Slavica Petković, direktor, na 170. godišnjici Prve kragujevačke gimnazije
OD POČETKA NA MATERNJEM JEZIKU

     - Najveću zaslugu za osnivanje Kragujevačke gimnazije imao je Vuk Stefanović Karadžić. Uporno je nagovarao nepismenog, sumnjičavog, ali oštroumnog kneza Miloša Obrenovića - da u Srbiji treba otvarati više škole. Predložio je i kako škole treba da izgledaju, šta da se uči i koji deo mladeži da ih pohađa. To je po Vuku bila najpreča potreba Srbije, tog vremena i prvi uslov za njenu emancipaciju i uključivanje u tokove civilizacije.
     Na svečanoj akademiji, 14. novembra, povodom 170. godišnjice Prve kragujevačke gimnazije - najstarije u Srbiji na maternjem jeziku, to jest južno od Save i Dunava - učesnike u obeležavanju jubileja na to je potsetila prof. Slavica Petković, direktor ove prosvetne institucije, ugrađene u zemelje nacionalne učenosti, dodajući:
     - Iako nepismen, knjaz Miloš je imao dovoljno političkog znanja i mudrosti, da shvati značaj obrazovanja nacije, za njen prosperitet. U Kragujevcu je ubrzo otvoren i Licej, preteča Velike škole, današnjeg Univerziteta u Beogradu, kao i Univerziteta u Kragujevcu.
     - Prva škola je otpočela rad 1833, kao dvorazredna, a 1835. nazvana je Gimnazija. Broj razreda se postepeno povećavao. U prvim decenijama, nastava se uglavnom odvijala u Konaku. Pošto je škola oblikovana i ustaljena, nastupio je krizni politički period u Srbiji, što se odrazilo i na prosvetu.
     - Nova vlast Karađorđevića, nezadovoljna čestim đačkim buntovima i svađama profesopra, ukinula je 1842. godine Gimnaziju u Kragujevcu, a razvoj šlolstva usmerila ka Beogradu, novoj prestonici Srbije. Na veliko insistiranje, molbe i upornost građana, Gimnazija je u Kragujevcu ponovo otvorena 1845. godine (izvesno vreme polu-gimnazija) i od tada radi bez prekida - nastavila je Petković:
     - Godine 1887, kada je Kragujevac imao desetak hiljada stanovnika, završena je nova zgrada Kragujevačke gimnazije - jedno od najlepših zdanja u gradu, do današnjih dana. Polovinu potrebne sume obezbedili su žitelji grada i okoline, višegodišnjim porezom. Drugu polovinu dala je država.
     - Prvi radni dan u novoj zgradi bio je 21. oktobar 1887. godine. (Isti datum, 54 godine kasnije, ušao je u najcrnje anale škole i Kragujevca, zbog masovnog streljanja u Šumaricama, koje nije mimoišlo ni đake i profesore-prim. "Glasa Kragujevca".) U vreme izgradnje Gimnazije, školovanje je završavalo po 15-ak učenika godišnje, najviše iz činovničkih, a zatim trgovačkih i zanatlijskih porodica. Vremenom, u školi je značajno rastao i broj zemljoradničke dece - potseća Petković:
     - U 19. veku, nastava je bila prožeta vaspitanjem. Obrazovanje mladeži temeljilo se na savremenim naučnim i kulturnim dostignućima moderne Evrope. Taj duh, od samog početka, ostaće trajna karakteristika Kragujevačke gimnazije. Prvi profesori, bili su učeni. Dolazili su mahom iz Vojvodine. Prvi direktor Kragujevačke gimnazije bio je Dimitrije Isailović, organizator škole, profesor i pisac udžbenika. Profesori su imali moderno obrazovanje, sa visokih škola Pešte, Praga, Beča, Pariza... Govorili su po nekoliko svetskih jezika, pisali udžbenike i prenosili u Srbiju evropska naučna dostignuća. Kragujevačka gimnazija, školovala je prvu naučnu inteligenciju i diplomate, iz Srbije.
     - Na vaspitanje učenika značajno je uticala i Crkva. Posebno se brinulo o disciplini učenika, u školi i varoši. U svakoj prilici, ponašanje je bilo regulisano školskim zakonima. Svako odstupanje, u školi ili izvan nje, strogo je kažnjavano.
