Prof. dr Radomir Pavlović, direktor Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu
ZDRAVSTVENA ZAŠTITA ZA TRI MILIONA STANOVNIKA

     Kragujevački Kliničko-bolnički centar je obezbedio kompletnu zdravstvenu zaštitu - osim kardio-hirurgije, a trenutno i zračenja karcinoma, koje treba da se osposobi do kraja godine - za preko tri miliona stanovnika centralne Srbije, od Kosmeta na jugu do Užica i Požarevca na severu.
     To je u intevrjuu za "Glas Kragujevca", 24. aprila, naglasio prof. dr Radomir Pavlović, direktor KBC u Kragujevcu, najavljujući prerastanje te institucije u Klinički centar, koji se već preko 25 godina razvija uporedo sa kragujevačkim Medicinskim fakultetom.
     - Kliničko-bolnički centar trenutno ima 1.816 uposlenih. Od toga 177 doktora i magistara medicinskih nauka, a 114 nastavnika i asistenata na fakultetima Medicinskog fakulteta. Do pre šest meseci bilo je oko 2.000 uposlenih, ali zbog problema sa finansiranjem zdravstva taj broj smo smanjili - kaže Pavlović.
     - Naš KBC je jedan od pet centara takve i slične organizacije u Srbiji. Osnovan je kao tercijarna zdravstvena institucija, za vrhunsku zdravstvenu zaštitu u Šumadiji i srednjoj Srbiji, od Kosova, Pazara, Sandžaka, Užica, Kraljeva, Čačka, za Pomoravlje. To područje gravitira Kragujevcu, za visokodiferencirane usluge, kao vaskularne, neuro, ili plastične hirurgije, onkologije, interventne radiologije, dijalize, nedonešene dece, neonatologije. U tome Kragujevac može da pruži vrhunsku zdravstvenu zaštitu, zbog čega bolesnici ne treba da idu dalje - poručuje Pavlović.
     Za lečenje van Kragujevca jedan od glavnih razloga, bar do sada, bio je nedostatak opreme.
     - Osposobljeni smo prevashodno kadrovski. Što se tiče tehničkih mogućnosti opreme, za šest meseci, koliko sam na mestu direktora, stavili smo u funkciju, nešto nabavili, nešto popravili, da trenutno u KBC-u praktično sva postojeća oprema radi. Skener radi 24 sata, kao i rentgen dijagnostika, a 12 sati, u dve smene, nuklearna medicina. Operacioni blok radi hladan operativni program takođe u dve smene. Nabavili smo opremu za koronarnu jedinicu. Stiglo je pet monitora, sa centralom. Sada opremamo metaboličku jedinicu, za endokrinologiju, za buduću kliniku, sa Interne klinike. Moći ćemo, u Kragujevcu, da zbrinemo sve bolesnike sa dijabetom i poremećajem endokrinih funkcija - najavljuje Pavlović.
     - Operacioni blok je dobio i četiri nova aparata za anesteziju i dva respiratora. Danas (24.04.) stiže aparat za gasne analize i određivanje elektrolita u krvi. Biće u Intenzivnoj nezi, za koju ćemo uskoro dobiti i rentgen i ultrazvučni aparat. Boilesnik iz hirurške intenzivne nege-šok sobe moćiće da bude zbrinut na licu mesta, bez pomeranja - dodaje Pavlović.
     Bolji uslovi se obezbeđuju i zahvaljujući stranim donacijama.
     - Krajem godine očekujemo najveći deo izuzetno kvalitetne i skupe opreme, koju sa kliničkim centrima Novi Sad, Beograd i Niš dobijamo od Vlade Japana. Rešićemo praktično problem opreme, za duži period - ocenjuje Pavlović.
     - U ovom trenutku radimo na realizaciji projekta “bunkera” za linearni akcelerator, koji je Vlada Srbije kupila za ove kliničke centre i za Kragujevac. Taj akcelerator, koji se koristi za zračenje karcinoma pojedinih regija, takođe treba da stigne krajem ove godine i da se montira. Radimo projekt i pregovaramo o izvođenju radova, pored Tehničko-ekonomskog bloka, za čije prevođenje u medicinsku namenu smo dobili saglasnost našeg Upravnog odbora i nadležnog Ministarstva - kaže Pavlović.
