ANA MEDJU ZVEZDAMA

     Kragujevčanka Ana Mihajlović, svetska pobednica prošlogodišnjeg "Elitovog" konkursa, dostojna zvezda, na promociji godišnjeg plakata "Elite Model Look 2003", na brodu "Leonardo", više od dva sata, strpljivo je odgovarala na pitanja novinara, pišu Novosti. Postala je pravi, profesionalni model. Do nje je teško doći. Povod razgovra je bio i Anin duži boravak u Njujorku, Madridu i Amsterdamu, gde je učestvovala u dve velike humanitarne revije.
     - Nije bilo lako. Po 15 sati su trajali kastinzi, ali kada se voli ovaj posao, ništa nije teško - izjavila je Ana, otkrivajući da najviše voli sportsku odeću, nezavisno od firme, da pokušava da štedi, za sebe i porodicu, da nije zaboravila na školske obaveze i da nema vremena za ljubav, koju ipak iščekuje. - Posle revije, u Njujorku, na kojoj sam nosila najviše nakita, prišao mi je Entoni Hopkins. Želeo je, svojoj ženi, da kupi ogrlicu, koju sam nosila. U prvom trenutku, nisam mogla da verujem da je to baš on, a onda smo se upoznali. Preko noći, otvorila su se mnoga vrata. Do sada nedodirljivi, bili su tu. Svi su vrlo jednostavni i komunikativni.

Model u 200 intervjua
(09.10.2002)

     POSLE velikog uspeha Ane Mihajlovic (15), koja je u dalekom Tunisu prošle subote pobedila na "Elitovom" izboru za lice godine, slika ove lepe Kragujevcanke obišla je ceo svet. NJena fotografija osvanula je na naslovnoj strani najnovijeg italijanskog "Voga", koji je planuo gotovo preko noci. Prva Jugoslovenka koja je trujumfovala na ovom prestižnom takmicenju za samo nekoliko dana u egzoticnoj Kartagini dala je oko 200 intervjua. Anina mama Desanka Mihajlovic o trijumfu naše predstavnica na ovom izboru, za Novosti kaže:
     - Ana je presrecna i još ne može da se oporavi od šoka. Priželjkivala je da se plasira medu prvih 15, ali nije mogla ni da pretpostavi da ce pobediti. Svi su, pa i ona, tipovali na Amerikanku. Ana kaže da su sve takmicarke bile srdacne prema njoj i da su joj cestitale na pobedi. Inace, još kao devojcica želela je da bude model i ta želja joj se konacno ostvarila.

Ana Elitov top model
( 09.08.2002)

     ANA Mihajlovic iz Kragujevca, na internacionalnom finalnom izboru Elitovog top modela za 2002. godinu, koji je u subotu uvece održan na obali Kartagine u Tunisu, osvojila je prvo mesto. Druga jugoslovenska predstavnica Marija Micunovic sa Cetinja plasirala se medu 15 super finalistkinja.
     Na ovom elitnom medunarodnom takmicenju, koje je po prvi put održano na africkom kontinentu, medu 60 devojaka iz celog sveta, drugo mesto osvojila je Amerikanka Brin Meklin, a treceplasirana je Kenza Furati iz Tunisa. Inace, ovo je prvi put da neka naša predstavnica trujumfuje na Elitovom izboru za lice godine. Ani Mihajlovic ova pobeda donosi ugovor u "težak" 150.000 dolara, a Mariji Micunovic ulazak u super finale ugovor vredan 50.000 dolara.

PRIZNANJA ZA LIBETOVE SPECIJALITETE
- PALAČINKE ZA KOSMONAUTE -

     Služeći brojne goste u zemlji i inostranstvu kragujevački ugostitelj Velibor Damjanović - Libe, penzioner UTP "Kragujevac", osvojio je brojna priznanja. O tome "govore" pehari, plakete, diplome i druga odličja. Na požutelim novinarskim člancima i fotografijama je Damjanović sa kosmonautima, državnicima, filmskim zvezdama, vrhunskim sportistima...
     U vreme dok je bio na privremenom radu u Nemačkoj Velibor Damjanović je služio kompletnu posadu " Apola 9" na čelu sa Mek Dejvidom. Za korektno obavljen posao je od američkih kosmonauta dobio plaketu koju čuva kao najdražu uspomenu. Onako kao i zajedniče fotografije sa sovjetskim kosmonautima Jegorovom, Sebastijanom i Nikolajevim.