     - U drugoj polovini 19. veka, došlo je do značajnog privrednog i kulturnog razvoja Kragujevca. Pored Gimnazije, podignuta su i druga važna zdanja, kao Osnovna škola, Okružna i Vojna bolnica, Nova crkva, Livnica, Kovačnica, Železnička stanica, brana na Lepenici, hotel "Takovo". Vojno-tehnički zavod je zapošljavao najviše radnika. Osnovane su mnoge kulturne institucije, kao i prve "Novine serbske", njastariji Knjaževsko-srbski teatar Joakima Vujića, ansambl-Knjaževsko srbska banda, Čitalište... Sve te institucije, i nakon premeštanja prestonice u Beograd, nastavile su da se razvijaju i žive, do naših dana - naglasila je Petković:
     - Od školske 1891-92. godine, narednih nekoliko decenija, Gimnazija je bila osmorazredna. Krajem 19. veka, obrazovni sistem u Srbiji je značajno modernizovan. Odnos profesora i učenika postao je humaniji i bliskiji. Škola je sarađivala sa porodicama učenika. Oformljeni su društveni, opšti i prirodno-matematički smerovi, sa nekim izmenama zadržani do danas.
     - Od ogromnog je značaja što je nastava u Gimnaziji, od samog početka, bila na - maternjem jeziku. Vremenom, Gimnazija je postala četvororazredna. Broj razreda u osnovnim školama povećan je, u skladu sa savremenim svetskim koncepcijama.
     - Za vreme Balkanskih i Prvog svetskog rata - od 1912. do 1919. godine - rad Gimnazije je isprekidan i poremećen. U borbi za slobodu, učestvovali su i učenici i profesori Kragujevačke gimnazije, među kojima vojskovođe i vojvode - Radomir Putnik i Živojin Mišić - potseća direktorka:
     - Od tridesetih godina 20. veka, život u Gimnaziji bio je regulisan novim zakonom. Zadatak škole bio je da "skladno razvija sposobnost učenika, da pruži opšte i nacionalno obrazovanje, da vaspita moral i karakter, stvori disciplinu rada i svest o zadacima života, kao i o socijalnim i građanskim dužnostima". Akcenat je stavljen na upoznavanje sopstvene zemlje, njenih ljudi, materijalnog i duhovnog blaga.
     - Pred Drugi svetski rat, đaci Kragujevačke gimnazije aktivno su učestvovali u svim značajnim događajima. Prisustvovali su velikom zboru narodnog fronta u Kragujevcu, 1935. godine. Učestvovali su u demonstracijama protiv skupoće, pokušaja nametanja Konkordata, agresije na Čehoslovačku, potpisivanja Trojnog pakta.
     - Nije bilo značajnijeg događaja u Srbiji, koji nije snažno odjeknuo u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, u njenim učionicama, hodnicima, kabinetima, nastavničkoj kancelariji - konstatovala je Petković:
     - Streljanje rodoljuba i đaka - izvedenih iz škole, 21. oktobra 1941. godine - ostavilo je neizbrisive ožiljke. Monstruozni čin nije uplašio učenike. Postignut je suprotni efekat. U borbu za slobodu otišlo je 470 tadašnjih i bivših đaka Kragujevačke gimnazije. Nakon Drugog svetskog rata, dvadesetoro je proglašeno narodnim herojima.
     - I za vreme Drugog svetskog rata, rad Gimnazije je bio otežan i prekidan, zbog nedostatka ogreva, neredovnog saobraćaja, gladi, bolesti, uslova života. Gimnazija je okružena rovovima, u učionice su uneti vojnički kreveti i kuhinja, u kabinete su se uselili okupatorski oficiri - iznela je Petković, zaključujući:
     - Mnogo je velikana, umetnika, političara, vojskovođa, prošlo kroz Kragujevačku gimnaziju, koja od 1992/93. godine ima i matematičko odeljenje. Svake godine, njeni učenici, na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, osvajaju brojne nagrade.
     - Danas, 170 godina od osnivanja, ova Gimnazija obrazuje preko 1.200 učenika i zapošljava više od 80 profesora i stručnig saradnika, čija je sudbina nerazdvojno povezana sa sudbinom Kragujevca, Srbije i cele naše zemlje.