     - Kragujevcu i KBC-u nije potrebna izgradnja novih upravnih zgrada. Ta zgrada je dovoljna, da postojeći, najveći prostor u prizemlju Tehničko-ekonomskog bloka, bude preprojektovan u Centar za onkologiju i radio-terapiju - precizira Pavlović.
     Kvar uređaja za zračenje karcinoma je, u poslednje vreme, bio najbolniji, za najteže bolesnike.
     - Poslednje dve godine Kragujevac nema opremu za zračenje. To je veliki problem. U Kragujevcu se dnevno zračilo oko sto pacijenata, ili oko 500 nedeljno, a 2.500 mesečno. Nažalost, kvarom našeg aparata, kao i u Nišu, opterećen je Klinički centar Srbije, u Beogradu, kao i Klinika u Novom Sadu, gde se zakazuje zračenje i za šest meseci, kada već može da bude nepotrebno, a bolest odmakne - kaže Pavlović.
     - Jedan aparat ne može da se popravi. Drugi, manji, mogao bi da se popravi. Cena popravke je oko osam miliona dinara. KBC bi obezbedio deo, ali nažalost nema celu sumu. Tražićemo pomoć gradske uprave, bar pozajmicom da stavimo u funkciju taj aparat, dok ne stignu novi i da krenemo sa zračenjem, jer je to velika korist za pacijente, a bila bi i dobit za KBC, zbog sadašnjeg lečenja, van našeg regiona - komentariše Pavlović.
     Najavljene su i druge promene, u unapređivanju zdravstva, u srcu Srbije i Šumadije.
     - Postojeći prostor hemioterapije i radioterapije, do kraja ove ili početka iduće godine, treba da se iskoristi za Prijemno urgentni centar (PUS) i dijagnostiku. Sa dve operacione sale - sa opremom, od Japana - treba da dobijemo 44 postelje za Urgentni centar, kakav ima samo Beograd. Sve što je hitno, 24 sata, stizalo bi u taj Urgentni centar, a potom distribuirano dalje, na odgovarajuće klinike. U budućem PUS-u dežurali bi svi profili lekara KBC, gde bi zbrinjavali i po potrebi operisali povređene i obolele. Ostajali bi pacijenti koji moraju, a ostali bi išli na odeljenja - predviđa Pavlović.
     - Radimo i novu sistematizaciju i unutrašnju organizaciju, da približavamo KBC Kliničkom centru, kao dostignuće u medicini, a ne na noivou političke odluke. To je veliki posao, da prerastemo na viši nivo i po organizavciji i po kadrovima i po opremi. Da možemo 95 odsto medicinskih usluga da pružimo u Kragujevcu, svim pacijetima. Preostalih pet odsto mogu da budu kardiohirurški opacijenti, u Beogradu, ili Sremskoj Kamenici, jer ova zemlja nema novca da ulaže u takav centar i u Kragujevcu. Ali, imamo projekt da ovde razvijemo interventnu kardiologiju, da možemo da slikamo krvne sudove srca i mozga. Godinama već uspešno snimamo krvne sudove na periferiji mozga, u čemu smo regionalni centar, za ovaj deo Srbije, već 20 godina - naglašava Pavlović.
     Kakvi su novi planovi u lečenju srca?
     - Za srčanu dijagnostiku danas imamo samo EKG i ultrazvuk, ali sa ovom interventnom kardiologijom išli bi korak napred, za šta je potrebno ulaganje - preko milion evra. Potreban je moćan aparat za angiologiju. Imamo obučene ljude, neki bi išli na obuku, tako da bi mogli da počnemo da radimo za par meseci. Nabavkom ove opreme, ovde bi se zbrinjavala urgentna stanja, dilatacije, terapija sa liziranjem tromba, kod infarkta miokarda, a na definitvno hirurško zbrinjavanje i bajpase išlo bi se u Kamenicu, na Dedinje, u Drugu hiruršku kliniku - objašnjava Pavlović.