CRNI HUMOR IZ BELOG MANTILA

     Raša Papeš stomatolog iz Kragujevca, osvojio , gotovo, sve što je moglo da se osvoji na humorističko-satiričnim konkursima širom Jugoslavije.
     Mnogi pred njim ne smeju da zinu, jer Raša Papeš je - zubni lekar! Ovaj simpatični bradonja neobično voli kontraste u životu: nosi beli mantil, a piše crni humor! Veza je predodrđena debijem, u "Ilustrovanoj politici" 1963. Prva humoreska je objavljena istovremeno sa reportažom o katastrofalnom zemljotresu u Skoplju. Saradjivajući u NIN-u, Književnoj reči, Dangi, Ježu, Nezavisnoj svetlosti i mnogim drugim listovima objavio je nekoliko hiljada aforizama, humoreski i kratkih priča. Zastupljen je u više antologija satire u zemlji i inostranstvu, a objavio je i zbirku aforizama "Maske likuju". Četiri puta je osvajao Zlatnu kacigu na festivali humora i sature u Kruševcu. Dva puta nagrađivan na konkursu za satirične tekstove "Radoje Domanović", kao i za knjigu aforizama "Maske likuju". Nagrađivan je kao aforističar, na "Čivijadi" u Šapcu i mnogim drugim.
     - Teme nalazim u svakodnevnom životu i znam da "materijala" za ovakvu delatnost ima svuda, samo ako čovek, što se kaže, ide otvorenih očiju i ušiju, objašnjava Papeš.
     Kragujevački stomatolog je uvek spreman na duhovnu opasku. Za svoje kolege lekare kaže da rade timski, dok im pacijenti umiru pojedinačno. Smatra da će finiš trke u naoružanju posmatrati mnogobrojni gledaoci "razasuti" po vasioni. Baveći se grešnim mislima ustanovio je da su u bračnoj luci ormari čamci za spasavanje. Žene ga asociraju na lađe - čim pristanu, otpočne ukrcavanje. Zapazio je da će deca iz epruete potpuno da unište domaću radinost, a da je i za dokazivanje nevinosti potrebno određeno iskustvo! Čudi ga da je Eva, za relativno kratko vreme, pretvorila smokvin u venčani list. Da je malo brakova iz računa, a mnogo iz neuračunljivosti.

BRAK ZA GINISA

     Žitelji kragujevačkog naselja Beloševac kažu da su Radmila i Ljubisav Antonijević rekorderi ne samo po dužini braka, 66-godišnjicu su proslavili krajem protekle godine, već se u proteklim godinama nikada nisu posvađali!
      - Upoznali smo se na vašaru u Divostinu. Dopao mi se Ljubisav naizgled, ali me i privuklo to što je majstor. Tada su "na ceni" bili popovi, učitelji i majstori. Svidelo mi se i što ima samo hektar i po zemlje. Moj otac Mirko u Kutlovu bio je bogatiji, ali je trebalo mnogo da se radi, kaže Radmila.
     Dodaje vremešna žena kako se njen izabranik na vašaru pojavio u najmodernijim opancima i lakovanim kaišima sa srebrnim krunama na kopčama. Lepo pevao i igrao, pa je uz svršen zanat, privlačio pažnju udavača.
     - Kolega pitomac Boža Nešković, sa kojim sam radio, ispričao mi kako ima dobru i zgodnu svastiku. Predložio da mi bude navodadžija. Rekao sam mu da prvo na vašaru vidim devojku. Radmila je živela u Kutlovu, ali je bila odevena "po varoški". Nosila šešir i bila zgodna, pa sam kazao kolegi neka nastavi sa navodadžisanjem, objašnjava Ljubisav kako je pre nešto više od 66 godina započela njegova ženidba.
     Zanimljivo da je pre braka Ljubisav prosio čak 45 devojaka o čemu kaže:
     - Neka devojka nije mene "begenisala", neke se meni nisu svidele i tako sam do Radmile obišao pola Šumadije, ali se ne kajem. U braku smo proživeli kako se samo poželeti može!...

Tradicija Šumadijskih vezilja
RUKOTVORINE U AMERICI

     Stoljnjak može da bude izrađen u belom vezu sa veoma različitim motivima. Ali, ako njegova cena iznosi 500 američkih dolara, zasigurno se radi o vrednoj rukotvorini. Upravo takve izrađuje Draginja Mirković iz Lužnica u kragujevačkoj opštini prema želji poručilaca iz SAD i drugih zemalja Evrope i sveta.
     - Vez sam naučila od majke Vladanke Mijajlović iz Gornjih Grbica još kao petnaestogodišnja devojčica. To je u nas porodična tradicija duga više vekova, objašnjava Draginja.
     Zanimljivo da Draginja "zateže" platno na đerđefu starom više od veka koji je nasledila od babe.

