih nauka, koje će u startu imati i dovoljno kvalitetnih nastavnika i saradnika i tehničke uslove, a svaki od tih fakulteta imaće veće interesovanje studenata - smatra Rosić.
     - Najopsanijim u ovom trenutku smatram zatvaranje u svoj mali atar i nemogućnost sagledavanja problema, iz ptičje perspektive. Ne valja gledati iz žablje perspektive i boriti se za jedno drvo, nego iz ptičje perspektive gledati da šuma bude što bujnija i što bolja - zaključuje Rosić.