     Šta je još novo u medicinskim uslugama, u Kragujevcu, o kojima se nedovoljno zna?
     - Gledali smo da, u kratkom periodu, obezbedimo da profunkcioniše sve, u laboratoriji i dijagnostici. Nabavili smo moćan biohemijski analizator, koji radi oko 600 analiza na sat. U stanju je da uradi sve laboratorijske analize, plus imunoglobuline, koncentraciju antibiotika i drugih lekova u krvi, kao i narkotika i opijata. U pregovorima smo da nabavimo i aparat, koji bi radio sve tumorske markere. Imamo i imunološku laboratoriju, koja i radi i ne radi, ili nema sa čim. Mogli bi da uradimo milion analiza, za koje sada šaljemo bolesnike u druge laboratorije. Pregovori su vrlo blizu da nabavimo taj aparat i da ponovo, u Kragujevcu, počnu da se određuju i hormoni, alergeni, kardiološki markeri, testovi na hepatit, HIV virus, toksoplazmozu, rubeole, imunoanalize, a za industriju da se određuje prisustvo salmonela, titarešerihija - nabraja Pavlović.
     - Opremili smo i kozmetički centar, na Kožnom odeljenju, koje prethodnih 20 godina nije dobilo ništa. Obezbedili smo i laser i inteferentne struje, za naš RH centar, koji osposobljavamo i za hidroterapiju, za šta kade i bazeni nisu radili takođe 20 godina. Rehabilitaciju smo dogovorili i sa Bukovičkom Banjom, koja može da zadovolji 90 odsto potreba i gde su konsultanti naši profesori. Samo je Niška Banja za srčane bolsenike - iznosi Pavlović.
     Unapređuju se i usluge Nefrologije.
     - Nefrologija i bolesnici na dijalizi su u vrlo skučenim i teškim uslovima. Kod Ministarstva zdravlja smo konkurisali za investiciju u rekonstrukciju Odeljenja za dijalizu i dobili smo tri miliona dinara. Projekt je mnogo veći, iznosi oko 250.000 evra, da se Odeljenje dogradi. Sa raspoloživim sredstvimna, uz sopstveno učešće, obezbedićemo da se Odeljenje sredi i napravi još neki sanitarni čvor. Sa "Hemofarmom" smo ugovorili nabavku dva nova aparata za hemodijafiltraciju, najmoderniju dijalizu i tri ciklera, aparata za peritoneumsku dijalizu, koju nismo imali do sada, za dijalizu kod kuće - kaže Pavlović.
     - Otvaramo i tendere za klimatizaciju svih prostora, sa skupim aparatima, u intenzivnim negama, operacionim i salama za ultrazvuk i dijagnostiku. Popravili smo operacione stolove. Pripremamo i tendere za antistatik podove, u Operacionom bloku i za popravke operacionih lampi. Grejanje i kuhinja su rekonstruisani, uz pomoć USAID i ACDI/VOCA, iz SAD. Pripremamo i projekt saniranja krovova, za šta će trebati još oko dva miliona dinara - kaže Pavlović.
     Kakva je dosadašnja i strategija buduće saradnje sa Medicinskim fakultetom u Kragujevcu?
     - KBC je nastavna baza Medicinskog fakulteta. Naša saradnja je izuzetno korektna i kvalitetna, u obostranom interesu. Najvceći broj nastavnika i saradnika tog fakuklteta su iz KBC-a. Veliki broj strudenata je završio medicinu u Kragujevcu. Neki dan sam zvao Kraljevo, gde je nefrolog moj nekadašnji student, javlja se šta treba da pomogne. Postoji volja za saradnju i upućivanje pacijenata ovde. Prethodnih sedam godina je nedostajala bolja komunikacija sa okruženjem. Krenuli smo u akciju da kažemo okruženju - šta mi imamo i šta možemo da uradimo. Počeli smo i značajan projekt, da se utvrdi stanje ploda, da li postoje degenerativne promene, ili razlog za kiretažu kod kritičnih trudnoća - dodaje Pavlović.