NIKADA BEZ DINARA

     Papirni dinar od prve plate pola veka prati popularnog kragujevačkog glumca Ljubomira Ubavkića Pendulu. Kako sam kaže, ovom žitelju grada na Lepenici nikada i nikakve ekonomske prilike ili neprilike nisu mogle da isprazne novčanik.
     - Kada sam, pre nešto više od pola veka, primio prvu platu odlučio sam da na svojstven način obeležim ovaj događaj kako bih ga se dugo sećao. Od tog svog prvog primanja sam odvojio jedan dinar u papiru, plastificirao ga i stavio u novčanik. Tako sam ga uvek imao kod sebe i nikada nisam mogao da kažem kako sam ostao bez dinara, kaže popularni Kragujevčanin.

MOSTOVI NA OSANICI

     Žitelji Donjih Komarica, sela petnaestak kilometara udaljenog od Kragujevca, svake godine izgrade po neki most. Plahovita planinska reka Osanica je razdvojila njihova dvorišta i njive, pa Donjokomaričani, uz postojećih 13, nameravaju da sagrade još devet. Tada će kažu ovi ljudi podno planine Bešnjaje, bar po broju mostova, da se približe Londonu, Parizu, Budimpešti i drugim svetskim metropolama. Njihovi mostovi ne netkriljuju Osanicu vitkim lukovima poput onih iznad temze, Sene, Dunava, ali omogućuju meštanima da lakše i bezbednije stignu do svojih njiva.
     - Svaki novi most za nas znači veću sigurnost. Dešavalo se dosta nesrećnih slučajeva. Pre dve-tri godine nastradali su muž i žena pokušavajući da traktorom pređu nabujalu reku, priča Radovan Petrović, seoski neimar koji je učestvovao u gradnji većine mostova i to besplatno.

Neobična odluka zemljoradnika Dragiše Đurdevica iz Čumića
UMESTO KRAVA - KAMILE

     Čumićski poljoprivrednik Dragiša Đurdević (43) je šokirao meštane Čumića, ali i okolnih sela u Šumadiji namerom da u svojoj staji, namesto krava, uzgaja kamile.
      - Varaju se svi koji misle da sam se pre nešto više od tri godine "naprečac" odlučio da nabavim kamile, priča Dragiša Đurdevic. Dugo sam o tome razmišljao i to što one vec nisu u mojoj štali, "kriva" je NATO agresija i sve što je sa njom došlo... Ali, to je samo privremeno odložilo sprovodenje moje odluke!
     Na pitanja začuđenih komšija i njihove brojne šale, uporni stočar odgovara da ove egzoticne životinje troše jeftiniju hranu, a daju skupo i veoma traženo mleko, atraktivne su za transport i brojne usluge u domacinstvu, ali i , umnogome, bezbednije od "ludih krava".

Kad hobi preraste u zanimanje
PČELE - MILETOVI FARMACEUTI

     Kada je pre tri decenije "iz ljubavi" počeo da uzgaja pčele Miodrag Aksentijević, penzionisani oficir iz Botunja u Šumadiji, nije slutio da de mu to postati više od hobija.
     - Prve dve košnice su mi 1972. stigle vozom iz Zidanog mosta u Sloveniji i prodavcu neka su "alal pare"! Sada imam oko 200 košnica i veoma sam zadovoljan proizvodnjom kaže Miodrag, koga komšije popularno zovu Mile kapetan-pcelar.
     O ozbiljnosti sa kojom se ovaj covek bavi pcelarstvom govori podatak da godicnje proizvede i više od 7.000 kilograma meda.
     Preduzimljivi covek je, kaže, dugo službovao u Beogradu sa suprugom Milomirkom, višegodišnjom sekretaricom u Predsedništvu Srbije i Jugoslavije. Ovde su našli psihicki mir i šumadijske prostore nebi menjali ni za koju svetsku metropolu.

Vlakcani cuvaju uspomenu na legendarnog avijaticara Mihajla Petrovica.
KUCA PRVOG SRPSKOG PILOTA

     Zitelji Vlakce, podrudnickog sela u Sumadiji, nisu zaboravili slavnog zemljaka, legendarnog avijaticara Mihajla Petrovica.
      - Kucu je od naslednika kupio Miroslav Ralovic iz Vlakce i stara se o njenom odrzavanju. Ali, i mi ostale komsije, pazimo je, jer je to kuca coveka koji je kao prvi srpski pilot pao za otadzbinu 20. marta 1913. kada je avion kojim je pilotirao oboren u borbi nad Skadrom, kaze Janko Timotijevic iz Vlakce.
     Na kuci se nalazi i ploca koju su postavili predstavnici Vazduhoplovnog saveza Srbije povodom cetrdesetogodisnjice smrti Mihajla Petrovica.

<< Prethodna stana